Verse forty of Daniel chapter eleven, begins at the time of the end in 1798, when the king of the north is delivered his deadly wound at the hands of the king of the south. That history was typified by the year 246 BC, when Ptolemy brought revenge upon the northern kingdom, and also by Napoleonic France taking the pope captive in 1798. After the king of the south returns to Egypt in verse nine, then verse ten identifies that the king of the north would mount a counter-attack against the king of the south.
Четрдесети стих једанаестог поглавља Данила почиње у време краја, 1798. године, када цар севера прима своју смртну рану од руке цара југа. Та историја била је предобликована 246. године пре Христа, када је Птоломеј извршио освету над северним царством, а такође и тиме што је Наполеонова Француска 1798. године одвела папу у заробљеништво. Након што се цар југа врати у Египат у деветом стиху, десети стих затим показује да ће цар севера покренути противнапад на цара југа.
So the king of the south shall come into his kingdom, and shall return into his own land. But his sons shall be stirred up, and shall assemble a multitude of great forces: and one shall certainly come, and overflow, and pass through: then shall he return, and be stirred up, even to his fortress. Daniel 11:9, 10.
Тако ће цар јужни доћи у своје царство, и вратиће се у своју земљу. Али ће се његови синови подићи и сабраће мноштво великих сила; и један ће заиста доћи, и преплавити, и проћи; потом ће се вратити и подићи, све до његове тврђаве. Данило 11:9, 10.
Before we consider Uriah Smith’s commentary upon the history that fulfilled verse ten, we note the expression of “overflow, and pass through.” The Hebrew phrase that is translated in this fashion, is also translated in verse forty, as “overflow and pass over.” It is the same phrase in the original Hebrew. It is only found one other place in the Scriptures.
Пре него што размотримо коментар Урије Смита о историји која је испунила десети стих, запажамо израз „прелити се и проћи“. Јеврејски израз који је преведен на овај начин преведен је и у четрдесетом стиху као „прелити се и прећи преко“. То је исти израз у изворном јеврејском језику. На још само једном месту у Светом писму.
And he shall pass through Judah; he shall overflow and go over, he shall reach even to the neck; and the stretching out of his wings shall fill the breadth of thy land, O Immanuel. Isaiah 8:8.
И проћи ће кроз Јуду; разлиће се и преплавити, допреће чак до врата; и раширење његових крила испуниће ширину земље твоје, о Емануиле. Исаија 8:8.
In Daniel chapter eleven, verse ten and verse forty, and then again in Isaiah chapter eight, verse eight, the identical Hebrew phrase is translated three different ways, though they represent the same meaning. The last word of the phrase, the Hebrew word “abar,” is either represented as “pass through,” in verse ten, “pass over,” in verse forty, and then as “go over,” in Isaiah. The meaning is essentially the same in each of the three references, but in Isaiah there is also another prophetic connection between the references.
У једанаестом поглављу Данила, у десетом и четрдесетом стиху, а затим поново у осмом поглављу Исаије, у осмом стиху, истоветна јеврејска фраза преведена је на три различита начина, иако представља исто значење. Последња реч те фразе, јеврејска реч „abar“, представљена је или као „проћи кроз“ у десетом стиху, „прећи преко“ у четрдесетом стиху, а затим као „отићи преко“ код Исаије. Значење је у суштини исто у сваком од ова три навода, али код Исаије постоји и још једна пророчка повезаност између ових места.
The verse in Isaiah, was fulfilled when the king of Assyria conquered Judah and came to Jerusalem, but never conquered the city itself. He came up “to the neck,” but he never conquered the “head.” In the very same prophecy, Isaiah sets forth a prophetic symbol of what a “head” represents, and he identifies a “head,” as the capital of the kingdom, and the king of the kingdom is also the “head.” He provides two witnesses of the prophetic truth that a head, is a king, and a kingdom, and then cryptically identifies that if the student of prophecy will not accept and understand this truth, he will not be established. The cryptic verse is part of the very same prophecy that identifies that the king of the north would overflow and go over, but only up “to the neck.”
Стих у Исаије испунио се када је цар асирски освојио Јуду и дошао до Јерусалима, али никада није освојио сам град. Подигао се „до врата“, али никада није освојио „главу“. У том истом пророчанству, Исаија износи пророчки симбол онога што „глава“ представља, и поистовећује „главу“ са престоницом царства, а цар царства је такође „глава“. Он пружа два сведока пророчке истине да је глава цар, и царство, а затим загонетно указује да, ако ученик пророчанства не прихвати и не разуме ову истину, неће се утврдити. Тај загонетни стих део је управо тог истог пророчанства које показује да ће цар севера наваљивати и прелазити, али само „до врата“.
