We have been considering triple applications of prophecy. We are doing this for the purpose of identifying that when the Lord unsealed the last six verses of Daniel eleven with the collapse of the Soviet Union at the “time of the end” in 1989, an “increase of knowledge” was produced that was to test that generation of God’s people.
Разматрали смо троструке примене пророштва. То чинимо с циљем да утврдимо да је, када је Господ открио последњих шест стихова једанаесте главе Данила сломом Совјетског Савеза у „време краја“ 1989. године, настало „умножење знања“ које је требало да испита тај нараштај Божјег народа.
And he said, Go thy way, Daniel: for the words are closed up and sealed till the time of the end. Many shall be purified, and made white, and tried; but the wicked shall do wickedly: and none of the wicked shall understand; but the wise shall understand. Daniel 12:9, 10.
И рече: Иди својим путем, Даниле; јер су ове речи затворене и запечаћене до времена краја. Многи ће се очистити, и убелити, и бити окушани; а безбожници ће чинити безбожно, и ниједан од безбожника неће разумети; али мудри ће разумети. Данило 12:9, 10.
Whenever a truth is unsealed by the Lion of the tribe of Judah, Satan works to resist the message. The resistance offered against the truths revealed in those final verses of Daniel eleven forced a deeper study of the truths connected with the verses in order that a sanctified defense against the errors which were proposed to undermine the truths revealed would not stand. One of the principles that was brought to light in the midst of that debate, was the triple application of prophecy. It was initially recognized in connection with the necessity to be correct about what “the daily” in the book of Daniel represented (paganism), and the correct history associated with the “taking away of the daily” (508 AD).
Кад год нека истина буде откривена од Лава из племена Јудина, Сатана делује да се одупре поруци. Отпор пружен истинама откривеним у оним завршним стиховима једанаесте главе Данила приморао је на дубље проучавање истина повезаних с тим стиховима, како освећена одбрана против заблуда које су биле предложене да подрију откривене истине не би изостала. Једно од начела које је изнесено на видело усред те расправе била је трострука примена пророштва. То је у почетку било препознато у вези с нужношћу да се буде исправан у погледу тога шта „свакодневна“ у књизи Данила представља (паганство), као и у погледу исправне историје повезане с „укидањем свакодневне“ (508. године н. е.).
The recognition of three desolating powers as the framework of prophecy, paralleled the Millerite framework of prophecy being the first two desolating powers, and the Millerite identification of “the daily” as paganism provided a history consistent with the last six verses of Daniel eleven, as Sister White said it should. Thus, the resistance against the unsealed knowledge at the time of the end in 1989, produced greater light, as the knowledge was increased, and it also identified specific rules for the movement of the third angel, that paralleled the development of certain prophetic rules that had been assembled and employed in the movement of the first angel by William Miller.
Препознавање три силе пустошења као оквира пророштва, упоредо са милеритским оквиром пророштва као прве две силе пустошења, и милеритско поистовећивање „свакодневне“ службе са паганизмом, пружило је историју у складу са последњих шест стихова једанаесте главе Данила, како је сестра Вајт рекла да треба да буде. Тако је отпор против неотпечаћеног знања у време краја 1989. године произвео већу светлост, пошто се знање умножило, и исто тако је препознао одређена правила за кретање трећег анђела, која су била упоредна са развојем извесних пророчких правила што их је Вилијам Милер саставио и применио у покрету првог анђела.
We have considered the triple application of the three Rome’s, the three falls of Babylon, and the three Elijah’s and are now addressing the three messengers who prepare the way for the Messenger of the Covenant. We have identified a close overlap and parallel of the three Rome’s, with the three falls of Babylon, and also a close parallel to the three Elijah’s and the three messengers who prepare the way. In the last days William Miller and Future for America both represent the third Elijah and also the third messenger who prepares the way. Jesus always illustrates the end of a thing with the beginning of a thing, and the movement of the first angel parallels the movement of the third angel.
