A word or a phrase that is doubled within the inspired word is a symbol of the second angel’s message.
Реч или израз који је удвостручен у надахнутој речи представља симбол поруке другог анђела.
And in the second year of the reign of Nebuchadnezzar Nebuchadnezzar dreamed dreams, wherewith his spirit was troubled, and his sleep brake from him. Then the king commanded to call the magicians, and the astrologers, and the sorcerers, and the Chaldeans, for to shew the king his dreams. So they came and stood before the king. And the king said unto them, I have dreamed a dream, and my spirit was troubled to know the dream. Daniel 2:1–3.
И друге године царовања Навуходоносора, Навуходоносор усни снове, и дух му се узнемири, те га сан остави. Тада цар заповеди да дозову гатаре, и звездаре, и врачаре, и Халдејце, да кажу цару његове снове. И они дођоше и стајаху пред царем. А цар им рече: Уснио сам сан, и дух ми се узнемири да дознам сан. Данило 2:1–3.
In the “darkness” of the night, Nebuchadnezzar dreamed of an image, but he could not recollect the dream. In a dream of the night, he dreamed of an image, but the dream of the image was as dark to his understanding as was the night when he had dreamed the dream.
У „тами“ ноћи, Навуходоносор је сањао о лику, али се није могао присетити сна. У ноћном сну, сањао је о лику, али је сан о том лику био тако таман његовом разумевању као што је била и ноћ у којој је сањао тај сан.
Then spake the Chaldeans to the king in Syriack, O king, live forever: tell thy servants the dream, and we will shew the interpretation. The king answered and said to the Chaldeans, The thing is gone from me: if ye will not make known unto me the dream, with the interpretation thereof, ye shall be cut in pieces, and your houses shall be made a dunghill. But if ye shew the dream, and the interpretation thereof, ye shall receive of me gifts and rewards and great honour: therefore shew me the dream, and the interpretation thereof. Daniel 2:4–7.
Тада Халдејци рекоше цару на сирском: О царе, живи довека; кажи слугама својим сан, и ми ћемо показати тумачење. Цар одговори и рече Халдејцима: ствар је отишла од мене; ако ми не обзнаните сан, са тумачењем његовим, бићете исечени на комаде, и куће ваше биће претворене у ђубриште. Ако ли покажете сан и тумачење његово, примићете од мене дарове и награде и велику част; зато ми покажите сан и тумачење његово. Данило 2:4–7.
The test of Nebuchadnezzar’s image dream was a test designed to identify who can provide a correct prophetic description of an image that is cloaked in darkness, along with the interpretation of the dream’s content. The second angel’s message that was joined by the Midnight Cry message in Millerite history, had been typified by Elijah at the contest at Mount Carmel. It too, was a test that would manifest, not only who was the true God, but also who was the true prophet. William Miller, who Sister White directly says was typified by Elijah, represented Elijah at Mount Carmel. Yet it was not William Miller that was being represented, as much as it was the rules of prophetic interpretation that he had been led to understand. At Mount Carmel, the prophets of the male god Baal and the prophets of the female god Ashtaroth were demonstrated to be false prophets. In the history of the Millerites, the Protestant churches were demonstrated to be false prophets as typified by Mount Carmel.
Испит Навуходоносоровог сна о кипу био је испит осмишљен да открије ко може пружити тачан пророчки опис кипа који је обавијен тамом, заједно са тумачењем садржаја сна. Порука другог анђела, која је у милеритској историји била здружена са поруком Поноћног вапаја, била је предобликована Илијом у надметању на гори Кармил. И она је, такође, била испит који ће показати не само ко је прави Бог, него и ко је прави пророк. Вилијам Милер, за кога сестра Вајт непосредно каже да је био предобликован Илијом, представљао је Илију на Кармилу. Ипак, није се представљао толико Вилијам Милер, колико правила пророчког тумачења која је био наведен да разуме. На гори Кармилу, пророци мушког бога Вала и пророци женског бога Астароте показали су се као лажни пророци. У историји милерита, протестантске цркве су се показале као лажни пророци, као што је то било предобликовано гором Кармил.
When the Protestant churches manifested their rejection of the rules of prophetic interpretation of William Miller, they became the daughters of Rome. Prophetically, a daughter is an image of her mother. The test that the Protestants failed in Millerite history was the test that identified and produced an image (daughter) of the beast. It is there that the horn of true Protestantism was manifested in opposition to the horn of apostate Protestantism. Nebuchadnezzar was demanding an interpretation, and in doing so, he was providentially involved with producing a manifestation of both the false and the true prophets.
Када су протестантске цркве показале своје одбацивање правила пророчког тумачења Вилијама Милера, постале су кћери Рима. У пророчком смислу, кћи је обличје своје мајке. Испит на којем су протестанти пали у милеритској историји био је испит који је препознао и произвео лик (кћер) звери. Управо се ту рог истинског протестантизма показао у супротности са рогом отпадничког протестантизма. Навуходоносор је захтевао тумачење, и чинећи то, по промислу је био укључен у произвођење манифестације и лажних и истинских пророка.
