In verse sixteen of Daniel eleven, the conquering of Judah and Jerusalem by Pompey in 63 BC is set forth. It represents the soon coming Sunday law in the United States in fulfillment of verse forty-one of the same chapter. The history associated with the verse identifies a civil war that is taking place when the city is captured, thus identifying the repetition of the US Civil War that is now taking place in the United States. Whether shots have been fired or not, two classes are now in a struggle for the control of the United States. When Pompey conquered Jerusalem, it identified that Jerusalem would remain under Roman authority until it was destroyed in the year 70 AD. Thus, it typified the soon coming Sunday law which marks the end of the sixth kingdom of Bible prophecy.
У шеснаестом стиху једанаесте главе Данила изложено је освајање Јуде и Јерусалима од стране Помпеја 63. године пре Христа. Оно представља ускоро долазећи недељни закон у Сједињеним Државама, као испуњење четрдесет првог стиха истог поглавља. Историја повезана са тим стихом указује на грађански рат који се одиграва у време када је град освојен, и тако указује на понављање Грађанског рата у Сједињеним Државама, који се сада одвија у Сједињеним Државама. Без обзира на то да ли су пуцњи испаљени или не, две класе се сада боре за контролу над Сједињеним Државама. Када је Помпеј освојио Јерусалим, то је означило да ће Јерусалим остати под римском влашћу све док не буде уништен 70. године после Христа. Тако је то било праслика ускоро долазећег недељног закона, који означава крај шестог царства библијског пророштва.
Pompey is the first of four Roman powers that are identified in the passage. Marc Antony, who was a Roman, is also identified, but of the four powers that are represented as Roman leaders, Antony represents Roman leadership that has rebelled and formed an alliance with Egypt against Rome. Pompey, Julius Caesar, Augustus Caesar and Tiberius Caesar are the four Romans that are prophetically employed to represent the four generations of the earth beast’s Republican horn.
Помпеј је прва од четири римске силе које су поистовећене у том одломку. Марко Антоније, који је био Римљанин, такође је поистовећен, али од четири силе које су представљене као римски вођи, Антоније представља римско вођство које се побунило и склопило савез са Египтом против Рима. Помпеј, Јулије Цезар, Август Цезар и Тиберије Цезар јесу четири Римљанина који су пророчки употребљени да представе четири генерације републиканског рога звери из земље.
Pompey, representing the rebellion of the US Civil War in the generation of 1863, also illustrates the last generation and the current “civil war” that is now under way. Julius Caesar represents the second generation, when the United States was firmly established as the premier nation among nations, but was assassinated in 1913, when the sovereignty of the financial system was given unto the globalist banking system, and the work for a one world government began. Caesar Augustus represents the glory years of the first two world wars, when in spite of the bloodshed, the United States became the envy of the world. Then in the last generation Tiberius Caesar, known for his drunkenness and the crucifixion of Christ, represents the period that essentially began with the election of John F. Kennedy, the first Catholic president, thus identifying the generation that would bow to Rome.
Помпеј, који представља побуну Америчког грађанског рата у нараштају 1863. године, такође осликава последњи нараштај и садашњи „грађански рат“ који је већ у току. Јулије Цезар представља други нараштај, када су Сједињене Државе биле чврсто утврђене као водећа нација међу народима, али је био убијен 1913. године, када је суверенитет финансијског система био предат глобалистичком банкарском систему, и када је отпочело дело на успостављању једне светске владе. Цезар Август представља године славе током прва два светска рата, када су, упркос крвопролићу, Сједињене Државе постале предмет зависти света. Потом, у последњем нараштају, Тиберије Цезар, познат по свом пијанству и распећу Христа, представља раздобље које је у суштини отпочело избором Џона Ф. Кенедија, првог католичког председника, чиме се означава нараштај који ће се поклонити Риму.
These prophetic issues connected with Pompey are important, but we are currently focusing on the prophetic history that precedes Pompey and verse sixteen, a history that begins in the first two verses of the chapter identifying 1989, as the time of the end, and then pointing out the rich sixth President since Reagan, who stirs up the globalists, as Trump has most certainly accomplished.