For the head of Syria is Damascus, and the head of Damascus is Rezin; and within threescore and five years shall Ephraim be broken, that it be not a people. And the head of Ephraim is Samaria, and the head of Samaria is Remaliah’s son. If ye will not believe, surely ye shall not be established. Isaiah 7:8, 9.
Јер је глава Сирији Дамаск, и глава Дамаску Резин; а за шездесет и пет година Јефрем ће се разбити да више не буде народ. И глава Јефрему јесте Самарија, и глава Самарији син Ремалијин. Ако не верујете, заиста се нећете одржати. Исаија 7:8, 9.
The “head” of the nation of Syria was its capital city “Damascus,” and the “head” of “Damascus” (the capital city) was “Rezin,” the king of Syria. Also, the “head” of the nation of Ephraim was its capital city “Samaria,” and the “head” of “Samaria” (the capital city) was “Remaliah’s son” (Pekah), the king of Samaria. In the same prophecy, in the next chapter, in verse eight, King Sennacherib of Assyria surrounded Jerusalem, and in verse eight, it identifies his surrounding of Jerusalem as coming up to the neck.
„Глава“ народа Сирије био је његов престони град „Дамаск“, а „глава“ „Дамаска“ (престоног града) био је „Ресин“, цар Сирије. Такође, „глава“ народа Јефремовог био је његов престони град „Самарија“, а „глава“ „Самарије“ (престоног града) био је „син Ремалијин“ (Факеј), цар Самарије. У истом пророчанству, у следећем поглављу, у осмом стиху, цар Сенахирим асирски опколио је Јерусалим, а у осмом стиху његово опкољавање Јерусалима означено је као допирање до врата.
Verses seven and eight, which set forth upon two witnesses, the prophetic symbol of a “head,” representing both the king and the capital of the king’s nation is the prophecy of sixty-five years that identifies the starting point of both prophecies of twenty-five hundred and twenty years against the northern and southern kingdoms of Israel. It is therefore, a very complex verse, for it connects with verse ten, and forty, of chapter eleven of Daniel, which both also identify engagements of a northern king attacking a southern king, just as Sennacherib, a king of the north, attacked Judah, a southern king in verse eight, of Isaiah chapter eight.
Стихови седам и осам, који на основу два сведока износе пророчки симбол „главе“, представљајући и цара и престоницу народa тога цара, јесу пророчанство о шездесет и пет година које одређује полазну тачку оба пророчанства о две хиљаде пет стотина и двадесет година против северног и јужног царства Израела. Стога је то веома сложен стих, јер је повезан са стихом десет и стихом четрдесет једанаесте главе Данила, који оба такође указују на сукобе у којима северни цар напада јужног цара, управо као што је Сенахирим, северни цар, напао Јуду, јужног цара, у осмом стиху осме главе Исаије.
The key that connects these engagements of northern and southern kings together is the “head,” and the “overflowing and passing over.” When the king of the north retaliates against the king of the south in verse ten, of chapter eleven, he wins the battle, but he leaves the “head,” for he “comes, and overflows, and passes through” “to” the king of the south’s “fortress.” The history of verse ten represents the northern king’s victory over the southern king, but he does not enter into Egypt (the fortress), the capital—the “head.”
Кључ који повезује ове сукобе северних и јужних царева јесте „глава“ и „надирање и прелажење“. Када се цар севера у десетом стиху једанаестог поглавља освети цару југа, он добија битку, али оставља „главу“, јер „долази, и надира, и пролази“ „до“ „тврђаве“ цара југа. Историја десетог стиха представља победу северног цара над јужним царем, али он не улази у Египат (тврђаву), престоницу — „главу“.
When the southern king previously defeated the northern king in verses seven and eight, he “entered into the fortress of the king of the north, and” “prevailed and” “carried captives” back to “Egypt.” In the king of the north’s retaliatory victory, he did not enter into Egypt, thus typifying that when the Soviet Union was swept away in 1989, Russia, its capital—its head was left standing. “If ye will not believe, surely ye shall not be established.” It is Russia, represented as the king of the south in verses eleven and twelve, that wins the battle of the borderland, which in antiquity was Raphia, and today is Ukraine.
Када је јужни цар раније поразио северног цара у седмом и осмом стиху, он је „ушао у тврђаву цара северног, и“ „надвладао, и“ „одвео заробљенике“ натраг у „Египат“. У одмаздној победи северног цара, он није ушао у Египат, те тиме представља да, када је Совјетски Савез био збрисан 1989. године, Русија, његова престоница — његова глава — остала је да стоји. „Ако нећете веровати, заиста се нећете утврдити.“ Русија, представљена као јужни цар у једанаестом и дванаестом стиху, добија битку за пограничну земљу, која је у старини била Рафија, а данас је Украјина.
