Sister White identified that when the great buildings of New York City were thrown down, Revelation chapter eighteen, verses one through three, would be fulfilled.
Sestra Vajt je ukazala da će, kada velike zgrade grada Njujorka budu oborene, biti ispunjeno Otkrivenje 18, 1–3.
And after these things I saw another angel come down from heaven, having great power; and the earth was lightened with his glory. And he cried mightily with a strong voice, saying, Babylon the great is fallen, is fallen, and is become the habitation of devils, and the hold of every foul spirit, and a cage of every unclean and hateful bird. For all nations have drunk of the wine of the wrath of her fornication, and the kings of the earth have committed fornication with her, and the merchants of the earth are waxed rich through the abundance of her delicacies. Revelation 18:1–3.
И после овога видех другога анђела где силази с неба, који имаше велику власт; и земља се осветли од славе његове. И повика силно јаким гласом, говорећи: Паде, паде Вавилон велики, и постаде пребивалиште демона, и тамница свакога нечистога духа, и кавез сваке нечисте и мрске птице. Јер сви народи пили су вино гнева блуда њезина, и цареви земаљски блудничише с њом, и трговци земаљски обогатише се од обиља раскоши њезине. Откривење 18:1–3.
By September 11, 2001, the “kings” of the earth had already committed fornication with the Roman church. After World War Two, President Harry S. Truman, for the first time, in 1951, appointed an ambassador to the Vatican. His attempt to form a political relationship with the papacy was flatly rejected by the Congress of the United States, but not so when decades later President Ronald Reagan, in 1984, appointed an ambassador to the Vatican. By 2001, all nations had committed fornication with the Vatican through establishing a diplomatic relationship with the whore of Tyre.
До 11. септембра 2001. године, „цареви“ земаљски већ су били починили блуд са Римском црквом. После Другог светског рата, председник Хари С. Труман је 1951. године, по први пут, именовао амбасадора при Ватикану. Његов покушај да успостави политички однос са папством Конгрес Сједињених Држава је одлучно одбацио, али не и онда када је, деценијама касније, председник Роналд Реган 1984. године именовао амбасадора при Ватикану. До 2001. године, све нације су починиле блуд са Ватиканом успостављајући дипломатски однос са тирском блудницом.
By September 11, 2001, all “nations,” had drunk the wine of the wrath of her fornication. The wine of Babylon represents all the various falsehoods that are presented by the papacy, but the one special variety of wine that is identified in these verses is the wine of the wrath of her fornication. The wrath of the papacy is her persecution of those she disagrees with. She accomplishes her persecution by employing the power of the state to do her dirty work. The wine of her wrath, is her special bottle of error that represents the action of employing the state against those that she deems a heretic.
До 11. септембра 2001. године, сви „народи“ беху пили вино гнева блуда њезинога. Вино Вавилона представља све разноврсне заблуде које папство износи, али једна посебна врста вина која се у овим стиховима поистовећује јесте вино гнева блуда њезинога. Гнев папства јесте његов прогон оних с којима се не слаже. Оно спроводи свој прогон употребљавајући силу државе да обави његов прљави посао. Вино њезинога гнева јесте његова посебна боца заблуде која представља поступак употребе државе против оних које оно сматра јеретицима.
In the period of time from August 11, 1840 through to October 22, 1844, Millerite Adventism, who had been called out of the Dark Ages, and who was separated from the Protestant churches that then became the daughters of Rome, then became the true Protestant horn upon the newly arrived earth beast. Peter identifies the characteristics of those newly chosen people of God as a nation.
У временском раздобљу од 11. августа 1840. до 22. октобра 1844, милеритски адвентизам, који је био позван да изађе из мрачног доба и који је био одвојен од протестантских цркава што су тада постале кћери Рима, постао је тада истински протестантски рог на тек појавившој звери из земље. Петар препознаје обележја тог новоизабраног Божјег народа као нације.
But ye are a chosen generation, a royal priesthood, an holy nation, a peculiar people; that ye should show forth the praises of him who hath called you out of darkness into his marvellous light: Which in time past were not a people, but are now the people of God: which had not obtained mercy, but now have obtained mercy. 1 Peter 2:9, 10.
Него ви сте изабрани род, царско свештенство, свети народ, народ задобијен да буде Његов, да објављујете врлине Онога који вас је из таме позвао у своју чудесну светлост; који некада не бесте народ, а сада сте народ Божји; који не бесте помиловани, а сада сте помиловани. 1. Петрова 2:9, 10.
By September 11, 2001, the Seventh-day Adventist church had already, and often employed the political structure of the government of the United States to attack those it deemed as heretical. Well before 2001, the Adventists had already imbibed in the special wine of Babylon that represents the employment of state power to attack those who it deemed as heretics.
До 11. септембра 2001. године, Црква адвентиста седмог дана већ је користила, и то често, политичку структуру владе Сједињених Америчких Држава да напада оне које је сматрала јеретицима. Много пре 2001. године, адвентисти су већ били испијали посебно вино Вавилона које представља употребу државне власти ради напада на оне које је сматрала јеретицима.
Ephraim is a symbol of the rebellion of Jeroboam and the northern kingdom of Israel, and Isaiah begins chapter twenty-eight, by addressing the Seventh-day Adventist church as the drunkards of Ephraim.
Јефрем је симбол побуне Јеровоама и северног царства Израиљевог, а Исаија започиње двадесет осмо поглавље обраћајући се Цркви адвентиста седмог дана као пијаницама Јефремовим.