Ова пророчка питања повезана са Помпејем важна су, али ми се тренутно усредсређујемо на пророчку историју која претходи Помпеју и шеснаестом стиху, историју која започиње у прва два стиха поглавља, указујући на 1989. годину као на време краја, а затим истичући богатог шестог председника после Регана, који подиже глобалисте, као што је Трамп то најсигурније и учинио.
Trump is typified by the fourth ruler following Cyrus, named Xerxes, the rich Persian king, who is also known as Ahasuerus in the story of Esther. In the verses, the next king to follow Xerxes is Alexander the Great in verse three. Historically there were eight rulers between Xerxes and Alexander the Great. From Trump, to the one world government represented by Alexander the Great, ten kings are represented; Trump being the first and Alexander being the last.
Трамп је предобразован четвртим владаром који следи после Кира, по имену Ксеркс, богатим персијским царем, који је такође познат као Асвир у књизи о Јестири. У тим стиховима, следећи цар после Ксеркса јесте Александар Велики у трећем стиху. Историјски, између Ксеркса и Александра Великог било је осам владара. Од Трампа до једне светске владе, коју представља Александар Велики, представљено је десет царева; Трамп је први, а Александар последњи.
The prophetic lines identify that all the kings of the earth will commit fornication with the papacy at the end of the world, and those kings are represented as “ten kings”. Ahab, who was the head of a tenfold kingdom, and who was married to Jezebel represents the fact that even though all ten kings commit fornication with the papacy, there is one primary king that is the first to do so. The first time the papacy was given the throne of the earth the primary king was Clovis, king of the Franks (France) in 496 AD. This agrees with the papacy giving France the title of firstborn of the Catholic church, and eldest daughter of the Catholic church.
Пророчке линије указују на то да ће сви цареви земаљски на крају света учинити блуд са папством, а ти цареви су представљени као „десет царева“. Ахав, који је био глава десетоструког царства и који је био ожењен Језавељом, представља чињеницу да, иако свих десет царева чине блуд са папством, постоји један главни цар који то први чини. Први пут када је папству дат престо земље, тај главни цар био је Хлодовех, цар Франака (Француске), 496. године н. е. Ово је у сагласности с тим што је папство Француској дало назив прворођене Католичке цркве и најстарије кћери Католичке цркве.
The prophetic work accomplished by France in placing Rome on the throne of the civilized world, typifies the prophetic work of the United States. The Sunday law of Bible prophecy begins in the United States, and then every nation on earth follows that example. Line after prophetic line, identify that the premier king of the ten kings, that first and foremost commits fornication with the man of sin in the last days, is the United States. Though no kings are represented between Xerxes the first rich king and Alexander the Great the last king in verses two and three, history identifies ten kings. The number ten represents a test, and it also represents a confederacy.
Пророчко дело које је Француска извршила постављајући Рим на престо цивилизованог света представља праслику пророчког дела Сједињених Држава. Закон о недељи у библијском пророчанству почиње у Сједињеним Државама, а затим сваки народ на земљи следи тај пример. Пророчка линија за пророчком линијом показује да је први међу десет царева, онај који у последњим данима први и пре свих чини блуд са човеком греха, управо Сједињене Државе. Иако између Ксеркса, првог богатог цара, и Александра Великог, последњег цара, у другом и трећем стиху нису представљени никакви цареви, историја препознаје десет царева. Број десет представља пробу, а такође представља и савез.
The test that the world is confronted with is the setting up of a worldwide system, represented as the image of the beast. That test begins in the United States at the soon coming Sunday law and ends when every nation on the globe follows that example. Jesus always illustrates the end of a thing with the beginning, so even though no kings are listed between the rich king and Alexander in verses two and three, history identifies a testing process which begins with the richest president, who was rich from his business endeavors not because he produced wealth by participating in a corrupted political system.
Испит с којим се свет суочава јесте успостављање једног светског система, представљеног као лик звери. Тај испит почиње у Сједињеним Државама ускоро долазећим законом о недељи и завршава се када сваки народ на земаљској кугли следи тај пример. Исус увек илуструје крај нечега почетком, те, иако у другом и трећем стиху нису наведени цареви између богатог цара и Александра, историја препознаје процес испитивања који почиње са најбогатијим председником, који је био богат од својих пословних подухвата, а не зато што је стекао богатство учешћем у исквареном политичком систему.