“‘VERSE 10. But his sons shall be stirred up, and shall assemble a multitude of great forces: and one shall certainly come, and overflow, and pass through: then shall he return, and be stirred up, even to his fortress.’
„‘СТИХ 10. Али ће се његови синови подићи, и скупиће мноштво великих сила; и један ће заиста доћи, и преплавити, и проћи; затим ће се вратити, и подићи се, све до своје тврђаве.’“
“The first part of this verse speaks of sons, in the plural; the last part, of one, in the singular. The sons of Seleucus Callinicus were Seleucus Ceraunus and Antiochus Magnus. These both entered with zeal upon the work of vindicating and avenging the cause of their father and their country. The elder of these, Seleucus, first took the throne. He assembled a great multitude to recover his father’s dominions; but being a weak and pusillanimous prince, both in body and estate, destitute of money, and unable to keep his army in obedience, he was poisoned by two of his generals after an inglorious reign of two or three years. His more capable brother, Antiochus Magnus, was thereupon proclaimed king, who, taking charge of the army, retook Seleucia and recovered Syria, making himself master of some places by treaty, and of others by force of arms. A truce followed, wherein both sides treated for peace, yet prepared for war; after which Antiochus returned and overcame in battle Nicolas, the Egyptian general, and had thoughts of invading Egypt itself. Here is the ‘one’ who should certainly overflow and pass through.” Uriah Smith, Daniel and the Revelation, 253.
„Први део овога стиха говори о синовима, у множини; последњи део, о једноме, у једнини. Синови Селевка Калиника били су Селевк Кераун и Антиох Магнус. Обојица су с ревношћу приступила делу оправдавања и освећивања ствари свога оца и своје земље. Старији од њих, Селевк, први је заузео престо. Сакупио је велико мноштво да поврати очеве области; али, будући слаб и малодушан кнез, и телом и иметком, лишен новца и неспособан да своју војску одржи у послушности, био је отрован од двојице својих војсковођа после неславне владавине од две или три године. Његов способнији брат, Антиох Магнус, потом је био проглашен за цара; и он је, преузевши заповедништво над војском, поново заузео Селеукију и повратио Сирију, поставши господар неких места путем уговора, а других силом оружја. Уследило је примирје, у коме су обе стране преговарале о миру, а ипак се припремале за рат; после чега се Антиох вратио и у бици поразио Николу, египатског војсковођу, и помишљао да нападне сам Египат. То је онај „један“ који ће заиста надолазити и пролазити.“ Урија Смит, Данило и Откривење, 253.
The collapse of the Soviet Union in 1989, marked the “time of the end,” and the two sons in the verse, represent the two waymarks of Reagan and Bush the first. Since the “time of the end,” in 1798, which is where verse forty of Daniel eleven began, the whore of Rome has been forgotten, for she, as Jezebel, remains behind in Samaria, while her husband Ahab addresses Elijah at Mount Carmel. She was in hiding, but secretly pulling the strings, as she was in World War One and World War Two. Her husband is her proxy army against the king of the south. When she retaliated in 1989, she, as the king of the north, brought chariots, ships and horsemen.
Распад Совјетског Савеза 1989. године означио је „време краја“, а два сина у том стиху представљају два путоказа Рејгана и првог Буша. Од „времена краја“, 1798. године, где је отпочео четрдесети стих једанаестог поглавља Данила, римска блудница била је заборављена, јер она, као Језавеља, остаје у Самарији, док се њен муж Ахав обраћа Илији на гори Кармилу. Она се налазила у скровишту, али је потајно вукла конце, као што је чинила у Првом светском рату и Другом светском рату. Њен муж је њена посредничка војска против цара југа. Када је узвратила 1989. године, она је, као цар севера, довела кола, лађе и коњанике.
And at the time of the end shall the king of the south push at him: and the king of the north shall come against him like a whirlwind, with chariots, and with horsemen, and with many ships; and he shall enter into the countries, and shall overflow and pass over. Daniel 11:40.
И у време краја цар јужни ће се побости с њим; а цар северни навалиће на њега као вихор, с колима, и с коњаницима, и с многим лађама; и ући ће у земље, и преплавиће их и проћи ће. Данило 11:40.
Her proxy in the retaliation is represented by “ships,” which are economic power, and by “chariots and horsemen,” which are military might. Military might and economic power are the two prophetic attributes of the United States in the prophecies of the last days, for the United States will forbid those who will not bow to Jezebel from buying and selling, and if they still refuse Jezebel’s mark of authority, they will be put to death. It was the economic power and military strength of the United States that was employed in cooperation with the papacy that brought about the dissolution of the Soviet Union in 1989, though Russia was left standing.
