At the “time of the end,” in 1798, the book of Daniel, and more specifically the vision represented by the Ulai River was unsealed. The vision announced the starting of the investigative judgment on October 22, 1844. The verse that became the foundation for that truth is Daniel chapter eight, and verse fourteen. William Miller, the messenger chosen to recognize the unsealing of the message, never fully understood all the truths associated with the vision, but he did fulfill the work which was given to him.
У „време свршетка“, 1798. године, књига пророка Данила, а нарочито визија представљена реком Улај, била је отпечаћена. Та визија је најавила почетак истражног суда 22. октобра 1844. године. Стих који је постао темељ те истине јесте Данило, осма глава, и четрнаести стих. Вилијам Милер, весник изабран да препозна отпечаћење те поруке, никада није у потпуности разумео све истине повезане с том визијом, али је ипак извршио дело које му је било поверено.
As Miller began his study of the prophetic word, he came to understand certain rules of prophetic interpretation that were identified and established within the Bible. Those rules became encoded and identified as William Miller’s Rules of Interpretation. Those rules are endorsed by inspiration and identified as the rules that will be used by those who announce the starting of the executive judgment at the Sunday law. Miller testified that he began his study of the Bible at the beginning of the Bible and only proceeded onward as he understood what he was then considering. From this approach it is easy to see why the first time-prophecy Miller recognized, that had bearing upon the message he was to identify as being fulfilled in 1844, was the “seven times” of Leviticus twenty-six.
Када је Милер започео своје проучавање пророчке Речи, дошао је до разумевања одређених правила пророчког тумачења која су била препозната и утврђена унутар саме Библије. Та правила су постала кодификована и препозната као Правила тумачења Вилијама Милера. Та правила су потврђена надахнућем и означена као правила која ће бити употребљена од оних који објављују почетак извршног суда при доношењу недељног закона. Милер је посведочио да је своје проучавање Библије започео од почетка Библије и да је даље напредовао само онолико колико је разумео оно што је тада разматрао. Из оваквог приступа лако је увидети зашто је прво временско пророчанство које је Милер препознао, а које се односило на поруку коју је требало да препозна као испуњену 1844. године, било „седам времена“ из 3. Мојсијеве двадесет шест.
Inspiration informs us that the angel Gabriel, along with other holy angels, directed the mind of Miller, just as Gabriel had directed the minds of Daniel, John the revelator and all the prophets of the Bible, for Gabriel had been given the job that Satan forfeited. Gabriel’s job was represented in Satan’s first name, Lucifer, which means light bearer. Gabriel brought the prophetic light to Miller, and in obedience to the light he presented the message that announced the opening of the investigative judgment on October 22, 1844.
Надахнуће нас обавештава да је анђео Гаврило, заједно с другим светим анђелима, управљао умом Милера, као што је Гаврило управљао умовима Данила, Јована Откривења и свих пророка Библије, јер је Гаврилу био поверен задатак који је Сотона изгубио. Гаврилов задатак био је представљен у Сотонином првом имену, Луцифер, што значи носилац светлости. Гаврило је донео пророчку светлост Милеру, и у послушности тој светлости он је изнео вест која је објавила отварање истражног суда 22. октобра 1844. године.
Hindsight allows those who wish to understand the work of William Miller, to recognize that he was given certain insights to the prophetic word that became keys for his work of assembling the message of the approaching judgment. One of those keys was his recognition that a day represented a year in prophetic application. Another was a prophetic structure which he employed to place and align the lines of prophecy he discovered. That structure was based upon the two satanic powers that brought desolation to God’s people and God’s sanctuary. All of Miller’s discoveries were placed upon the prophetic structure that represented the history of paganism followed by papalism that consecutively trampled down both God’s sanctuary and God’s people from the time of ancient Israel, until the Second coming of Christ.
Накнадни увид омогућава онима који желе да разумеју дело Вилијама Милера да препознају да му је било дато извесно разумевање пророчке Речи које је постало кључ за његов рад на састављању поруке о приближавајућем суду. Један од тих кључева било је његово препознавање да у пророчкој примени један дан представља једну годину. Други је био пророчки оквир којим се служио да постави и усклади линије пророчанства које је открио. Тај оквир био је заснован на двема сотонским силама које су донеле пустошење Божјем народу и Божјој светињи. Сва Милерова открића била су постављена на пророчки оквир који је представљао историју паганизма, а затим папства, који су узастопно газили и Божју светињу и Божји народ од времена древног Израиља па све до Другог Христовог доласка.
