William Miller’s dream was placed within the book Early Writings, and therefore subject to the same prophetic analysis and application that is required to be accomplished by a student who seeks to rightly divide the Word of truth. The dream has been presented many times through the years by Future for America, but here we are putting it into the study of the “increase of knowledge,” that was opened up at “the time of the end” in 1798. The dream addresses the history of the message that represented the knowledge that was increased. It illustrates a link between the movements of the first and third angel’s messages.
Сан Вилијама Милера уврштен је у књигу Рани списи, те је стога подложан истој пророчкој анализи и примени коју је потребно да изврши ученик који настоји да право управља речју истине. Током година Future for America је много пута излагала тај сан, али га овде стављамо у проучавање „умножења знања“, које је било отворено у „време свршетка“ 1798. године. Сан се бави историјом поруке која је представљала знање што је било умножено. Он приказује везу између покрета прве и треће анђеоске поруке.
William Miller’s dream identifies his work, and his work was typified by the work of Moses at the beginning of ancient Israel. The fulfillment of Miller’s dream in the last days, was typified by the work of Christ, in the last days of ancient Israel. The work that Christ accomplished at the end of ancient Israel, represented the work Christ accomplishes in the last days of spiritual Israel. In Miller’s dream the work accomplished in the last days is represented as being performed by the “Dirt Brush Man”. It is essential to recognize Miller’s dream as a prediction of the fulfillment of the Midnight Cry in the last days. It is also essential to recognize that the work of Christ for ancient Israel in their last days typified the work of the “Dirt Brush Man” in Miller’s dream.
San Vilijema Milera poistovećuje njegovo delo, a njegovo delo bilo je predstavljeno delom Mojsija na početku drevnog Izraela. Ispunjenje Milerovog sna u poslednjim danima bilo je predstavljeno delom Hrista u poslednjim danima drevnog Izraela. Delo koje je Hristos izvršio na kraju drevnog Izraela predstavljalo je delo koje Hristos izvršava u poslednjim danima duhovnog Izraela. U Milerovom snu delo izvršeno u poslednjim danima predstavljeno je kao delo koje obavlja „Čovek sa četkom za prljavštinu“. Od suštinske je važnosti prepoznati Milerov san kao predskazanje ispunjenja Ponoćnog pokliča u poslednjim danima. Takođe je od suštinske važnosti prepoznati da je Hristovo delo za drevni Izrael u njihovim poslednjim danima predstavljalo delo „Čoveka sa četkom za prljavštinu“ u Milerovom snu.
One element of the work of Christ that is important to note is that He not only unsealed the buried truths from the time of Moses, but Christ simultaneously magnified those original truths. In doing so, He set an example that when God’s people fulfill Miller’s dream in the last days, the truths established through the work of Miller, will be expanded beyond their original understanding.
Један важан елемент Христовог дела јесте то што Он не само да је открио закопане истине из Мојсијевог времена, него је Христос истовремено и узвисио те изворне истине. Чинећи то, поставио је пример да ће, када Божји народ у последњим данима испуни Милеров сан, истине утврђене кроз Милерово дело бити проширене изван њиховог првобитног разумевања.
“In the time of the Savior, the Jews had so covered over the precious jewels of truth with the rubbish of tradition and fable, that it was impossible to distinguish the true from the false. The Savior came to clear away the rubbish of superstition and long-cherished errors, and to set the jewels of God’s word in the framework of truth. What would the Savior do if he should come to us now as he did to the Jews? He would have to do a similar work in clearing away the rubbish of tradition and ceremony. The Jews were greatly disturbed when he did this work. They had lost sight of the original truth of God, but Christ brought it again to view. It is our work to free the precious truths of God from superstition and error. What a work is committed to us in the gospel!” Review and Herald, June 4, 1889.
„У време Спаситељево, Јевреји су тако затрпали драгоцене драгуље истине смећем предања и бајки, да је било немогуће разликовати истинито од лажног. Спаситељ је дошао да уклони смеће сујеверја и дуго негованих заблуда, и да драгуље Божје речи постави у оквир истине. Шта би Спаситељ учинио кад би сада дошао к нама као што је дошао Јеврејима? Морао би да обави слично дело, уклањајући смеће предања и обреда. Јевреји су били веома узнемирени када је Он вршио то дело. Они су изгубили из вида изворну Божју истину, али ју је Христос поново изнео пред њихов поглед. Наш је задатак да ослободимо драгоцене Божје истине од сујеверја и заблуде. Какво нам је дело поверено у јеванђељу!“ Review and Herald, June 4, 1889.
Today the dirt brush man (Christ) is accomplishing “a similar work in clearing away the rubbish of tradition and ceremony” as did the Lion of the tribe of Judah (Christ) accomplish in the time of the Jews. In Miller’s dream, the precious jewels of truth that were perfectly arranged in the casket of God’s word, became covered with rubbish and counterfeit jewels. Those jewels were to be brought out from the rubbish and placed back into the larger casket of God’s Word during the period of the Midnight Cry of the last days, for it was when Miller looked upon the restored jewels in the larger casket that he “shouted with very joy, and that shout awoke” him. Miller’s dream occurred in 1847, three years after the Midnight Cry of the first angel, so his awakening in the dream is the Midnight Cry of the last days. That Midnight Cry is proclaimed by the two witnesses who had been slain by the beast that ascended out of the bottomless pit, and were dead in the street for three and a half days, until they were formed together and then brought to life in the valley of dead dry bones and then lifted up as an ensign. Miller’s dream is fulfilled on that street, and in the same valley that he identifies as “his room”.