Размотрли смо троструку примену три Рима, три пада Вавилона и три Илије, и сада се бавимо тројицом весника који припремају пут за Весника завета. Утврдили смо тесно преклапање и паралелу између три Рима и три пада Вавилона, као и блиску паралелу са три Илије и тројицом весника који припремају пут. У последњим данима и Вилијам Милер и Future for America представљају трећег Илију, а такође и трећег весника који припрема пут. Исус увек приказује крај нечега почетком нечега, а покрет првог анђела стоји у паралели с покретом трећег анђела.
“God has given the messages of Revelation 14 their place in the line of prophecy, and their work is not to cease till the close of this earth’s history. The first and second angel’s messages are still truth for this time, and are to run parallel with this which follows. The third angel proclaims his warning with a loud voice. ‘After these things,’ said John, ‘I saw another angel come down from heaven, having great power, and the earth was lightened with his glory.’ In this illumination, the light of all the three messages is combined.” The 1888 Materials, 803, 804.
„Бог је порукама из Откривења 14 дао њихово место у низу пророштва, и њихово дело не треба да престане све до завршетка историје ове земље. Поруке првог и другог анђела и даље су истина за ово време и треба да теку упоредо са овом која следи. Трећи анђео објављује своје упозорење силним гласом. ‘После овога,’ рече Јован, ‘видех другог анђела где силази с неба, који имаше велику власт, и земља се осветли од славе његове.’ У том просветљењу сједињена је светлост све три поруке.” The 1888 Materials, 803, 804.
The movement of the first and second angels, was led by William Miller. Sister White identifies Miller as the “chosen messenger.”
Покрет првог и другог анђела предводио је Вилијам Милер. Сестра Вајт поистовећује Милера као „изабраног весника“.
“William Miller was disturbing Satan’s kingdom, and the arch-enemy sought not only to counteract the effect of the message, but to destroy the messenger himself.” Spirit of Prophecy, volume 4, 219.
„Вилијам Милер је узнемиравао Сотонино царство, а пранепријатељ је настојао не само да осујети дејство те поруке, него и да уништи самог весника.“ Spirit of Prophecy, volume 4, 219.
She also identifies that Miller had been typified by both Elijah and John the Baptist.
Она такође указује да је Милер био представљен као праслика и Илијом и Јованом Крститељем.
“Thousands were led to embrace the truth preached by William Miller, and servants of God were raised up in the spirit and power of Elijah to proclaim the message. Like John, the forerunner of Jesus, those who preached this solemn message felt compelled to lay the ax at the root of the tree, and call upon men to bring forth fruits meet for repentance.” Early Writings, 233.
„Хиљаде су биле наведене да прихвате истину коју је проповедао Вилијам Милер, и слуге Божје биле су подигнуте у духу и сили Илијиној да објаве ту поруку. Као Јован, претеча Исусов, они који су проповедали ову свечану поруку осећали су се подстакнутима да положе секиру на корен дрвета и позову људе да доносе родове достојне покајања.“ Early Writings, 233.
John the Baptist, who according to Jesus was the second Elijah, was also the first messenger who was to prepare the way for the Messenger of the Covenant. It is therefore evident that the movement of the third angel will have a “chosen messenger.” That messenger will have been typified by Elijah, John the Baptist and William Miller. Together with Miller the two chosen messengers represent the beginning and the ending of the movement of the three angels of Revelation fourteen, and in doing so, together they represent both the third Elijah and also the third messenger who is to prepare the way for the Messenger of the Covenant.
Јован Крститељ, који је према Исусу био други Илија, био је такође и први весник који је требало да приправи пут за Весника завета. Стога је очигледно да ће покрет трећег анђела имати „изабраног весника“. Тај весник биће био претсказан у лику Илије, Јована Крститеља и Вилијама Милера. Заједно с Милером, та два изабрана весника представљају почетак и завршетак покрета трију анђела из Откривења четрнаесте главе, и тиме заједно представљају и трећег Илију и такође трећег весника који треба да приправи пут за Весника завета.
