The increase of knowledge that was produced when the vision of the Ulai River was unsealed in 1798, produced a testing process that reached its climax in the movement of the Midnight Cry in 1844. The Midnight Cry of the last days, that is now being unsealed, has been represented by that history, and includes the very same testing truths of that history, for the Midnight Cry message that is now being unsealed is a restoration of Miller’s jewels.
Пораст знања који је настао када је виђење о реци Улају било отпечаћено 1798. године, произвео је процес испитивања који је достигао свој врхунац у покрету Поноћног вапаја 1844. године. Поноћни вапај последњих дана, који се сада отпечаћује, био је представљен том историјом и укључује управо исте истине провере из те историје, јер је порука Поноћног вапаја која се сада отпечаћује обнова Милерових драгуља.
“The truths that we received in 1841, ‘42, ‘43, and ‘44 are now to be studied and proclaimed. The messages of the first, second, and third angels will in the future be proclaimed with a loud voice. They will be given with earnest determination and in the power of the Spirit.” Manuscript Releases, volume 15, 371.
„Истине које смо примили 1841, ’42, ’43. и ’44. године сада треба проучавати и објављивати. Поруке првог, другог и трећег анђела убудуће ће се објављивати силним гласом. Биће изношене с усрдном одлучношћу и у сили Духа.“ Manuscript Releases, volume 15, 371.
The primary theme of the prophetic message of the Midnight Cry of our time is the role of Islam of the third woe. The three woes of Islam are all represented upon the two tables of Habakkuk. The message of the Midnight Cry of the last days, began to be unsealed at the disappointment of July 18, 2020, when the tarrying time of the last days arrived. Just as the Midnight Cry message of Millerite history, the message of the last days is progressively developed until it reaches the point represented by the Exeter camp meeting. At that point the virgins either have the oil, or they don’t.
Главна тема пророчке поруке Поноћног вапаја нашег времена јесте улога ислама трећег тешког јада. Сва три тешка јада ислама представљена су на обе Хавакукове плоче. Порука Поноћног вапаја последњих дана почела је да се отпечаћује приликом разочарања од 18. јула 2020. године, када је наступило време задржавања последњих дана. Као и порука Поноћног вапаја у милеритској историји, порука последњих дана постепено се развија све док не достигне тачку представљену логорским састанком у Ексетеру. У тој тачки девојке или имају уље, или га немају.
Isaiah’s pronouncement of woe upon the scornful men that rule the people of Jerusalem, identifies that the vision has become to the drunkards of Ephraim as a book that is sealed. In the passage of Isaiah, the work of changing a satanic symbol unto a godly symbol, as has been accomplished in the history of Adventism, is to be esteemed as potter’s clay. That work was establishing the definition of “the daily,” as a symbol of Christ, when it is a symbol of Satan. When Daniel employed the word “tamid” as a symbol of paganism, he chose the word for a symbolic purpose, for the word means “continual”.
Исаијин изговор јада над подсмевачима који владају народом Јерусалима указује на то да је виђење пијаницама Јефремовим постало као књига запечаћена. У Исаијином одломку, дело претварања сатанског симбола у побожан симбол, као што је било извршено у историји адвентизма, треба сматрати грнчарском глином. То дело било је утврђивање значења „свакодневне [жртве]“ као симбола Христа, док је она симбол Сатане. Када је Данило употребио реч „тамид“ као симбол паганства, изабрао је ту реч у симболичну сврху, јер та реч значи „непрестано“.
There are three powers that lead the world to Armageddon, and the first of those three powers is the dragon (paganism). The dragon began his warfare against God in heaven. The dragon carries on that warfare until the end of the thousand-year millennium, when he is finally destroyed.
Постоје три силе које воде свет ка Армагедону, а прва од те три силе јесте аждаја (паганизам). Аждаја је започела свој рат против Бога на небу. Аждаја наставља тај рат све до краја хиљадугодишњег миленијума, када коначно бива уништена.
And when the thousand years are expired, Satan shall be loosed out of his prison, And shall go out to deceive the nations which are in the four quarters of the earth, Gog and Magog, to gather them together to battle: the number of whom is as the sand of the sea. And they went up on the breadth of the earth, and compassed the camp of the saints about, and the beloved city: and fire came down from God out of heaven, and devoured them. And the devil that deceived them was cast into the lake of fire and brimstone, where the beast and the false prophet are, and shall be tormented day and night for ever and ever. Revelation 20:7–10.