Њен заступник у одмазди представљен је „лађама“, које су економска сила, и „колиma и коњаницима“, који су војна моћ. Војна моћ и економска сила јесу два пророчка обележја Сједињених Држава у пророштвима о последњим данима, јер ће Сједињене Државе забранити онима који се неће поклонити Језавељи да купују и продају, а ако и даље буду одбијали Језавељин жиг власти, биће погубљени. Економска сила и војна снага Сједињених Држава, употребљене у сарадњи с папством, довеле су до распада Совјетског Савеза 1989. године, премда је Русија остала да стоји.
The history which fulfilled verse ten of Daniel chapter eleven is repeated in the history of the second part of verse forty which identifies the time of the end in 1989. The history of verses six through nine represent the history that led to the time of the end, which is identified in the first part of verse forty. Verses five through ten of Daniel chapter eleven perfectly illustrate the history of verse forty of Daniel eleven, for as Sister White recorded, “much of the history that has been fulfilled in the eleventh of Daniel will be repeated.”
Историја која је испунила десети стих једанаесте главе Данила понавља се у историји другог дела четрдесетог стиха, који препознаје време краја у 1989. години. Историја стихова шест до девет представља историју која је довела до времена краја, које је препознато у првом делу четрдесетог стиха. Стихови пет до десет једанаесте главе Данила савршено приказују историју четрдесетог стиха једанаесте главе Данила, јер је, како је сестра Вајт забележила, „већи део историје која се испунила у једанаестој глави Данила биће поновљен.“
Verses one through four of Daniel eleven identify Cyrus, the second king of the two-horn nation at the time of the end in the last days. The “time of the end” in the last days was 1989, and the second president, represented by Cyrus, establishes a prophetic sequence that allows a student of prophecy to count to the sixth president after 1989, who would be the richest president, and who would stir up (awaken), the globalist dragon powers whether they be the globalists of the world, or those in the United States. That prophetic history then jumps to the seventh kingdom of Bible prophecy, the ten kings of the United Nations, and identifies its primary and first king, as represented by Alexander the Great (meaning “The Warrior of Men”), and the ultimate dissolution of his kingdom when the four winds of Islam are fully released at the close of human probation.
Стихови од један до четири једанаесте главе Данила поистовећују Кира, другог цара дворожне нације у време краја, у последњим данима. „Време краја“ у последњим данима било је 1989. године, и други председник, представљен Киром, успоставља пророчки след који омогућава ученику пророштва да изброји до шестог председника после 1989. године, који би био најбогатији председник, и који би подигао (пробудио) змајске силе глобализма, било да су то глобалисти света, или они у Сједињеним Државама. Та пророчка историја затим прелази на седмо царство библијског пророштва, десет царева Уједињених нација, и поистовећује његовог главног и првог цара, представљеног Александром Великим (што значи „Ратник људи“), као и коначно распадање његовог царства када четири ветра ислама буду у потпуности пуштена на слободу при затварању људског времена милости.
Then verses five through nine illustrate the history represented by the period that preceded the establishment of the papacy upon the throne in 538, for first the power who is to become the king of the north must overcome three geographical obstacles, as did Seleucus, who then was established as the king of the north. Thereafter for three and a half years, as represented by thirty-five actual years, the king of the north ruled, until the king of the south entered into his fortress and took him captive, where he later died in Egypt from falling off a horse. Thus, the verses identify the history that concluded at the time of the end in 1798.
Затим стихови пет до девет приказују историју представљену раздобљем које је претходило успостављању папства на престолу 538. године, јер сила која треба да постане цар севера најпре мора савладати три географске препреке, као што је учинио и Селеук, који је потом био утврђен као цар севера. Након тога, током три и по године, представљене са тридесет и пет стварних година, цар севера је владао, све док цар југа није ушао у његову тврђаву и одвео га у ропство, где је касније умро у Египту услед пада с коња. Тако стихови одређују историју која се окончала у време краја 1798. године.
Verse ten identifies the history of the time of the end in 1989, and together with verses five through nine, they represent the history of verse forty, as does the history of verses thirty to thirty-six. Therefore, from verse one to verse ten, line upon line, there are two prophetic lines. The first addresses the leaders of the sixth and seventh kingdoms, though there is an empty space between the sixth and richest president of the sixth kingdom and the seventh kingdom.
Десети стих поистовећује историју времена краја 1989. године, и заједно са петим до деветим стихом они представљају историју четрдесетог стиха, као што то чини и историја од тридесетог до тридесет шестог стиха. Стога, од првог до десетог стиха, ред на ред, постоје две пророчке линије. Прва се односи на вође шестог и седмог царства, премда постоји празнина између шестог и најбогатијег председника шестог царства и седмог царства.