That prophetic structure allowed him to accurately identify every truth needed to establish October 22, 1844, as the opening of the judgment. But that truth was limited, for he could not see the third persecuting power that followed paganism and papalism in prophetic history. It was not necessary for him to see that truth, for his work was to announce October 22, 1844, and the light of the third persecuting power would be unsealed after that date.
Та пророчка структура омогућила му је да тачно препозна сваку истину неопходну да би се 22. октобар 1844. утврдио као почетак суда. Али та истина била је ограничена, јер он није могао да види трећу прогонитељску силу која је у пророчкој историји следила након паганизма и папства. Није било неопходно да он види ту истину, јер је његов задатак био да објави 22. октобар 1844, а светлост о трећој прогонитељској сили биће отпечаћена након тог датума.
In connection with aligning his prophetic understandings upon a structure of the two desolating powers of pagan Rome, followed by papal Rome, was his understanding that the word translated as “the daily,” in the book of Daniel, was a symbol of paganism, and or, pagan Rome. The word “tamid” translated as “the daily” is employed by Daniel five times. It is always used in conjunction with a symbol that Miller correctly understood to represent the papacy. The symbol of the papacy that always occurs in connection with “the daily,” is represented with two symbols. Either way, the two symbols of the papal power, both identify the papacy, yet none-the-less, when Daniel employed the word “tamid” that is translated as “the daily,” it was always used with and before the symbol of the papacy. Miller’s understanding that “the daily,” in the book of Daniel, became the foundation of the structure he saw that was based upon the two desolating powers of paganism followed by papalism. Miller’s identification of “the daily,” as paganism in the book of Daniel was destined to become a giant controversy within Adventism, beginning in Adventism’s second generation, which began in 1888.
У вези са усклађивањем својих пророчких разумевања на структури двеју пустошећих сила паганског Рима, за којим следи папски Рим, његово је разумевање било да је реч преведена као „свагдашња“, у књизи пророка Данила, симбол паганизма, и/или паганског Рима. Реч „tamid“, преведена као „свагдашња“, Данило употребљава пет пута. Она се увек користи у вези са симболом за који је Милер исправно разумео да представља папство. Симбол папства, који се увек јавља у вези са „свагдашњом“, представљен је помоћу два симбола. Како год било, та два симбола папске силе оба поистовећују папство; ипак, кад год је Данило употребио реч „tamid“, која се преводи као „свагдашња“, она је увек била употребљена са симболом папства и пре њега. Милерово разумевање „свагдашње“ у књизи пророка Данила постало је темељ структуре коју је уочио, а која се заснивала на двема пустошећим силама: паганизму, за којим следи папизам. Милерово поистовећивање „свагдашње“ са паганизмом у књизи пророка Данила било је предодређено да постане велика полемика унутар адвентизма, почев од другог нараштаја адвентизма, који је започео 1888. године.
The first prophetic truth Miller discovered that was a component of the understanding of October 22, 1844, was the “seven times,” of Leviticus twenty-six, and it was the first of Miller’s established truths that was rejected in 1863. That rejection began the first generation of Adventism, when they began wandering through the wilderness of Laodicea. The second generation began at the Minneapolis General Conference in 1888, and in the aftermath of the rebellion that occurred there, the satanic work of rejecting Miller’s identification of “the daily” as paganism began in 1901. The correct understanding of “the daily,” was not fully set aside until after the death of the prophetess, who had identified that the view being promoted in opposition to Miller’s correct view of “the daily,” had been delivered by “angels that were expelled from heaven.” The full rejection took place in the third generation around 1931. The third generation had begun with the publication of the book by W. W. Prescott, titled, The Doctrine of Christ, just after the 1919 Bible Conference. In 1919, the third generation began and continued until the publication of the book, Questions on Doctrine in 1957.
