In Daniel chapter one, Daniel was carried into the captivity of seventy years prophesied by Jeremiah, and continued until the first year of Cyrus.
У првој глави Данила, Данило је био одведен у ропство од седамдесет година које је прорекао Јеремија, и остао је тамо до прве године Кира.
And Daniel continued even unto the first year of king Cyrus. Daniel 1:21.
И Данило оста до прве године цара Кира. Данило 1:21.
Thus, Daniel lived through the entire history of the seventy years of captivity, until the decree that allowed the return of ancient Israel to rebuild and restore Jerusalem.
Тако је Данило проживео целокупну историју седамдесет година ропства, све до указа који је омогућио повратак древног Израиља да поново сазида и обнови Јерусалим.
Now in the first year of Cyrus king of Persia, that the word of the Lord by the mouth of Jeremiah might be fulfilled, the Lord stirred up the spirit of Cyrus king of Persia, that he made a proclamation throughout all his kingdom, and put it also in writing, saying. Ezra 1:1.
А у првој години Кира, цара персијскога, да би се испунила реч Господња из уста Јеремијиних, Господ подиже дух Кира, цара персијскога, те он објави по свему царству своме, и још и писмено, говорећи. Јездра 1:1.
Daniel therefore is the symbol of the testing process of the one hundred and forty-four thousand that began on September 11, 2001, and continues until the “decree,” which marks the call out of Babylon.
Стога је Данило симбол процеса испитивања сто четрдесет и четири хиљаде, који је започео 11. септембра 2001. године и траје до „декрета“, који означава позив на излазак из Вавилона.
And I heard another voice from heaven, saying, Come out of her, my people, that ye be not partakers of her sins, and that ye receive not of her plagues. For her sins have reached unto heaven, and God hath remembered her iniquities. Revelation 18:4, 5.
И чух други глас с неба како говори: Изађите из ње, народе мој, да не будете саучесници у њеним гресима, и да не примите од њених зала. Јер су њени греси допрли до неба, и Бог се опоменуо њених безакоња. Откривење 18:4, 5.
The seventy years of captivity is the testing and purification period of the one hundred and forty-four thousand. On September 11, 2001 the third Woe of Islam arrived. This is only recognized by those who accept the foundational truths of Adventism. The first Woe and the second Woe were both correctly identified as Islam by the pioneers. On both the 1843 and the 1850 pioneer charts, which Ellen White endorsed, and which are identified as a fulfillment of Habakkuk chapter two, Islam is identified as the fifth and sixth Trumpets. The last three Trumpets are Woe Trumpets.
Седамдесет година ропства јесте период испитивања и очишћења сто четрдесет и четири хиљаде. Дана 11. септембра 2001. стигао је трећи тешко. Ово препознају једино они који прихватају темељне истине адвентизма. Прво тешко и друго тешко пионири су обоје исправно поистоветили са исламом. И на пионирској карти из 1843. и на пионирској карти из 1850. године, које је Елен Вајт одобрила и које су препознате као испуњење друге главе Авакума, ислам је означен као пета и шеста Труба. Последње три Трубе јесу Трубе тешкоће.
And I beheld, and heard an angel flying through the midst of heaven, saying with a loud voice, Woe, woe, woe, to the inhabiters of the earth by reason of the other voices of the trumpet of the three angels, which are yet to sound! Revelation 8:13.
И погледах, и чух једнога анђела где лети посред неба, говорећи громким гласом: Тешко, тешко, тешко становницима земље од осталих гласова трубних тројице анђела, који још треба да затрубе! Откривење 8:13.
If there are three Woe Trumpets, and the first and second Woe Trumpets are Islam, it is pretty simple to recognize that the third Woe Trumpet is also Islam. An element of the symbol of Islam as Woe Trumpets, is their restraint, and then when they’re released. Sister White identifies the four winds of Revelation seven, as an “angry horse,” seeking to “break loose” and “bring death and destruction” in its wake.
Ако постоје три трубе Тешко, и ако су прва и друга труба Тешко ислам, прилично је једноставно препознати да је и трећа труба Тешко такође ислам. Један елемент симбола ислама као труба Тешко јесте њихово задржавање, а затим и тренутак када бивају пуштене. Сестра Вајт поистовећује четири ветра из Откривења седме главе са „разјареним коњем“, који настоји да се „отргне“ и да за собом „донесе смрт и разарање“.
“Angels are holding the four winds, represented as an angry horse seeking to break loose and rush over the face of the whole earth, bearing destruction and death in its path.
„Анђели задржавају четири ветра, представљена као разјарен коњ који настоји да се отргне и јурне преко лица целе земље, носећи на свом путу разарање и смрт.