They answered again and said, Let the king tell his servants the dream, and we will shew the interpretation of it. The king answered and said, I know of certainty that ye would gain the time, because ye see the thing is gone from me. But if ye will not make known unto me the dream, there is but one decree for you: for ye have prepared lying and corrupt words to speak before me, till the time be changed: therefore tell me the dream, and I shall know that ye can shew me the interpretation thereof. Daniel 2:7–9.
Они опет одговорише и рекоше: Нека цар каже сан слугама својим, па ћемо казати његово тумачење. Цар одговори и рече: Поуздано знам да хоћете да добијете на времену, јер видите да ми је ствар измакла. Али ако ми не обзнаните сан, за вас има само једна одредба; јер сте се припремили да преда мном говорите лажљиве и покварене речи, док се време не промени; зато ми кажите сан, и знаћу да ми можете казати и његово тумачење. Данило 2:7–9.
At the conclusion of the testing periods, the distinction which had been demonstrated at Mount Carmel, and on October 22, 1844, was also illustrated in Daniel chapter two. In the three prophetic representations of Mount Carmel, Millerite history and Nebuchadnezzar’s dream of the image, the emphasis is upon correct prophetic interpretation as represented by Elijah, Miller and Daniel. The interpretation of the dream is the message that is unsealed in the history where two classes of prophets are manifested.
На завршетку периода испитивања, разлика која је била показана на гори Кармилу и 22. октобра 1844. године, такође је била илустрована у другој глави Данила. У три пророчка приказа — горе Кармила, милеритске историје и Навуходоносоровог сна о лику — нагласак је на исправном пророчком тумачењу, представљеном Илијом, Милером и Данилом. Тумачење сна јесте порука која је распечаћена у историји у којој се показују две класе пророка.
The Chaldeans answered before the king, and said, There is not a man upon the earth that can shew the king’s matter: therefore there is no king, lord, nor ruler, that asked such things at any magician, or astrologer, or Chaldean. And it is a rare thing that the king requireth, and there is none other that can shew it before the king, except the gods, whose dwelling is not with flesh. For this cause the king was angry and very furious, and commanded to destroy all the wise men of Babylon. Daniel 2:10–12.
Халдејци одговорише пред царем и рекоше: Нема човека на земљи који би могао показати цару ствар коју тражи; зато нема цара, господара ни владара који је тако нешто затражио од иједног мага, или астролога, или Халдејца. И ствар коју цар тражи јесте ретка, и нема другога који би је могао показати пред царем, осим богова, чије пребивалиште није са телом. Због тога се цар разгневи и веома разјари, и заповеди да се погубе сви мудраци вавилонски. Данило 2:10–12.
At Mount Carmel, Elijah proposed the test, and the test he proposed was not only to manifest who was the true God, but also who was the true prophet. In Daniel chapter two it is the Chaldeans that identify the test which manifested the distinction between the true and the false. They explain that the interpretation which Nebuchadnezzar is seeking can only be identified by God, and not by men. They also complained that the relationship between Nebuchadnezzar and his religious wise men was an incorrect relationship when they state that “it is a rare thing that the king requireth.” They are wishing that the king, representing the State, would keep out of the religious realm over which they have been understood to be the authorities. They are not protesting against the principles of the combination of church and state, they are protesting that Nebuchadnezzar, representing the State, is demanding to be in control of the church. They would be comfortable with a church-state relationship, if the religious leaders ruled over the state. The image of the beast test is where we decide our eternal destiny–as Nebuchadnezzar’s image dream–is a life-or-death test.
На гори Кармил, Илија је предложио пробу, а проба коју је предложио није била само да покаже ко је прави Бог, него и ко је прави пророк. У другој глави Данила, Халдејци су ти који указују на пробу која је показала разлику између истинитог и лажног. Они објашњавају да се тумачење које Навуходоносор тражи може утврдити једино од Бога, а не од људи. Они су се такође жалили да је однос између Навуходоносора и његових верских мудраца био неисправан однос када кажу да је „тешка ствар што цар иште“. Они желе да се цар, који представља државу, држи подаље од верске области у којој се подразумева да су они ауторитети. Они не протестују против начела сједињења цркве и државе; они протестују што Навуходоносор, представљајући државу, захтева да влада црквом. Њима би однос цркве и државе одговарао, када би верске вође владале над државом. Проба иконе звери јесте место где одлучујемо о својој вечној судбини — као сан о Навуходоносоровом лику — то је проба живота или смрти.
And the decree went forth that the wise men should be slain; and they sought Daniel and his fellows to be slain. Then Daniel answered with counsel and wisdom to Arioch the captain of the king’s guard, which was gone forth to slay the wise men of Babylon: He answered and said to Arioch the king’s captain, Why is the decree so hasty from the king? Then Arioch made the thing known to Daniel. Daniel 2:13–15.