Прва пророчка истина коју је Милер открио, а која је била саставни део разумевања 22. октобра 1844, била су „седам времена“ из двадесет шесте главе Левитске, и то је била прва од Милерових утврђених истина која је одбачена 1863. године. То одбацивање означило је почетак прве генерације адвентизма, када су почели да лутају кроз пустињу Лаодикије. Друга генерација започела је на Генералној конференцији у Минеаполису 1888. године, а након побуне која се тамо догодила, сатанско дело одбацивања Милеровог поистовећења „свакодневне жртве“ са паганизмом започело је 1901. године. Исправно разумевање „свакодневне жртве“ није било у потпуности одбачено све до после смрти пророчице, која је указала да је гледиште које се заступало насупрот Милеровом исправном схватању „свакодневне жртве“ било донето од „анђела који су били избачени са неба“. Потпуно одбацивање догодило се у трећој генерацији, око 1931. године. Трећа генерација започела је објављивањем књиге В. В. Прескота под насловом The Doctrine of Christ, непосредно после Библијске конференције 1919. године. Године 1919. трећа генерација је отпочела и трајала је до објављивања књиге Questions on Doctrine 1957. године.
After Miller’s work was established and made plain upon Habakkuk’s two tables (the 1843 and 1850 pioneer charts), the Lord then began to open up the truth that there was another, a third, desolating power that would follow paganism and papalism that would also persecute God’s people.
Пошто је Милерово дело било утврђено и јасно изложено на две Авакумове таблице (пионирским картама из 1843. и 1850. године), Господ је тада почео да открива истину да постоји још једна, трећа, пустошећа сила која ће уследити после паганизма и папства и која ће такође прогонити Божји народ.
“Through paganism, and then through the Papacy, Satan exerted his power for many centuries in an effort to blot from the earth God’s faithful witnesses. Pagans and papists were actuated by the same dragon spirit. They differed only in that the Papacy, making a pretense of serving God, was the more dangerous and cruel foe. Through the agency of Romanism, Satan took the world captive. The professed church of God was swept into the ranks of this delusion, and for more than a thousand years the people of God suffered under the dragon’s ire. And when the Papacy, robbed of its strength, was forced to desist from persecution, John beheld a new power coming up to echo the dragon’s voice, and carry forward the same cruel and blasphemous work. This power, the last that is to wage war against the church and the law of God, was symbolized by a beast with lamblike horns. The beasts preceding it had risen from the sea, but this came up out of the earth, representing the peaceful rise of the nation which is symbolized. The ‘two horns like a lamb’ well represent the character of the United States Government, as expressed in its two fundamental principles, Republicanism and Protestantism. These principles are the secret of our power and prosperity as a nation. Those who first found an asylum on the shores of America rejoiced that they had reached a country free from the arrogant claims of popery and the tyranny of kingly rule. They determined to establish a government upon the broad foundation of civil and religious liberty.” Signs of the Times, November 1, 1899.
„Кроз паганство, а затим кроз Папство, Сатана је током многих векова испољавао своју силу у настојању да са земље избрише Божје верне сведоке. Пагане и паписте покретао је исти змајевски дух. Разликовали су се само у томе што је Папство, претварајући се да служи Богу, било опаснији и суровији непријатељ. Посредством римокатолицизма, Сатана је поробио свет. Црква Божја по имену била је увучена у редове ове обмане, и више од хиљаду година Божји народ је страдао под гневом змаја. А када је Папство, лишено своје снаге, било приморано да престане са прогонством, Јован је видео нову силу како излази да понови глас змаја и настави исто сурово и богохулно дело. Ова сила, последња која ће заратити против цркве и Божјег закона, била је симболизована звери са јагњећим роговима. Звери које су јој претходиле излазиле су из мора, а ова је излазила из земље, представљајући миран успон народа који је симболизован. „Два рога као у јагњета“ добро представљају карактер Владе Сједињених Америчких Држава, како је изражен у њена два основна начела, републиканизму и протестантизму. Ова начела су тајна наше снаге и народног напретка. Они који су најпре нашли уточиште на обалама Америке радовали су се што су стигли у земљу слободну од охолих претензија папства и тираније краљевске власти. Одлучили су да успоставе власт на широком темељу грађанске и верске слободе.“ Signs of the Times, November 1, 1899.
Miller could not see the third persecuting power, and for this reason his structure was incomplete, though perfectly suited to fulfill his work. Sister White identifies that Miller was God’s chosen messenger, that he had been typified by Elijah and John the Baptist in his work, and by Elisha in his calling to his work, and by Moses in his death. Few in sacred history have inspired commentary that identifies that the angels are waiting by the grave to resurrect them, but this is the commentary of Miller. The fact that his work was limited by the history in which he was raised up is not a derogatory statement of Miller, simply a necessity to recognize, if his work is going to be considered in the true light of God’s prophetic Word.