И кад се наврши хиљада година, Сатана ће бити пуштен из своје тамнице, и изићи ће да превари народе који су на четири краја земље, Гога и Магога, да их скупи на бој; њихов број је као песак морски. И изиђоше на ширину земље, и опколише логор светих и љубљени град; и сиђе огањ од Бога с неба, и прождре их. И ђаво који их је варао би бачен у језеро огњено и сумпорно, где су звер и лажни пророк; и биће мучени дан и ноћ у векове векова. Откривење 20:7–10.
The beast (the papacy) that is the second of the three powers that leads the world to Armageddon, and the false prophet (the United States) the third of those three powers, both arrived in history after the history of the cross, and both are destroyed at the Second Coming of Christ.
Звер (папство), који је друга од три силе које воде свет ка Армагедону, и лажни пророк (Сједињене Државе), трећа од те три силе, обе су се појавиле у историји после историје крста, и обе бивају уништене о Другом Христовом доласку.
And the beast was taken, and with him the false prophet that wrought miracles before him, with which he deceived them that had received the mark of the beast, and them that worshipped his image. These both were cast alive into a lake of fire burning with brimstone. Revelation 19:20.
И звер би ухваћена, и с њом лажни пророк који је чинио чуда пред њом, којима је преварио оне што су примили жиг звери и оне што се поклањају њеном лику. Обе бише живе бачене у језеро огњено, које гори сумпором. Откривење 19:20.
When Daniel chose the Hebrew word “continual” as a symbol of paganism (Satan), he chose a word that identified that it is Satan that has continually fought against God. The other two powers are only active in their warfare against God for specified periods of time. Daniel’s choice of the word “tamid” (continual) was purposeful, and accurate.
Када је Данило изабрао јеврејску реч „continual“ као симбол паганства (Сотоне), изабрао је реч која указује на то да је Сотона тај који се непрестано борио против Бога. Друге две силе су активне у свом ратовању против Бога само током одређених временских раздобља. Данилов избор речи „tamid“ (continual) био је намеран и тачан.
As Isaiah’s narrative of woe upon those who the Lord poured out the spirit of deep sleep, and closed their eyes, continues on from chapter twenty-eight into chapter thirty, he records:
Како се Исаијино казивање о тешкој невољи над онима на које је Господ излио дух дубокога сна и затворио им очи наставља из двадесет осме главе у тридесету, он бележи:
Now go, write it before them in a table, and note it in a book, that it may be for the time to come forever and ever: That this is a rebellious people, lying children, children that will not hear the law of the Lord: Which say to the seers, See not; and to the prophets, Prophesy not unto us right things, speak unto us smooth things, prophesy deceits: Get you out of the way, turn aside out of the path, cause the Holy One of Israel to cease from before us. Wherefore thus saith the Holy One of Israel, Because ye despise this word, and trust in oppression and perverseness, and stay thereon: Therefore this iniquity shall be to you as a breach ready to fall, swelling out in a high wall, whose breaking cometh suddenly at an instant. And he shall break it as the breaking of the potters’ vessel that is broken in pieces; he shall not spare: so that there shall not be found in the bursting of it a sherd to take fire from the hearth, or to take water withal out of the pit. For thus saith the Lord God, the Holy One of Israel; In returning and rest shall ye be saved; in quietness and in confidence shall be your strength: and ye would not. Isaiah 30:8–15.
Сада иди, запиши ово пред њима на плочу и забележи у књигу, да буде за времена која долазе, довека и заувек: Јер ово је народ одметнички, деца лажљива, деца која неће да слушају закон Господњи; која говоре видиоцима: Не гледајте; и пророцима: Не пророкујте нам што је право, говорите нам угодне ствари, пророкујте обмане; склоните се с пута, свратите са стазе, уклоните испред нас Светца Израиљевог. Зато овако вели Светац Израиљев: Зато што презирете ову реч, и уздате се у насиље и изопаченост, и на томе почивате, зато ће вам ово безакоње бити као пукотина спремна да падне, која се избоčuje на високом зиду, чије рушење долази изненада, у једном тренутку. И разбиће га као што се разбија грнчарски суд, разбијен у комаде; неће поштедети, тако да се међу његовим крхотинама неће наћи ни цреп да се њиме узме жара с огњишта, или да се њиме захвати вода из јаме. Јер овако вели Господ Господ, Светац Израиљев: У обраћењу и миру бићете спасени; у тишини и у поуздању биће ваша снага; али ви не хтедосте. Исаија 30:8–15.