И изађе заповест да се мудраци погубе; и тражаху Данила и његове другове да их погубе. Тада Данило одговори разборито и мудро Ариоху, заповеднику цареве страже, који беше изашао да погуби мудраце вавилонске: Одговори и рече Ариоху, царевом заповеднику: Зашто је ова заповест од цара тако нагла? Тада Ариох обзнани ствар Данилу. Данило 2:13–15.
When Daniel is enlightened about the understanding of the life and death circumstances of the dream of the yet unknown image, he is representing the enlightenment of the one hundred and forty-four thousand to the fact that they are in the history of the second and visual test of the three-step testing process. But Daniel is not simply representing those who have chosen to eat the correct diet, and therefore passed the first test, but also represents the human representative that God had given special insight into biblical prophecy.
Када је Данило просветљен у погледу разумевања околности живота и смрти сна о још увек непознатом лику, он представља просветљење сто четрдесет и четири хиљаде у погледу чињенице да се налазе у историји другог, визуелног испита у оквиру процеса испитивања у три корака. Али Данило не представља једноставно оне који су изабрали да се хране исправном храном и стога положили први испит, него такође представља људског представника коме је Бог дао посебан увид у библијско пророштво.
As for these four children, God gave them knowledge and skill in all learning and wisdom: and Daniel had understanding in all visions and dreams. Daniel 1:17.
А овој четворици деце Бог даде знање и вештину у свакој науци и мудрости; а Данило имаше разумевање у свим виђењима и сновима. Данило 1:17.
Though the four faithful Hebrews all passed the dietary test, Daniel was selected as the messenger of visions and dreams. Daniel is representing the prophetic messenger as represented by Elijah, John the Baptist, John the Revelator, William Miller and Future for America. The prophetic messenger is never separated from the prophetic test.
Иако су сва четворица верних Јевреја успешно прошла испит у погледу исхране, Данило је био изабран као весник виђења и снова. Данило представља пророчког весника, каквог представљају Илија, Јован Крститељ, Јован Откривалац, Вилијам Милер и Future for America. Пророчки весник никада није одвојен од пророчког испита.
In the time of Christ, those who rejected the testimony of John, could not be benefitted by Jesus. In the Millerite history, those who rejected the first message (represented by William Miller), could not be benefitted by the second message. In both histories the faithful did not recognize where the testing process was leading to. The disciples refused to see the cross, though they were plainly told that it was to happen. The Millerites could not see the great disappointment. Daniel, when informed by Arioch of the life and death circumstances associated with Nebuchadnezzar’s image dream, did not know what the content of the dream was or where the image test was leading. All he knew was that it was a life and death situation. Daniel therefore needed time to understand the interpretation.
У Христово време, они који су одбацили Јованово сведочанство, нису могли имати користи од Исуса. У милеритској историји, они који су одбацили прву вест (представљену Вилијамом Милером), нису могли имати користи од друге вести. У обе историје верни нису препознали куда је водио процес кушања. Ученици су одбијали да виде крст, иако им је било јасно речено да ће се то догодити. Милерити нису могли да виде велико разочарање. Данило, када га је Ариох обавестио о околностима живота и смрти повезаним са Навуходоносоровим сном о кипу, није знао ни какав је био садржај сна нити куда је водила проба у вези са кипом. Све што је знао било је да је то питање живота и смрти. Зато је Данилу било потребно време да разуме тумачење.
Then Daniel went in, and desired of the king that he would give him time, and that he would shew the king the interpretation. Daniel 2:16.
Тада Данијел уђе и замоли цара да му даде времена, како би цару казао тумачење. Данило 2:16.
Daniel had manifested faith in the diet (methodology) he had decided to eat at the first test. Therefore he was given time, as were the disciples in the time of Christ. The time that was given to the disciples was the timespan of Christ’s death, burial, resurrection and his initial ascension, before He met with the disciples on the road to Emmaus, and then again in the upper room. Then at the end of the time He breathed upon them the Holy Spirit.
Данило је испољио веру у погледу исхране (методологије) коју је одлучио да прихвати при првом испиту. Стога му је било дато време, као што је било дато и ученицима у Христово време. Време које је било дато ученицима било је раздобље Христове смрти, погребења, васкрсења и Његовог почетног вазнесења, пре него што се састао с ученицима на путу за Емаус, а потом опет у горњој соби. Затим, на крају тог времена, дунуо је на њих Духа Светога.
And when he had said this, he breathed on them, and saith unto them, Receive ye the Holy Ghost. John 20:22.
И када ово рече, дуну на њих и рече им: Примите Духа Светога. Јован 20:22.
Ezekiel prophesied and the dead bones were brought together. Then Ezekiel prophesied again and the Holy Spirit was breathed upon the newly formed bodies, and they stood up as a mighty army. When Christ breathed upon the disciples, He opened their understanding.