Данас човек са четком за прашину (Христос) извршава „слично дело у уклањању рушевина предања и обреда“ какво је Лав из племена Јудина (Христос) извршио у време Јевреја. У Милеровом сну, драгоцени драгуљи истине, који су били савршено поређани у ковчежићу Божје речи, постали су прекривени рушевинама и кривотвореним драгуљима. Ти драгуљи требало је да буду изнесени из рушевина и враћени натраг у већи ковчежић Божје Речи током раздобља Поноћног поклича последњих дана, јер је Милер, када је погледао обновљене драгуље у већем ковчежићу, „узвикнуо од саме радости, и тај узвик ме је пробудио“. Милеров сан догодио се 1847. године, три године после Поноћног поклича првог анђела, те је његово буђење у сну Поноћни поклич последњих дана. Тај Поноћни поклич објављују два сведока која је убила звер што излази из бездана, и која су лежала мртва на улици три и по дана, док нису била састављена заједно и затим оживљена у долини мртвих сувих костију, а потом подигнута као застава. Милеров сан испуњава се на тој улици, и у истој долини коју он поистовећује као „своју собу“.
In the history of the Millerites, Miller was used by the Lord to establish the original truths of Adventism, but his dream identified that over time those truths would be buried. This phenomenon of clearing away the rubbish of tradition and custom is what Christ accomplished at the end of ancient Israel, and in so doing he typified the final fulfillment of William Miller’s dream.
У историји милерита, Господ је употребио Милера да успостави изворне истине адвентизма, али је његов сан показао да ће с временом те истине бити затрпане. Ова појава уклањања отпада традиције и обичаја јесте оно што је Христос извршио на крају старог Израиља, и тиме је предочио коначно испуњење сна Вилијама Милера.
The Jews had lost sight of “the original truth of God, but Christ brought it again to view,” and identified His work as “our work.” Our work is “to free the precious truths of God from superstition and error.” William Miller’s dream identifies the discovery, presentation and rejection, and restoration of the original truths. In order to accomplish the work of restoration, Christ placed the truth into “the framework of truth.” The “framework of truth” for William Miller was his understanding of the two desolating powers of paganism and papalism. In the last days the “framework of truth” is the three desolating powers of the dragon, the beast, and the false prophet.
Јевреји су изгубили из вида „изворну Божју истину, али ју је Христос поново изнео пред очи“, и поистоветио Своје дело са „нашим делом“. Наше дело је „да ослободимо драгоцене Божје истине од сујеверја и заблуде“. Сан Вилијама Милера указује на откривање, изношење и одбацивање, као и на обнову изворних истина. Да би извршио дело обнове, Христос је истину поставио у „оквир истине“. „Оквир истине“ за Вилијама Милера било је његово разумевање двеју пустошећих сила — паганства и папства. У последњим данима „оквир истине“ јесу три пустошеће силе: аждаја, звер и лажни пророк.
“When Christ came into the world to exemplify true religion, and to exalt the principles that should govern the hearts and actions of men, falsehood had taken so deep a hold upon those who had had so great light, that they no longer comprehended the light, and had no inclination to yield up tradition for truth. They rejected the heavenly Teacher, they crucified the Lord of glory, that they might retain their own customs and inventions. The very same spirit is manifested in the world today. Men are averse to investigating truth, lest their traditions should be disturbed, and a new order of things should be brought in. There is with humanity a constant liability to err, and men are naturally inclined to highly exalt human ideas and knowledge, while the divine and eternal is not discerned or appreciated.” Counsels on Sabbath School Work, 47.
„Када је Христос дошао на свет да пружи пример истинске религије и да узвиси начела која треба да управљају срцима и поступцима људи, лаж је била тако дубоко пустила корен међу онима који су имали тако велику светлост, да више нису разумевали светлост и нису били склони да се одрекну предања ради истине. Одбацили су небеског Учитеља, разапели Господа славе, да би задржали своје обичаје и своје измишљотине. Тај исти дух показује се у свету и данас. Људи нерадо истражују истину, да не би њихова предања била нарушена и да не би био уведен нов поредак ствари. У човечанству постоји стална подложност заблуди, и људи су по природи склони да веома уздижу људске идеје и знање, док се божанско и вечно не распознаје нити цени.” Counsels on Sabbath School Work, 47.
If Christ came into the world today He would find “the very same spirit” of exaltation of human ideas and knowledge, that placed tradition in place of truth. In Miller’s dream, in the last days, Christ comes as the dirt brush man to accomplish that identical work. When His work as the dirt brush man is accomplished, the original jewels will shine ten times brighter than the sun, as the two witnesses, represented by Miller, awake at the shout of the loud cry.
Када би Христос данас дошао на свет, нашао би „потпуно исти дух“ уздизања људских идеја и знања, који је предање поставио на место истине. У Милеровом сну, у последњим данима, Христос долази као човек са четком за прашину да изврши то истоветно дело. Када Његово дело као човека са четком за прашину буде довршено, првобитни драгуљи ће засијати десет пута јаче од сунца, као два сведока, представљена Милером, који се буде на повик силнога вапаја.
The framework of truth given to Miller was the prophetic structure of two desolating powers, and the framework of truth given to Future for America is the prophetic structure of three desolating powers. The “key” that was attached to the casket was the particular methodology that was unsealed and given to Miller, and thereafter to Future for America.
Оквир истине дат Милеру био је пророчки образац две силе пустошења, а оквир истине дат организацији Future for America јесте пророчки образац три силе пустошења. „Кључ“ који је био причвршћен за ковчежић био је посебан методолошки приступ који је био отпечаћен и дат Милеру, а потом и организацији Future for America.