The “table” that is written, is the tables of Habakkuk chapter two, that were designed so that those that read them could “run” and spread the message. The “book” which made “note” of the “table” is Habakkuk. The “table” from the “book” of Habakkuk, represents a testing process which manifests “a rebellious people, lying children, children that will not hear the law of the Lord.” The “rebellious people” that refuse to “hear,” are those in Jeremiah that refuse to hear the sound of the watchman’s trumpet.
„Табла“ која су написана јесу таблице из друге главе Авакумове, које су биле намењене томе да они који их читају могу „трчати“ и ширити поруку. „Књига“ која је забележила „таблу“ јесте Авакум. „Табла“ из „књиге“ Авакумове представља процес испитивања који открива „народ одметнички, децу лажљиву, децу која неће да чују закон Господњи“. „Одметнички народ“ који одбија да „чује“ јесу они у Јеремији који одбијају да чују глас трубе стражареве.
Also I set watchmen over you, saying, Hearken to the sound of the trumpet. But they said, We will not hearken. Jeremiah 6:17.
И поставих над вама стражаре, говорећи: Слушајте звук трубе. Али они рекоше: Нећемо слушати. Јеремија 6:17.
The rebellious are those in Isaiah’s history and also in the history of Christ who would not hear.
Бунтовници су они у Исаијиној историји, а такође и у историји Христа, који нису хтели да чују.
And he said, Go, and tell this people, Hear ye indeed, but understand not; and see ye indeed, but perceive not. Make the heart of this people fat, and make their ears heavy, and shut their eyes; lest they see with their eyes, and hear with their ears, and understand with their heart, and convert, and be healed. Isaiah 6:9, 10.
И рече: Иди и реци томе народу: Слушајте заиста, али не разумевајте; и гледајте заиста, али не увиђајте. Учини да срце овога народа отежа, и уши њихове отежај, и очи њихове затвори; да не виде очима својим, и не чују ушима својим, и не разумеју срцем својим, и не обрате се, и не исцеле се. Исаија 6:9, 10.
Isaiah’s deaf rebels can “hear,” but they don’t “hear,” and their refusal to “hear” identifies that they “understand not.” It is Daniel’s wicked, who are also Matthew’s foolish virgins, who do not understand the increase of knowledge represented on the “table” that is noted in the “book” of Habakkuk. If Isaiah’s deaf rebels would hear, they could be converted and healed, but their heart is fat, so they cannot understand the message of the Midnight Cry. Jesus provided a second witness of the deaf rebels.
Исаијини глуви побуњеници могу да „чују“, али не „чују“, а њихово одбијање да „чују“ показује да „не разумеју“. То су Данијелови безбожници, који су уједно и Матејеве луде девице, и који не разумеју умножење знања представљено на „столу“ које је забележено у „књизи“ Авакумовој. Када би Исаијини глуви побуњеници хтели да чују, могли би се обратити и бити исцељени, али је њихово срце одебљало, те не могу разумети вест поноћног вапаја. Исус је пружио друго сведочанство о глувим побуњеницима.
And the disciples came, and said unto him, Why speakest thou unto them in parables? He answered and said unto them, Because it is given unto you to know the mysteries of the kingdom of heaven, but to them it is not given. For whosoever hath, to him shall be given, and he shall have more abundance: but whosoever hath not, from him shall be taken away even that he hath. Therefore speak I to them in parables: because they seeing see not; and hearing they hear not, neither do they understand. And in them is fulfilled the prophecy of Esaias, which saith, By hearing ye shall hear, and shall not understand; and seeing ye shall see, and shall not perceive: For this people’s heart is waxed gross, and their ears are dull of hearing, and their eyes they have closed; lest at any time they should see with their eyes and hear with their ears, and should understand with their heart, and should be converted, and I should heal them. But blessed are your eyes, for they see: and your ears, for they hear. For verily I say unto you, That many prophets and righteous men have desired to see those things which ye see, and have not seen them; and to hear those things which ye hear, and have not heard them. Matthew 13:10–17.