The name America is derived from the Latin version of the name “Amerigo,” which comes from the Italian explorer Amerigo Vespucci, who was an explorer and navigator who made several voyages to the New World in the late 15th and early 16th centuries. Overall, Vespucci’s explorations were made possible through the financial backing, capital investments, of sponsors and patrons who saw potential opportunities for profit, expansion, and prestige in the exploration of the New World. The name “America” is a symbol of the endeavor to produce profits.
Назив Америка изведен је из латинског облика имена „Америго“, које потиче од италијанског истраживача Америга Веспучија, истраживача и морепловца који је предузео више путовања у Нови свет крајем 15. и почетком 16. века. У целини узев, Веспучијева истраживања омогућена су финансијском подршком, капиталним улагањима, спонзора и покровитеља који су у истраживању Новог света видели могуће прилике за добит, ширење и углед. Назив „Америка“ симбол је настојања да се оствари добит.
Jesus always illustrates the end of a thing, with the beginning, and the beginning of the ten kings that represent the bridge from the two-horned kingdom of Medo-Persia to the one world government represented by Alexander the Great, begins with the rich king, who is president of the kingdom typified by France and Ahab, who will also become the head represented by Alexander the Great, when the entire world is confronted with the economics associated with the power of the United States, as it forces the entire world to bow to the Catholic church, if they wish to be able to buy and sell.
Исус увек илуструје крај нечега почетком, а почетак десет царева који представљају мост од царства са два рога, Медо-Персије, до једне светске владе коју представља Александар Велики, започиње богатим царем, који је председник царства приказаног Француском и Ахавом, који ће такође постати глава представљена Александром Великим, када се цео свет суочи са економијом повезаном са силом Сједињених Америчких Држава, док она приморава цео свет да се поклони Католичкој цркви, ако желе да могу да купују и продају.
The seventh kingdom in Revelation chapter seventeen, is the ten kings, and one of the ten king’s prophetic characteristics, is that they only continue a “short space,” before they agree to give their seventh kingdom unto the whore of Babylon, that only holds together for “one hour”. The prophetic reason they accept that agreement is because they are drunk with the wine of Babylon. Historically Alexander the Great only ruled for a short space, for his life ended as quickly as his kingdom was established, for he drank himself to death, thus symbolizing the short space and drunkenness of the ten kings of the United Nations. As soon as Alexander the Great stood up he was broken, and his kingdom was given to the four winds, identifying the following struggle to re-establish his former kingdom.
Седмо царство у седамнаестом поглављу Откривења јесу десет царева, а једна од пророчких одлика десет царева јесте да трају само „за кратко време“, пре него што се сагласе да своје седмо царство предају вавилонској блудници, која се одржава само „за један час“. Пророчки разлог због којег прихватају тај споразум јесте то што су опијени вином Вавилона. Историјски гледано, Александар Велики је владао само кратко време, јер се његов живот окончао исто тако брзо као што је његово царство било успостављено, будући да је себе пропио до смрти, чиме је тако симболизовао кратко време и пијанство десет царева Уједињених нација. Чим је Александар Велики устао, био је сломљен, и његово царство беше предато четирима ветровима, чиме се указује на потоњу борбу да се његово некадашње царство поново успостави.
Also I in the first year of Darius the Mede, even I, stood to confirm and to strengthen him. And now will I show thee the truth. Behold, there shall stand up yet three kings in Persia; and the fourth shall be far richer than they all: and by his strength through his riches he shall stir up all against the realm of Grecia. And a mighty king shall stand up, that shall rule with great dominion, and do according to his will. And when he shall stand up, his kingdom shall be broken, and shall be divided toward the four winds of heaven; and not to his posterity, nor according to his dominion which he ruled: for his kingdom shall be plucked up, even for others beside those. Daniel 11:1–4.