Језекиљ је пророковао, и суве кости су се саставиле. Потом је Језекиљ поново пророковао, и Свети Дух је био удахнут у новообразована тела, те су устала као силна војска. Када је Христос дунуо на ученике, отворио им је разум.
Then opened he their understanding, that they might understand the scriptures. Luke 24:25.
Тада им отвори ум да разумеју Писма. Лука 24:25.
All the prophets are speaking of the end of the world, and Daniel is no exception. The time he requested was a period of time that he might receive enlightenment. The time of waiting for the Millerites, was from the first disappointment until they recognized that they were in the tarrying time in connection with the prophecies of Matthew chapter twenty-five and of Habakkuk chapter two. The history of the tarrying time in Millerite history was fulfilled in the time of the second angel’s message. Daniel chapter two is representing that same history, so his request for time prophetically aligns with the Millerites’ tarrying time. Therefore, Daniel’s request for time and the tarrying time of the Millerites represents the tarrying time of the one hundred and forty-four thousand, which began on July 18, 2020.
Сви пророци говоре о свршетку света, и Данило није изузетак. Време које је затражио било је временски период у коме је могао примити просветљење. Време чекања за милерите било је од првог разочарања па све док нису препознали да се налазе у времену одлагања у вези с пророштвима из двадесет пете главе Јеванђеља по Матеју и друге главе Авакумове. Историја времена одлагања у милеритској историји испунила се у време поруке другог анђела. Друга глава Данилова представља ту исту историју, стога се његов захтев за време пророчки подудара с временом одлагања милерита. Према томе, Данилов захтев за време и време одлагања милерита представљају време одлагања сто четрдесет и четири хиљаде, које је отпочело 18. јула 2020. године.
Daniel’s request for time to understand Nebuchadnezzar’s image dream is represented in Revelation chapter eleven as the three and a half days that the two witness lay dead in the street. In the history of the three and a half days of Revelation eleven, the three and a half days that symbolically represent a prophetic wilderness, there is a voice that cries. The human voice that is employed by the Comforter to awaken and bring the dead dry bones to life is represented by Daniel, who is given the prophetic revelation of what the dream was and what it represented. The voice crying in the wilderness has been given prophetic understanding of dreams and visions, as represented by Daniel. The voice is crying, thus identifying that he has been given the message of the Midnight Cry, and the cry is given at midnight, which represents darkness.
Данилова молба за време да разуме Навуходоносоров сан о лику представљена је у једанаестој глави Откривења као три и по дана током којих су два сведока лежала мртва на улици. У историји та три и по дана из Откривења једанаест, та три и по дана која симболично представљају пророчку пустињу, постоји глас који вапије. Људски глас којим се Утешитељ служи да пробуди и оживи мртве суве кости представљен је Данилом, коме је дато пророчко откривење о томе шта је сан био и шта је представљао. Глас који вапије у пустињи добио је пророчко разумевање снова и визија, као што је представљено Данилом. Тај глас вапије, показујући тиме да му је дата порука поноћног вапаја, а вапај се даје у поноћ, која представља таму.
In the deepest darkness at midnight the voice (Daniel) was given understanding of a message that was cloaked in darkness. The command given to the voice (Ezekiel), is to prophesy to the dead dry bones. As he does so, the Comforter is breathed upon the dead in the street and they are “revived.” But the revival is only accomplished by prayer. Prayer is a waymark in the history of the revival of the dead dry bones that are slain in the street. Daniel prophetically represents that waymark, right at the appropriate place where the waymark is identified.
У најдубљој тами, у поноћ, гласу (Данило) било је дато разумевање поруке која је била обавијена тамом. Заповест дата гласу (Језекиљу) јесте да пророкује мртвим сувим костима. Док он то чини, Утешитељ бива удахнут на мртве на улици и они „оживљавају“. Али оживљење се остварује једино молитвом. Молитва је путоказ у историји оживљења мртвих сувих костију које су побијене на улици. Данило пророчки представља тај путоказ, управо на одговарајућем месту на коме је тај путоказ означен.
“A revival of true godliness among us is the greatest and most urgent of all our needs. To seek this should be our first work. There must be earnest effort to obtain the blessing of the Lord, not because God is not willing to bestow His blessing upon us, but because we are unprepared to receive it. Our heavenly Father is more willing to give His Holy Spirit to them that ask Him, than are earthly parents to give good gifts to their children. But it is our work, by confession, humiliation, repentance, and earnest prayer, to fulfill the conditions upon which God has promised to grant us His blessing. A revival need be expected only in answer to prayer. While the people are so destitute of God’s Holy spirit, they cannot appreciate the preaching of the Word; but when the Spirit’s power touches their hearts, then the discourses given will not be without effect. Guided by the teachings of God’s Word, with the manifestation of His Spirit, in the exercise of sound discretion, those who attend our meetings will gain a precious experience, and returning home, will be prepared to exert a healthful influence.