И приступише ученици и рекоше Му: Зашто им говориш у причама? А Он, одговарајући, рече им: Зато што је вама дано да знате тајне царства небескога, а њима није дано. Јер ко има, даће му се, и изобиловаће; а ко нема, узеће се од њега и оно што има. Зато им говорим у причама: јер гледајући не виде, и слушајући не чују, нити разумеју. И на њима се испуњава пророштво Исаијино, које говори: Слухом ћете чути, и нећете разумети; и гледајући ћете гледати, и нећете видети. Јер је срце овога народа отупело, и ушима тешко чују, и очи своје затворише, да како не виде очима, и не чују ушима, и не разумеју срцем, и не обрате се, и да их исцелим. А благо очима вашим, јер виде; и ушима вашим, јер чују. Јер заиста вам кажем: многи пророци и праведници желели су да виде што ви видите, и не видеше; и да чују што ви чујете, и не чуше. Матеј 13:10–17.
The wise understand the mystery of the parables, which is truth that is represented line upon line. The wise are blessed for they see and hear, and the wise and the blessed are both represented in Daniel chapter twelve. The “wise” are those who understand (with their hearts) the increase of knowledge, represented by the “table” that has been noted in the “book” of Habakkuk, and the “blessed” are those that wait.
Мудри разумеју тајну прича у параболама, која је истина представљена ред по ред. Мудри су блажени, јер виде и чују, а и мудри и блажени представљени су у дванаестом поглављу Данилове књиге. „Мудри“ су они који разумеју (својим срцем) умножење знања, представљено „столом“ који је забележен у „књизи“ Авакумовој, а „блажени“ су они који чекају.
And he said, Go thy way, Daniel: for the words are closed up and sealed till the time of the end. Many shall be purified, and made white, and tried; but the wicked shall do wickedly: and none of the wicked shall understand; but the wise shall understand. And from the time that the daily sacrifice shall be taken away, and the abomination that maketh desolate set up, there shall be a thousand two hundred and ninety days. Blessed is he that waiteth, and cometh to the thousand three hundred and five and thirty days. Daniel 12:9–13.
И рече: Иди својим путем, Даниле; јер су ове речи затворене и запечаћене до времена свршетка. Многи ће се очистити, и убелити, и бити окушани; а безбожници ће чинити безбожно; и ниједан од безбожника неће разумети; али ће разумни разумети. И од времена кад се укине свагдашња жртва и постави гадост опустошења, биће хиљаду двеста и деведесет дана. Блажен је онај који чека и доспе до хиљаду триста и тридесет и пет дана. Данило 12:9–13.
The Millerites correctly understood that the thirteen hundred and thirty-five days began when paganism (“the daily”), was “taken away” in the year 508. The blessing was promised to those who were waiting in 1843. The word “cometh” in the passage means “touches.” The year 1843 “touched” the year 1844 when it concluded. When the year 1843 concluded, the “tarrying time” of Habakkuk arrived, and a blessing was pronounced upon those who waited as commanded in the “book” that noted the “tables.” The “book” of Habakkuk commanded those to “wait” for the vision.
Милерити су исправно разумели да је хиљаду три стотине тридесет и пет дана отпочело када је паганство („свагдашња жртва“) било „уклоњено“ године 508. Благослов је био обећан онима који су чекали 1843. године. Реч „долази“ у том одломку значи „дотиче“. Година 1843. „дотакла је“ годину 1844. када се окончала. Када се година 1843. окончала, наступило је „време оклевања“ из Авакума, и благослов је био изречен над онима који су чекали како је било заповеђено у „књизи“ која је забележила „таблице“. „Књига“ Авакумова заповедила је онима да „чекају“ виђење.
Daniel identifies the history of 1798 (the time of the end), when his book was unsealed, and there was then produced a three-step testing process (purified, and made white, and tried). That process reached its conclusion in the manifestation of the hidden history of the seven thunders. That hidden history is the three waymarks of truth, represented by the first disappointment, the message of the Midnight Cry and the great disappointment. The blessing of arriving at the first disappointment represents a three-step testing process at the end of the history of 1798 through 1844.