И ја, прве године Дарија Међанина, стадох да га потврдим и укрепим. А сада ћу ти показати истину. Ево, још ће три цара настати у Персији; и четврти ће бити далеко богатији од свих њих; и својом силом, посредством свога богатства, подићи ће све против царства Грчке. И настаће силан цар, који ће владати великом влашћу и чинити по својој вољи. А кад настане, царство ће му се разбити и разделити на четири ветра небеска; али не његовом потомству, нити по власти којом је владао; јер ће његово царство бити ишчупано, и припашће другима, а не њима. Данило 11:1–4.
Alexander’s kingdom fell apart as quickly as it came together, for it represents the last days, in which prophecy is identified as happening rapidly.
Александрово царство се распало исто тако брзо као што се и сјединило, јер оно представља последње дане, у којима се пророштво приказује као нешто што се збива убрзано.
“The agencies of evil are combining their forces and consolidating. They are strengthening for the last great crisis. Great changes are soon to take place in our world, and the final movements will be rapid ones.” Testimonies, volume 9, 11.
„Силе зла удружују своје снаге и учвршћују се. Оне се јачају за последњу велику кризу. Велике промене ускоро ће наступити у нашем свету, а завршни покрети биће брзи.“ Сведочанства, књига 9, 11.
The third woe of Islam is established upon the prophetic characteristics of the first and second woes. In the first woe there was a period which began with the arrival of Mohammed and continued until the next period, which is identified as “five months” or one hundred and fifty years, in which Islam would “hurt” the armies of Rome. The end of the one-hundred and fifty year time prophecy simultaneously marks the beginning of the three hundred and ninety-one year and fifteen-day prophecy, in which Islam of the second Woe, would then “kill” the armies of Rome.
Трећи јад ислама утемељен је на пророчким обележјима првог и другог јада. У првом јаду постојао је период који је започео доласком Мухамеда и трајао до наредног периода, који је означен као „пет месеци“ или сто педесет година, током којег би ислам „мучио“ војске Рима. Завршетак временског пророчанства од сто педесет година истовремено означава почетак пророчанства о три стотине деведесет и једној години и петнаест дана, у којем би ислам другог Јада потом „убијао“ војске Рима.
September 11, 2001 marked the arrival of the period represented by Mohammed of the first woe, which includes October 7, 2023 as marking the beginning of the period when Islam would “hurt” the “armies of Rome” in the ancient literal “Glorious Land” which is a proxy for the United States, and since October 7, 2023 the attacks by Islam against the army of Rome, is approaching two hundred at the writing of this article on February 17, 2024.
11. септембар 2001. означио је долазак раздобља представљеног Мухамедом из првог тешко, које обухвата 7. октобар 2023. као ознаку почетка раздобља када ће ислам „наудити“ „војскама Рима“ у древној дословној „Славној Земљи“, која је замена за Сједињене Америчке Државе; и од 7. октобра 2023. напади ислама на војску Рима приближавају се броју од двеста у време писања овог чланка, 17. фебруара 2024.
At the soon-coming Sunday law the United States is “killed” as the sixth kingdom of Bible prophecy, which parallels the three hundred and ninety-one years and fifteen days of Islamic attacks that killed the former armies of Rome, as the warfare of their third great jihad intensifies. When Michael stands up, human probation closes, and the four winds are fully released during the seven last plagues.
При ускоро долазећем закону о недељи, Сједињене Државе бивају „убијене“ као шесто царство библијског пророчанства, што је паралелно са три стотине деведесет и једном годином и петнаест дана исламских напада који су убили некадашње војске Рима, док се ратовање њиховог трећег великог џихада појачава. Када Михаило устане, завршава се време људске благодатне пробе, а четири ветра бивају у потпуности пуштена током седам последњих зала.
“I saw that the anger of the nations, the wrath of God, and the time to judge the dead were separate and distinct, one following the other, also that Michael had not stood up, and that the time of trouble, such as never was, had not yet commenced. The nations are now getting angry, but when our High Priest has finished His work in the sanctuary, He will stand up, put on the garments of vengeance, and then the seven last plagues will be poured out.