“Shall we sleep on the very verge of the eternal world? Shall we be dull and cold and dead? Oh, that we might have in our churches the Spirit and breath of God breathed into His people, that they might stand upon their feet and live. We need to see that the way is narrow, and the gate strait. But as we pass through the strait gate, its wideness is without limit.” Manuscript Releases, volume 20, 217.
„Зар ћемо спавати на самом рубу вечнога света? Зар ћемо бити троми, хладни и мртви? О, кад бисмо у нашим црквама имали Духа и дах Божји удахнут у Његов народ, да би стали на своје ноге и живели. Потребно је да увидимо да је пут узак и врата тесна. Али када прођемо кроз тесна врата, њихова ширина је без граница.” Manuscript Releases, volume 20, 217.
The four angels who are restraining the four winds are restraining the “angry horse” of Bible prophecy that produces death and destruction. In Revelation chapter nine, where the first and second Woe Trumpet are identified, there is a king that is identified. He is identified in Revelation “nine-eleven”.
Четири анђела који задржавају четири ветра задржавају „гневног коња“ библијског пророштва који доноси смрт и разарање. У деветом поглављу Откривења, где су означене прва и друга труба Јао, поистовећен је један цар. Он је поистовећен у Откривењу 9,11.
And they had a king over them, which is the angel of the bottomless pit, whose name in the Hebrew tongue is Abaddon, but in the Greek tongue hath his name Apollyon. as being over them. Revelation 9:11.
И имаху над собом цара, анђела бездана, коме је име на јеврејском Авадон, а на грчком му је име Аполион, као онај који је над њима. Откривење 9:11.
The name, and therefore the character of the king of Islam is Abaddon in the Hebrew and Apollyon in the Greek. In both the Old and New Testaments, represented by the Hebrew and the Greek, the character of Islam is found in the definition of the two names. In both words the definition is “death and destruction.” Sister White says the “angry horse” that the four angels are restraining while the one hundred and forty-four thousand are being sealed is seeking to break loose and bring “death and destruction” in its path.
Име, а тиме и карактер цара ислама, јесте Авадон на јеврејском и Аполион на грчком. И у Старом и у Новом завету, представљеним јеврејским и грчким језиком, карактер ислама налази се у значењу та два имена. У обе речи значење је „смрт и разарање“. Сестра Вајт каже да „гневни коњ“ кога четири анђела задржавају док се сто четрдесет и четири хиљаде запечаћују настоји да се отргне и на свом путу донесе „смрт и разарање“.
The first reference in the Scriptures to Islam is Ishmael, the father of those who uphold the religion of Islam. In that first reference he is identified as a wild man, and the word translated as “wild” means “the wild Arabian ass”. The first prophetic reference to Islam, is a symbol of the horse family, and a horse is how the pioneers illustrated Islam of the first and second Woes on the two sacred charts. The four winds of Revelation chapter seven, are held in check, or “restrained”, until God seals His people. The sealing process of the one hundred and forty-four thousand is also the testing process and purification process.
Прво помињање ислама у Светом писму јесте Исмаило, отац оних који држе религију ислама. У том првом помињању он је означен као дивљи човек, а реч преведена као „дивљи“ значи „дивљи арапски магарац“. Прво пророчко помињање ислама јесте симбол из породице коња, а коњ је начин на који су пионири приказали ислам првог и другог Тешко на две свете карте. Четири ветра из седме главе Откривења држе се под контролом, или су „задржавани“, док Бог не запечати свој народ. Процес запечаћивања сто четрдесет и четири хиљаде уједно је и процес испитивања и процес прочишћења.
All these prophetic illustrations are represented by Daniel’s captivity for seventy years, beginning with Jehoiakim, the symbol of the empowerment of the first message, until the “decree” that calls men and women out of Babylon. The restraining and then the releasing of Islam is a prophetic characteristic of Islam as a symbol of biblical prophecy.
Све ове пророчке илустрације представљене су Даниловим ропством у трајању од седамдесет година, почев од Јоакима, симбола оснаживања прве поруке, па све до „уредбе“ која позива мушкарце и жене да изађу из Вавилона. Обуздавање, а затим и ослобађање ислама, пророчка је одлика ислама као симбола библијског пророштва.
When they are referred to as the “four winds”, they are held in check while God’s servants are sealed. At the beginning of the second Woe, in the time prophecy of three hundred and ninety-one years and fifteen days that was fulfilled on August 11, 1840, four angels, representing Islam of the second Woe, were “loosed.” At the end of the prophecy, they were “restrained”.