“The key of knowledge in Christ’s day had been taken away by those who should have held it to unlock the treasure house of wisdom in the Old Testament Scriptures. The rabbis and teachers had virtually shut up the kingdom of heaven from the poor and the afflicted, and left them to perish. In His discourses Christ did not bring many things before them at once, lest He might confuse their minds. He made every point clear and distinct. He did not disdain the repetition of old and familiar truths in prophecies if they would serve His purpose to inculcate ideas.
„Кључ знања у Христово доба био је одузет од оних који су га морали држати да њиме откључају ризницу мудрости у старозаветним Писмима. Рабини и учитељи су готово затворили царство небеско сиромашнима и невољнима, и оставили их да пропадну. У Својим беседама Христос им није износио многе ствари одједном, да не би збунио њихове умове. Сваку тачку чинио је јасном и разговетном. Није презирао понављање старих и познатих истина у пророштвима ако би оне служиле Његовој намери да усади одређене мисли.“
“Christ was the originator of all the ancient gems of truth. Through the work of the enemy these truths had been displaced. They had been disconnected from their true position, and placed in the framework of error. Christ’s work was to readjust and establish the precious gems in the framework of truth. The principles of truth which had been given by Himself to bless the world had, through Satan’s agency, been buried and had apparently become extinct. Christ rescued them from the rubbish of error, gave them a new, vital force, and commanded them to shine as precious jewels, and stand fast forever.
„Христос је био творац свих древних драгуља истине. Деловањем непријатеља ове истине биле су померене са свога места. Биле су одвојене од свог правог положаја и стављене у оквир заблуде. Христово дело било је да поново уреди и утврди те драгоцене драгуље у оквиру истине. Начела истине, која је Он сам дао да благослове свет, посредством Сотониног деловања била су затрпана и наизглед су ишчезла. Христос их је избавио из рушевина заблуде, дао им нову, животворну снагу и заповедио им да сијају као драгоцени бисери и да стоје чврсто довека.“
“Christ Himself could use any of these old truths without borrowing the smallest particle, for He had originated them all. He had cast them into the minds and thoughts of each generation, and when He came to our world He rearranged and vitalized the truths which had become dead, making them more forcible for the benefit of future generations. It was Jesus Christ who had the power of rescuing the truths from the rubbish, and again giving them to the world with more than their original freshness and power.” Manuscript Releases, volume 13, 240, 241.
„Сам Христос могао је да употреби било коју од ових старих истина, а да не позајми ни најмању честицу, јер их је све Он зачео. Он их је утискивао у умове и мисли сваког нараштаја, и када је дошао на наш свет, преуредио је и оживео истине које су постале мртве, чинећи их снажнијима за добробит будућих нараштаја. Исус Христос је био Тај који је имао силу да избави истине из рушевина и да их поново преда свету са више него њиховом првобитном свежином и силом.” Manuscript Releases, volume 13, 240, 241.
It is interesting to note in the last passage that the key that Christ employed at the end of ancient Israel was to open the Old Testament. The key of Miller’s methodology opened the casket of the Old and New Testaments, but in the last days, at the conclusion of his dream, the casket is larger. The key of methodology in the last days opens not only the Old and New Testaments, but also the Spirit of Prophecy. The unsealing of the Revelation of Jesus Christ, just before the close of probation is accomplished by the Lion of the tribe of Judah, who in Miller’s dream is represented as the dirt brush man. Sister White identifies that the work of the dirt brush man occurs just before the close of probation.
Занимљиво је запазити у последњем одломку да је кључ који је Христос употребио на крају древног Израиља био да отвори Стари завет. Кључ Милерове методологије отворио је ковчежић Старог и Новог завета, али је у последњим данима, на завршетку његовог сна, ковчежић већи. Кључ методологије у последњим данима отвара не само Стари и Нови завет, него и Дух пророштва. Скидање печата са Откривења Исуса Христа, непосредно пре завршетка времена милости, извршава Лав из племена Јудина, који је у Милеровом сну представљен као човек са четком за прашину. Сестра Вајт указује да се дело човека са четком за прашину одвија непосредно пре завршетка времена милости.
“The Lord gave me a view, January 26, which I will relate. I saw that some of the people of God were stupid and dormant; and were but half awake, and did not realize the time we were now living in; and that the ‘man’ with the ‘dirt-brush’ had entered, and that some were in danger of being swept away. I begged of Jesus to save them, to spare them a little longer, and let them see their awful danger, that they might get ready before it should be forever too late. The angel said, ‘Destruction is coming like a mighty whirlwind.’ I begged of the angel to pity and to save those who loved this world, and were attached to their possessions, and were not willing to cut loose from them, and sacrifice them to speed the messengers on their way to feed the hungry sheep, who were perishing for want of spiritual food.
„Господ ми је 26. јануара дао виђење, које ћу изнети. Видела сам да су неки од Божјег народа били отупели и успавани; и да су били тек напола пробуђени, те нису схватали време у коме сада живимо; и да је ушао ‘човек’ са ‘четком за прашину’, и да су неки били у опасности да буду пометени. Молила сам Исуса да их спасе, да их поштеди још мало дуже и да им допусти да увиде своју страшну опасност, како би се припремили пре него што заувек буде прекасно. Анђео је рекао: ‘Пропаст долази као силан вихор.’ Молила сам анђела да се смилује и да спасе оне који су волели овај свет, и били привезани за своја имања, и нису били вољни да се од њих одвоје и да их жртвују како би убрзали гласнике на њиховом путу да нахране гладне овце, које су пропадале услед недостатка духовне хране.“
“As I viewed poor souls dying for want of the present truth, and some who professed to believe the truth were letting them die, by withholding the necessary means to carry forward the work of God, the sight was too painful, and I begged of the angel to remove it from me. I saw that when the cause of God called for some of their property, like the young man who came to Jesus, [Matthew 19:16–22.] they went away sorrowful; and that soon the overflowing scourge would pass over and sweep their possessions all away, and then it would be too late to sacrifice earthly goods, and lay up a treasure in heaven.” Review and Herald, April 1, 1850.