To reject the message of either the beginning or ending chosen messenger is death, and the message of Future for America is based upon the prophetic application of “line upon line,” which is the methodology of the latter rain. Through the application of “line upon line” it is established that the Millerite movement typified the movement of Future for America. A waymark of the Millerite history is William Miller, the “chosen messenger.” To reject that waymark is to reject the message, so it is established by the beginning and ending of Adventism, that a rejection of the messenger is also a rejection of the message, for the message identifies a chosen messenger. Therefore, to reject the message is to reject the messenger and vise-versa. Without a dancer, there is no dance.
Одбацити поруку било изабраног весника почетка било изабраног весника свршетка значи смрт, а порука организације Future for America заснива се на пророчкој примени начела „ред на ред“, које је методологија позне кише. Применом начела „ред на ред“ утврђује се да је милеритски покрет представљао праслику покрета Future for America. Један од путоказа у милеритској историји јесте Вилијам Милер, „изабрани весник“. Одбацити тај путоказ значи одбацити поруку, те се почетком и свршетком адвентизма утврђује да је одбацивање весника уједно и одбацивање поруке, јер порука препознаје изабраног весника. Стога, одбацити поруку значи одбацити весника, и vice versa. Без играча, нема ни игре.
“I was pointed back to the proclamation of the first advent of Christ. John was sent in the spirit and power of Elijah to prepare the way of Jesus. Those who rejected the testimony of John were not benefited by the teachings of Jesus. Their opposition to the message that foretold His coming placed them where they could not readily receive the strongest evidence that He was the Messiah. Satan led on those who rejected the message of John to go still farther, to reject and crucify Christ. In doing this they placed themselves where they could not receive the blessing on the day of Pentecost, which would have taught them the way into the heavenly sanctuary. The rendering of the veil of the temple showed that the Jewish sacrifices and ordinances would no longer be received. The great Sacrifice had been offered and had been accepted, and the Holy Spirit which descended on the day of Pentecost carried the minds of the disciples from the earthly sanctuary to the heavenly, where Jesus had entered by His own blood, to shed upon His disciples the benefits of His atonement. But the Jews were left in total darkness. They lost all the light which they might have had upon the plan of salvation, and still trusted in their useless sacrifices and offerings. The heavenly sanctuary had taken the place of the earthly, yet they had no knowledge of the change. Therefore they could not be benefited by the mediation of Christ in the holy place.
„Било ми је указано натраг на објављивање првог Христовог доласка. Јован је био послат у духу и сили Илијиној да приправи пут Исусу. Они који су одбацили Јованово сведочанство нису имали користи од Исусовог учења. Њихово противљење поруци која је предсказивала Његов долазак довело их је у положај у коме нису могли лако да приме најснажније доказе да је Он Месија. Сотона је навео оне који су одбацили Јованову поруку да оду још даље, те да одбаце и разапну Христа. Чинећи то, довели су себе у положај у коме нису могли да приме благослов на дан Педесетнице, који би их поучио путу у небеску светињу. Раздерање храмовне завесе показало је да се јеврејске жртве и обреди више неће примати. Велика Жртва била је принесена и била је прихваћена, а Свети Дух који је сишао на дан Педесетнице пренео је мисли ученика са земаљске светиње на небеску, у коју је Исус ушао својом сопственом крвљу, да би на Своје ученике излио благодати Свога помирења. Али Јевреји су били остављени у потпуној тами. Изгубили су сву светлост коју су могли имати о плану спасења и још су се уздали у своје бескорисне жртве и приносе. Небеска светиња заузела је место земаљске, али они нису имали никаквог знања о тој промени. Стога нису могли имати користи од Христовог посредовања у светињи.“