The second line covers the history of the removal of the three obstacles, the period the king of the north reigned, and who was then removed in 1798, and up to 1989, and the second president, represented in the previous line by Cyrus.
Друга линија обухвата историју уклањања три препреке, раздобље у којем је цар са севера владао, и ко је затим био уклоњен 1798. године, па све до 1989. године, и другог председника, представљеног у претходној линији Киром.
Verses eleven and twelve represent a third line of history that occurs after the rich president of verse two, but sometime after the collapse of the Soviet Union at the time of the end in 1989, and somewhere before the Sunday law in the United States as represented in verse sixteen.
Једанаести и дванаести стих представљају трећу линију историје која наступа после богатог председника из другог стиха, али некада после распада Совјетског Савеза у време краја 1989. године, и негде пре недељног закона у Сједињеним Државама, како је представљен у шеснаестом стиху.
The history after the time of the end in 1989, is taken to the sixth and richest president who stirs up the globalists beginning in 2016, in the first line. The prophetic history is taken to 1989, in the second line. The Battle of Raphia (“The Borderline”) in verses eleven and twelve, precedes verse thirteen, where the recently defeated king of the north restores his army and then defeats the king of the south, just before the Sunday law of verse sixteen. The king of the north’s proxy power in verse thirteen, is the last of the eight presidents that reign from 1989 to the Sunday law. Verse thirteen must therefore take place at or after the election of the eighth president, who is of the seven. Verses eleven and twelve begin just before the sixth, richest president, and likely ends just before the election of that very same president, who becomes the eighth that is of the seven, and is victorious in the third battle of the proxy war, in verses thirteen to fifteen.
Историја након времена краја 1989. године, у првом реду се води до шестог и најбогатијег председника који, почев од 2016. године, подстиче глобалисте. У другом реду, пророчка историја се води до 1989. године. Битка код Рафије („Гранична линија“) у стиховима једанаестом и дванаестом, претходи стиху тринаестом, где недавно поражени цар севера обнавља своју војску, а затим поражава цара југа, непосредно пре недељног закона из стиха шеснаестог. Посредничка сила цара севера у стиху тринаестом јесте последњи од осам председника који владају од 1989. године до недељног закона. Стога се стих тринаести мора одиграти у време избора осмог председника, који је од седморице, или након тог избора. Стихови једанаести и дванаести започињу непосредно пре шестог, најбогатијег председника и највероватније се завршавају непосредно пре избора тог истог председника, који постаје осми, који је од седморице, и односи победу у трећој бици посредничког рата, у стиховима тринаестом до петнаестом.
The retaliation of the king of the south in verses eleven and twelve, is in response to the defeat the king of the south suffered in verse ten. Verse ten identifies the victory of the king of the north in 1989, which was brought about by the secret alliance of the United States and the Vatican. The victory for the northern army was the first battle of the proxy war. The literal hot war that was fulfilled in antiquity typified a proxy war in the last days, and the victory of verse eleven and twelve will therefore be a victory for the southern king, in the second battle of the proxy wars.
Одмазда јужног цара у једанаестом и дванаестом стиху представља одговор на пораз који је јужни цар претрпео у десетом стиху. Десети стих указује на победу северног цара 1989. године, до које је дошло посредством тајног савеза Сједињених Држава и Ватикана. Победа северне војске била је прва битка посредничког рата. Дословни врући рат, који се испунио у старини, представљао је праобраз посредничког рата у последњим данима, те ће стога победа из једанаестог и дванаестог стиха бити победа јужног цара, у другој бици посредничких ратова.
There are three battles in verses ten through fifteen, and they were all fulfilled in antiquity by literal hot wars, but they represent three battles in the proxy wars in the last days. The first battle was won by the secret alliance of the beast and false prophet, against the dragon in 1989. The second battle of the proxy wars will be won by the atheistic dragon power of the king of the south, against the alliance of the pope and his proxy army. The third battle of the proxy wars will be won by the proxy army of the king of the north, as represented in verses thirteen through fifteen.
Постоје три битке у стиховима десет до петнаест, и све су се у старини испуниле дословним жестоким ратовима, али оне представљају три битке у посредничким ратовима последњих дана. Прву битку добио је тајни савез звери и лажног пророка против аждаје 1989. године. Другу битку посредничких ратова добиће атеистичка сила аждаје, цар јужни, против савеза папе и његове посредничке војске. Трећу битку посредничких ратова добиће посредничка војска цара северног, као што је приказано у стиховима тринаест до петнаест.