Милер није могао да види трећу прогонитељску силу, и из тог разлога његова структура била је непотпуна, иако савршено прилагођена да испуни његово дело. Сестра Вајт потврђује да је Милер био Божји изабрани весник, да је у своме делу био прасликован Илијом и Јованом Крститељем, а у свом позиву на то дело Јелисејем, и у својој смрти Мојсијем. Мало је оних у светој историји који су надахнули такво тумачење које показује да анђели чекају крај њиховог гроба да их васкрсну; али то је тумачење о Милеру. Чињеница да је његово дело било ограничено историјом у којој је био подигнут није погрдна изјава о Милеру, већ једноставно неопходност коју треба признати, ако његово дело треба да буде разматрано у правој светлости Божје пророчке Речи.
Miller was given specific, angelic, direction that allowed him to construct a prophetic framework that was based upon the two desolating powers of paganism followed by papalism. For this reason, prophecies that identified history beyond the desolation accomplished by those two powers were misunderstood by Miller. Yet none of those misunderstandings made their way onto the two sacred tables of Habakkuk, where the foundations that were erected through the work of Miller were graphically represented. This is why inspiration could record of the 1843 chart that it was directed by the hand of the Lord.
Милеру је било дато посебно, анђеоско, усмерење које му је омогућило да изгради пророчки оквир заснован на двема силама пустошења: паганизму, а потом папству. Из тог разлога, Милер је погрешно разумео пророчанства која су означавала историју после пустошења извршеног од те две силе. Ипак, ниједно од тих погрешних разумевања није нашло место на двема светим таблицама Авакума, где су темељи подигнути кроз Милеров рад били графички представљени. Зато је надахнуће могло да забележи о карти из 1843. године да је била усмерена руком Господњом.
“The Lord showed me that the 1843 chart was directed by his hand, and that no part of it should be altered; that the figures were as he wanted them. That his hand was over and hid a mistake in some of the figures, so that none could see it, until his hand was removed.
„Господ ми је показао да је карта из 1843. била вођена Његовом руком, и да ниједан њен део не треба мењати; да су бројеви били онакви какве их је Он хтео. Да је Његова рука била над њом и сакрила грешку у неким од бројева, тако да је нико није могао видети, док Његова рука није била уклоњена.
“Then I saw in relation to the ‘Daily,’ that the word ‘sacrifice’ was supplied by man’s wisdom, and does not belong to the text; and that the Lord gave the correct view of it to those who gave the judgment hour cry. When union existed, before 1844, nearly all were united on the correct view of the ‘Daily;’ but since 1844, in the confusion, other views have been embraced, and darkness and confusion has followed.” Review and Herald, November 1, 1850.
„Тада сам увидела у вези са ‘Свакодневном,’ да је реч ‘жртва’ додата људском мудрошћу и да не припада тексту; и да је Господ дао исправно разумевање о томе онима који су објављивали вапај о часу суда. Када је постојало јединство, пре 1844. године, готово сви су били уједињени у исправном разумевању ‘Свакодневне;’ али од 1844. године, у пометњи, прихваћена су друга гледишта, и уследили су тама и забуна.” Review and Herald, November 1, 1850.
The truths assembled by Miller at the direction of angels was directed by the Lord, and within the endorsement of the 1843 chart, inspiration included that Miller’s understanding that “the daily” represented paganism was correct. Five times the Hebrew word “tamid” translated as “the daily,” occurs in the book of Daniel, and it always represents the relationship between the two desolating powers of paganism followed by papalism.
Истине које је Милер, по упутству анђела, сабрао, биле су вођене од Господа, а у оквиру потврде карте из 1843. године, надахнуће је укључило и то да је Милерово разумевање да „свакодневна“ представља паганизам било исправно. Пет пута се у књизи пророка Данила јавља хебрејска реч „tamid“, преведена као „свакодневна“, и она увек представља однос између две пустошеће силе — паганизма, а потом папства.
Miller’s understanding of “the daily,” as a symbol of paganism, was absolutely essential in the prophetic framework he employed, for the sequential relationship of paganism followed by papalism became his point of reference in aligning all the prophecies he was led to understand.
Milerovo razumevanje „svagdašnje službe“, kao simbola paganizma, bilo je apsolutno suštinsko u proročkom okviru kojim se služio, jer je uzastopni odnos paganizma, a potom papstva, postao njegovo polazište za usklađivanje svih proročanstava koja je bio naveden da razume.