“Many look with horror at the course of the Jews in rejecting and crucifying Christ; and as they read the history of His shameful abuse, they think they love Him, and would not have denied Him as did Peter, or crucified Him as did the Jews. But God who reads the hearts of all, has brought to the test that love for Jesus which they professed to feel. All heaven watched with the deepest interest the reception of the first angel’s message. But many who professed to love Jesus, and who shed tears as they read the story of the cross, derided the good news of His coming. Instead of receiving the message with gladness, they declared it to be a delusion. They hated those who loved His appearing and shut them out of the churches. Those who rejected the first message could not be benefited by the second; neither were they benefited by the midnight cry, which was to prepare them to enter with Jesus by faith into the most holy place of the heavenly sanctuary. And by rejecting the two former messages, they have so darkened their understanding that they can see no light in the third angel’s message, which shows the way into the most holy place. I saw that as the Jews crucified Jesus, so the nominal churches had crucified these messages, and therefore they have no knowledge of the way into the most holy, and they cannot be benefited by the intercession of Jesus there. Like the Jews, who offered their useless sacrifices, they offer up their useless prayers to the apartment which Jesus has left; and Satan, pleased with the deception, assumes a religious character, and leads the minds of these professed Christians to himself, working with his power, his signs and lying wonders, to fasten them in his snare.” Early Writings, 259–261.
„Многи са ужасом гледају на поступање Јевреја када су одбацили и разапели Христа; и док читају историју Његовог срамног злостављања, мисле да Га воле и да Га не би одрекли као што је то учинио Петар, нити би Га разапели као што су то учинили Јевреји. Али Бог, који чита срца свих, ставио је на пробу ту љубав према Исусу за коју су тврдили да је осећају. Цело небо посматрало је с најдубљим занимањем како ће бити примљена вест првог анђела. Али многи који су тврдили да воле Исуса, и који су проливали сузе док су читали извештај о крсту, исмевали су добру вест о Његовом доласку. Уместо да поруку приме с радошћу, прогласили су је обманом. Мрзели су оне који су волели Његово јављање и искључивали их из цркава. Они који су одбацили прву поруку нису могли имати користи од друге; нити им је користио поноћни поклич, који је требало да их припреми да вером уђу с Исусом у Светињу над светињама небеског светилишта. И одбацивши претходне две поруке, толико су помрачили своје разумевање да не могу видети никакву светлост у поруци трећег анђела, која показује пут у Светињу над светињама. Видела сам да су, као што су Јевреји разапели Исуса, тако и назовицркве разапеле ове поруке, и зато немају никаквог знања о путу у Светињу над светињама, нити могу имати користи од Исусовог посредовања тамо. Попут Јевреја, који су приносили своје бескорисне жртве, они узносе своје бескорисне молитве у одељење које је Исус напустио; а Сотона, задовољан том обманом, узима на себе религиозни карактер и усмерава умове ових тобожњих хришћана к себи, делујући својом силом, својим знацима и лажним чудима, да би их учврстио у својој замци.“ Рани списи, 259–261.
Those “who rejected the testimony of John were not benefited by the teachings of Jesus,” and those “who rejected the first message could not be benefited by the second; neither were they benefited by the midnight cry.” The ministry of John preceded the baptism of Christ, who shortly thereafter cleansed the temple at the beginning of His ministry. Miller’s ministry prepared for Christ to purify the sons of Levi when He came suddenly on October 22, 1844. In either of those two witnesses, the rejection of the messenger who prepares the way, equates to death.
Они „који су одбацили Јованово сведочанство нису имали никакве користи од Исусовог учења“, а они „који су одбацили прву вест нису могли имати користи од друге; нити су имали користи од поноћног поклича“. Јованова служба претходила је Христовом крштењу, након чега је убрзо, на почетку Своје службе, очистио храм. Милерова служба припремила је пут да Христос очисти синове Левијеве када је изненада дошао 22. октобра 1844. У било ком од та два сведока, одбацивање весника који припрема пут изједначава се са смрћу.