„Док сам посматрала јадне душе како умиру због недостатка садашње истине, а неки који су исповедали да верују истини пуштали су их да умру, ускраћујући неопходна средства за напредовање Божјег дела, тај призор беше сувише болан, и молила сам анђела да га уклони од мене. Видела сам да, када је дело Божје захтевало део њиховог имања, попут младића који је дошао к Исусу, [Матеј 19:16–22.] одлазили су жалосни; и да ће ускоро преплављујућа казна прећи и однети сву њихову имовину, а тада ће бити прекасно да жртвују земаљска добра и згрну благо на небу.” Review and Herald, 1. април 1850.
The “overflowing scourge” is a symbol of the soon-coming Sunday law, and the work of the dirt brush man in Miller’s dream, takes place just before probation closes. It is when He has cleaned the room that He then casts the jewels back into the larger casket, and they then shine ten times brighter than the sun. Daniel and the three worthies were found ten times better than the others.
„Преплављујућа бич“ је симбол ускоро долазећег закона о недељи, а дело човека са четком за прашину у Милеровом сну одвија се непосредно пре него што се време милости затвори. Када Он очисти собу, тада драгуље поново баца у већи ковчежић, и они потом сијају десет пута јаче од сунца. Данило и тројица достојника нађени су десет пута бољи од осталих.
Now at the end of the days that the king had said he should bring them in, then the prince of the eunuchs brought them in before Nebuchadnezzar. And the king communed with them; and among them all was found none like Daniel, Hananiah, Mishael, and Azariah: therefore stood they before the king. And in all matters of wisdom and understanding, that the king inquired of them, he found them ten times better than all the magicians and astrologers that were in all his realm. Daniel 1:18–20.
A na kraju dana za koje je car rekao da ih treba dovesti, poglavar dvorana uvede ih pred Navuhodonosora. I car razgovaraše s njima; i među svima njima ne nađe se nijedan kao Danilo, Ananija, Misailo i Azarija; stoga stajahu pred carem. I u svim stvarima mudrosti i razumevanja o kojima ih je car ispitivao, nađe ih deset puta boljima od svih vračara i zvezdočataca koji behu po svemu njegovom carstvu. Danilo 1:18–20.
The “end of the days,” for Daniel represented the litmus test where Nebuchadnezzar passed judgment, and that test typifies the Sunday law in the last days. The original and foundational truths will shine ten times brighter when restored in the last days, than when they were first recognized. The truths, and the wise who understand those truths in the last days will shine ten times brighter during the latter rain, which is the repetition of the Midnight Cry.
„крај дана“ је за Данила представљао пресудни испит на коме је Навуходоносор изрекао суд, а тај испит предочава закон о недељи у последњим данима. Изворне и темељне истине засијаће, када буду обновљене у последњим данима, десет пута јаче него онда када су први пут биле препознате. Истине, као и мудри који те истине разумеју у последњим данима, засијаће десет пута јаче за време позне кише, која је понављање Поноћног поклича.
“You are getting the coming of the Lord too far off. I saw the latter rain was coming as [suddenly as] the midnight cry, and with ten times the power.” Spalding and Magan, 5.
„Сувише удаљујете Господњи долазак. Видела сам да је позни дажд долазио [изненада као] поноћни поклич, и са десет пута већом силом.“ Spalding and Magan, 5.
The restoration of the original truths is accomplished by the application of the latter rain methodology of “line upon line.” Once restored, the original truths shine “ten times” brighter than they did when Miller first looked upon them. The wise who employ the key of methodology to restore the original truths, obtain an experience that is “ten times” better than those who eat the methodology of Babylon. Those that are swept away by the dirt brush man, are those who have become attached to the traditions and customs that have covered up the original truth, and who are purged out with the errors of tradition and customs they have become attached to.
Obnova izvornih istina ostvaruje se primenom metodologije poznog dažda „red po red“. Kada su jednom obnovljene, izvorne istine sijaju „deset puta“ jače nego što su sijale kada ih je Miler prvi put ugledao. Mudri, koji upotrebljavaju ključ metodologije da obnove izvorne istine, stiču iskustvo koje je „deset puta“ bolje od iskustva onih koji se hrane metodologijom Vavilona. Oni koje odnosi čovek sa prljavom četkom jesu oni koji su se vezali za predanja i običaje koji su prekrili izvornu istinu, te bivaju očišćeni zajedno sa zabludama predanja i običaja za koje su se vezali.
A false doctrine is an idol.
Лажна доктрина је идол.
“In rejecting the truth, men reject its Author. In trampling upon the law of God, they deny the authority of the Law-giver. It is as easy to make an idol of false doctrines and theories as to fashion an idol of wood or stone.” The Great Controversy, 584.
„Одбацујући истину, људи одбацују њеног Аутора. Газећи закон Божји, они поричу ауторитет Законодавца. Исто је тако лако начинити идола од лажних учења и теорија као и обликовати идола од дрвета или камена.“ The Great Controversy, 584.
The pronouncement upon Ephraim that marked the close of probation for Ephraim, emphasizes the truth of what the dirt brush man accomplishes when he sweeps the floor.
Објава над Јефремом, која је означила завршетак времена милости за Јефрема, наглашава истину онога што човек са четком за прашину постиже када почисти под.
Ephraim is joined to idols: let him alone. Hosea 4:17.
Јефрем се здружио с идолима; остави га. Осија 4:17.