At “the time of the end,” in 1798, the book of Daniel was unsealed, and the primary passage that was what Sister White identified as the “central pillar” and “foundation” of the advent movement, was Daniel chapter eight, and verse fourteen.
У „време краја“, 1798. године, књига пророка Данила била је отпечаћена, а главни одломак, онај који је сестра Вајт означила као „централни стуб“ и „темељ“ адвентног покрета, био је Данило, осма глава, четрнаести стих.
“The scripture which above all others had been both the foundation and central pillar of the Advent faith was the declaration, ‘Unto two thousand and three hundred days; then shall the sanctuary be cleansed.’ [Daniel 8:14.]” The Great Controversy, 409.
„Текст Светога писма који је, више од свих других, био и темељ и средишњи стуб адвентне вере, био је исказ: ‘До две хиљаде и три стотине дана; онда ће се светиња очистити.’ [Данило 8:14.]“ Велика борба, 409.
Verse fourteen is the answer to verse thirteen, and the answer is meaningless without the context of the question.
Četrnaesti stih je odgovor na trinaesti stih, a taj odgovor je besmislen bez konteksta pitanja.
Then I heard one saint speaking, and another saint said unto that certain saint which spake, How long shall be the vision concerning the daily sacrifice, and the transgression of desolation, to give both the sanctuary and the host to be trodden under foot? And he said unto me, Unto two thousand and three hundred days; then shall the sanctuary be cleansed. Daniel 8:13, 14.
Тада чух једнога свеца где говори, и други светац рече ономе извесном свецу који говораше: Докле ће трајати виђење о свагдашњој жртви и о преступу опустошења, да се и светиња и војска предаду да буду погажени? И рече ми: До две хиљаде и три стотине дана; тада ће се светиња очистити. Данило 8:13, 14.
These two verses are the symbol of the increase of knowledge that was produced when the book of Daniel was unsealed at “the time of the end,” in 1798. Verse thirteen, identifies the two desolating powers that Miller formed his prophetic model upon. Miller identified “the daily,” in verse thirteen as paganism, and the “transgression of desolation” as papalism. It is important to recognize that the prophetic model the angels led Miller to recognize, is identified in the two verses that represent the increase of knowledge that arrived in history in 1798. Yet Miller was not given to see the next power to come upon the prophetic stage and persecute God’s people.
Ова два стиха представљају симбол умножења знања које је настало када је књига пророка Данила била отворена у „време свршетка“, 1798. године. Тринаести стих поистовећује две силе пустошења на којима је Милер засновао свој пророчки модел. Милер је „свагдашњу жртву“, у тринаестом стиху, поистоветио са паганством, а „преступ опустошења“ са папством. Важно је препознати да је пророчки модел који су анђели навели Милера да препозна, означен у ова два стиха која представљају умножење знања што је дошло у историју 1798. године. Ипак, Милеру није било дато да види следећу силу која ће ступити на пророчку позорницу и прогонити Божји народ.
“I saw that the two-horned beast had a dragon’s mouth, and that his power was in his head, and that the decree would go out of his mouth. Then I saw the Mother of Harlots; that the mother was not the daughters, but separate and distinct from them. She has had her day, and it is past, and her daughters, the Protestant sects, were the next to come on the stage and act out the same mind that the mother had when she persecuted the saints. I saw that as the mother has been declining in power, the daughters had been growing, and soon they will exercise the power once exercised by the mother.” Spalding and Magan, 1.
„Видела сам да је звер са два рога имала змајева уста и да је њена сила била у њеној глави, и да ће декрет излазити из њених уста. Затим сам видела Мајку блудница; да мајка нису биле кћери, него од њих одвојена и различита. Она је имала свој дан, и он је прошао, а њене кћери, протестантске секте, биле су следеће које су ступиле на позорницу и испољиле исти дух који је мајка имала када је прогонила свете. Видела сам да су, како је мајка опадала у сили, кћери расле, и ускоро ће вршити силу коју је некада вршила мајка.” Spalding and Magan, 1.
Miller’s inability to see the third power forced him to make conclusions that were simply wrong. Miller identified the sea beast of Revelation thirteen as pagan Rome and the earth beast as papal Rome. His application of Revelation chapter seventeen, was also flawed by his inability to see prophetic history that extended beyond the second desolating power of papalism. For this reason, when Miller identified the Roman power in Daniel’s prophecy, he treated them as one power that came in two phases. That was and is an accurate application, but it prevented him from understanding the kingdoms of Bible prophecy as anything that reached beyond a fourth kingdom represented by Rome. He saw and identified that the fourth kingdom of Rome had two phases, represented as pagan Rome and papal Rome, but could not see that papal Rome was also the fifth kingdom which was to be followed by a sixth kingdom.