The purging and purification that was accomplished by Christ in His work as the Messenger of the Covenant was for the purpose of raising up a people to accomplish the work of carrying the message of salvation to the world. The work is accomplished in advance of the period of time representing when the executive judgment begins. The destruction of Jerusalem in the history of the disciples represents the executive judgment, and Adventism turned away from their responsibility to accomplish that work, but the Lord had tried to gather them together. He had led His people to publish the 1850 chart as the graphical representation of the message they could have carried to the world.
Очишћење и прочишћење које је Христос извршио у свом делу као Гласник Завета било је с циљем да подигне народ који ће извршити дело ношења поруке спасења свету. То дело се извршава унапред, пре временског раздобља које представља тренутак када почиње извршни суд. Разорење Јерусалима у историји ученика представља извршни суд, а адвентизам се одвратио од своје одговорности да изврши то дело, али је Господ покушао да их окупи. Он је водио свој народ да објави карту из 1850. године као графички приказ поруке коју су могли носити свету.
“It was not the will of God that Israel should wander forty years in the wilderness; He desired to lead them directly to the land of Canaan and establish them there, a holy, happy people. But ‘they could not enter in because of unbelief.’ Hebrews 3:19. Because of their backsliding and apostasy they perished in the desert, and others were raised up to enter the Promised Land. In like manner, it was not the will of God that the coming of Christ should be so long delayed and His people should remain so many years in this world of sin and sorrow. But unbelief separated them from God. As they refused to do the work which He had appointed them, others were raised up to proclaim the message. In mercy to the world, Jesus delays His coming, that sinners may have an opportunity to hear the warning and find in Him a shelter before the wrath of God shall be poured out.” The Great Controversy, 458.
„Није била Божја воља да Израиљ лута четрдесет година по пустињи; Он је желео да их непосредно уведе у хананску земљу и тамо утврди као свет и срећан народ. Али ‘не могоше ући због неверства.’ Јеврејима 3:19. Због свога отпадништва и апостасије изгинули су у пустињи, а други беху подигнути да уђу у Обећану земљу. На исти начин, није била Божја воља да Христов долазак буде тако дуго одложен и да Његов народ остане толике године у овом свету греха и жалости. Али неверство их је одвојило од Бога. Пошто су одбили да изврше дело које им је Он поверио, други беху подигнути да објаве вест. Из милости према свету, Исус одлаже Свој долазак, да би грешници имали прилику да чују опомену и у Њему нађу уточиште пре него што се Божји гнев излије.“ Велика борба, 458.
Had Adventism only held fast their faith, “their work would have been completed.”
Да је адвентизам само чврсто одржао своју веру, „њихово дело би било довршено.“
“Had Adventists, after the great disappointment in 1844, held fast their faith and followed on unitedly in the opening providence of God, receiving the message of the third angel and in the power of the Holy Spirit proclaiming it to the world, they would have seen the salvation of God, the Lord would have wrought mightily with their efforts, the work would have been completed, and Christ would have come ere this to receive His people to their reward. But in the period of doubt and uncertainty that followed the disappointment, many of the advent believers yielded their faith. . . . Thus the work was hindered, and the world was left in darkness. Had the whole Adventist body united upon the commandments of God and the faith of Jesus, how widely different would have been our history!” Evangelism, 695.
„Да су адвентисти, после великог разочарања 1844. године, чврсто држали своју веру и сложно ишли напред у Божјем откривеном промислу, примивши поруку трећег анђела и у сили Светога Духа објављујући је свету, видели би Божје спасење; Господ би моћно дејствовао кроз њихове напоре, дело би било довршено, и Христос би већ дошао да прими свој народ на његову награду. Али у раздобљу сумње и неизвесности које је уследило после тог разочарања, многи међу адвентним верницима напустили су своју веру.... Тако је дело било ометено, а свет је био остављен у тами. Да се цело адвентистичко тело ујединило око Божјих заповести и вере Исусове, колико би другачија била наша историја!” Evangelizam, 695.