Данило указује на историју 1798. године (време краја), када је његова књига била откривена, и тада је био произведен тростепени процес испитивања (очишћени, и убељени, и опробани). Тај процес је достигао свој закључак у откривању скривене историје седам громова. Та скривена историја јесу три међаша истине, представљена првим разочарањем, вешћу Поноћног вапаја и великим разочарањем. Благослов пристизања до првог разочарања представља тростепени процес испитивања на крају историје од 1798. до 1844. године.
The history of 1798, through to the great disappointment of 1844, typifies the history of 1989, through to the soon-coming Sunday law. There is a blessing promised for those that wait for the vision that began to tarry at the first disappointment. The “wise” of Daniel twelve, are those who are “blessed,” and who “wait.” The wicked are those who do not “hear” with their hearts, and who do not “see.” The entire experience of the Millerite movement is summarized in Daniel’s four verses, and those verses also represent the history of the sealing of the one hundred and forty-four thousand.
Историја од 1798. године, па све до великог разочарања 1844. године, представља праслику историје од 1989. године, па све до ускоро долазећег недељног закона. Обећан је благослов онима који чекају визију која је почела да се одуговлачи при првом разочарању. „Мудри“ из дванаесте главе Данила јесу они који су „благословени“ и који „чекају“. Безбожници су они који не „чују“ својим срцем и који не „виде“. Целокупно искуство милеритског покрета сажето је у четири Данилова стиха, а ти стихови такође представљају историју запечаћења сто четрдесет и четири хиљаде.
The sacred history represented in those four verses, is premised upon understanding the increase of knowledge that was represented upon Habakkuk’s tables, and the increase of knowledge Jesus identified as He taught through the methodology of line upon line. He presented parable after parable, in order to explain the mystery of prophecy to “the wise”. “The wicked” in Daniel twelve do not understand, and in 2 Thessalonians, chapter two, their lack of understanding is represented as a hatred of truth, which brings strong delusion. The truth which the wicked do not love in Paul’s letter was “the daily,” and in Daniel’s four verses, the prophetic truth that is specifically identified is “the daily.”
Света историја представљена у та четири стиха заснива се на разумевању умножавања знања које је било представљено на Авакумовим плочама, и умножавања знања које је Исус указао док је поучавао методом правило на правило. Износио је причу за причом, да би објаснио тајну пророштва „мудрима“. „Безбожници“ у дванаестој глави Данила не разумеју, а у 2. Солуњанима, другој глави, њихов недостатак разумевања представљен је као мржња према истини, што доноси силну заблуду. Истина коју безбожници не љубе у Павловој посланици била је „свагдашња“, а у Данилова четири стиха, пророчка истина која је нарочито означена јесте „свагдашња“.
Jesus told the disciples that they were blessed, and in so doing he was contrasting them with those in Isaiah who refused to see and hear, that they might be converted. Those that are blessed in Daniel twelve, are those who wait. The four verses in Daniel chapter twelve, and also the fulfillment of those verses in the history of the Millerites, and also the contrast of Isaiah with a class who refused to hear and see, and also the very same distinction of the two classes by Christ, all point forward to the hidden history of the seven thunders that arrived on July 18, 2020. The final testing process of Millerite history that began at the first disappointment is now being repeated. Some will see, and others will refuse to see.
Исус је рекао ученицима да су благословени, и тиме их је супротставио онима у Исаији који су одбијали да виде и чују, да се не би обратили. Они који су благословени у дванаестој глави Данила јесу они који чекају. Четири стиха у дванаестој глави Данила, као и испуњење тих стихова у историји милерита, као и супротност у Исаији са једном класом која је одбијала да чује и види, а такође и то исто разликовање двеју класа од стране Христа, све указује унапред на скривену историју седам громова која је наступила 18. јула 2020. Завршни процес испитивања у историји милерита, који је започео при првом разочарању, сада се понавља. Неки ће видети, а други ће одбити да виде.
“All the messages given from 1840–1844 are to be made forcible now, for there are many people who have lost their bearings. The messages are to go to all the churches.
„Све поруке дате од 1840–1844. треба сада снажно изнети, јер има много људи који су изгубили своје усмерење. Поруке треба да иду свим црквама.