Prophetically there are three hot world wars, three proxy wars, consisting of three battles, and the warfare of the three woes of Islam. There is also a Civil War and a Revolutionary war. The second battle of the proxy wars is now under way in the Ukraine, “The Borderline”, as represented by Raphia, which was the borderline between the king of the south and the king of the north, when verses eleven and twelve were first fulfilled in history.
Пророчки постоје три врућа светска рата, три посредничка рата, која се састоје од три битке, и ратовање три јао ислама. Ту су такође и Грађански рат и Револуционарни рат. Друга битка посредничких ратова сада је у току у Украјини, „Пограничју“, представљеном Рафијом, која је била пограничје између цара југа и цара севера, када су стихови једанаест и дванаест први пут били испуњени у историји.
At the very same time that the second battle of the proxy wars in the Ukraine is being carried out, the second of three attacks of Islam against the glorious land is also occurring. The first attack of the third woe arrived on September 11, 2001, and the sealing of the one hundred and forty-four thousand began. The sealing time ends at the soon coming Sunday law in the United States, when Islam of the third woe will once again strike the United States. The first and last strikes are the same, and they both mark a voice of the angel of Revelation eighteen, which is also the voice of the third angel, which is also the sounding of the seventh trumpet, which is also the third woe.
У исто време када се води друга битка посредничких ратова у Украјини, у току је и други од три исламска напада на славну земљу. Први напад трећега тешкоћа дошао је 11. септембра 2001. године, и отпочело је запечаћивање сто четрдесет и четири хиљаде. Време запечаћивања окончава се ускоро долазећим недељним законом у Сједињеним Државама, када ће ислам трећега тешкоћа поново ударити на Сједињене Државе. Први и последњи удар су исти, и оба означавају глас анђела из Откривења осамнаест, који је уједно и глас трећег анђела, који је уједно и звук седме трубе, што је уједно и трећи тешкоћа.
In the middle of those two attacks, which are two voices, which are the sound of the seventh trumpet, Islam of the third woe attacked, not the modern spiritual glorious land, but the ancient literal glorious land on October 7, 2023.
Usred ta dva napada, koji su dva glasa, koji su zvuk sedme trube, islam trećeg teškoće napao je, ne savremenu duhovnu slavnu zemlju, nego drevnu doslovnu slavnu zemlju 7. oktobra 2023.
The warfare that then began, is now taking place in the exact area where the Battle of Raphia occurred as described in verses eleven and twelve. The Gaza strip is the borderline between the southern kingdom of Judah and Egypt. October 7, 2023, is a wheel within the other wheels that marks the rebellion, or thirteenth letter in the Hebrew alphabet that together with the first and the last letters creates the word “truth.”
Рат који је тада започео сада се одвија на тачно оном подручју где се одиграла битка код Рафије, како је описано у једанаестом и дванаестом стиху. Појас Газе јесте погранично подручје између јужног царства Јуде и Египта. Седми октобар 2023. године јесте точак усред других точкова који означава побуну, односно тринаесто слово хебрејског алфабета, које заједно са првим и последњим словом гради реч „истина“.
The second attack against the glorious land by Islam of the third woe, took place on October 7, 2023, and it took place in the exact area that the ancient Battle of Raphia occurred in fulfillment of verses eleven and twelve. The second attack upon the glorious land, is through prophetic geographic symbolism, connected to the second battle of the proxy wars, as represented by the war in Ukraine.
Други напад ислама трећег тешког јада на Славну земљу догодио се 7. октобра 2023. године, и одиграо се управо на подручју на коме се древна битка код Рафије збила, у испуњењу једанаестог и дванаестог стиха. Други напад на Славну земљу, посредством пророчке географске симболике, повезан је са другом битком посредничких ратова, како је представљено ратом у Украјини.
Line upon line, the second battle of the proxy wars that is now under way in the Ukraine (The Borderland), includes the second note of the trumpet of the third woe (October 7, 2023), that is accomplished in the final period of the sealing of the one hundred and forty-four thousand. That sealing experience is illustrated by Daniel in chapter ten, when he sees the “marah” vision after the twenty-one day period of mourning, which is the three and a half days that the two prophets were dead in the street. The vision was interpreted as the explanation of “what was to befall God’s people in the last days.”