Woe to the crown of pride, to the drunkards of Ephraim, whose glorious beauty is a fading flower, which are on the head of the fat valleys of them that are overcome with wine! Behold, the Lord hath a mighty and strong one, which as a tempest of hail and a destroying storm, as a flood of mighty waters overflowing, shall cast down to the earth with the hand. The crown of pride, the drunkards of Ephraim, shall be trodden under feet: And the glorious beauty, which is on the head of the fat valley, shall be a fading flower, and as the hasty fruit before the summer; which when he that looketh upon it seeth, while it is yet in his hand he eateth it up. In that day shall the Lord of hosts be for a crown of glory, and for a diadem of beauty, unto the residue of his people, And for a spirit of judgment to him that sitteth in judgment, and for strength to them that turn the battle to the gate. But they also have erred through wine, and through strong drink are out of the way; the priest and the prophet have erred through strong drink, they are swallowed up of wine, they are out of the way through strong drink; they err in vision, they stumble in judgment. For all tables are full of vomit and filthiness, so that there is no place clean. Isaiah 28:1–8.
Тешко круни охолости, пијаницама Јефремовим, чија је славна лепота цвет који вене, што је на врху плодних долина оних које је вино савладало! Гле, Господ има једнога моћнога и силнога, који ће, као олуја с градом и бурја што разара, као навала силних вода што се изливају, руком оборити на земљу. Круна охолости, пијанице Јефремове, биће погажене ногама; и славна лепота, што је на врху плодне долине, биће цвет који вене, и као рани плод пре лета, који онај што га види, чим му је још у руци, прождире. У тај дан Господ над војскама биће круна славе и венац лепоте остатку свога народа, и дух суда ономе који седи на суду, и снага онима који враћају бој на врата. Али и ови тумарају од вина и посрћу од жестока пића; свештеник и пророк тумарају од жестока пића, вино их је савладало, посрћу од жестока пића; тумарају у виђењу, спотичу се у суду. Јер су сви столови пуни бљувотине и нечистоте, те нема места чиста. Исаија 28:1–8.
The third Woe arrived on September 11, 2001, and it arrived upon the “crown,” representing leadership of the “drunkards of Ephraim.” It did not attack the headquarters of the church in Maryland with an airplane full of fuel, but it marked their inability to recognize that the arrival of Islam of the third Woe was the beginning of the latter rain message of the third angel. The beginning of the very message and work that they profess to have been raised up to proclaim. They are identified as not only the crown, which represents leadership, but as the “crown of pride,” thus identifying one of the two classes of worshippers that was and is produced in the debate of Habakkuk chapter two. On September 11, 2001, Habakkuk’s watchmen took their posts at the battle at the gate.
Треће тешко дође 11. септембра 2001. године, и дође на „круну“, која представља вођство „пијаница Јефремових“. Оно није напало седиште цркве у Мериленду авионом пуним горива, али је обележило њихову неспособност да препознају да је долазак ислама из трећег тешког почетак поруке позног дажда трећег анђела. Почетак управо оне поруке и дела за које тврде да су подигнути да га објављују. Они су означени не само као круна, која представља вођство, него и као „круна поноса“, чиме се препознаје једна од двеју класа богомољаца која је била и која се производи у расправи другог поглавља Авакума. Дана 11. септембра 2001. године, Авакумови стражари заузели су своја места у бици на вратима.
The gates of Jerusalem are where the interaction of the people of Jerusalem was carried out. The battle at the gates is representing the “debate” of the previous chapter of Isaiah that began on the day of the east wind (the day of Islam). The two classes of Habakkuk’s worshippers in the passage are represented by two crowns. The drunkards of Ephraim, who have already at that point employed the power of the state to win their arguments against those they had deemed as heretics are contrasted with the crown of the Lord of hosts. When Christ is represented as the Lord of hosts, it is symbolic of His work as the leader of His army. The battle at the gate is the warfare represented by the debate over true and false theology.
Врата Јерусалима су место где се одвијало општење народа Јерусалима. Битка код врата представља „расправу“ из претходног поглавља Исаије која је отпочела на дан источног ветра (дан ислама). Две класе Авакумових богослужитеља у том одломку представљене су са две круне. Пијанице Јефремове, који су већ у том тренутку употребили силу државе да добију своје расправе против оних које су сматрали јеретицима, супротстављени су круни Господа над војскама. Када је Христос представљен као Господ над војскама, то је симбол Његовог дела као Вође своје војске. Битка код врата јесте ратовање представљено расправом о истинитој и лажној теологији.
It is not simply the General Conference leadership that is represented as the drunkards of Ephraim, but also the priests (the pastoral ministry), and the prophets (the theologians and educators) are out of the way, through strong drink. As Isaiah says in the opening verses of his prophecy, it is the entire church.
Нису само вође Генералне конференције представљене као пијанице Јефремове, него су и свештеници (пастирска служба) и пророци (теолози и просветни радници) скренули с пута, услед опојног пића. Као што Исаија каже у уводним стиховима свога пророчанства, то је цела црква.
The vision of Isaiah the son of Amoz, which he saw concerning Judah and Jerusalem in the days of Uzziah, Jotham, Ahaz, and Hezekiah, kings of Judah. Hear, O heavens, and give ear, O earth: for the Lord hath spoken, I have nourished and brought up children, and they have rebelled against me. The ox knoweth his owner, and the ass his master’s crib: but Israel doth not know, my people doth not consider. Ah sinful nation, a people laden with iniquity, a seed of evildoers, children that are corrupters: they have forsaken the Lord, they have provoked the Holy One of Israel unto anger, they are gone away backward. Why should ye be stricken anymore? ye will revolt more and more: the whole head is sick, and the whole heart faint. Isaiah 1:1–5.