Када се на њих указује као на „четири ветра“, они се задржавају док слуге Божје не буду запечаћене. На почетку другог Тешко, у временском пророчанству од три стотине деведесет и једне године и петнаест дана, које се испунило 11. августа 1840, четири анђела, који представљају ислам другог Тешко, била су „одрешена“. На крају пророчанства, била су „задржана“.
Saying to the sixth angel which had the trumpet, Loose the four angels which are bound in the great river Euphrates. And the four angels were loosed, which were prepared for an hour, and a day, and a month, and a year, for to slay the third part of men. Revelation 9:14, 15.
Говорећи шестом анђелу који је имао трубу: Одреши четири анђела који су везани на великој реци Еуфрату. И бише одрешена четири анђела, која беху приправљена за час, и дан, и месец, и годину, да побију трећину људи. Откривење 9:14, 15.
On September 11, 2001, the first message in the history of the one hundred and forty-four thousand was empowered, when Islam of the third Woe was “loosed.” But it was immediately “restrained”. Sister White explains why this happened, but first we should remember that the purpose of Islam in its first biblical reference was to anger the nations, for Ishmael’s hand would be against every man, and every man’s hand would be against Islam.
Дана 11. септембра 2001. године, прва порука у историји сто четрдесет и четири хиљаде била је оснажена, када је ислам трећег Тешкоја био „ослобођен“. Али је одмах био „обуздан“. Сестра Вајт објашњава зашто се то догодило, али најпре треба да се сетимо да је сврха ислама у његовом првом библијском помињању била да разгневи народе, јер ће рука Исмаилова бити против свакога човека, и рука свакога човека против ислама.
And the angel of the Lord said unto her, Behold, thou art with child, and shalt bear a son, and shalt call his name Ishmael; because the Lord hath heard thy affliction. And he will be a wild man; his hand will be against every man, and every man’s hand against him; and he shall dwell in the presence of all his brethren. Genesis 16:11, 12.
И анђео Господњи рече јој: Ево, трудна си, и родићеш сина, и надени му име Исмаило; јер је Господ чуо невољу твоју. А он ће бити дивљи човек; рука ће његова бити против свакога, и рука свакога против њега; и живеће пред лицем све браће своје. 1. Мојсијева 16:11, 12.
The purpose of Islam in Bible prophecy is to unite all nations against Islam, in advance of the United Nations turning their wrath upon Sabbath keepers. On September 11, 2001 everyone who understands 9/11 as marking the beginning of the repeat of the sequence of the Millerite events has become as “Daniel” when he was taken to Babylon for seventy years. Jehoiakim identifies the starting of that testing process, and Islam of the third Woe was then released, but immediately held in check, so God could seal His people.
Сврха ислама у библијском пророштву јесте да уједини све народе против ислама, унапред, пре него што Уједињене нације усмере свој гнев на држаоце суботе. Дана 11. септембра 2001. године, свако ко разуме 11. септембар као обележавање почетка понављања низа милеритских догађаја, постао је као „Данило“ када је био одведен у Вавилон на седамдесет година. Јоаким означава почетак тог процеса кушања, а ислам трећег Тешко тада је био пуштен, али одмах задржан под контролом, како би Бог могао да запечати свој народ.
“This view was given in 1847 when there were but very few of the Advent brethren observing the Sabbath, and of these but few supposed that its observance was of sufficient importance to draw a line between the people of God and unbelievers. Now the fulfillment of that view is beginning to be seen. ‘The commencement of that time of trouble,’ here mentioned does not refer to the time when the plagues shall begin to be poured out, but to a short period just before they are poured out, while Christ is in the sanctuary. At that time, while the work of salvation is closing, trouble will be coming on the earth, and the nations will be angry, yet held in check so as not to prevent the work of the third angel. At that time the ‘latter rain,’ or refreshing from the presence of the Lord, will come, to give power to the loud voice of the third angel, and prepare the saints to stand in the period when the seven last plagues shall be poured out.” Early Writings, 85.
„Ово виђење дато је 1847. године, када је било веома мало адвентистичке браће која су држала суботу, а и међу њима је мало ко сматрао да је њено држање од довољне важности да повуче линију између Божјег народа и неверника. Сада почиње да се види испуњење тог виђења. ‘Почетак тог времена невоље,’ који се овде спомиње, не односи се на време када ће зла почети да се изливају, него на кратко раздобље непосредно пре него што буду изливена, док је Христос у светињи. У то време, док се дело спасења приводи крају, невоља ће долазити на земљу, и народи ће се гневити, али ће бити задржавани да не би спречили дело трећег анђела. У то време ће доћи ‘потоњи дажд,’ или освежење од лица Господњег, да да силу снажном гласу трећег анђела и припреми свете да опстану у раздобљу када се буде изливало седам последњих зала.” Early Writings, 85.