„Видела сам да су гнев народа, гнев Божји и време да се суди мртвима били одвојени и јасно различити, при чему једно следи за другим; такође, да Михаило још није устао и да време невоље, какве никада није било, још није отпочело. Народи се сада гневе, али када наш Првосвештеник заврши Своје дело у светињи, Он ће устати, обући хаљине освете, и тада ће се излити седам последњих зала.“
“I saw that the four angels would hold the four winds until Jesus’ work was done in the sanctuary, and then will come the seven last plagues.” Early Writings, 36.
„Видела сам да ће четири анђела задржавати четири ветра док се Исусово дело не доврши у светињи, а потом ће доћи седам последњих зала.” Early Writings, 36.
The “four winds” are represented as “an angry horse, seeking to break loose and bring death and destruction in its path,” by Sister White and they are fully released when probation closes. They were portrayed as being released in the second woe as “four angels”, not four winds.
„Четири ветра“ су код сестре Вајт представљена као „разјарен коњ, који настоји да се отргне и на свом путу донесе смрт и разарање“, и они су у потпуности пуштени када се време благодати заврши. Они су били приказани као пуштени у другом тешкоћу као „четири анђела“, а не четири ветра.
Saying to the sixth angel which had the trumpet, Loose the four angels which are bound in the great river Euphrates. And the four angels were loosed, which were prepared for an hour, and a day, and a month, and a year, for to slay the third part of men. Revelation 9:14, 15.
Говорећи шестом анђелу који је имао трубу: Одреши четири анђела који су свезани на великој реци Еуфрату. И бише одрешена четири анђела, који беху приправљени за час, и дан, и месец, и годину, да побију трећи део људи. Откривење 9:14, 15.
The “four winds”, or the “four angels”, are both symbols of Islam as determined by the context where the symbol is employed. When Alexander the Great stood up, his kingdom, which represents the seventh kingdom, that is one third of the threefold kingdom of the dragon, the beast and the false prophet; “when he shall stand up, his kingdom shall be broken, and shall be divided toward the four winds of heaven.” When human probation closes the four winds, or the four angels are released, and they break his kingdom, for his kingdom “shall be broken.” Those ten kings and their partners, the globalist merchants, will then stand afar off and lament and cry.
„Četiri vetra“, ili „četiri anđela“, oboje su simboli islama, kako je određeno kontekstom u kome se simbol upotrebljava. Kada je ustao Aleksandar Veliki, njegovo carstvo, koje predstavlja sedmo carstvo, to jest jednu trećinu trojnog carstva aždaje, zveri i lažnog proroka; „kad ustane, carstvo će se njegovo razbiti i razdeliće se prema četiri vetra nebeska.“ Kada se završi vreme probe za ljude, četiri vetra, ili četiri anđela, biće pušteni, i oni će razbiti njegovo carstvo, jer će se njegovo carstvo „razbiti“. Tada će onih deset careva i njihovi ortakluci, globalistički trgovci, stajati izdaleka, naricati i vikati.
For, lo, the kings were assembled, they passed by together. They saw it, and so they marvelled; they were troubled, and hasted away. Fear took hold upon them there, and pain, as of a woman in travail. Thou breakest the ships of Tarshish with an east wind. Psalms 48:4–7.
Јер, гле, цареви се састаше, прођоше заједно. Видеше, и тако се задивише; сметоше се и нагло одступише. Страх их обузе онде, и бол као у жене која рађа. Ти разбијаш лађе тарсиске источним ветром. Псалми 48:4–7.
The economic structure of the ten kings is broken by the “east wind” of Islam.
Економска структура десет царева бива разорена „источним ветром“ ислама.
Thy rowers have brought thee into great waters: the east wind hath broken thee in the midst of the seas. Thy riches, and thy fairs, thy merchandise, thy mariners, and thy pilots, thy calkers, and the occupiers of thy merchandise, and all thy men of war, that are in thee, and in all thy company which is in the midst of thee, shall fall into the midst of the seas in the day of thy ruin. Ezekiel 27: 26, 27.
Твоји веслачи одвезоше те на велике воде; источни ветар разбио те је усред мора. Богатство твоје, и пазари твоји, трговина твоја, морнари твоји и крмари твоји, калфатари твоји, и трговци твоји, и сви ратници твоји који су у теби, и сав збор твој који је усред тебе, пашће усред мора у дан пропасти твоје. Језекиљ 27: 26, 27.