In the Spring of 1844, the Messenger of the Covenant purified the movement of the Millerites, and then in the Fall brought the message of the third angel. Miller, his message and the movement he represented, had fulfilled the parable of the ten virgins. At the Exeter, NH camp meeting the message of the Midnight Cry arrived and in two short months it was demonstrated which of the virgins had the oil. The two classes were manifested, and the third angel arrived with a message in his hand that was to be eaten, but the wise virgins “yielded their faith” in “the period of doubt and uncertainty.”
У пролеће 1844. године, Весник Завета очистио је милеритски покрет, а затим је у јесен донео вест трећег анђела. Милер, његова вест и покрет који је представљао, испунили су причу о десет девојака. На логорском сабору у Ексетеру, Њу Хемпшир, стигла је вест Поноћног вапаја, и за само два кратка месеца показало се које су од девојака имале уље. Две класе су се показале, и трећи анђео је дошао с вешћу у својој руци коју је требало појести, али су мудре девојке „попустиле у вери“ у „периоду сумње и неизвесности.“
The “period of doubt and uncertainty” had been represented by the disciples at His death, but on the third day He began to open the message of His resurrection to His disciples, and they did not “yield their faith.” The period of doubt and uncertainty for the wise virgins of the movement of the first and second angels’ messages continued for roughly three years, at which point the Lord revealed to Sister White that He had stretched forth His hand to again gather the remnant of His people. He led His people to begin their publishing work and to produce Habakkuk’s second table, but “many of the advent believers yielded their faith. . . . Thus the work was hindered, and the world was left in darkness.”
„Период сумње и неизвесности” био је представљен ученицима приликом Његове смрти, али трећега дана Он је почео да Својим ученицима открива поруку о Своме васкрсењу, и они нису „напустили своју веру”. Период сумње и неизвесности за мудре девице у покрету порука првог и другог анђела трајао је отприлике три године, у ком тренутку је Господ открио сестри Вајт да је пружио Своју руку да поново сабере остатак Свога народа. Он је повео Свој народ да започне своје издавачко дело и да произведе другу таблицу Авакумову, али „многи од адвентних верника напустили су своју веру.... Тако је дело било ометено, а свет је био остављен у тами.”
In 1849, William Miller, the chosen messenger of the first and second angels’ message was laid to rest. Had the wise virgins of October 22, 1844 “held fast their faith and followed on unitedly in the opening providence of God,” the Lord would have raised up another messenger in the spirit and power of Elijah. Instead “the coming of Christ” was “delayed and His people” “in like manner” to ancient Israel would “remain” “many years in this world of sin and sorrow.”
Године 1849, Вилијам Милер, изабрани весник поруке првог и другог анђела, положен је на починак. Да су мудре девојке од 22. октобра 1844. „чврсто држале своју веру и сложно наставиле да следе у отварајућем провиђењу Божјем“, Господ би подигао другог весника у духу и сили Илијиној. Уместо тога, „Христов долазак“ био је „одложен и Његов народ“ би „на сличан начин“ древном Израиљу „остао“ „много година у овом свету греха и жалости.“
One hundred and twenty-six years after the rebellion of 1863, the Lord raised up the chosen messenger of the third angel. His work was both to prepare the way for the Messenger of the Covenant to suddenly come into His temple and to enter into a covenant relationship with the one hundred and forty-four thousand, during the closing scenes of the investigative judgment, but also to present a message that confronts the threefold union of Ahab, Jezebel and her prophets in the period of the Executive Judgment, which begins at the soon-coming Sunday law.