You are what you eat, as demonstrated by Daniel and the three worthies. Sister White’s anxiety over those who were “stupid and dormant” was in relation to their lack of preparation, and their lack of discernment over the importance of “present truth.” Her anxiety was an expression of Christ’s concern for the quibbling Jews of his day and age, who had completely lost sight of the original truths. Miller’s dream identifies the end of modern spiritual Israel, which has been typified by ancient literal Israel.
Ви сте оно што једете, као што показују Данило и тројица достојних. Забринутост сестре Вајт за оне који су били „тупи и успавани“ односила се на њихову неприпремљеност и на њихов недостатак расуђивања о важности „садашње истине“. Њена забринутост била је израз Христове бриге за ситничаве Јевреје његовог доба, који су потпуно изгубили из вида изворне истине. Милеров сан указује на крај савременог духовног Израиља, који је био предзнаменован древним дословним Израиљем.
“The scribes and Pharisees professed to explain the Scriptures, but they explained them in accordance with their own ideas and traditions. Their customs and maxims became more and more exacting. In its spiritual sense, the sacred Word became to the people as a sealed book, closed to their comprehension.” Signs of the Times, May 17, 1905.
„Књижевници и фарисеји су тврдили да тумаче Писма, али су их тумачили у складу са сопственим идејама и предањима. Њихови обичаји и начела постајали су све строжи и захтевнији. У свом духовном смислу, света Реч је за народ постала као запечаћена књига, затворена за њихово разумевање.” Signs of the Times, May 17, 1905.
A progressive darkness has settled upon Laodicean Adventism since 1863, and the Bible and the Spirit of Prophecy has become to them as a book that is sealed. Just before probation closes the Revelation of Jesus Christ is unsealed, and it produces a three-step testing process that ends with those who refuse to relinquish their idols of custom and tradition being swept away at the soon-coming Sunday law.
Поступна тама спустила се на лаодикијски адвентизам још од 1863. године, и Библија и Дух пророштва постали су им као књига која је запечаћена. Непосредно пре него што се време милости затвори, Откривење Исуса Христа бива распечаћено, и оно производи процес испитивања у три корака, који се завршава тиме да они који одбијају да се одрекну својих идола обичаја и предања бивају одувани пред ускоро надолазећим законом о недељи.
“We have an infinite Redeemer, and how precious are the gems of truth that testify to this in God’s word. But these precious jewels have been buried beneath a mass of rubbish, of tradition, of heresies, which Satan himself has originated. His schemes are working with a strange power upon human minds to eclipse the value of Christ to those who believe in him. The enemy of God and man has cast a spell over those who profess to be the followers of Christ, until of many it can be said, They know not the time of their visitation.” Review and Herald, August 16, 1898.
„Имамо бесконачног Искупитеља, и како су драгоцени драгуљи истине који о томе сведоче у Божјој Речи. Али ти драгоцени бисери били су затрпани под гомилом отпада, предања и јереси, које је сам Сатана изнедрио. Његове смицалице делују неком необичном силом на људске умове да помраче вредност Христа у очима оних који верују у Њега. Непријатељ Бога и човека бацио је чини на оне који тврде да су Христови следбеници, тако да се за многе може рећи: Не познају време свога похода.“ Review and Herald, August 16, 1898.
Miller’s dream illustrates the history of the establishment of the “original truths,” their subsequent rejection, and then their ultimate restoration. Just before the close of probation the “Dirt Brush Man” enters into the scenario and re-establishes the original truths, and makes them “ten times” brighter. This takes place during the history of the Midnight Cry, which precedes the Loud Cry of the third angel at the Sunday law. The Midnight Cry awakens and separates the virgins in advance of the Sunday law, as did the Midnight Cry precede the opening of the investigative judgment in Millerite history. When the jewels are cast back into the larger, restored casket, it is too late, for that event takes place “after” the floor has been swept clean.
Милеров сан илуструје историју успостављања „изворних истина“, њиховог потоњег одбацивања, а затим и њихове коначне обнове. Непосредно пре завршетка времена милости у тај призор ступа „Човек са четком за прашину“ и поново успоставља изворне истине, чинећи их „десет пута“ сјајнијима. То се одиграва у току историје Поноћног поклича, који претходи Гласном покличу трећег анђела у време недељног закона. Поноћни поклич буди и раздваја девице пре недељног закона, као што је и Поноћни поклич претходио отпочињању истражног суда у милеритској историји. Када се драгуљи врате у већу, обновљену кутију, прекасно је, јер се тај догађај збива „после“ него што је под пометен до чиста.
“The dust and rubbish of error have buried the precious jewels of truth, but the Lord’s workers can uncover these treasures, so that thousands will look upon them with delight and awe. Angels of God will be beside the humble worker, giving grace and divine enlightenment, and thousands will be led to pray with David, ‘Open thou mine eyes that I may behold wondrous things out of thy law.’ Truths that have been for ages unseen and unheeded, will blaze forth from the illuminated pages of God’s holy word. The churches generally that have heard, refused, and trampled upon the truth, will do more wickedly; but ‘the wise,’ those who are honest, will understand. The book is open, and the words of God reach the hearts of those who desire to know his will. At the loud cry of the angel from heaven who joins the third angel, thousands will awake from the stupor that has held the world for ages, and will see the beauty and value of the truth.” Review and Herald, December 15, 1885.