Daniel’s seventy years began on September 11, 2001 when Islam was released and angered the nations by suddenly and unexpectedly striking the earth beast of Revelation thirteen. Islam was then restrained, so the work of the third angel can be finished. The work of the third angel is the sealing of God’s people, and when that work began on September 11, 2001 the Latter Rain began to “sprinkle”. Daniel chapter one is illustrating the testing process of the one hundred and forty-four thousand, beginning on September 11, 2001, and continuing until the second “voice” of Revelation eighteen calls God’s other flock out of Babylon. Daniel therefore represents a people who are now in spiritual captivity, until the very conclusion of the testing process. The conclusion of the testing period in Daniel chapter one is identified as the “end of the days.”
Данилових седамдесет година отпочело је 11. септембра 2001. године, када је ислам био пуштен и разгневио народе тиме што је изненада и неочекивано ударио на звер из земље из Откривења тринаест. Ислам је затим био задржан, како би дело трећег анђела могло бити довршено. Дело трећег анђела јесте печаћење Божјег народа, а када је то дело отпочело 11. септембра 2001. године, позни дажд је почео да „роси“. Прво поглавље Данила приказује процес испитивања сто четрдесет и четири хиљаде, који почиње 11. септембра 2001. године и траје све док други „глас“ из Откривења осамнаест не позове друго Божје стадо да изађе из Вавилона. Данило, дакле, представља народ који се сада налази у духовном ропству, све до самог завршетка процеса испитивања. Завршетак периода испитивања у првом поглављу Данила означен је као „крај дана“.
Now at the end of the days that the king had said he should bring them in, then the prince of the eunuchs brought them in before Nebuchadnezzar. And the king communed with them; and among them all was found none like Daniel, Hananiah, Mishael, and Azariah: therefore stood they before the king. And in all matters of wisdom and understanding, that the king enquired of them, he found them ten times better than all the magicians and astrologers that were in all his realm. Daniel 1:18–20.
А по истеку дана које је цар одредио да их доведу, кнез евнуха доведе их пред Навуходоносора. И цар разговараше с њима; и међу свима њима не нађе се ниједан као Данило, Ананија, Мисаило и Азарија; зато стајаху пред царем. И у свакој ствари мудрости и разума, о којој их је цар испитивао, нађе их десет пута бољима од свих врача и звездара који беху по свему његовом царству. Данило 1:18–20.
The third test, which represents a prophetic litmus test for Daniel and the three worthies, was when they were judged by Nebuchadnezzar, and found to be “ten times better than all the magicians and astrologers that were in all his realm.” The third test is represented by judgment, and the judgment occurred at “the end of the days.” In the book of Daniel, the “end of the days,” is where Daniel stands in his lot.
Трећи испит, који представља пророчански лакмус-тест за Данила и тројицу достојних, био је онда када им је судио Навуходоносор, и када се показало да су „десет пута бољи од свих врачара и звездара што беху по свему царству његову.” Трећи испит је представљен судом, а суд се догодио „на крају дана.” У књизи пророка Данила, „крај дана” јесте место где Данило стоји у свом делу.
“‘Many shall be purified, and made white, and tried; but the wicked shall do wickedly: and none of the wicked shall understand; but the wise shall understand…. Blessed is he that waiteth, and cometh to the thousand three hundred and five and thirty days. But go thou (Daniel) thy way till the end be: for thou shalt rest, and stand in thy lot at the end of the days.’
„Многи ће се очистити, и убелити, и бити окушани; а безбожници ће чинити безбожно; и ниједан од безбожника неће разумети; али ће разумни разумети…. Благо ономе који чека и доспе до хиљаду три стотине и тридесет и пет дана. А ти (Данило) иди својим путем до свршетка; јер ћеш почивати и стаћеш у свом уделу на крају дана.“
“The time has come for Daniel to stand in his lot. The time has come for the light given him to go to the world as never before. If those for whom the Lord has done so much will walk in the light, their knowledge of Christ and the prophecies relating to Him will be greatly increased as they near the close of this earth’s history.” The Seventh-day Adventist Bible Commentary, volume 4, 1174.
„Došlo je vreme da Danilo stane na svoje mesto. Došlo je vreme da svetlost koja mu je data pođe u svet kao nikada ranije. Ako oni za koje je Gospod toliko mnogo učinio budu hodili u svetlosti, njihovo poznanje Hrista i proročanstava koja se odnose na Njega biće uveliko uvećano kako se budu približavali završetku istorije ove zemlje.“ The Seventh-day Adventist Bible Commentary, volume 4, 1174.