Виђење Исаије, сина Амосовог, које виде за Јуду и Јерусалим у дане Озије, Јотама, Ахаза и Језекије, царева Јудиних. Чујте, небеса, и слушај, земљо; јер Господ говори: одгајих децу и подигох их, а она се одметнуше од мене. Во познаје господара свога, и магарац јасле господара својега; али Израиљ не познаје, народ мој не разуме. Авај, народе грешни, народе оптерећен безакоњем, семе злочинаца, синови покварени; оставише Господа, разгневише Светца Израиљева, одступише натраг. Зашто да вас још бију? само ћете се све више одметати; сва је глава болесна и све је срце изнемогло. Исаија 1:1–5.
The sinful nation is sick, and has passed the time where any remedy can be provided that would change her heart and mind. Isaiah identifies the drunkards are out of the way, and the way is identified by Jeremiah as the “old paths.” On September 11, 2001, the latter rain began to fall, and Jeremiah identifies that it is when we walk in the old paths, which is the “way” that the drunkards are out of, that we find the rest of the latter rain.
Грешни народ је болестан и прошао је време у којем би се могао пружити икакав лек који би изменио његово срце и ум. Исаија показује да су пијанице скренуле с пута, а Јеремија тај пут препознаје као „старе стазе“. Дана 11. септембра 2001. године, позни дажд је почео да пада, а Јеремија показује да, када ходимо старим стазама, што је „пут“ с којега су пијанице скренуле, тада налазимо покој позног дажда.
Thus saith the Lord, Stand ye in the ways, and see, and ask for the old paths, where is the good way, and walk therein, and ye shall find rest for your souls. But they said, We will not walk therein. Also I set watchmen over you, saying, Hearken to the sound of the trumpet. But they said, We will not hearken. Therefore hear, ye nations, and know, O congregation, what is among them. Hear, O earth: behold, I will bring evil upon this people, even the fruit of their thoughts, because they have not hearkened unto my words, nor to my law, but rejected it. Jeremiah 6:16–19.
Овако говори Господ: станите на путевима и погледајте, и распитајте се за старе стазе, где је добар пут, и идите њиме, па ћете наћи покој душама својим. Али они рекоше: нећемо ићи њиме. И поставих над вама стражаре, говорећи: слушајте глас трубе. Али они рекоше: нећемо слушати. Зато чујте, народи, и знај, о зборе, шта је међу њима. Чуј, о земљо: ево, пустићу зло на овај народ, плод помисли њихових, јер не послушаше мојих речи, нити мога закона, него га одбацише. Јеремија 6:16–19.
The drunkards of Ephraim are out of the way on September 11, 2001, and have turned “away backward,” in 1863, when they initiated the process of rejecting the “old paths.” It is in the “old paths,” that the rest and refreshing of the latter rain is to be found, and that rain began at the very time that the “Woe,” was pronounced upon them. The third “Woe” of Islam was unrecognizable to the crown of the pride of Ephraim, for they had progressively rejected the foundational truths that identify the role of Islam in prophecy. Jeremiah identifies that at that time the Lord raised up watchmen, which are Habakkuk’s watchmen, and they proclaimed to the drunkards of Ephraim in the battle at the gates that they needed to hearken to the sound of the trumpet. The third “Woe” that arrived on September 11, 2001, was the seventh Trumpet.
Пијанице Јефремове скренуле су с пута 11. септембра 2001. године и окренуле се „натраг“, 1863. године, када су започеле процес одбацивања „старих стаза“. Управо се у „старим стазама“ налазе починак и освежење позног дажда, а тај дажд је отпочео у само време када је над њима изречено „Тешко“. Треће „Тешко“ ислама било је непрепознатљиво круни поноса Јефремовог, јер су они поступно одбацивали темељне истине које одређују улогу ислама у пророштву. Јеремија показује да је у то време Господ подигао стражаре, који су Авакумови стражари, и они су објавили пијаницама Јефремовим у боју на вратима да треба да послушају звук трубе. Треће „Тешко“, које је дошло 11. септембра 2001. године, било је седма Труба.
Isaiah identifies that “they are out of the way through strong drink; they err in vision, they stumble in judgment. For all tables are full of vomit and filthiness, so that there is no place clean.” The counterfeit table, that was introduced in 1863, which removed the “seven times,” and required a explanatory handout to accompany it, represents the counterfeit of the two sacred tables of Habakkuk, but the counterfeit “tables” the drunkards have employed are full of vomit, and they err in vision. The watchmen of Habakkuk and Jeremiah were told that in the debate of methodology, they were to write the “vision,” upon “tables,” but the drunkard’s counterfeit tables present an erroneous vision.
Исаија указује да „они су скренули с пута због јакога пића; греше у виђењу, посрћу у суду. Јер су сви столови пуни бљувотине и нечистоте, тако да нема места чиста.“ Кривотворена таблица, која је уведена 1863. године, која је уклонила „седам времена“, и која је захтевала пропратно објашњење уз њу, представља кривотворину двеју светих таблица Авакумових; али кривотворене „таблице“ којима су се служили пијанице пуне су бљувотине, и они греше у виђењу. Стражарима код Авакума и Јеремије било је речено да, у расправи о методологији, треба да напишу „виђење“ на „таблице“, али кривотворене таблице пијаница износе погрешно виђење.