„Прашина и отпад заблуде затрпали су драгоцене бисере истине, али Господњи радници могу открити та блага, тако да ће их хиљаде посматрати са усхићењем и страхопоштовањем. Анђели Божји биће уз понизног радника, дарујући благодат и божанско просветљење, и хиљаде ће бити наведене да се моле с Давидом: ‘Отвори очи моје да бих гледао чудеса закона твога.’ Истине које су вековима биле невидљиве и занемариване, засијаће с просветљених страница Божје свете речи. Цркве уопште које су чуле, одбиле и погазиле истину, чиниће још безбожније; али ‘разумни’, они који су поштени, разумеће. Књига је отворена, и речи Божје допиру до срца оних који желе да познају Његову вољу. При силном покличу анђела с неба који се придружује трећем анђелу, хиљаде ће се пробудити из обамрлости која је вековима држала свет, и видеће лепоту и вредност истине.” Review and Herald, December 15, 1885.
The “thousands” that then awake, represent God’s other flock that are still in Babylon, for the “loud cry” begins at the Sunday law. The work of the “Dirt Brush Man” has been under way since September 11, 2001, and even more so since July of 2023.
„Хиљаде“ које се тада буде представљају друго Божје стадо које је још увек у Вавилону, јер „гласан поклич“ почиње у време недељног закона. Дело „Човека са четком за прашину“ је у току још од 11. септембра 2001. године, а још више од јула 2023. године.
“The apostle says, ‘All scripture is given by inspiration of God, and is profitable for doctrine, for reproof, for correction, for instruction in righteousness: that the man of God may be perfect, thoroughly furnished unto all good works.’ The Bible is its own expositor. One passage will prove to be a key that will unlock other passages, and in this way light will be shed upon the hidden meaning of the word. By comparing different texts treating on the same subject, viewing their bearing on every side, the true meaning of the Scriptures will be made evident.
„Апостол каже: ‘Све је Писмо од Бога надахнуто и корисно за учење, за карање, за поправљање, за поучавање у праведности: да човек Божји буде савршен, потпуно спреман за свако добро дело.’ Библија је сама себи тумач. Један одломак показаће се као кључ који ће откључати друге одломке, и на тај начин светлост ће бити бачена на скривено значење речи. Упоређивањем различитих текстова који се баве истим предметом, сагледавањем њиховог значаја са свих страна, право значење Светога писма биће учињено очигледним.
“Many think that they must consult commentaries on the Scriptures in order to understand the meaning of the word of God, and we would not take the position that commentaries should not be studied; but it will take much discernment to discover the truth of God under the mass of the words of men. How little has been done by the church, as a body professing to believe the Bible, to gather up the scattered jewels of God’s word into one perfect chain of truth! The jewels of truth do not lie upon the surface, as many suppose. The master mind in the confederacy of evil is ever at work to keep the truth out of sight, and to bring into full view the opinions of great men. The enemy is doing all in his power to obscure heaven’s light through educational processes; for he does not mean that men shall hear the voice of the Lord, saying, ‘This is the way, walk ye in it.’
„Mnogi misle da moraju da se služe komentarima Svetoga pisma da bi razumeli značenje Božje reči, i mi ne bismo zauzeli stav da komentare ne treba proučavati; ali biće potrebno mnogo rasuđivanja da bi se Božja istina razabrala ispod gomile ljudskih reči. Kako je malo učinila crkva, kao telo koje ispoveda da veruje Bibliji, da sabere rasute dragulje Božje reči u jedan savršeni lanac istine! Dragulji istine ne leže na površini, kao što mnogi pretpostavljaju. Vrhovni um u savezu zla neprestano radi da istinu zadrži van vidokruga, a da u punoj meri istakne mišljenja velikih ljudi. Neprijatelj čini sve što je u njegovoj moći da pomrači nebesku svetlost putem obrazovnih procesa; jer on ne namerava da ljudi čuju glas Gospodnji koji govori: ‘Ovo je put, idite njime.’“
“The jewels of truth lie scattered over the field of revelation; but they have been buried beneath human traditions, beneath the sayings and commandments of men, and the wisdom from heaven has been practically ignored; for Satan has succeeded in making the world believe that the words and achievements of men are of great consequence. The Lord God, the Creator of the worlds, at infinite cost has given the gospel to the world. Through this divine agent, glad, refreshing springs of heavenly comfort and abiding consolation have been opened for those who will come to the fountain of life. There are veins of truth yet to be discovered; but spiritual things are spiritually discerned. Minds beclouded with evil cannot appreciate the value of the truth as it is in Jesus.” Review and Herald, December 1, 1891.
„Dragulji istine leže rasuti po polju otkrivenja; ali su bili zatrpani pod ljudskim predanjima, pod izrekama i zapovestima ljudi, a mudrost s neba bila je praktično zanemarena; jer je sotona uspeo da navede svet da veruje kako su reči i dostignuća ljudi od velike važnosti. Gospod Bog, Tvorac svetova, po beskonačnoj ceni dao je jevanđelje svetu. Posredstvom ovog božanskog sredstva otvoreni su radosni, osvežavajući izvori nebeske utehe i trajne utjehe za one koji će doći na izvor života. Još uvek postoje žile istine koje tek treba otkriti; ali duhovne stvari duhovno se razumeju. Umovi zamagljeni zlom ne mogu ceniti vrednost istine onakve kakva je u Isusu.“ Review and Herald, December 1, 1891.
The work of Christ as represented in Miller’s dream as the dirt brush man is two-fold. It is to remove the error, and to restore the original truths. The removal of error is also two-fold, for when the error is swept out the window, the error takes those who choose to remain attached to the errors with it. The work of separation accomplished by the dirt brush man is also addressed by Jeremiah, and his testimony agrees with Sister White, when she stated that, “the Lord’s workers can uncover these treasures, so that thousands will look upon them with delight and awe.”