Ред по ред, друга битка посредничких ратова која је сада у току у Украјини (Пограничној земљи), обухвата други тон трубе трећег тешког јаука (7. октобар 2023), који се испуњава у завршном раздобљу печаћења сто четрдесет и четири хиљаде. То искуство печаћења приказано је код Данила у десетом поглављу, када он види визију „marah“ после двадесет и једног дана жалости, што су три и по дана током којих су два пророка лежала мртва на улици. Визија је била протумачена као објашњење „онога што ће задесити Божји народ у последње дане.“
The truth that is represented by the vision of the Hiddekel River, which is the sealing truth, is fulfilled in the prophetic history of verses eleven through fifteen. It is the history of verse forty that begins in 1989, and continues to verse forty-one and the soon coming Sunday law. It is the history of the sixth, richest president in verse two that is represented until the seventh kingdom of “Alexander the Great” as noted in verse three.
Истина која је представљена виђењем реке Хидекел, а која је истина запечаћења, испуњава се у пророчкој историји стихова једанаест до петнаест. То је историја четрдесетог стиха која започиње 1989. године и наставља се до четрдесет првог стиха и ускоро долазећег закона о недељи. То је историја шестог, најбогатијег председника у другом стиху, која је представљена све до седмог царства „Александра Великог“, као што је назначено у трећем стиху.
The history which began at the commencement of the second battle of the proxy wars in 2014, that was followed by the richest president beginning his campaign in 2015, is the empty area of verse forty, from 1989 unto the Sunday law in verse forty-one, and it is also the empty area from the sixth, richest president in verse two, unto the seventh kingdom. It is the history that began with the first voice of Revelation chapter eighteen on September 11, 2001, and ends with the second voice at the hour of the great earthquake in chapter eleven of Revelation. That history is also the period of history identified by Ezekiel in chapter twelve, where every vision is fulfilled. That period of time is the sealing time of the one hundred and forty-four thousand. The sanctification of God’s people is accomplished through His word.
Историја која је започела на почетку друге битке посредничких ратова 2014. године, након чега је најбогатији председник започео своју кампању 2015. године, јесте празно подручје четрдесетог стиха, од 1989. године до недељног закона у четрдесет првом стиху, а такође је и празно подручје од шестог, најбогатијег председника у другом стиху, до седмог царства. То је историја која је отпочела првим гласом из осамнаестог поглавља Откривења 11. септембра 2001. године, а завршава се другим гласом у часу великог земљотреса у једанаестом поглављу Откривења. Та историја је такође раздобље историје које Језекиљ означава у дванаестом поглављу, где се свако виђење испуњава. То раздобље времена јесте време запечаћења сто четрдесет и четири хиљаде. Посвећење Божјег народа извршава се кроз Његову реч.
Sanctify them through thy truth: thy word is truth. John 17:17.
Посвети их истином својом: ријеч је твоја истина. Јован 17:17.
We will continue this study in the next article.
Наставићемо ово проучавање у следећем чланку.
“This vision was given to Ezekiel at a time when his mind was filled with gloomy forebodings. He saw the land of his fathers lying desolate. The city that was once full of people was no longer inhabited. The voice of mirth and the song of praise were no more heard within her walls. The prophet himself was a stranger in a strange land, where boundless ambition and savage cruelty reigned supreme. That which he saw and heard of human tyranny and wrong distressed his soul, and he mourned bitterly day and night. But the wonderful symbols presented before him beside the river Chebar revealed an overruling power mightier than that of earthly rulers. Above the proud and cruel monarchs of Assyria and Babylon the God of mercy and truth was enthroned.
„Ово виђење било је дато Језекиљу у време када је његов ум био испуњен суморним предосећањима. Видео је земљу својих отаца како лежи опустошена. Град који је некада био пун народа више није био насељен. Глас весеља и песма хвале више се нису чули унутар његових зидина. Сам пророк био је странац у туђој земљи, где су безгранична охолост и сурова свирепост владале неприкосновено. Оно што је видео и чуо о људској тиранији и неправди испуњавало је његову душу жалошћу, и горко је туговао дан и ноћ. Али чудесни симболи који су му били показани крај реке Ховара открили су владајућу силу моћнију од силе земаљских владара. Изнад гордих и сурових монарха Асирије и Вавилона устоличен је био Бог милости и истине.״
“The wheellike complications that appeared to the prophet to be involved in such confusion were under the guidance of an infinite hand. The Spirit of God, revealed to him as moving and directing these wheels, brought harmony out of confusion; so the whole world was under His control. Myriads of glorified beings were ready at His word to overrule the power and policy of evil men, and bring good to His faithful ones.