„Oživljavanje istinske pobožnosti među nama najveća je i najhitnija od svih naših potreba. Težnja za tim treba da bude naše prvo delo. Mora se uložiti usrdan napor da se zadobije blagoslov Gospodnji, ne zato što Bog nije voljan da izlije svoj blagoslov na nas, već zato što nismo spremni da ga primimo. Naš nebeski Otac spremniji je da da svoga Svetoga Duha onima koji Ga mole, nego što su zemaljski roditelji spremni da daju dobre darove svojoj deci. Ali naše je delo da ispovešću, poniznošću, pokajanjem i usrdnom molitvom ispunimo uslove pod kojima je Bog obećao da će nam dati svoj blagoslov. Oživljavanje se može očekivati jedino kao odgovor na molitvu. Dok je narod tako lišen Svetoga Duha Božjega, ne može ceniti propovedanje Reči; ali kada sila Duha dotakne njihova srca, tada izložene besede neće biti bez dejstva. Vođeni učenjima Božje Reči, uz ispoljavanje Njegovoga Duha, u vršenju zdrave razboritosti, oni koji prisustvuju našim skupovima steći će dragoceno iskustvo i, vrativši se svojim domovima, biće spremni da vrše blagotvoran uticaj.“
“The old standard bearers knew what it was to wrestle with God in prayer, and to enjoy the outpouring of His Spirit. But these are passing off from the stage of action; and who are coming up to fill their places? How is it with the rising generation? Are they converted to God? Are we awake to the work that is going on in the heavenly sanctuary, or are we waiting for some compelling power to come upon the church before we shall arouse? Are we hoping to see the whole church revived? That time will never come.
„Стари носиоци заставе знали су шта значи борити се с Богом у молитви и уживати у изливању Његовог Духа. Али они силазе са позорнице деловања; и ко се подиже да заузме њихова места? Какво је стање са нараштајем који стаса? Да ли су обраћени Богу? Јесмо ли будни за дело које се одвија у небеској светињи, или чекамо да нека приморавајућа сила дође на цркву пре него што се пренемо? Да ли се надамо да ћемо видети целу цркву препорођену? То време никада неће доћи.״
“There are persons in the church who are not converted, and who will not unite in earnest, prevailing prayer. We must enter upon the work individually. We must pray more, and talk less. Iniquity abounds, and the people must be taught not to be satisfied with a form of godliness without the spirit and power. If we are intent upon searching our own hearts, putting away our sins, and correcting our evil tendencies, our souls will not be lifted up unto vanity; we shall be distrustful of ourselves, having an abiding sense that our sufficiency is of God.” Selected Messages, book 1, 121, 122.
„У цркви има особа које нису обраћене и које се неће ујединити у усрдној, делотворној молитви. Ми морамо појединачно приступити делу. Морамо се више молити, а мање говорити. Безакоње се умножава, и народ мора бити поучен да не буде задовољан обликом побожности без духа и силе. Ако будемо усмерени на испитивање сопствених срца, уклањање својих греха и исправљање својих злих склоности, наше душе неће се уздизати ка таштини; нећемо се уздати у себе, имајући трајно осећање да је наша довољност од Бога.” Selected Messages, књига 1, 121, 122.
Based upon faith in the diet that Daniel had chosen to eat, he was then brought into a visual testing process that required him to use the methodology that was represented by his diet, to first promise that his God would identify and explain the dream, and thereafter accomplish the presentation of that dream to the king. He possessed the correct diet, or the correct methodology, and then he was to visually manifest his faith by presenting the message of Nebuchadnezzar’s image dream that was in absolute “darkness.” His next action, was his visual manifestation of faith, for he then exercised the divine formula for God’s people when they find themselves in darkness.
На основу вере у исхрану коју је Данило изабрао да једе, он је потом био уведен у процес визуелног испитивања који је захтевао да употреби методологију коју је његова исхрана представљала, да најпре обећа да ће његов Бог препознати и објаснити сан, а потом и да тај сан изложи цару. Поседовао је исправну исхрану, или исправну методологију, а затим је требало да визуелно покаже своју веру износећи поруку о Навуходоносоровом сну о кипу, који је био у потпуној „тами“. Његов следећи поступак био је његово визуелно испољавање вере, јер је тада применио божанску формулу за Божји народ када се нађе у тами.
“The darkness of the evil one encloses those who neglect to pray. The whispered temptations of the enemy entice them to sin; and it is all because they do not make use of the privileges that God has given them in the divine appointment of prayer. Why should the sons and daughters of God be reluctant to pray, when prayer is the key in the hand of faith to unlock heaven’s storehouse, where are treasured the boundless resources of Omnipotence? Without unceasing prayer and diligent watching we are in danger of growing careless and of deviating from the right path. The adversary seeks continually to obstruct the way to the mercy seat, that we may not by earnest supplication and faith obtain grace and power to resist temptation.” Steps to Christ, 94.