“Christ said, ‘Blessed are your eyes, for they see; and your ears, for they hear. For verily I say unto you, That many prophets and righteous men have desired to see those things which ye see, and have not seen them; and to hear those things which ye hear, and have not heard them’ [Matthew 13:16, 17]. Blessed are the eyes which saw the things that were seen in 1843 and 1844.
„Hristos je rekao: ‘Blago vašim očima, jer vide; i vašim ušima, jer čuju. Jer vam zaista kažem da su mnogi proroci i pravednici želeli da vide ono što vi vidite, i ne videše; i da čuju ono što vi čujete, i ne čuše’ [Matej 13:16, 17]. Blažene su oči koje su videle ono što se videlo 1843. i 1844. godine.
“The message was given. And there should be no delay in repeating the message, for the signs of the times are fulfilling; the closing work must be done. A great work will be done in a short time. A message will soon be given by God’s appointment that will swell into a loud cry. Then Daniel will stand in his lot, to give his testimony.” Manuscript Releases, volume 21, 437.
„Порука је дата. И не треба да буде никаквог одлагања у понављању поруке, јер се знаци времена испуњавају; завршно дело мора бити извршено. Велико дело биће учињено за кратко време. Ускоро ће, по Божјем одређењу, бити дата порука која ће нарасти у силан поклич. Тада ће Данило стати на своме месту, да да своје сведочанство.“ Manuscript Releases, volume 21, 437.
William Miller was led by angels to understand that “the daily,” was a symbol of pagan Rome. Sister White directly confirmed he was correct in that understanding. That understanding which was represented upon the “tables” that are noted in the “book” of Habakkuk, is “for the time to come.” The unsealing of that “book” manifests “a rebellious, lying children”. “Children” is a symbol of the last generation, so the “time to come,” in Isaiah’s passage is specifically marked as the last days of the investigative judgment.
Vilijam Miler bio je vođen od anđela da razume da je „svagdašnja služba” bila simbol paganskog Rima. Sestra Vajt neposredno je potvrdila da je bio u pravu u tom razumevanju. To razumevanje, koje je bilo prikazano na „pločama” koje se spominju u Avakumovoj „knjizi”, jeste „za buduće vreme”. Otpečaćivanje te „knjige” pokazuje „buntovnu, lažljivu decu”. „Deca” su simbol poslednjeg naraštaja, tako da je „buduće vreme” u Isaijinom odlomku naročito označeno kao poslednji dani istražnog suda.
Isaiah states that the “lying children” will reject the prophetic message represented upon the “table” that is noted in the “book,” for they say “to the seers, See not; and to the prophets, Prophesy not unto us right things, speak unto us smooth things, prophesy deceits.” In 1863 Laodicean Adventism began an escalating process of fulfilling the request of the lying children. That work is represented by Isaiah as rejecting the old paths of the Millerite foundations, for they said, “Get you out of the way, turn aside out of the path, cause the Holy One of Israel to cease from before us.” The path which is the way, is Jeremiah’s old paths.
Исаија изјављује да ће „лажљива деца“ одбацити пророчку поруку представљену на „табли“ која је забележена у „књизи“, јер говоре „видиоцима: Не гледајте; и пророцима: Не пророкујте нам право, говорите нам глатке речи, пророкујте обмане.“ Године 1863. лаодикијски адвентизам започео је све интензивнији процес испуњавања захтева лажљиве деце. Тај рад Исаија представља као одбацивање старих стаза милеритских темеља, јер су рекли: „Уклоните се с пута, свратите са стазе, учините да Светац Израиљев престане испред нас.“ Стаза која је пут јесте Јеремијина стара стаза.
Thus saith the Lord, Stand ye in the ways, and see, and ask for the old paths, where is the good way, and walk therein, and ye shall find rest for your souls. But they said, We will not walk therein. Jeremiah 6:16.
Овако говори Господ: Станите на путевима и погледајте, и распитајте се за старе стазе, где је добар пут, и ходите њиме, и наћи ћете покој душама својим. Али они рекоше: Нећемо ходити њиме. Јеремија 6:16.
The “lying children’s” rejection of Jeremiah’s “old paths” is the rejection of the message of the Midnight Cry, which is where “rest” is to be found, which is also the “rest and the refreshing” that they would not hear in Isaiah, which is also the refreshing of the latter rain message. That message is the message of the Midnight Cry that is represented in the history of the Millerites and illustrated upon the “tables” that are noted in a “book.” The lying children’s rejection of the message of the Midnight Cry is represented by their desire to “cause the Holy One of Israel to cease from before” them. Ellen White’s first vision, which Alpha and Omega would certainly employ to represent the end, identifies the path of the righteous, marking the light at its beginning and who it is that leads “the wise” unto the end of the path.