Where there is no vision, the people perish: but he that keepeth the law, happy is he. Proverbs 29:18.
Где нема визије, народ пропада; а блажен је онај који држи закон. Приче 29:18.
The drunkards of Ephraim have rejected God’s law, but the context of the “debate,” of the battle of the gate, is God’s prophetic law, as represented by the methodology established in the movement of the first and third angels. With Isaiah’s setting in place in the first eight verses of chapter twenty-eight, he then identifies the methodology that is the latter rain, and specifically identifies the drunkards as the “scornful men, that rule” “in Jerusalem.”
Пијанице Јефремове одбациле су Божји закон, али контекст „расправе“, боја на вратима, јесте Божји пророчки закон, како је представљен методологијом успостављеном у покрету првог и трећег анђела. Пошто је у првих осам стихова двадесет осмог поглавља Исаија поставио оквир, он затим указује на методологију која је позни дажд, и изричито поистовећује пијанице са „подсмевачима, који владају“ „у Јерусалиму“.
Whom shall he teach knowledge? and whom shall he make to understand doctrine? them that are weaned from the milk, and drawn from the breasts. For precept must be upon precept, precept upon precept; line upon line, line upon line; here a little, and there a little: For with stammering lips and another tongue will he speak to this people. To whom he said, This is the rest wherewith ye may cause the weary to rest; and this is the refreshing: yet they would not hear. But the word of the Lord was unto them precept upon precept, precept upon precept; line upon line, line upon line; here a little, and there a little; that they might go, and fall backward, and be broken, and snared, and taken. Wherefore hear the word of the Lord, ye scornful men, that rule this people which is in Jerusalem. Because ye have said, We have made a covenant with death, and with hell are we at agreement; when the overflowing scourge shall pass through, it shall not come unto us: for we have made lies our refuge, and under falsehood have we hid ourselves: Therefore thus saith the Lord God, Behold, I lay in Zion for a foundation a stone, a tried stone, a precious corner stone, a sure foundation: he that believeth shall not make haste. Judgment also will I lay to the line, and righteousness to the plummet: and the hail shall sweep away the refuge of lies, and the waters shall overflow the hiding place. And your covenant with death shall be disannulled, and your agreement with hell shall not stand; when the overflowing scourge shall pass through, then ye shall be trodden down by it. Isaiah 28:9–18.
Кога ће он научити знању? и кога ће упутити да разуме науку? оне који су одвикнути од млека и одвојени од дојки. Јер заповест мора бити на заповест, заповест на заповест; ред на ред, ред на ред; овде мало, онде мало: Јер ће муцавим уснама и другим језиком говорити овоме народу. Којима је рекао: Ово је починак којим можете дати одмор уморноме; и ово је окрепљење: али они не хтеше слушати. Али им реч Господња би заповест на заповест, заповест на заповест; ред на ред, ред на ред; овде мало, онде мало; да би ишли, и падали натрашке, и разбијали се, и били ухваћени у замку, и заробљени. Зато чујте реч Господњу, ви подсмевачи, који владате овим народом који је у Јерусалиму. Јер сте рекли: Учинисмо савез са смрћу, и са паклом смо у договору; кад наиђе преплављујући бич, неће доћи до нас: јер смо лаж учинили својим уточиштем, и под обманом смо се сакрили: Зато овако говори Господ Бог, Ево, ја полажем на Сиону за темељ камен, опробан камен, драгоцени угаони камен, сигуран темељ: ко верује, неће журити. И суд ћу положити за мерило, и правду за висак: и град ће однети уточиште од лажи, и воде ће преплавити скровиште. И ваш савез са смрћу биће поништен, и ваш договор с паклом неће опстати; кад наиђе преплављујући бич, тада ћете бити погажени њиме. Исаија 28:9–18.
The “debate” is here defined in terms of “whom shall he teach knowledge? and whom shall he make to understand doctrine?” The “whom” is addressing the potential students, but the subject is about understanding doctrine, which is knowledge. When the book of Daniel is unsealed, there is an increase of knowledge, representing an increased understanding of the truths of God’s Word. The word “doctrine” means a set of beliefs, principles, teachings, or rules that form a particular system of thought or a body of knowledge. To understand biblical “doctrines” it necessitates a biblical methodology to form the body of knowledge.
„Расправа“ је овде одређена речима: „кога ће учити знању? и коме ће дати да разуме науку?“ То „кога“ упућено је потенцијалним ученицима, али предмет је разумевање науке, која је знање. Када се књига пророка Данила отпечати, долази до умножавања знања, што представља увећано разумевање истина Божје Речи. Реч „доктрина“ означава скуп веровања, начела, учења или правила која образују одређен систем мишљења или целину знања. Да би се разумеле библијске „доктрине“, неопходна је библијска методологија за образовање те целине знања.
The methodology is identified as “precept must be upon precept, precept upon precept; line upon line, line upon line; here a little, and there a little.” The methodology that identified September 11, 2001 as the arrival of the third “Woe” is premised upon bringing the prophetic line of the first “Woe” together with the prophetic line of the second “Woe”, which provides two witnesses of the line of the third “Woe”. That methodology is the test of the “debate” that produces two classes of worshippers, for “the word of the Lord was unto them precept upon precept, precept upon precept; line upon line, line upon line; here a little, and there a little; that they might go, and fall backward, and be broken, and snared, and taken.”