„Тама злог обавија оне који занемарују молитву. Непријатељева дошаптавања искушења маме их на грех; а све је то зато што не користе предности које им је Бог дао у божанској установи молитве. Зашто би синови и кћери Божје оклевали да се моле, када је молитва кључ у руци вере којим се откључава небеска ризница, у којој су похрањена безгранична богатства Свемоћи? Без непрестане молитве и будног бдења у опасности смо да постанемо немарни и да скренемо с правог пута. Противник непрестано настоји да запречи пут ка престолу милости, да не бисмо усрдном молбом и вером задобили благодат и силу да се одупремо искушењу.“ Пут Христу, 94.
With the darkness of the content of Nebuchadnezzar’s dream of the night, Daniel pressed together with his three companions and prayed.
Суочен са тамом садржаја Навуходоносоровог ноћног сна, Данило се удружио са своја три друга и помолио се.
Then Daniel went to his house, and made the thing known to Hananiah, Mishael, and Azariah, his companions: That they would desire mercies of the God of heaven concerning this secret; that Daniel and his fellows should not perish with the rest of the wise men of Babylon. Then was the secret revealed unto Daniel in a night vision. Then Daniel blessed the God of heaven. Daniel answered and said, Blessed be the name of God for ever and ever: for wisdom and might are his: And he changeth the times and the seasons: he removeth kings, and setteth up kings: he giveth wisdom unto the wise, and knowledge to them that know understanding: He revealeth the deep and secret things: he knoweth what is in the darkness, and the light dwelleth with him. I thank thee, and praise thee, O thou God of my fathers, who hast given me wisdom and might, and hast made known unto me now what we desired of thee: for thou hast now made known unto us the king’s matter. Daniel 2:17–23.
Тада Данијел отиде својој кући и објави ствар Ананији, Мисаилу и Азарији, својим друговима, да моле милост од Бога небескога за ову тајну, да Данијел и његови другови не изгину с осталим мудрацима вавилонским. Тада се тајна откри Данијелу у ноћном виђењу. Тада Данијел благослови Бога небескога. Данијел проговори и рече: Нека је благословено име Божје од века и до века, јер су мудрост и сила Његове. И Он мења времена и рокове; свргава цареве и поставља цареве; даје мудрост мудрима и знање онима који имају разума; открива дубоке и тајне ствари; зна шта је у тами, и светлост пребива с Њим. Тебе хвалим и славим, о Боже отаца мојих, који си ми дао мудрост и силу, и сада си ми обзнанио оно што смо молили од Тебе; јер си нам сада обзнанио цареву ствар. Данило 2:17–23.
Daniel was then rewarded by Him that “knoweth what is in the darkness.” The movement for Sunday legislation is going on in darkness, and those who have made a profession of consuming the divine diet are required to recognize the formation of the image of the beast that prepares the religious and political platform for enforcing the mark of papal authority.
Тада је Данило био награђен од Онога који „зна шта је у тами“. Покрет за недељно законодавство одвија се у тами, а од оних који су исповедили да се хране божанском храном захтева се да препознају обликовање лика звери, који припрема верску и политичку платформу за наметање жига папске власти.
Daniel chapter two is identifying not simply the history of the second angel in Millerite history, but more directly he is illustrating the history of the second angel in the movement of the third angel. In the testing of Nebuchadnezzar’s image dream, the test of the image of the beast is represented. The prophetic steps of God’s people awakening to the life and death circumstances of the approaching Sunday law is being very specifically identified in the books of Daniel and Revelation.
Друга глава Данила не поистовећује једноставно историју другог анђела у милеритској историји, него још непосредније приказује историју другог анђела у покрету трећег анђела. У испитивању сна о Навуходоносоровом лику представљен је испит лика звери. Пророчки кораци Божјег народа у буђењу за животне и смртне околности приближавајућег закона о недељи веома су одређено поистовећени у књигама Данила и Откривења.
Daniel, represents the messenger of the history where the life-or-death message of the image dream goes forth. He stands upon the diet he has come to understand, and by faith states that God can make known the vision, but he requests time. The time is the tarrying time. At the conclusion of the tarrying time, he is given knowledge of what was in Nebuchadnezzar’s dark dream, but not simply that. He not only receives understanding of the image dream, which typifies the image of the beast and its associated test, but he is also praising God at the end of the tarrying time for God “giveth wisdom unto the wise, and knowledge to them that know understanding: He revealeth the deep and secret things: he knoweth what is in the darkness, and the light dwelleth with him.”