Milerova nesposobnost da vidi treću silu primorala ga je da izvodi zaključke koji su bili jednostavno pogrešni. Miler je morsku zver iz Otkrivenja trinaeste glave poistovetio sa paganskim Rimom, a zemaljsku zver sa papskim Rimom. Njegova primena Otkrivenja sedamnaeste glave takođe je bila manjkava zbog njegove nesposobnosti da vidi proročku istoriju koja se protezala dalje od druge pustošeće sile papstva. Iz tog razloga, kada je Miler poistovećivao rimsku silu u Danilovom proročanstvu, posmatrao ih je kao jednu silu koja je nastupila u dve faze. To je bila i jeste ispravna primena, ali ga je sprečilo da razume carstva biblijskog proročanstva kao bilo šta što doseže dalje od četvrtog carstva predstavljenog Rimom. Video je i prepoznao da četvrto carstvo Rima ima dve faze, predstavljene kao paganski Rim i papski Rim, ali nije mogao da vidi da je papski Rim ujedno bio i peto carstvo, za kojim je trebalo da sledi šesto carstvo.
In Daniel chapter two, the Millerites brought the elements of the fifth kingdom of Bible prophecy together with the fourth kingdom. At the basic level their application was correct, but incomplete, for the first reference of the kingdoms of Bible prophecy must agree with the last reference of the kingdoms of Bible prophecy, because Jesus, as the Alpha and Omega always illustrates the end with the beginning. Unable to see a distinction of two sequential kingdoms made it impossible for Miller to recognize that Revelation chapter twelve, is identifying paganism (the dragon), and the sea beast of Revelation chapter thirteen, as papalism (the beast) and the earth beast of Revelation chapter thirteen as apostate Protestantism (the false prophet).
У другој глави Данила, милерити су елементе петог царства библијског пророштва довели у везу са четвртим царством. На основном нивоу њихова примена била је исправна, али непотпуна, јер прво упућивање на царства библијског пророштва мора бити у сагласју са последњим упућивањем на царства библијског пророштва, зато што Исус, као Алфа и Омега, увек крај приказује почетком. Немогућност да се уочи разлика између два узастопна царства онемогућила је Милера да препозна да Откривење, дванаеста глава, идентификује паганизам (аждају), а морску звер из Откривења, тринаесте главе, као папство (звер), и земаљску звер из Откривења, тринаесте главе, као отпали протестантизам (лажног пророка).
Miller was unable to see the dragon, the beast and the false prophet as three consecutive kingdoms in chapters twelve and thirteen of Revelation, and was thus forced by his prophetic logic to assume the two chapters were not a consecutive illustration of the three powers that lead the world to Armageddon. The light Miller was given was the perfect light for his generation, and his generation was tested by that light.
Милер није био у стању да у дванаестом и тринаестом поглављу Откривења сагледа аждаху, звер и лажног пророка као три узастопна царства, те је стога, по логици свога пророчког тумачења, био приморан да закључи да та два поглавља не представљају узастопни приказ трију сила које воде свет ка Армагедону. Светлост која је Милеру била дата била је савршена светлост за његов нараштај, и његов нараштај био је кушан том светлошћу.
The light of the three desolating powers (the dragon, the beast and the false prophet), was given to Future for America at the “time of the end,” in 1989. The passage of Daniel which was unsealed with the collapse of the Soviet Union in fulfillment of Daniel chapter eleven, and verse forty was the light of the third angel, whereas Miller had been given the light of the first angel. The last six verses of Daniel eleven, were seen to be the foundation and central pillar of the movement of Future for America, and verse forty, of Daniel chapter eleven summarizes that light, just as verses thirteen and fourteen, of Daniel chapter eight summarized the light that was unsealed in the Millerite movement.
Светлост трију пустошећих сила (аждаје, звери и лажног пророка) била је дата организацији Future for America у „време краја“, 1989. године. Одломак из Данила који је био отпечаћен распадом Совјетског Савеза, у испуњењу Данила, једанаесте главе, и четрдесетог стиха, био је светлост трећег анђела, док је Милер био примио светлост првог анђела. Последњих шест стихова Данила 11 виђени су као темељ и средишњи стуб покрета Future for America, а четрдесети стих, једанаесте главе Данила, сажима ту светлост, као што су тринаести и четрнаести стих, осме главе Данила, сажимали светлост која је била отпечаћена у милеритском покрету.