Христово дело, како је у Милеровом сну представљено човеком са четком за прашину, двоструко је. Оно је да уклони заблуду и да обнови изворне истине. Уклањање заблуде такође је двоструко, јер када се заблуда помете кроз прозор, заблуда са собом односи и оне који изаберу да остану привржени заблудама. Дело раздвајања које извршава човек са четком за прашину такође разматра и Јеремија, и његово сведочанство сагласно је са сведочанством сестре Вајт када је изјавила да „радници Господњи могу открити ова блага, тако да ће хиљаде гледати на њих с усхићењем и страхопоштовањем.“
Therefore thus saith the Lord, If thou return, then will I bring thee again, and thou shalt stand before me: and if thou take forth the precious from the vile, thou shalt be as my mouth: let them return unto thee; but return not thou unto them. Jeremiah 15:19.
Зато овако говори Господ: Ако се вратиш, тада ћу те опет довести, и стајаћеш преда мном; и ако одвојиш драгоцено од безвреднога, бићеш као уста моја; нека се они врате к теби, али се ти не враћај к њима. Јеремија 15:19.
The context of the passage in Jeremiah is addressing those who have experienced the first disappointment of July 18, 2020. It is not simply the dirt brush man that separates the precious from the vile, but it is also the work of those represented by Jeremiah, who are represented as making a decision of whether they will return to the Lord or not return. They have obviously not been with the Lord, for if they had been walking with him, there would be no reason for them to return. When they do return and stand before the Lord, and thereafter become His mouthpiece, they will have accomplished a work of separating the precious from the vile. The work of the “Dirt Brush Man”, requires the participation of the wise. The work of the “Dirt Brush Man” in Miller’s dream is also illustrated when Christ purges His floor through a refining process.
Контекст одломка у Јеремији обраћа се онима који су искусили прво разочарање од 18. јула 2020. Није само човек са четком за прашину тај који одваја драгоцено од ништавног, него је то и дело оних које представља Јеремија, а који су приказани као они који доносе одлуку хоће ли се вратити Господу или се неће вратити. Очигледно је да они нису били са Господом, јер да су ходили с Њим, не би било разлога да Му се врате. Када се врате и стану пред Господа, и потом постану Његова уста, они ће извршити дело одвајања драгоценог од ништавног. Дело „Човека са четком за прашину“ захтева учешће мудрих. Дело „Човека са четком за прашину“ у Милеровом сну такође је приказано када Христос прочишћава своје гумно кроз процес рафинисања.
“Just how soon this refining process will begin I cannot say, but it will not be long deferred. He whose fan is in His hand will cleanse His temple of its moral defilement. He will thoroughly purge His floor.” Testimonies to Ministers, 372, 373.
„Колико ће тачно ускоро овај процес прочишћавања отпочети, не могу рећи, али неће бити дуго одлаган. Онај коме је вејачица у руци очистиће Свој храм од његове моралне нечистоте. Он ће темељно очистити Своје гумно.“ Testimonies to Ministers, 372, 373.
The final “refining process” began in July of 2023, and it is the refining process of Malachi chapter three.
Последњи „процес пречишћавања“ започео је у јулу 2023. године, и то је процес пречишћавања из трећег поглавља Малахије.
“Malachi 3:1–4 quoted.
„Малахија 3:1–4 цитиран.“
“A refining, purifying process is going on among the people of God, and the Lord of hosts has set his hand to this work. This process is most trying to the soul, but it is necessary in order that defilement may be removed. Trials are essential in order that we may be brought close to our heavenly Father, in submission to his will, that we may offer unto the Lord an offering in righteousness. God’s work of refining and purifying the soul must go on until his servants are so humbled, so dead to self, that when called into active service, they may have an eye single to the glory of God.” Review and Herald, April 10, 1894.
„Међу Божјим народом одвија се процес пречишћавања и очишћења, и Господ над војскама ставио је своју руку на ово дело. Овај процес је за душу крајње мучан, али је неопходан да би се нечистота уклонила. Кушње су неопходне да бисмо били приведени близу своме небеском Оцу, у покорности Његовој вољи, како бисмо принели Господу принос у праведности. Божје дело пречишћавања и очишћења душе мора да се настави све док Његове слуге не буду тако понижене, тако мртве себи, да, када буду позване у активну службу, имају око усмерено једино на славу Божју.“ Review and Herald, April 10, 1894.
Miller’s second dream identifies the restoration of the original truths, and the simultaneous restoration of a people who have been scattered. Nebuchadnezzar’s second dream identifies the restoration of his kingdom. Miller’s dream addresses the burying up of the original truths in the terms of those truths being “scattered.” The word “scattered” is a symbol of the “seven times.” Nebuchadnezzar’s dream is about the “scattering” of the “seven times.” Nebuchadnezzar is placed at the time of the end in 1798, and is there representing a converted man. Miller is the symbol of “the wise” in 1798.
Милеров други сан поистовећује обнову првобитних истина и истовремену обнову народа који је био расејан. Навуходоносоров други сан поистовећује обнову његовог царства. Милеров сан говори о закопавању првобитних истина у оквирима тога да су те истине „расејане“. Реч „расејане“ представља симбол „седам времена“. Навуходоносоров сан говори о „расејавању“ током „седам времена“. Навуходоносор је постављен у време краја 1798. године и тамо представља обраћеног човека. Милер је симбол „мудрих“ 1798. године.
We will continue Miller’s dream in the next article.
Наставићемо Милеров сан у следећем чланку.