Данило представља гласника историје у којој се објављује порука о животу или смрти из сна о кипу. Он стоји на начелу исхране које је разумео и вером изјављује да Бог може обзнанити виђење, али тражи време. То време је време оклевања. На завршетку времена оклевања, дато му је знање о ономе што је било у тамном Навуходоносоровом сну, али не само то. Он не само да прима разумевање сна о кипу, који представља слику звери и с њом повезану пробу, него такође на крају времена оклевања слави Бога јер Бог „даје мудрост мудрима и знање онима који имају разум; Он открива дубоке и тајне ствари; зна шта је у тами, и светлост обитава с Њим.”
Daniel is here placing his praise in the context that there has been an “increase of knowledge”, for he who identifies in chapter twelve that the “wise” will understand the “increase of knowledge”, and is also praising God that He had given “wisdom” and “knowledge” to “the wise.” He is directly referencing the wise virgins, and connecting his time with the tarrying time. He is placing the illustration found in chapter two directly into the perfect fulfillment of the tarrying time of Matthew twenty-five in the movement of the third angel. More significantly is the fact that the book of Revelation identifies that just before the close of probation, John was told to seal not the sayings of the prophecies of the books of Daniel and Revelation, for they are the same book.
Данило овде поставља своју хвалу у оквир чињенице да је дошло до „умножења знања“, јер он, који у дванаестом поглављу истиче да ће „мудри“ разумети „умножење знања“, такође прославља Бога што је „мудрост“ и „знање“ дао „мудрима“. Он се непосредно позива на мудре девојке и повезује своје време са временом одлагања. Он приказ који се налази у другом поглављу поставља непосредно у савршено испуњење времена одлагања из Матеја двадесет пет у покрету трећег анђела. Још је значајнија чињеница да књига Откривења показује да је, непосредно пре завршетка времена милости, Јовану било речено да не запечати речи пророштава књига Данила и Откривења, јер су то једна те иста књига.
And he saith unto me, Seal not the sayings of the prophecy of this book: for the time is at hand. He that is unjust, let him be unjust still: and he which is filthy, let him be filthy still: and he that is righteous, let him be righteous still: and he that is holy, let him be holy still. Revelation 22:10, 11.
И рече ми: Не запечаћуј речи пророчанства књиге ове, јер је време близу. Ко чини неправду, нека и даље чини неправду; и ко је нечист, нека и даље буде нечист; и ко је праведан, нека и даље чини правду; и ко је свет, нека и даље буде свет. Откривење 22:10, 11.
The time when the prophecies of Daniel and Revelation are to be unsealed is in the tarrying time of the parable of the ten virgins, and that time is represented by Daniel’s request for time. His request for time was followed by prayer, which must take place in advance of the resurrection of the dead dry bones. In the time period that the increase of knowledge and the understanding of the dream image that is cloaked in darkness was revealed, God did something else for Daniel. “He revealeth the deep and secret things.” The secret thing of the history of the Midnight Cry is the prophecy in Revelation that is unsealed just before probation closes. That “deep and secret” thing is “truth.”
Време када пророштва Данила и Откривења треба да буду отпечаћена јесте време оклевања из приче о десет девојака, а то време је представљено Даниловом молбом за време. Његову молбу за време пратиле су молитве, које морају настати унапред, пре васкрсења мртвих сувих костију. У временском раздобљу у којем је откривено умножење знања и разумевање лика из сна, обавијеног тамом, Бог је учинио још нешто за Данила. „Он открива дубоке и тајне ствари.“ Тајна ствар историје поноћног поклича јесте пророштво у Откривењу које бива отпечаћено непосредно пре затварања времена милости. Та „дубока и тајна“ ствар јесте „истина“.
Truth becomes the prophetic key that is opened to the messenger represented by Daniel that allows the hidden history of the “seven thunders” to be recognized. The hidden history is the history of three waymarks. The first is a disappointment and the last is a disappointment as illustrated in Millerite history. The Hebrew word that is translated as “truth” was created by the “Wonderful Linguist”, through the combination of the first, thirteenth and last letter of the Hebrew alphabet. Jesus is the first and last, and He is the “truth.” The structure of the word that was created by the “Wonderful Linguist” identifies the three prophetic waymarks that are the hidden history of the “seven thunders,” that were to be sealed until Daniel asked for “time” and went to prayer.
Истина постаје пророчки кључ који се отвара веснику представљеном Данијелом, омогућавајући да се препозна скривена историја „седам громова“. Скривена историја јесте историја трију путоказа. Први је разочарање, а последњи је разочарање, као што је приказано у милеритској историји. Јеврејска реч која се преводи као „истина“ створена је од стране „Дивног Лингвисте“, спајањем првог, тринаестог и последњег слова јеврејског алфабета. Исус је први и последњи, и Он је „истина“. Структура речи коју је створио „Дивни Лингвиста“ указује на три пророчка путоказа који су скривена историја „седам громова“, а који су требало да буду запечаћени све док Данијел не затражи „време“ и не оде на молитву.