Методологија се препознаје као: „јер заповест на заповест, заповест на заповест; правило на правило, правило на правило; овде мало, онде мало.“ Методологија која је 11. септембар 2001. године препознала као долазак трећег „Тешко“ заснива се на довођењу у заједницу пророчке линије првог „Тешко“ са пророчком линијом другог „Тешко“, што пружа два сведока линије трећег „Тешко“. Та методологија је проба „расправе“ која производи две класе богомољаца, јер „реч Господња им беше заповест на заповест, заповест на заповест; правило на правило, правило на правило; овде мало, онде мало; да иду, и падају натрашке, и да се разбију, и уплету, и ухвате.“
The five stumbling’s of the scornful men that rule Jerusalem, represents the five foolish virgins. The methodology is clearly a test, for the drunkards of Ephraim rejected Jeremiah’s old paths, refused to hearken to the watchmen’s trumpet warning, produced counterfeit tables, and made a covenant with death; at the very same time that those that wore the crown of the Lord of hosts in the battle of the gate were making a covenant of life.
Пет каменова спотицања подсмешљивих људи који владају Јерусалимом представљају пет лудих девојака. Методологија је јасно испит, јер су пијанице Јефремове одбациле старе стазе Јеремијине, одбиле да послушају трубно упозорење стражара, начиниле кривотворене трпезе и склопиле завет са смрћу; у исто оно време када су они који су носили круну Господа над војскама у боју на вратима склапали завет живота.
On September 11, 2001, the latter rain, which is the rest and the refreshing, began to fall, and the sealing of the one hundred and forty-four thousand began. It began a debate over the methodology of the drunkards of Ephraim, and the methodology represented by the Elijah messenger. “Many” will fall with the drunkards, but the few that will be chosen are those that wait upon the Lord.
Дана 11. септембра 2001. године почела је да пада позна киша, која је починак и освежење, и започело је запечаћивање сто четрдесет и четири хиљаде. Тиме је отпочела расправа о методологији пијаница Јефремових и о методологији коју представља Илијин весник. „Многи“ ће пасти са пијаницама, али они малобројни који ће бити изабрани јесу они који чекају на Господа.
For the Lord spake thus to me with a strong hand, and instructed me that I should not walk in the way of this people, saying, Say ye not, A confederacy, to all them to whom this people shall say, A confederacy; neither fear ye their fear, nor be afraid. Sanctify the Lord of hosts himself; and let him be your fear, and let him be your dread. And he shall be for a sanctuary; but for a stone of stumbling and for a rock of offence to both the houses of Israel, for a gin and for a snare to the inhabitants of Jerusalem. And many among them shall stumble, and fall, and be broken, and be snared, and be taken. Bind up the testimony, seal the law among my disciples. And I will wait upon the Lord, that hideth his face from the house of Jacob, and I will look for him. Isaiah 8:8–17.
Јер ми је тако говорио Господ силном руком, и упутио ме да не идем путем овога народа, говорећи: Не говорите: савез, за све оно за шта овај народ говори: савез; нити се бојте страха њихова, нити се плашите. Господа над војскама, Њега осветите; и нека Он буде страх ваш, и нека Он буде трепет ваш. И Он ће бити за светињу; али и за камен спотицања и за стену саблазни обема домовима Израиљевим, за замку и за клопку становницима Јерусалима. И многи ће се међу њима спотаћи, и пасти, и разбити се, и уплести се, и бити ухваћени. Завежи сведочанство, запечати закон међу мојим ученицима. И чекаћу Господа, који сакрива лице своје од дома Јаковљева, и у Њега ћу се уздати. Исаија 8:8–17.
Most certainly Isaiah agrees with his own words, so the many that fall in chapter twenty-eight, are the same who fall in chapter eight. In chapter eight we find that their fall occurs in the sealing time, which began on September 11, 2001. The warning of chapter eight is to not walk in the “way” of this people, for they are those who refused to walk in Jeremiah’s way of the old paths, where the latter rain message is located. Those that fall in chapter eight, are those who trust in the confederacy representing the special wine of Babylon, that represents a confederacy of church and state for the purpose of opposing those deemed as heretics. What causes them to stumble in chapter eight, is the stone of stumbling, representing the very first rejection of foundational truth in 1863, the “seven times” of Leviticus twenty-six, which was rejected by the “builders” in 1863. In that rejection they returned to apostate Protestant methodology to reject the message given by angels to William Miller.
Најсигурније, Исаија је сагласан са сопственим речима, тако да су многи који падају у двадесет осмом поглављу исти они који падају у осмом поглављу. У осмом поглављу налазимо да се њихов пад збива у време запечаћивања, које је започело 11. септембра 2001. године. Упозорење осмог поглавља јесте да се не иде „путем“ овога народа, јер су то они који су одбили да иду Јеремијиним путем старих стаза, где се налази порука позног дажда. Они који падају у осмом поглављу јесу они који се уздају у савез, који представља посебно вино Вавилона, а оно представља савез цркве и државе са циљем да се супротставе онима који се сматрају јеретицима. Оно што у осмом поглављу узрокује да се спотакну јесте камен спотицања, који представља прво одбацивање темељне истине 1863. године, „седам времена“ из Левитске двадесет шесте, које су „градитељи“ одбацили 1863. године. У том одбацивању вратили су се отпадничкој протестантској методологији да би одбацили поруку коју су анђели дали Вилијаму Милеру.