Sister White identifies the “end of the days” in association with the purification process of verse ten of Daniel chapter twelve. She often employs verse ten, with verse thirteen’s, “end of the days.”
Sestra Vajt poistovećuje „svršetak dana“ sa procesom očišćenja iz desetog stiha dvanaestog poglavlja Knjige proroka Danila. Ona često koristi deseti stih zajedno sa izrazom iz trinaestog stiha: „svršetak dana“.
“‘Many shall be purified, and made white, and tried; but the wicked shall do wickedly: and none of the wicked shall understand; but the wise shall understand…. Blessed is he that waiteth, and cometh to the thousand three hundred and five and thirty days. But go thou (Daniel) thy way till the end be: for thou shalt rest, and stand in thy lot at the end of the days.’
„Многи ће се очистити, и убелити, и бити окушани; али ће безбожници безбожно чинити; и нико од безбожника неће разумети; а мудри ће разумети…. Благо ономе који чека и доспе до хиљаду три стотине и тридесет и пет дана. А ти иди својим путем до краја; јер ћеш починути, и стајаћеш у своме уделу на крају дана.“
“Daniel is today standing in his lot, and we are to give him place to speak to the people. Our message is to go forth as a lamp that burneth. ‘At that time shall Michael stand up, the great prince which standeth for the children of thy people: and there shall be a time of trouble, such as never was since there was a nation even to that same time: and at that time thy people shall be delivered, every one that shall be found written in the book. And many of them that sleep in the dust of the earth shall awake, some to everlasting life, and some to shame and everlasting contempt. And they that be wise shall shine as the brightness of the firmament; and they that turn many to righteousness as the stars forever and ever.’
„Данило данас стоји на своме делу, и ми му треба да дамо место да говори народу. Наша порука треба да пође као светиљка која гори. ‘И у то ће време устати Михаило, велики кнез који стоји за синове народа твога; и биће време жалости какве није било откако је народа до тада; и у то ће време избавиће се твој народ, сваки који се нађе записан у књизи. И много оних који спавају у праху земаљском пробудиће се, једни на живот вечни, а други на срамоту и презир вечни. И разумни ће се сјати као светлост небескога свода, и који многе приведу праведности као звезде довека и заувек.’”
“These words present the work that we are to do in these last days. We are not one-half awake. We have not the power that is essential to the doing of the work that must be done. We must come into life, come into union. Now, just now, we must stand in that position where repentance and pardon shall be the striking features of our work. There must be no quarrelling. It is too late to engage with Satan in his work of blinding eyes. It is too late to give heed to seducing spirits and doctrines of devils.
„Ове речи излажу дело које треба да вршимо у овим последњим данима. Ми нисмо ни напола будни. Немамо силу која је неопходна за извршење дела које мора бити учињено. Морамо доћи у живот, доћи у јединство. Сада, управо сада, морамо стајати на оном положају на којем ће покајање и опроштај бити упадљива обележја нашег дела. Не сме бити никакве свађе. Прекасно је да се упуштамо са Сотоном у његово дело заслепљивања очију. Прекасно је обраћати пажњу на заводљиве духове и науке демонске.“
“I am instructed to say that when the Holy Spirit gives tongue and utterance, we shall see a work done similar to that done on the day of Pentecost. The representatives of Christ will work intelligently. There will not be found one man here and another there seeking to tear down and destroy.
„Наложено ми је да кажем да, када Свети Дух да језик и израз, видећемо дело учињено слично ономе које је учињено на дан Педесетнице. Христови представници деловаће разборито. Неће се наћи један човек овде и други тамо који настоје да руше и уништавају.“
“‘Before the decree bring forth, before the day pass as the chaff, before the fierce anger of the Lord come upon you, before the day of the Lord’s anger come upon you, seek ye the Lord, all ye meek of the earth, which have wrought His judgment; seek righteousness, seek meekness: it may be ye shall be hid in the day of the Lord’s anger.’” Australian Union Conference Record, March 11, 1907.
„Пре него што се изврши одлука, пре него што дан прође као плева, пре него што вас снађе жестоки гнев Господњи, пре него што вас снађе дан гнева Господњег, тражите Господа, сви ви кротки на земљи, који творите суд Његов; тражите праведност, тражите кротост: можда ћете бити сакривени у дан гнева Господњег.’“ Australian Union Conference Record, March 11, 1907.