Сто двадесет и шест година након побуне из 1863. године, Господ је подигао изабраног весника трећег анђела. Његово дело било је и да припреми пут да Весник завета изненада дође у свој храм и да ступи у заветни однос са сто четрдесет и четири хиљаде, током завршних призора истражног суда, али и да изнесе поруку која се суочава са троструким савезом Ахава, Језавеље и њених пророка у раздобљу извршног суда, које отпочиње ускоро долазећим законом о недељи.
The third messenger who prepares the way represents a work, a message, a messenger, and a movement during the closing scenes of the Investigative Judgment. The third Elijah represents a work, a message, a messenger and a movement during the closing scenes of the Executive Judgment. The message of the messenger who prepares the way, and the message of Elijah, is the message of the third of the three Woes of Revelation chapters eight through eleven.
Трећи весник који припрема пут представља дело, поруку, весника и покрет у току завршних призора Истражног суда. Трећи Илија представља дело, поруку, весника и покрет у току завршних призора Извршног суда. Порука весника који припрема пут, и порука Илије, јесте порука трећег од три Јао из Откривења, поглавља осам до једанаест.
In the history represented by the messenger who prepares the way, the message of the third Woe, represents the Trumpet which calls Laodicean Adventism to “buy of me gold tried in the fire, that thou mayest be rich; and white raiment, that thou mayest be clothed, and that the shame of thy nakedness do not appear; and anoint thine eyes with eyesalve, that thou mayest see.” It is the message of God’s love that shows God’s people their transgressions, for “As many as” He loves, He “rebukes and chastens.” It is the message of Christ’s righteousness that calls men to accept His character, which is manifested in the time period when the Messenger of the Covenant is accomplishing the work of cleansing the soul temple, and therefore He calls those whom He loves to manifest His character and be “zealous therefore, and repent,” for He is “at the” dispensation “door,” that represents the close of probation, where He “will spue” Laodicean Adventism “out of” His “mouth.” That dispensational “door” is the door that He “openeth, and no man shutteth; and shutteth, and no man openeth.”
У историји представљеној гласником који припрема пут, вест трећег Тешко представља Трубу која позива лаодикијски адвентизам да „купи од мене злата окушанога у огњу, да се обогатиш; и беле хаљине, да се обучеш, и да се не покаже срамота голотиње твоје; и помажи очи своје машћу за очи, да видиш.“ То је порука Божје љубави која показује Божјем народу њихове преступе, јер „које год“ Он љуби, те „кара и поправља.“ То је порука Христове праведности која позива људе да прихвате Његов карактер, који се показује у временском раздобљу када Гласник завета извршава дело чишћења храма душе, и стога Он позива оне које љуби да показују Његов карактер и да буду „ревносни, дакле, и покај се,“ јер је „на“ вратима тог домостроја, што представља завршетак времена милости, где ће „избљувати“ лаодикијски адвентизам „из“ Својих „уста.“ Та „врата“ домостроја јесу врата која Он „отвара, и нико не затвара; и затвара, и нико не отвара.“
There is a seeming contradiction that is resolved by the application of “line upon Line,” but many may not even recognize the seeming contradiction. When resolved it adds clarity to the transition from the Investigative to the Executive Judgment which takes place at the soon coming Sunday law. It is resolved by accepting that Pentecost typifies the soon coming Sunday law in the United States. In order to finalize our consideration of the third messenger who prepares the way as a symbol in the Investigative Judgment, in contrast with the third Elijah being a symbol of the Executive Judgment, we will address this seeming contradiction.
Постоји привидна противречност која се разрешава применом начела „ред на ред“, али многи можда неће ни препознати ту привидну противречност. Када се разреши, она уноси јасноћу у прелаз из истражног у извршни суд, до којег долази приликом скорог доношења закона о недељи. Она се разрешава прихватањем да Педесетница представља предслику скорог закона о недељи у Сједињеним Државама. Да бисмо привели крају наше разматрање трећег весника који припрема пут као симбол у истражном суду, насупрот томе што је трећи Илија симбол извршног суда, позабавићемо се овом привидном противречношћу.