In chapter twenty-eight, the rejection of the stone produces the judgment of the overflowing scourge, which is the biblical symbol of the mark of the beast that begins at the Sunday law in the United States, and then floods the entire world. At the Sunday law the covenant that the Adventist church has made with “death” and “hell” shall be swept away. In sweeping away the drunkards of Ephraim’s covenant with death, their “refuge of lies” will be removed. The “refuge of lies,” is represented by the apostle Paul as the lie that brings strong delusion, and the strong delusion that is poured upon the scornful men that rule Jerusalem is in response to their hatred of truth.
У двадесет и осмом поглављу, одбацивање камена производи суд преплављујућег бича, који је библијски симбол жига звери што почиње недељним законом у Сједињеним Државама, а затим запљускује читав свет. При недељном закону, савез који је Адвентистичка црква склопила са „смрћу“ и „паклом“ биће уклоњен. Уклањањем савеза пијаница Јефремових са смрћу, биће уклоњено и њихово „уточиште лажи“. „Уточиште лажи“ апостол Павле представља као лаж која доноси силну заблуду, а силна заблуда која се излива на подсмеваче који владају Јерусалимом долази као одговор на њихову мржњу према истини.
Even him, whose coming is after the working of Satan with all power and signs and lying wonders, And with all deceivableness of unrighteousness in them that perish; because they received not the love of the truth, that they might be saved. And for this cause God shall send them strong delusion, that they should believe a lie: That they all might be damned who believed not the truth, but had pleasure in unrighteousness. But we are bound to give thanks alway to God for you, brethren beloved of the Lord, because God hath from the beginning chosen you to salvation through sanctification of the Spirit and belief of the truth: Whereunto he called you by our gospel, to the obtaining of the glory of our Lord Jesus Christ. Therefore, brethren, stand fast, and hold the traditions which ye have been taught, whether by word, or our epistle. 2 Thessalonians 2:9–15.
И њега, чији је долазак по дејству Сатанином, са сваком силом и знацима и лажним чудесима, и са сваком преваром неправде међу онима који пропадају; јер не примише љубав истине да би се спасли. И зато ће им Бог послати силу заблуде, да верују лажи; да буду осуђени сви који не повероваше истини, него заволеше неправду. Али смо дужни свагда благодарити Богу за вас, браћо љубљена од Господа, што вас је Бог од почетка изабрао за спасење, освећењем Духа и вером истине; на које вас је позвао нашим јеванђељем, да задобијете славу Господа нашега Исуса Христа. Стога, браћо, стојте чврсто и држите предања којима сте научени, било речју, било нашом посланицом. 2 Солуњанима 2:9–15.
The “refuge of lies,” which produced the “strong delusion,” ultimately brings the punishment of the soon-coming Sunday law. The apostle Paul identifies the class who do not love the truth, and a class that are sanctified by the truth, thus referencing the two classes in the debate of Habakkuk chapter two. In chapter twenty-nine, Isaiah begins by doubling the word Ariel, which is another name for Jerusalem.
„Уточиште лажи“, које је произвело „силну заблуду“, на крају доноси казну у виду недељног закона који ускоро долази. Апостол Павле поистовећује класу оних који не љубе истину, и класу оних који су посвећени истином, указујући тако на две класе у расправи из друге главе Авакумове. У двадесет деветој глави, Исаија започиње удвајањем речи Аријел, што је друго име за Јерусалим.
Woe to Ariel, to Ariel, the city where David dwelt! add ye year to year; let them kill sacrifices. Isaiah 29:1.
Тешко Аријелу, Аријелу, граду где је Давид пребивао! Додајте годину на годину; нека приносе жртве. Исаија 29:1.
The symbolic doubling of “Ariel” (the city of Jerusalem ), is once again condemned by a “woe.” The killing of sacrifices from “year to year” represents the progressive rebellion that began in 1863. The following verses outline the judgment that will take place upon the Seventh-day Adventist church in the period of the Sunday law crisis. In verse nine a “wonder” is identified, that emphasizes the debate of methodology, while also identifying the rebellious condition of Adventism as an element of the message of the Midnight Cry, which is also associated with the second angel as represented by the doubling of “Ariel” in the first verse.
Симболично удвајање „Арила“ (града Јерусалима) још једном је осуђено једним „тешко“. Убијање жртава „из године у годину“ представља напредујућу побуну која је отпочела 1863. године. Следећи стихови излажу суд који ће доћи на Цркву адвентиста седмог дана у раздобљу кризе недељног закона. У деветом стиху означено је једно „чудо“, које наглашава расправу о методологији, док истовремено препознатљиво стање побуне у адвентизму истиче као елемент поруке Поноћног вапаја, која је такође повезана с другим анђелом, као што је представљено удвајањем „Арила“ у првом стиху.
Stay yourselves, and wonder; cry ye out, and cry: they are drunken, but not with wine; they stagger, but not with strong drink. For the Lord hath poured out upon you the spirit of deep sleep, and hath closed your eyes: the prophets and your rulers, the seers hath he covered. And the vision of all is become unto you as the words of a book that is sealed, which men deliver to one that is learned, saying, Read this, I pray thee: and he saith, I cannot; for it is sealed: And the book is delivered to him that is not learned, saying, Read this, I pray thee: and he saith, I am not learned. Wherefore the Lord said, Forasmuch as this people draw near me with their mouth, and with their lips do honour me, but have removed their heart far from me, and their fear toward me is taught by the precept of men: Therefore, behold, I will proceed to do a marvellous work among this people, even a marvellous work and a wonder: for the wisdom of their wise men shall perish, and the understanding of their prudent men shall be hid. Isaiah 29:9–14.