The sealing of the one hundred and forty-four thousand that is represented by the seventy years of Daniel’s captivity in Babylon, is represented in Daniel chapter twelve, and verse ten. The verse possesses the signature of “truth” for it identifies the three-steps that are the characteristics of the Hebrew word “truth.” Many shall be purified, made white and then tried. Daniel and the three worthies were purified by the fear of God in chapter one, for they determined not to eat the Babylonian diet. They then demonstrated a countenance that was made fairer and fatter than those who ate the Babylonian food. Their countenance was the righteousness of Christ which is the white garments. They then were tried when they went into the judgment of Nebuchadnezzar, at the end of the days.
Запечаћење сто четрдесет и четири хиљаде, које је представљено седамдесетогодишњим Даниловим ропством у Вавилону, приказано је у дванаестом поглављу Данила, у десетом стиху. Тај стих носи печат „истине“, јер препознаје три корака који су обележја јеврејске речи „истина“. Многи ће се очистити, убелити и потом бити окушани. Данило и тројица достојних очистили су се страхом Божјим у првом поглављу, јер су одлучили да не једу вавилонску храну. Потом су показали лице које беше лепше и пуније од лица оних који су јели вавилонску храну. Њихово лице било је Христова праведност, која су беле хаљине. Потом су били окушани када су изашли на суд Навуходоносоров, на крају дана.
At “the end of the days,” when Daniel stands “in his lot”, “knowledge of Christ and the prophecies relating to Him will be greatly increased” for God’s people. Nebuchadnezzar noted that in “all matters of wisdom and understanding,” Daniel and the three worthies were “found” to be “ten times better than all the magicians and astrologers that were in all his realm.”
На „свршетку дана“, када Данило стане „у свој део“, „познање Христа и пророштава која се односе на Њега биће веома умножено“ за Божји народ. Навуходоносор је запазио да су у „свим стварима мудрости и разумевања“ Данило и тројица врсника „нађени“ да су „десет пута бољи од свих врача и звездара који беху по целом његовом царству“.
Daniel chapter one is illustrating the experience of the one hundred and forty-four thousand, who go through a three-step testing process. Commenting on that process, Sister White says, “These words present the work that we are to do in these last days. We are not one-half awake. We have not the power that is essential to the doing of the work that must be done. We must come into life, come into union. Now, just now, we must stand in that position where repentance and pardon shall be the striking features of our work. There must be no quarrelling.”
Прво поглавље књиге пророка Данила приказује искуство сто четрдесет и четири хиљаде, који пролазе кроз тростепени процес испитивања. Говорећи о том процесу, сестра Вајт каже: „Ове речи износе дело које ми треба да вршимо у овим последњим данима. Ми нисмо ни упола будни. Немамо силу која је неопходна за извршење дела које мора бити учињено. Морамо доћи у живот, доћи у јединство. Сада, управо сада, морамо стајати на оном положају на коме ће покајање и опроштај бити упадљива обележја нашег дела. Не сме бити никакве свађе.”
The testing process that leads to the “end of the days,” leads to the resurrection of the two witnesses in Revelation chapter eleven. The work we are to do now is to accept the message of September 11, 2001 and wake up, as represented by the dead dry bones. “We must come to life, come into union.” When we do this, the striking features of our work will be our “repentance and pardon.” The striking feature of our work is represented by Daniel in chapter nine, when he prays the Leviticus twenty-six prayer, asking for forgiveness of his sins, and the sins of his fathers, while also acknowledging that he had been walking contrary to God ever since the disappointment that marked the beginning of the tarrying time on July 18, 2020. He must also acknowledge that God had been walking contrary to him during that same period. Daniel represents those that have gone through a captivity of “seventy years”, ever since July 18, 2020.
Процес испитивања који води ка „свршетку дана“ води ка васкрсењу двојице сведока у једанаестом поглављу Откривења. Дело које сада треба да чинимо јесте да прихватимо поруку од 11. септембра 2001. и да се пробудимо, као што је представљено мртвим сувим костима. „Морамо оживети, доћи у јединство.“ Када то учинимо, упадљива обележја нашега дела биће наше „покајање и опроштење“. Упадљиво обележје нашега дела представљено је Данилом у деветом поглављу, када он упућује молитву из двадесет шесте главе Левитске књиге, молећи за опроштење својих греха и греха својих отаца, док уједно признаје да је ходао насупрот Богу још од разочарања које је означило почетак времена одлагања 18. јула 2020. Он такође мора признати да је Бог ходио насупрот њему током тог истог раздобља. Данило представља оне који су прошли кроз ропство од „седамдесет година“, још од 18. јула 2020.