„Složene prilike, nalik točkovima, koje su se proroku činile obavijene takvom pometnjom, bile su pod vođstvom beskonačne ruke. Duh Božji, otkriven mu kao Onaj koji pokreće i upravlja tim točkovima, izvodio je sklad iz pometnje; tako je i ceo svet bio pod Njegovom vlašću. Mirijade proslavljenih bića bile su spremne da na Njegovu reč nadvladaju silu i naume zlih ljudi i donesu dobro Njegovim vernima.“
“In like manner, when God was about to open to the beloved John the history of the church for future ages, He gave him an assurance of the Saviour’s interest and care for His people by revealing to him ‘One like unto the Son of man,’ walking among the candlesticks, which symbolized the seven churches. While John was shown the last great struggles of the church with earthly powers, he was also permitted to behold the final victory and deliverance of the faithful. He saw the church brought into deadly conflict with the beast and his image, and the worship of that beast enforced on pain of death. But looking beyond the smoke and din of the battle, he beheld a company upon Mount Zion with the Lamb, having, instead of the mark of the beast, the ‘Father’s name written in their foreheads.’ And again he saw ‘them that had gotten the victory over the beast, and over his image, and over his mark, and over the number of his name, stand on the sea of glass, having the harps of God’ and singing the song of Moses and the Lamb.
„На сличан начин, када је Бог намеравао да љубљеном Јовану открије историју цркве за будућа времена, дао му је уверење о Спаситељевом занимању и старању за Његов народ, откривши му ‘некога као Сина човечијега’ како ходи међу свећњацима, који су представљали седам цркава. Док је Јовану било показано последње велико борење цркве са земаљским силама, било му је такође допуштено да види коначну победу и избављење верних. Видео је цркву доведену у смртоносни сукоб са звери и њеним ликом, и обожавање те звери наметнуто под претњом смрти. Али, гледајући изнад дима и буке боја, угледао је мноштво на гори Сиону с Јагњетом, које је, уместо жига зверина, имало ‘име Оца Његовог написано на челима својим’. И опет је видео ‘оне који су однели победу над звери, и над ликом њезиним, и над жигом њезиним, и над бројем имена њезина, где стоје на стакленоме мору и имају гусле Божје’ и певају песму Мојсија и Јагњета.“
“These lessons are for our benefit. We need to stay our faith upon God, for there is just before us a time that will try men’s souls. Christ, upon the Mount of Olives, rehearsed the fearful judgments that were to precede His second coming: ‘Ye shall hear of wars and rumors of wars.’ ‘Nation shall rise against nation, and kingdom against kingdom: and there shall be famines, and pestilences, and earthquakes, in divers places. All these are the beginning of sorrows.’ While these prophecies received a partial fulfillment at the destruction of Jerusalem, they have a more direct application to the last days.
„Ове поуке су за нашу корист. Потребно је да своју веру ослонимо на Бога, јер је управо пред нама време које ће кушати душе људи. Христос је, на Маслинској гори, изложио страшне судове који су имали претходити Његовом другом доласку: ‘И чућете ратове и гласове о ратовима.’ ‘Устаће народ на народ, и царство на царство; и биће глади, и помора, и земљотреса по разним местима. А све је то почетак страдања.’ Иако су се ова пророчанства делимично испунила приликом разорења Јерусалима, она се непосредније односе на последње дане.“
“We are standing on the threshold of great and solemn events. Prophecy is fast fulfilling. The Lord is at the door. There is soon to open before us a period of overwhelming interest to all living. The controversies of the past are to be revived; new controversies will arise. The scenes to be enacted in our world are not yet even dreamed of. Satan is at work through human agencies. Those who are making an effort to change the Constitution and secure a law enforcing Sunday observance little realize what will be the result. A crisis is just upon us.
„Стојимо на прагу великих и свечаних догађаја. Пророштво се брзо испуњава. Господ је пред вратима. Ускоро ће се пред нама отворити раздобље од пресудног значаја за све живе. Спорови из прошлости биће оживљени; настаће нови спорови. О призорима који ће се одиграти у нашем свету још се није ни сањало. Сотона делује посредством људских оруђа. Они који настоје да измене Устав и обезбеде закон којим се намеће светковање недеље мало схватају какав ће бити исход. Криза је управо пред нама.״
“But God’s servants are not to trust to themselves in this great emergency. In the visions given to Isaiah, to Ezekiel, and to John we see how closely heaven is connected with the events taking place upon the earth and how great is the care of God for those who are loyal to Him. The world is not without a ruler. The program of coming events is in the hands of the Lord. The Majesty of heaven has the destiny of nations, as well as the concerns of His church, in His own charge.” Testimonies, volume 5, 752, 753.
„Али Божје слуге не треба да се уздају у себе у овој великој кризи. У визијама датим Исаији, Језекиљу и Јовану видимо колико је тесно небо повезано са догађајима који се збивају на земљи и колика је Божја брига за оне који су Му верни. Свет није без владара. План будућих догађаја налази се у рукама Господњим. Величанство неба држи у Својој власти судбину народа, као и бриге Своје цркве.“ Testimonies, volume 5, 752, 753.