We will continue this study in the next article.
Наставићемо ово проучавање у наредном чланку.
“The angel who unites in the proclamation of the third angel’s message is to lighten the whole earth with his glory. A work of world-wide extent and unwonted power is here foretold. The advent movement of 1840–44 was a glorious manifestation of the power of God; the first angel’s message was carried to every missionary station in the world, and in some countries there was the greatest religious interest which has been witnessed in any land since the Reformation of the sixteenth century; but these are to be exceeded by the mighty movement under the last warning of the third angel.
„Анђео који се сједињује у објављивању поруке трећег анђела треба да обасја сву земљу својом славом. Овде је проречено дело светских размера и неуобичајене силе. Адвентистички покрет од 1840–44. био је славно пројављивање Божје силе; порука првог анђела била је однета до сваке мисионарске станице у свету, а у неким земљама владало је највеће верско интересовање какво је икада било посведочено у било којој земљи од Реформације шеснаестог века; али све то треба да буде превазиђено моћним покретом под последњим упозорењем трећег анђела.“
“The work will be similar to that of the Day of Pentecost. As the ‘former rain’ was given, in the outpouring of the Holy Spirit at the opening of the gospel, to cause the upspringing of the precious seed, so the ‘latter rain’ will be given at its close for the ripening of the harvest. ‘Then shall we know, if we follow on to know the Lord: His going forth is prepared as the morning; and He shall come unto us as the rain, as the latter and former rain unto the earth.’ Hosea 6:3. ‘Be glad then, ye children of Zion, and rejoice in the Lord your God: for He hath given you the former rain moderately, and He will cause to come down for you the rain, the former rain, and the latter rain.’ Joel 2:23. ‘In the last days, saith God, I will pour out of My Spirit upon all flesh.’ ‘And it shall come to pass, that whosoever shall call on the name of the Lord shall be saved.’ Acts 2:17, 21.
„Дело ће бити слично ономе на Дан Педесетнице. Као што је ‘рани дажд’ био дат, у изливању Светога Духа на почетку јеванђеља, да би изазвао ницање драгоценог семена, тако ће ‘позни дажд’ бити дат на његовом свршетку ради сазревања жетве. ‘Тада ћемо познати, ако наставимо да познајемо Господа: излазак је Његов уређен као зора; и доћи ће нам као дажд, као позни и рани дажд земљи.’ Осија 6:3. ‘Радујте се, дакле, синови Сионски, и веселите се у Господу Богу своме; јер вам је дао рани дажд умерено, и пустиће вам дажд, рани и позни дажд.’ Јоило 2:23. ‘И у последње дане, говори Бог, излићу од Духа Свога на свако тело.’ ‘И биће: сваки који призове име Господње спашће се.’ Дела 2:17, 21.“
“The great work of the gospel is not to close with less manifestation of the power of God than marked its opening. The prophecies which were fulfilled in the outpouring of the former rain at the opening of the gospel are again to be fulfilled in the latter rain at its close. Here are ‘the times of refreshing’ to which the apostle Peter looked forward when he said: ‘Repent ye therefore, and be converted, that your sins may be blotted out, when the times of refreshing shall come from the presence of the Lord; and He shall send Jesus.’ Acts 3:19, 20.” The Great Controversy, 611.
„Veliko delo jevanđelja ne treba da se završi sa manjim ispoljavanjem Božje sile od onoga koje je obeležilo njegov početak. Proročanstva koja su se ispunila u izlivanju ranoga dažda na početku jevanđelja, ponovo treba da se ispune u poznome daždu na njegovom završetku. Ovo su „vremena osveženja“ unapred sagledana od strane apostola Petra kada je rekao: „Pokajte se dakle i obratite se da se očistite od greha svojih, da dođu vremena rashlađenja od lica Gospodnjega, i da pošalje unapred određenoga vam Hrista Isusa.“ Dela 3:19, 20.“ — Velika borba, 611.