The seventy years is a symbol of the “seven times” of Leviticus twenty-six. The book of Chronicles informs us that the seventy years was the period that the land would “enjoy” the sabbaths which she was not allowed to enjoy due to ancient Israel’s rebellion against the covenant of Leviticus twenty-five.
Седамдесет година представља симбол „седам времена“ из Левитске двадесет шест. Књига Дневника нас обавештава да је седамдесет година било раздобље током којег ће земља „уживати“ у суботама које јој није било допуштено да ужива услед побуне древног Израиља против завета из Левитске двадесет пете.
To fulfil the word of the Lord by the mouth of Jeremiah, until the land had enjoyed her sabbaths: for as long as she lay desolate she kept sabbath, to fulfil threescore and ten years. 2 Chronicles 36:21.
Да се испуни реч Господња из уста Јеремије, докле земља не ужије своје суботе; јер је, докле год је лежала пуста, почивала, да се наврши седамдесет година. 2. Дневника 36:21.
As a symbol of a prophetic “wilderness,” the “three and a half days” that the two witnesses of Revelation eleven were dead in the street after July 18, 2020 is a symbol of the “seventy years”, and also a symbol of the “seven times”. At the “end of the days,” is a symbol of the end of the prophetic days that were sealed up in the book of Daniel.
Као симбол пророчке „пустиње“, „три и по дана“ током којих су два сведока из Откривења једанаест лежала мртва на улици после 18. јула 2020. године јесу симбол „седамдесет година“, а такође и симбол „седам времена“. На „свршетку дана“ јесте симбол краја пророчких дана који су били запечаћени у књизи пророка Данила.
In 1798, the book of Daniel was unsealed and Daniel stood in his lot, ready to fulfill his purpose.
Године 1798. књига пророка Данила била је отпечаћена, и Данило је стао на своје место, спреман да испуни своју сврху.
“When God gives a man a special work to do, he is to stand in his lot and place as did Daniel, ready to answer the call of God, ready to fulfill His purpose.” Manuscript Releases, volume 6, 108.
„Када Бог човеку повери посебно дело које треба да изврши, он треба да стоји на свом месту и у свом уделу као што је чинио Данило, спреман да одговори на Божји позив, спреман да испуни Његову намеру.” Manuscript Releases, volume 6, 108.
On October 22, 1844, in fulfillment of Daniel chapter eight, and verse fourteen, the book of Daniel once again stood in its lot. 1798, and 1844, are the conclusion of the first and second indignations, and therefore mark the end of “seven times.” The “end of the days” in the book of Daniel is a symbol of the conclusion of a captivity that is represented by the “seven times.” In Daniel chapter four, Nebuchadnezzar lived as a beast while “seven times” passed over him. At “the end of the days,” his kingdom and reason was restored to him.
Двадесет другог октобра 1844. године, у испуњењу осмог поглавља и четрнаестог стиха књиге пророка Данила, књига пророка Данила је поново стала на своје место. Године 1798. и 1844. представљају закључак првог и другог негодовања, и стога означавају крај „седам времена“. „Крај дана“ у књизи пророка Данила симбол је завршетка ропства које је представљено са „седам времена“. У четвртом поглављу књиге пророка Данила, Навуходоносор је живео као звер док је „седам времена“ пролазило преко њега. На „крају дана“ његово царство и разум били су му враћени.
And at the end of the days I Nebuchadnezzar lifted up mine eyes unto heaven, and mine understanding returned unto me, and I blessed the most High, and I praised and honoured him that liveth forever, whose dominion is an everlasting dominion, and his kingdom is from generation to generation: And all the inhabitants of the earth are reputed as nothing: and he doeth according to his will in the army of heaven, and among the inhabitants of the earth: and none can stay his hand, or say unto him, What doest thou? At the same time my reason returned unto me; and for the glory of my kingdom, mine honour and brightness returned unto me; and my counsellors and my lords sought unto me; and I was established in my kingdom, and excellent majesty was added unto me. Daniel 4:34–36.
И на свршетку тих дана, ја Навуходоносор подигох очи своје к небу, и разум мој врати ми се, и благослових Свевишњега, и хвалих и прослављах Онога који живи довека, чија је власт власт вечна, и царство Његово од колена до колена: и сви становници земље сматрају се као ништа; и Он чини по вољи својој у војсци небеској и међу становницима земаљским; и нема никога ко би Му могао задржати руку или рећи Му: Шта чиниш? У то исто време разум мој врати ми се; и ради славе царства мога, вратише ми се част моја и светлост моја; и моји саветници и велможе моје потражише ме; и утврдих се у царству своме, и изврсно величанство би ми придодато. Данило 4:34–36.