Станите и чудите се; вичите и вапијте: пијани су, али не од вина; тетурају, али не од жестока пића. Јер је Господ излио на вас дух дубокога сна, и затворио је очи ваше; пророке и ваше главаре, видиоце, покрио је. И сва визија постала вам је као речи запечаћене књиге, коју дају некоме ученом, говорећи: Читај ово, молим те; а он каже: Не могу, јер је запечаћена. И књига се даје ономе који није учен, говорећи: Читај ово, молим те; а он каже: Нисам учен. Зато Господ рече: Пошто ми се овај народ приближава својим устима и уснама ме поштује, али је срце своје удаљио далеко од мене, и страх њихов према мени научен је по заповести људској, зато, ево, ја ћу опет учинити чудесно дело међу овим народом, чудесно дело и чудо; јер ће мудрост мудраца његових пропасти, и разум разумних његових сакриће се. Исаија 29:9–14.
In the “debate” that was recorded in chapter twenty-seven, and represents the argument of true methodology versus false methodology, the drunkenness of the scornful men that rule Jerusalem is identified as a blindness that prevents the leadership of Adventism from understanding the book that is sealed. The books of Daniel and Revelation are the same book, and the portion of the book that is unsealed just before probation closes is the Revelation of Jesus Christ. It includes the enigma of the “eighth being of the seven”. It is represented by the “secret” Daniel was given to understand in chapter two. It is the “hidden history” of the Seven Thunders. It is the message of Islam of the third “Woe”, and the message of the “Midnight Cry”.
У „расправи“ која је забележена у двадесет седмом поглављу, и која представља спор истинске методологије насупрот лажној методологији, пијанство подсмешљивих људи који владају Јерусалимом препознато је као слепило које спречава вођство адвентизма да разуме запечаћену књигу. Књиге Данила и Откривења јесу иста књига, а део те књиге који бива отпечаћен непосредно пре затварања времена милости јесте Откривење Исуса Христа. Оно обухвата загонетку о „осмоме који је од седморице“. Представљено је „тајном“ коју је Данило добио да разуме у другом поглављу. То је „скривена историја“ Седам громова. То је порука ислама трећег „Тешко“, и порука „Поноћног вапаја“.
The single book of Daniel and Revelation is given to those that have been represented by the Sanhedrin in the time of Christ, who symbolize a system of leadership that professes to uphold and defend God’s truth, but ultimately participates in the crucifixion of the Truth. The system typified by the Sanhedrin, is the scornful men that rule Jerusalem. They are given the book that is sealed, and their distinguished, and educated and scholarly response as to what the book means is that they cannot read it, for it is sealed. Then the flock that has been trained to follow only those that are set apart as leaders, are given the same book, and their response is they will only understand it, if the scornful men that rule Jerusalem, the Sanhedrin of the last days, tell them what it means.
Jedinstvena knjiga Danila i Otkrivenja data je onima koji su bili predstavljeni Sinedrionom u Hristovo vreme, a koji simbolizuju sistem vođstva koji tvrdi da podržava i brani Božju istinu, ali na kraju učestvuje u raspeću Istine. Sistem koji je predočen Sinedrionom jesu ljudi podrugljivci koji vladaju Jerusalimom. Njima je data zapečaćena knjiga, a njihov ugledni, obrazovani i učen odgovor na pitanje šta ta knjiga znači jeste da je ne mogu čitati, jer je zapečaćena. Zatim je stadu koje je poučeno da sledi samo one koji su odvojeni kao vođe data ista knjiga, a njihov odgovor glasi da će je razumeti samo ako im ljudi podrugljivci koji vladaju Jerusalimom, Sinedrion poslednjih dana, kažu šta ona znači.
The methodology that was given to William Miller, and then to Future for America, is a waymark of prophetic history. It is a waymark that identifies a life and death testing question. Without the correct methodology the message of the latter rain is “as the words of a book that is sealed.” Without the message of the latter rain, the experience produced by the message is impossible to obtain. That methodology is the process of bringing prophetic line upon prophetic line, from here in the Bible, and there in the Bible. The debate over methodology began when the first message was empowered, in both the beginning and ending histories of the last days.
Методологија која је била дата Вилијаму Милеру, а потом и Future for America, јесте ознака на пророчкој историји. Она је ознака која препознаје испитно питање живота и смрти. Без исправне методологије, порука позног дажда јесте „као речи књиге која је запечаћена“. Без поруке позног дажда, искуство које та порука производи немогуће је задобити. Та методологија је поступак довођења пророчке линије на пророчку линију, одавде у Библији, и оданде у Библији. Расправа о методологији отпочела је када је прва порука била оснажена, и у почетној и у завршној историји последњих дана.
In the beginning history of the Millerite movement the debate began on August 11, 1840, and was repeated at the end of that history in the period of time when the Philadelphian Millerite movement transitioned to the Laodicean Millerite movement. The debate began again in the history of the Laodicean movement of the third angel on September 11, 2001, and it is repeated at the end of that movement when the Laodicean movement of the third angel transitions to the Philadelphian movement of the one hundred and forty-four thousand. In the beginning test of the Millerites, and the ending test of the Millerites, the test was represented by the methodology of the Elijah messenger. Jesus, as the Alpha and Omega, always illustrates the end with the beginning.