“When we are called upon to differ with others, or others express their difference from our opinion, we should manifest a Christian spirit, and keep this fact prominent that we can afford to be quiet and fair; for the truth will bear investigation. The more it is studied, the more will its light shine forth. The Lord frowns upon everything that savors of harshness and severity, and puts his rebuke upon those who cast contempt and reproach upon those who differ with them in opinion, placing them in the worst possible light. All Heaven looks upon those who do this as Heaven looked upon the Pharisees, and pronounces them as ignorant both of the Scriptures and the power of God. The enemies of truth cannot make truth error. They may trample upon the truth, and think that because they have cast it down, and covered it with rubbish, it is overcome; but God will move upon some of his faithful ones to do as Christ did when he was upon earth,—brush away the rubbish, and restore the truth to its appropriate setting in the framework of truth.
„Када смо позвани да се разликујемо од других, или када други изразе своје неслагање с нашим мишљењем, треба да показујемо хришћански дух и да стално истичемо ову чињеницу: да можемо себи допустити да будемо тихи и правични; јер истина може издржати испитивање. Што се више проучава, то ће се више њена светлост показивати. Господ негодује на све што одише грубошћу и строгошћу, и упућује свој укор онима који исказују презир и прекор према онима који се с њима разликују у мишљењу, приказујући их у што је могуће горем светлу. Цело Небо гледа на оне који тако поступају онако како је Небо гледало на фарисеје, и проглашава их незналицама и у погледу Писма и силе Божје. Непријатељи истине не могу истину учинити заблудом. Они могу газити истину и мислити да је, зато што су је оборили и затрпали отпадом, она савладана; али Бог ће покренути неке од својих верних да учине оно што је Христос чинио када је био на земљи,—да рашчисте отпад и врате истину на њој примерено место у оквиру истине.
“In companies where the truth is a matter of discussion, there will be those who will oppose everything that they have not held as truth; and while they flatter themselves that they are only battling with error, they have need to hear with unprejudiced ears, that they may understand what is truth, and not misrepresent and misinterpret that which is spoken. They have the example of the men in all ages who have fought against truth, and who in so doing, have rejected the council (sic) of God against themselves. Heavy will be the responsibility that will rest upon men who have had great light, and great opportunities, and who have yet failed to be wholly on the Lord’s side. Should they venture to be wholly on the Lord’s side, they would be preserved in integrity, even when they were called upon to stand alone. He would enable them to stand courageously, in purity and fairness, contending for uncorrupted principles of righteousness. He would sustain them in battling for the right because it is right, though justice were fallen in the street, and equity could not enter. They would understand what would be pure and undefiled, and in accordance with the life of Christ, and would not turn from the purest principles of Christianity in spirit, word, or action, even though they stood in opposition not only to ignorance, but to those who were cultivated and experienced, and who used the weapons of sophistry to silence them. Through all this strife of error against truth, they would be preserved, and enabled to keep such a course that their enemies could not gainsay or resist them. They would stand as a rock to principle, refusing to compromise with any man, and yet preserving the spirit that would characterize every Christian.
„U друштвима у којима је истина предмет расправе, биће оних који ће се противити свему што нису прихватили као истину; и док ласкају себи да се боре само против заблуде, потребно је да слушају непристрасним ушима, како би разумели шта је истина, и не би погрешно представљали нити погрешно тумачили оно што је изговорено. Пред собом имају пример људи из свих векова који су се борили против истине и који су, чинећи то, одбацили савет Божји на своју сопствену штету. Тешка ће бити одговорност која ће почивати на људима који су имали велику светлост и велике прилике, а ипак нису пропустили да буду у потпуности на Господњој страни. Када би се усудили да буду у потпуности на Господњој страни, били би сачувани у непорочности, чак и онда када би били позвани да стоје сами. Он би им омогућио да стоје храбро, у чистоти и правичности, борећи се за неискварена начела праведности. Он би их подржао у борби за право зато што је право, чак и када би правда пала на улици и честитост не би могла да уђе. Они би разумели шта је чисто и неокаљано, и у складу са Христовим животом, и не би одступили од најчистијих начела хришћанства ни духом, ни речју, ни делом, чак и када би стајали насупрот не само незнању, него и онима који су образовани и искусни, и који су употребљавали оружје софистике да их ућуткају. Кроз сву ту борбу заблуде против истине, били би сачувани и оспособљени да држе такав пут да им њихови непријатељи не би могли противречити нити им се одупрети. Стајали би као стена за начело, одбијајући да праве компромис са било којим човеком, а ипак чувајући дух који би одликовао сваког хришћанина.“
“He who is a follower of Christ will distinguish between the sacred and the common, and will cling to the true evidence of a man’s character and work, for Christ has said, ‘By their fruits ye shall know them.’ The Christian will move forward amid all manner of opposition. He will despise flattery because it is born of Satan. He will detest accusation because it is the weapon of the evil one. They will not cherish envy or indulge in self-exaltation because these are the characteristics of the adversary of God and man. They will not be found as spies; for Satan used the despised Jews in doing this work against Jesus. They will not follow their brethren with a flood of questions as the Jews followed Christ for the purpose of entangling him in his words, and provoking him to speak of many things in order that they might make him an offender for a word.” Home Missionary, September 1, 1894.
„Онај ко је Христов следбеник разликоваће свето од обичног и држаће се истинског доказа човековог карактера и дела, јер је Христос рекао: ‘По родовима њиховим познаћете их.’ Хришћанин ће ићи напред усред сваковрсног противљења. Презираће ласкање, јер је оно рођено од сотоне. Гнушаће се оптуживања, јер је оно оружје злога. Неће неговати завист нити се препуштати самоуздизању, јер су то особине противника Бога и човека. Неће се наћи као уходе; јер је сотона употребио презрене Јевреје у вршењу овога дела против Исуса. Неће ићи за својом браћом са бујицом питања, као што су Јевреји ишли за Христом с намером да га заплету у његовим речима и наведу га да говори о многим стварима, како би га могли учинити кривим за једну реч.“ Home Missionary, September 1, 1894.