The end of the sealing time of the one hundred and forty-four thousand is represented as the “end of the days,” and therefore represents the symbolic conclusion of the “seventy years” and also of the “seven times.” At that time, “repentance and pardon” will be the features that represent the work of those who were previously dead in the street that runs through the valley of dead dry bones.
Крај времена запечаћења сто четрдесет и четири хиљаде представљен је као „свршетак дана“, те стога представља символички завршетак „седамдесет година“, а такође и „седам времена“. У то време, „покајање и опроштај“ биће обележја која представљају дело оних који су раније били мртви на улици која пролази кроз долину мртвих сухих костију.
The visible feature of the work of repentance of the one hundred and forty-four thousand is represented in Ezekiel chapter nine, as “sighing and crying.” When God’s people confess and put away their personal sins, when they acknowledge that they have repeated the same sins of their fathers, when they set aside their pride of opinion and admit that they have been walking contrary to God, and also that He has been walking contrary to them since the tarrying time arrived on July 18, 2020, they will then be found to have “ten times” more prophetic power than all the other professed wise men in the kingdom.
Видљиво обележје дела покајања сто четрдесет и четири хиљаде представљено је у деветој глави Језекиљевој као „уздисање и вапај“. Када Божји народ исповеди и одбаци своје личне грехе, када призна да је понављао исте грехе својих отаца, када остави по страни своју охолост у мишљењу и призна да је ходио насупрот Богу, и такође да је Он ходио насупрот њима откако је време задржавања настало 18. јула 2020. године, тада ће се показати да имају „десет пута“ већу пророчку силу од свих осталих који се изјашњавају као мудраци у царству.
The sealing process began with the loosing and then the restraining of Islam. That process ends as it began, when Islam is once again released. It is released at the end of the days of the sealing time, which for Daniel was the decree of Cyrus that called men out of Babylon. It is there, at the end of the days of purification, at the judgment of the Sunday law “decree” in the United States, that the faithful will be found to possess “ten times more” prophetic power.
Процес запечаћења отпочео је ослобађањем, а затим и обуздавањем ислама. Тај процес се завршава онако како је и започео, када ислам буде поново ослобођен. Он бива ослобођен на крају дана времена запечаћења, што је за Данила био Киров указ који је позвао људе да изађу из Вавилона. Управо тамо, на крају дана очишћења, при суду над „указом“ о недељном закону у Сједињеним Државама, верни ће се показати као они који поседују „десет пута већу“ пророчку силу.
“You are getting the coming of the Lord too far off. I saw the latter rain was coming as [suddenly as] the midnight cry, and with ten times the power.” Spalding and Magan, 5.
„Сувише удаљавате долазак Господњи. Видела сам да је позни дажд долазио [изненада као] поноћни поклич, и са десет пута већом силом.“ Spalding and Magan, 5.
We will begin the consideration of Daniel chapter two in the next article.
Разматрање другог поглавља књиге пророка Данила започећемо у следећем чланку.
“This was the midnight cry, which was to give power to the second angel’s message. Angels were sent from heaven to arouse the discouraged saints and prepare them for the great work before them. The most talented men were not the first to receive this message. Angels were sent to the humble, devoted ones, and constrained them to raise the cry, ‘Behold, the Bridegroom cometh; go ye out to meet Him!’ Those entrusted with the cry made haste, and in the power of the Holy Spirit sounded the message, and aroused their discouraged brethren. This work did not stand in the wisdom and learning of men, but in the power of God, and His saints who heard the cry could not resist it. The most spiritual received this message first, and those who had formerly led in the work were the last to receive and help swell the cry, ‘Behold, the Bridegroom cometh; go ye out to meet Him!’” Early Writings, 238.
„То је био поноћни поклич, који је требало да да снагу поруци другог анђела. Анђели су били послати с неба да пробуде обесхрабрене свете и припреме их за велико дело које је стајало пред њима. Најдаровитији људи нису били први који су примили ову поруку. Анђели су били послати понизнима и посвећенима, и подстакли су их да подигну поклич: ‘Ево, Женик иде; изађите му у сусрет!’ Они којима је поклич био поверен пожурили су, и у сили Светога Духа објавили су поруку и пробудили своју обесхрабрену браћу. Ово дело није почивало на мудрости и учености људи, него на сили Божјој, и Његови свети који су чули поклич нису му могли одолети. Најдуховнији су први примили ову поруку, а они који су раније предводили у делу били су последњи да је приме и помогну да се поклич још снажније разлегне: ‘Ево, Женик иде; изађите му у сусрет!’“ Рани списи, 238.