У почетној историји милеритског покрета расправа је отпочела 11. августа 1840. године, и поновила се на крају те историје, у временском раздобљу када је филаделфијски милеритски покрет прешао у лаодикијски милеритски покрет. Расправа је поново отпочела у историји лаодикијског покрета трећег анђела 11. септембра 2001. године, и понавља се на крају тога покрета, када лаодикијски покрет трећег анђела прелази у филаделфијски покрет сто четрдесет и четири хиљаде. У почетном испиту милерита, и у завршном испиту милерита, испит је био представљен методологијом Илијиног весника. Исус, као Алфа и Омега, увек приказује крај почетком.
The methodology of bringing line upon line is what we will now employ as we take up our consideration of Daniel chapters four and five in the next article.
Метод доношења реда на ред сада ћемо применити док у следећем чланку будемо разматрали четврто и пето поглавље Данила.
“No one has a true message fixing the time when Christ is to come or not to come. Be assured that God gives no one authority to say that Christ delays His coming five years, ten years, or twenty years. ‘Be ye also ready: for in such an hour as ye think not the Son of man cometh’ (Matthew 24:44). This is our message, the very message that the three angels flying in the midst of heaven are proclaiming. The work to be done now is that of sounding this last message of mercy to a fallen world. A new life is coming from heaven and taking possession of all God’s people. But divisions will come in the church. Two parties will be developed. The wheat and tares grow up together for the harvest.
„Нико нема истиниту поруку која одређује време када Христос треба да дође или да не дође. Будите уверени да Бог никоме не даје овлашћење да каже да Христос одлаже Свој долазак за пет година, десет година или двадесет година. ‘Зато и ви будите готови; јер у који час не мислите доћи ће Син човечји’ (Matthew 24:44). Ово је наша порука, управо порука коју три анђела што лете посред неба објављују. Дело које сада треба извршити јесте да се објави ова последња порука милости палом свету. Нови живот долази с неба и обузима сав Божји народ. Али у цркви ће доћи до подела. Развиће се две стране. Пшеница и кукољ расту заједно до жетве.
“The work will grow deeper and become more earnest to the very close of time. And all who are laborers together with God will contend most earnestly for the faith once delivered to the saints. They will not be turned from the present message, which is already lightening the earth with its glory. Nothing is worth contending for but the glory of God. The only rock that will stand is the Rock of Ages. The truth as it is in Jesus is the refuge in these days of error….
„Дело ће се продубљивати и постајати све озбиљније до самог краја времена. И сви који су сарадници Богу најусрдније ће се борити за веру која је једном предана светима. Они се неће одвратити од садашње поруке, која већ обасјава земљу својом славом. Ништа није вредно борбе осим славе Божје. Једина стена која ће опстати јесте Стена векова. Истина каква је у Исусу уточиште је у овим данима заблуде….“
“Prophecy has been fulfilling, line upon line. The more firmly we stand under the banner of the third angel’s message, the more clearly shall we understand the prophecy of Daniel; for the Revelation is the supplement of Daniel. The more fully we accept the light presented by the Holy Spirit through the consecrated servants of God, the deeper and surer, even as the eternal throne, will appear the truths of ancient prophecy; we shall be assured that men of God spake as they were moved upon by the Holy Ghost. Men must themselves be under the influence of the Holy Spirit in order to understand the Spirit’s utterances through the prophets. These messages were given, not for those that uttered the prophecies, but for us who are living amid the scenes of their fulfillment.
„Пророштво се испуњавало, ред по ред. Што чвршће стојимо под заставом поруке трећег анђела, то ћемо јасније разумети Данилово пророштво; јер је Откривење допуна Данилу. Што потпуније прихватамо светлост коју Свети Дух износи преко посвећених слугу Божјих, то ће нам истине древног пророштва изгледати дубље и поузданије, чврсте као сам вечни престо; бићемо уверени да су Божји људи говорили онако како их је покретао Дух Свети. И сами људи морају бити под утицајем Светога Духа да би разумели казивања Духа кроз пророке. Ове поруке нису дате за оне који су изговарали пророштва, него за нас који живимо усред призора њиховог испуњења.‟
“I would not feel that I could present these things, if the Lord had not given me this work to do. There are others besides yourself, and more than one or two, who like you think they have new light, and are all ready to present it to the people. But it would be pleasing to God for them to accept the light already given and walk in it, and base their faith upon the Scriptures, which sustain the positions held by the people of God for many years. The everlasting gospel is to be proclaimed by human agents. We are to sound the messages of the angels which are represented as flying in the midst of heaven, with the last warning to a fallen world. If we are not called upon to prophesy, we are called to believe the prophecies, and to cooperate with God in giving light to other minds. This we are trying to do.” Selected Messages, book 2, 113, 114.
„Не бих осећала да могу да изнесем ове ствари, да ми Господ није дао овај посао да га обавим. Има и других осим тебе, и то не један или двојица, који, као и ти, мисле да имају нову светлост и потпуно су спремни да је изнесу пред народ. Али Богу би било угодно да они прихвате светлост која је већ дата и ходе у њој, и да своју веру заснују на Писму, које подржава ставове које народ Божји држи већ много година. Вечно јеванђеље треба да се објављује преко људских оруђа. Ми треба да објављујемо поруке анђела који су приказани како лете посред неба, са последњим упозорењем палом свету. Ако нисмо позвани да пророкујемо, позвани смо да верујемо пророштвима и да сарађујемо с Богом у давању светлости другим умовима. То настојимо да чинимо.“ Selected Messages, књига 2, 113, 114.