And at the time of the end shall the king of the south push at him: and the king of the north shall come against him like a whirlwind, with chariots, and with horsemen, and with many ships; and he shall enter into the countries, and shall overflow and pass over. Daniel 11:40.
И у време краја цар јужни ће ударити на њега; и цар северни ће доћи на њега као вихор, с колима, и с коњаницима, и с многим лађама; и ући ће у земље, и преплавиће их и проћи ће. Данило 11:40.
The verse identifies a war that began at the “time of the end” in 1798, between the king of the south and the king of the north. The king of the south represented atheistic France, that delivered the deadly wound to the papacy in that very year. The papacy is there represented as the king of the north. France, prophetically in 1798, was one tenth of the ten kingdoms of Daniel chapter seven. Those ten kingdoms represent pagan Rome, and pagan Rome represents the dragon. The papacy (the king of the north) represents the beast. The verse identifies the king of the north (the papacy), who had been given its deadly wound at the opening of the verse, would ultimately retaliate against the king of the south (the king of atheism). When the papacy did retaliate, the king of atheism had moved from the nation of France, to the confederacy of the Soviet Union. France was one nation, yet when the papacy retaliated against the king of the south in the verse, the king of the south was identified as “countries,” as was the former Soviet Union.
Стих указује на рат који је започео у „време краја“ 1798. године, између цара југа и цара севера. Цар југа представљао је атеистичку Француску, која је управо те године задала смртоносну рану папству. Папство је ту представљено као цар севера. Француска је, пророчки посматрано 1798. године, била једна десетина од десет царстава из седме главе Данила. Тих десет царстава представљају пагански Рим, а пагански Рим представља аждају. Папство (цар севера) представља звер. Стих указује да ће цар севера (папство), коме је на почетку стиха била задата смртоносна рана, на крају узвратити цару југа (цару атеизма). Када је папство заиста узвратило, цар атеизма се био преместио са нације Француске на конфедерацију Совјетског Савеза. Француска је била једна нација, али када је папство у том стиху узвратило цару југа, цар југа је био означен као „земље“, као што је то био и некадашњи Совјетски Савез.
When the king of the north (the papacy) did retaliate it brought with it “chariots,” “horsemen” and “many ships.” Chariots and horsemen are symbols of military strength, and ships are symbols of economic strength. The power that formed an unholy alliance with the papacy for the purpose of bringing down the Soviet Union was the United States, and the two strengths of the United States in Revelation chapter thirteen, is identified as its ability to force the world to receive the mark of papal authority by the force of arms and economics. Men will be forbidden to buy or sell without the mark, and then further, without the mark, men will be put to death.
Када је цар са севера (папство) узвратио, са собом је донео „кола“, „коњанике“ и „многе лађе“. Кола и коњаници су симболи војне снаге, а лађе су симболи економске снаге. Сила која је склопила несвети савез са папством ради обарања Совјетског Савеза биле су Сједињене Државе, а две снаге Сједињених Држава у тринаестом поглављу Откривења поистовећују се са њиховом способношћу да приморају свет да прими жиг папског ауторитета силом оружја и економије. Људима ће бити забрањено да купују или продају без жига, а затим ће, штавише, без жига људи бити погубљени.
Verse forty directly identifies the dragon (the king of the south), the beast (the papacy) and the false prophet (the United States). The foundational verse for “the time of the end” in 1989, identifies the three desolating powers that lead the world to Armageddon, just as the foundational verses of the Millerite movement identified the two desolating powers of paganism followed by papalism.
Četrdeseti stih neposredno poistovećuje aždaju (cara juga), zver (papstvo) i lažnog proroka (Sjedinjene Države). Temeljni stih za „vreme kraja“ 1989. godine prepoznaje tri pustošeće sile koje vode svet ka Armagedonu, upravo kao što su temeljni stihovi mileritskog pokreta prepoznali dve pustošeće sile paganizma, za kojima je sledilo papstvo.