The “east wind” of Islam breaks the ten kings’ kingdom in “the day of their ruin,” as represented by Alexander the Great’s kingdom being “broken” and given to the four winds. Much of the history that has taken place in the eleventh of Daniel will be repeated as chapter eleven reaches its final fulfillment. Determining where to rightly divide those histories is the prophetic work of those who are called to be students of prophecy. The last six verses of Daniel eleven conclude at the close of human probation, when Michael stands up. When Alexander the Great’s kingdom is divided to the four winds, it represents the close of probation, and identifies that the following prophetic history from verse five onward is to be considered as a new prophetic line.
„Источни ветар“ ислама разбија царство десет царева „у дан њихове пропасти“, као што је представљено тиме што је царство Александра Великог било „разбијено“ и дато четирима ветровима. Велики део историје која се одиграла у једанаестој глави Данила поновиће се како једанаеста глава буде достигла своје коначно испуњење. Утврђивање где те историје треба правилно разделити пророчки је рад оних који су позвани да буду ученици пророштва. Последњих шест стихова једанаесте главе Данила завршавају се на затварању времена милости, када Михаило устане. Када се царство Александра Великог раздели на четири ветра, то представља затварање времена милости и указује да се наредна пророчка историја, почев од петог стиха па надаље, треба сматрати новом пророчком линијом.
Verse five unto verse sixteen identifies the history of 538 unto the soon coming Sunday law. Verses five through nine, represent the history of the twelve hundred and sixty years of papal rule that began in the year 538 and concluded at the time of the end in 1798. Verse ten identifies the history that typifies verse forty, when the papacy swept away the Soviet Union at the time of the end in 1989. Verses eleven and twelve identify the current proxy war in the Ukraine, which Putin and Russia are going to win, but the aftermath of Putin’s victory will parallel “the battle of Nineveh,” and “the fall of Chosroes,” which was the “key that opened the bottomless pit” which released Islam in the history of the first woe.
Пети стих па до шеснаестог стиха приказује историју од 538. године па до ускоро долазећег закона о недељи. Стихови од петог до деветог представљају историју хиљаду двеста шездесет година папске владавине, која је отпочела 538. године и окончала се у време краја 1798. године. Десети стих приказује историју која је праслика четрдесетог стиха, када је папство у време краја 1989. године однело Совјетски Савез. Стихови једанаест и дванаест приказују садашњи посреднички рат у Украјини, који ће Путин и Русија добити, али ће последице Путинове победе бити паралелне са „битком код Ниниве“ и „падом Хозроја“, који је био „кључ што је отворио бездан“ и ослободио ислам у историји првог аваја.
In the aftermath of Putin’s short-lived triumph, the United States, in verses thirteen to fifteen, will win the proxy war, that is the conclusion of the proxy war that had been engaged in from World War Two. The passage identifies three battles, the first battle concluded in 1989, in fulfillment of verses ten and forty, the second being the current war in the Ukraine, represents verses eleven and twelve, and the third proxy war, representing the final victory of the United States, is represented in verse thirteen through fifteen.
После краткотрајног Путиновог тријумфа, Сједињене Државе ће, у стиховима тринаест до петнаест, однети победу у посредничком рату; то јест, то је завршетак посредничког рата који је трајао још од Другог светског рата. Овај одломак препознаје три битке: прва битка окончана је 1989. године, у испуњењу стихова десет и четрдесет; друга, која је садашњи рат у Украјини, представља стихове једанаест и дванаест; а трећи посреднички рат, који представља коначну победу Сједињених Држава, приказан је у стиховима тринаест до петнаест.
What needs to be recognized with these four periods represented from verse five to verse fifteen, is that the last two periods, which represent the current war in the Ukraine, and then the retaliation of the United States, occur in the time of the sealing. Verse sixteen identifies the soon coming Sunday law in the United States. Verses five through ten represent the history of 538 through to both the time of the end in 1798, and then on to the time of the end in 1989. The two battles of the final proxy war, represented in verses eleven to fifteen, are therefore fulfilled in the period where Ezekiel chapter twelve identifies that the effect of every vision is fulfilled.