The disappointment of July 18, 2020, was the first waymark, and it illustrates the disappointment associated with the last of three waymarks, which is the Sunday law. The middle letter, the thirteenth letter is a symbol of rebellion, and it is a symbol of the middle waymark of the hidden history of the seven thunders. The rebellion is represented by the foolish virgins at the Midnight Cry, for the Midnight Cry is the middle waymark of the three-step history of July 18, 2020, the Midnight Cry and the soon-coming Sunday law. As soon as it is midnight, time moves into the thirteenth hour, where the visible manifestation of the foolish virgins is demonstrated by their recognition that they do not have the golden oil.
Разочарање од 18. јула 2020. било је први обележивач, и оно илуструје разочарање повезано са последњим од три обележивача, а то је недељни закон. Средње слово, тринаесто слово, символ је побуне, и оно је символ средњег обележивача скривене историје седам громова. Побуна је представљена лудим девицама при Поноћном покличу, јер је Поноћни поклич средњи обележивач историје од три корака: 18. јула 2020, Поноћног поклича и ускоро долазећег недељног закона. Чим наступи поноћ, време прелази у тринаести час, где се видљиво испољавање лудих девица показује њиховим препознавањем да немају златно уље.
In the symbolic “wilderness” of the “three and a half days” of Revelation chapter eleven, God’s people are represented as being in the symbolic history of the curse of “seven times.” At the end of that period, they are to recognize that they have been scattered, that they have sinned, that their fathers have sinned, that they have been walking contrary to God and that God has been walking contrary to them. That recognition is to lead them to pray the Leviticus twenty-six prayer. That recognition that they must pray the prayer of Leviticus’s twenty-six prayer aligns prophetically with Daniel’s prayer of Daniel chapter two, and it is illustrated by Daniel’s prayer in chapter nine. The reason that Daniel prayed the Leviticus twenty-six prayer in chapter nine was based upon his recognition that he was at the end of the seventy years of Jeremiah’s prophecy of the captivity of God’s people.
У симболичкој „пустињи“ „три и по дана“ из једанаестог поглавља Откривења, Божји народ је представљен као да се налази у симболичкој историји проклетства „седам времена“. На крају тог раздобља, они треба да препознају да су били расејани, да су сагрешили, да су и њихови оци сагрешили, да су ходили насупрот Богу и да је Бог ходио насупрот њима. То препознавање треба да их наведе да се моле молитвом из двадесет шестог поглавља Левитске књиге. То препознавање да морају да се моле молитвом из двадесет шестог поглавља Левитске књиге пророчки је усклађено са Даниловом молитвом из другог поглавља Књиге пророка Данила, а илустровано је Даниловом молитвом у деветом поглављу. Разлог што се Данило у деветом поглављу молио молитвом из двадесет шестог поглавља Левитске књиге заснивао се на његовом препознавању да се налази на крају седамдесет година Јеремијиног пророчанства о ропству Божјег народа.
Those same seventy years represent the history of the sealing of God’s people. Those seventy years represent the cleansing of Malachi chapter three and Christ’s two temple cleansings. They represent the history of the test of the image of the beast. That history began on September 11, 2001, and ends at the soon-coming Sunday law. At the end of that symbolic seventy-year period, Daniel seeks a “tarrying time” so he can pray. His prayer was answered when the final secret of prophecy was revealed unto him. That revelation came while God’s true Protestant people were still in the “wilderness” scattering time after July 18, 2020. At that time the “truth” was revealed to the “voice crying in the wilderness”.
Тих истих седамдесет година представљају историју запечаћења Божјег народа. Тих седамдесет година представљају очишћење из треће главе Малахије и Христова два очишћења храма. Оне представљају историју испита слике звери. Та историја почиње 11. септембра 2001. године и завршава се ускоро долазећим законом о недељи. На крају тог симболичног периода од седамдесет година, Данило тражи „време задржавања“ како би могао да се моли. На његову молитву било је одговорено када му је била откривена коначна тајна пророштва. То откривење дошло је док је Божји истински протестантски народ још увек био у „пустињи“, у времену расејања после 18. јула 2020. године. У то време „истина“ је била откривена „гласу који виче у пустињи“.
We will continue Daniel chapter two in the next article.
Наставићемо са другом главом Данила у наредном чланку.
And the anger of the Lord was kindled against this land, to bring upon it all the curses that are written in this book: And the Lord rooted them out of their land in anger, and in wrath, and in great indignation, and cast them into another land, as it is this day. The secret things belong unto the Lord our God: but those things which are revealed belong unto us and to our children forever, that we may do all the words of this law. Deuteronomy 29:27–29.
И разгневи се Господ на ову земљу, да пусти на њу сва проклетства написана у овој књизи; и искорени их Господ из њихове земље у гневу и у јарости и у великом негодовању, и баци их у другу земљу, као што је данас. Тајне припадају Господу Богу нашему; а оно што је откривено припада нама и синовима нашим довека, да бисмо држали све речи овога закона. Поновљени закони 29:27–29.