The verse begins with a battle between the king of the south and the king of the north. In the beginning of the verse (1798), the king of the south prevails, but in the verse, the king of the north retaliates and prevails over the king of the south. The beginning of the verse marks the battle between the king of the north and the king of the south, and in the ending of the message contained in the verse the same battle between the northern and southern kings is illustrated, but with the opposite results. The beginning marked the “time of the end” in 1798, and the ending battle marks the “time of the end” in 1989. The verse contains within its written testimony the signature Alpha and Omega, the beginning and the ending.
Стих започиње битком између цара јужнога и цара севернога. На почетку стиха (1798), цар јужни преовладава, али у самом стиху цар северни узвраћа и односи превагу над царем јужним. Почетак стиха означава битку између цара севернога и цара јужнога, а у завршетку поруке садржане у стиху приказана је иста битка између северног и јужног цара, али са супротним исходом. Почетак је означио „време краја“ 1798. године, а завршна битка означава „време краја“ 1989. године. Стих унутар свога писаног сведочанства садржи потпис Алфа и Омега, почетак и свршетак.
The actual history of the verse continues on past the collapse of the Soviet Union in 1989, through to the Sunday law of verse forty-one. At the Sunday law the three-fold union of modern Babylon is brought about by a series of rapid events. Verse forty therefore begins when the deadly wound is delivered in 1798, and the whore of Tyre is forgotten. The history represented by the verse completely ends at the Sunday law of verse forty-one, where the deadly wound is healed and the whore of Tyre is remembered. The signature of the beginning and ending is written not only upon the text found in the verse, but also the complete history represented by the verse. The verse identifies the prophetic framework that is based not upon simply paganism (the dragon) and papalism (the beast), but it identifies the structure of the three desolating powers that lead the world to Armageddon.
Стварна историја овога стиха наставља се и после слома Совјетског Савеза 1989. године, све до недељног закона из четрдесет и првог стиха. При недељном закону, троструко јединство савременог Вавилона бива остварено низом брзих догађаја. Стога четрдесети стих започиње када је смртоносна рана задата 1798. године, и курва тирска бива заборављена. Историја представљена овим стихом у потпуности се завршава код недељног закона из четрдесет и првог стиха, где је смртоносна рана исцељена и курва тирска је опет упамћена. Обележје почетка и свршетка записано је не само у тексту који се налази у стиху, него и у целокупној историји представљеној тим стихом. Овај стих одређује пророчки оквир који се не заснива једноставно на паганизму (аждаја) и папству (звер), него одређује устројство трију пустошећих сила које воде свет ка Армагедону.
Miller’s prophetic framework announced the arrival of God’s investigative judgment, and the prophetic framework of Future for America announces the arrival of God’s executive judgment. At the “time of the end” in 1989, a three-step testing and purification process began when the last six verses of Daniel eleven were unsealed at the collapse of the Soviet Union. The distinction of Miller only seeing paganism and papalism, and not seeing apostate Protestantism, must be understood to rightly understand the vision of the Ulai River that was unsealed in 1798.
Милеров пророчки оквир објавио је долазак Божјег истражног суда, а пророчки оквир Future for America објављује долазак Божјег извршног суда. У „време краја“ 1989. године, започео је процес испитивања и прочишћења у три корака, када је последњих шест стихова једанаесте главе Данила било отпечаћено при распаду Совјетског Савеза. Разлика у томе што је Милер видео само паганизам и папство, а није видео отпаднички протестантизам, мора се разумети да би се исправно разумело виђење о реци Улај које је било отпечаћено 1798. године.
We will continue that consideration in the next article.
Наставићемо то разматрање у следећем чланку.
“We have no time to lose. Troublous times are before us. The world is stirred with the spirit of war. Soon the scenes of trouble spoken of in the prophecies will take place. The prophecy in the eleventh of Daniel has nearly reached its complete fulfillment. Much of the history that has taken place in fulfillment of this prophecy will be repeated.
„Немамо времена за губљење. Пред нама су тешка времена. Свет је узбуркан духом рата. Ускоро ће се збити призори невоље о којима се говори у пророштвима. Пророштво у једанаестој глави Књиге пророка Данила готово је достигло своје потпуно испуњење. Много од историје која се одиграла у испуњењу овога пророштва поновиће се.“
“In the thirtieth verse a power is spoken of that ‘verses 30 through thirty-six quoted.’
„У тридесетом стиху говори се о сили која ‘цитирани стихови 30 до 36.’“
“Scenes similar to those described in these words will take place.” Manuscript Releases, number 13, 394.
„Призори слични онима описаним у овим речима одиграће се.“ Manuscript Releases, број 13, 394.