Оно што је потребно препознати у вези са ова четири раздобља представљена од петог до петнаестог стиха јесте да се последња два раздобља, која представљају садашњи рат у Украјини, а затим и одмазду Сједињених Америчких Држава, одигравају у време запечаћења. Шеснаести стих указује на ускоро долазећи недељни закон у Сједињеним Америчким Државама. Стихови пет до десет представљају историју од 538. године па све до времена свршетка 1798. године, а потом даље до времена свршетка 1989. године. Две битке коначног посредничког рата, представљене у стиховима једанаест до петнаест, стога се испуњавају у раздобљу у којем Језекиљ, дванаеста глава, показује да се испуњава дејство сваког виђења.
Those visions were represented to Ezekiel as “wheels within wheels”, which Sister White identifies as the “complicated interplay of human events.” The history of the war in the Ukraine, Putin’s victory, and then his demise, followed by the victory of the United States, is one of the most complex revelations of line upon line in God’s Word.
Те визије су Језекиљу биле представљене као „точкови у точковима“, које сестра Вајт поистовећује са „сложеним преплитањем људских догађаја“. Историја рата у Украјини, Путинове победе, а затим његовог пада, праћеног победом Сједињених Америчких Држава, једно је од најсложенијих откривења начела „ред на ред“ у Божјој Речи.
Commenting upon Ezekiel’s “wheels within wheels,” Sister White says that when Ezekiel first saw those wheels it appeared as confusion, but Ezekiel ultimately recognized perfect order in the wheels, which are the “complicated interplay of human events”. In order to rightly divide the history represented in verses eleven to fifteen, the relationship between the Catholic church and Nazi Germany must be understood, for the Nazi leaders in the Ukraine are the proxies for that relationship.
Коментаришући Језекиљеве „точкове усред точкова“, сестра Вајт каже да је, када је Језекиљ први пут видео те точкове, све изгледало као пометња, али је Језекиљ на крају препознао савршени поредак у тим точковима, који су „сложено међудејство људских догађаја“. Да би се историја представљена у стиховима једанаест до петнаест правилно разграничила, мора се разумети однос између Католичке цркве и нацистичке Немачке, јер су нацистички вође у Украјини посредници тог односа.
It is also necessary to understand the role of the apparition of the so-called virgin Mary at Fatima, Portugal in 1918, including the three secrets that the so-called virgin Mary left with the three children from that history. The premise of those three messages, which describe a struggle between the Catholic church and atheistic Russia, and the Second World War, is part of the Fatima message that is represented in the war in the Ukraine.
Такође је неопходно разумети улогу указања такозване девице Марије у Фатими, у Португалији, 1918. године, укључујући и три тајне које је такозвана девица Марија оставила троје деце из тог догађаја. Полазиште те три поруке, које описују борбу између Католичке цркве и атеистичке Русије, као и Други светски рат, јесте део фатимске поруке који је представљен у рату у Украјини.
The French Revolution, and its prophetic relationship to the Catholic church, and ultimately Napoleon Bonaparte, who represents Putin, is also one of the “wheels” that are represented in the war in the Ukraine. The French Revolution’s prophetic relationship to the United States is also represented in the history, for just as Putin is represented by Napoleon as France was going down, the former actor Ronald Reagan, as the head of the armies of Catholicism in the battle of 1989, typifies the former actor Zelenskyy as Ukraine is going down. In the wheels that intersect and connect in these verses, the final straw for the Democrat politicians in the United States, that have been and are promoting Zelenskyy, will be exposed by Putin when he prevails.
Француска револуција, и њен пророчки однос према Католичкој цркви, и коначно Наполеон Бонапарта, који представља Путина, такође је један од „точкова“ који су представљени у рату у Украјини. Пророчки однос Француске револуције према Сједињеним Државама такође је представљен у историји, јер као што је Путин представљен Наполеоном док је Француска пропадала, тако бивши глумац Роналд Реган, као поглавар војски католицизма у бици 1989. године, представља бившег глумца Зеленског док Украјина пропада. У точковима који се укрштају и повезују у овим стиховима, последња кап за политичаре Демократске странке у Сједињеним Државама, који су подржавали и подржавају Зеленског, биће разоткривена од стране Путина када он буде надвладао.
We will continue this study in the next article.
Наставићемо ово проучавање у следећем чланку.
“Upon the banks of the river Chebar, Ezekiel beheld a whirlwind seeming to come from the north, ‘a great cloud, and a fire infolding itself, and a brightness was about it, and out of the midst thereof as the color of amber.’ A number of wheels, intersecting one another, were moved by four living beings. High above all these ‘was the likeness of a throne, as the appearance of a sapphire stone: and upon the likeness of the throne was the likeness as the appearance of a man above upon it.’ ‘And there appeared in the cherubims the form of a man’s hand under their wings.’ Ezekiel 1:4, 26; 10:8. The wheels were so complicated in arrangement that at first sight they appeared to be in confusion; but they moved in perfect harmony. Heavenly beings, sustained and guided by the hand beneath the wings of the cherubim, were impelling these wheels; above them, upon the sapphire throne, was the Eternal One; and round about the throne a rainbow, the emblem of divine mercy.
„На обалама реке Хевар, Језекиљ је угледао вихор који као да долази са севера, ‘велики облак, и огањ који се увијао у себи, и светлост беше око њега, а из његове средине као боја ћилибара.’ Мноштво точкова, који су се пресецајући један с другим, покретала су четири жива бића. Високо изнад свега тога ‘беше обличје престола, као изглед камена сафира; а на обличју престола беше обличје, као изглед човека, одозго на њему.’ ‘И у херувимима се показиваше облик људске руке под њиховим крилима.’ Језекиљ 1:4, 26; 10:8. Точкови су по свом устројству били тако сложени да су на први поглед изгледали као да су у пометњи; али кретали су се у савршеној сагласности. Небеска бића, одржавана и вођена руком испод крила херувима, покретала су те точкове; изнад њих, на сафирном престолу, беше Вечни; а око престола дуга, знак божанске милости.“
“As the wheel like complications were under the guidance of the hand beneath the wings of the cherubim, so the complicated play of human events is under divine control. Amidst the strife and tumult of nations, He that sitteth above the cherubim still guides the affairs of the earth.
„Као што су замршености налик точковима биле под вођством руке испод крила херувима, тако је и сложено одвијање људских збивања под божанском управом. Усред борбе и метежа народа, Онај који седи над херувимима и даље управља земаљским приликама.
“The history of nations that one after another have occupied their allotted time and place, unconsciously witnessing to the truth of which they themselves knew not the meaning, speaks to us. To every nation and to every individual of today God has assigned a place in His great plan. Today men and nations are being measured by the plummet in the hand of Him who makes no mistake. All are by their own choice deciding their destiny, and God is overruling all for the accomplishment of His purposes.
„Историја народа који су, један за другим, заузимали своје одређено време и место, несвесно сведочећи о истини чије значење ни сами нису познавали, говори нам. Сваком народу и сваком појединцу данашњице Бог је одредио место у Свом великом плану. Данас се људи и народи мере виском у руци Онога који не греши. Сви својим сопственим избором одлучују о својој судбини, а Бог надвладава све ради испуњења Својих намера.“
“The history which the great I AM has marked out in His word, uniting link after link in the prophetic chain, from eternity in the past to eternity in the future, tells us where we are today in the procession of the ages, and what may be expected in the time to come. All that prophecy has foretold as coming to pass, until the present time, has been traced on the pages of history, and we may be assured that all which is yet to come will be fulfilled in its order.” Education, 178.
„Историја коју је велики ЈА САМ означио у својој Речи, повезујући карику за кариком у пророчком ланцу, од вечности у прошлости до вечности у будућности, казује нам где се данас налазимо у току векова и шта се може очекивати у времену које долази. Све што је пророштво предсказало да ће се збити, до садашњег времена, исписано је на страницама историје, и можемо бити уверени да ће се све што тек треба да дође испунити својим редом.“ Education, 178.