Одбацивање Јеремијиних „старих стаза“ од стране „деце која лажу“ јесте одбацивање поруке Поноћног поклича, где се налази „починак“, што је уједно и „одмор и окрепљење“ које они нису хтели да чују у Исаији, а што је такође и окрепљење поруке позне кише. Та порука јесте порука Поноћног поклича, која је представљена у историји милерита и приказана на „таблицама“ које су забележене у „књизи“. Одбацивање поруке Поноћног поклича од стране деце која лажу представљено је њиховом жељом да учине да „Светац Израиљев ишчезне испред“ њих. Прва визија Елен Вајт, коју би Алфа и Омега свакако употребили да представе крај, поистовећује стазу праведних, означавајући светлост на њеном почетку и ко је тај који води „мудре“ до краја те стазе.
“They had a bright light set up behind them at the beginning of the path, which an angel told me was the ‘midnight cry.’ This light shone all along the path, and gave light for their feet, so that they might not stumble.
„Иза њих је, на почетку стазе, била постављена јака светлост, за коју ми је анђео рекао да је ‘поноћни поклич’. Та светлост је обасјавала читаву стазу и давала светлост њиховим ногама, да не би посрнули.
“If they kept their eyes fixed on Jesus, who was just before them, leading them to the city, they were safe. But soon some grew weary, and said the city was a great way off, and they expected to have entered it before. Then Jesus would encourage them by raising His glorious right arm, and from His arm came a light which waved over the advent band, and they shouted ‘Alleluia!’ Others rashly denied the light behind them, and said that it was not God that had led them out so far. The light behind them went out, leaving their feet in perfect darkness, and they stumbled and lost sight of the mark and of Jesus, and fell off the path down into the dark and wicked world below.” Christian Experience and Teachings of Ellen G. White, 57.
„Докле год су држали свој поглед утврђен на Исуса, који је био непосредно пред њима и водио их ка граду, били су безбедни. Али убрзо су неки клонули, и рекли да је град веома далеко и да су очекивали да су већ раније ушли у њега. Тада би их Исус охрабрио подижући Своју славну десницу, а из Његове руке излазила је светлост која се таласала над адвентним народом, и они су узвикивали: ‘Алилуја!’ Други су неразумно порицали светлост за собом и говорили да их није Бог довео тако далеко. Светлост за њима угасила се, остављајући њихове ноге у потпуној тами, и они су се спотицали, изгубили из вида циљ и Исуса, и пали са стазе доле у тамни и опаки свет испод.“ Christian Experience and Teachings of Ellen G. White, 57.
It was the light of the Midnight Cry in the beginning and at the ending. It was Jesus (the Holy One of Israel) who they wished to cease from being in front of them. The light from Jesus’ glorious right arm was the light of the Midnight Cry as represented upon the “tables” that were noted in the “book”. The “lying children’s” rejection of the message of the Midnight Cry of Christ, and the path they were to walk upon, brought God’s judgment upon them as they fell off the path. The “high wall” that is broken suddenly, is the “wall” of the separation of church and state that is destroyed at the soon-coming Sunday law. That judgment comes “suddenly at an instant,” and it will be “as the breaking of the potter’s vessel that is broken in pieces.” It is the judgment that is associated with turning the satanic symbol of “the daily” upside down, and identifying it as a symbol of Christ.
То је била светлост Поноћног поклича на почетку и на крају. То је био Исус (Светац Израиљев) за кога су желели да престане да буде пред њима. Светлост са Исусове славне деснице била је светлост Поноћног поклича, како је представљена на „таблицама“ које су забележене у „књизи“. Одбацивање поруке Христовог Поноћног поклича од стране „лажљиве деце“, и стазе којом су требали да ходе, навукло је Божји суд на њих када су пали са стазе. „Високи зид“ који се изненада руши јесте „зид“ раздвајања цркве и државе, који ће бити срушен при ускоро долазећем закону о недељи. Тај суд долази „изненада, у један мах“, и биће „као разбијање грнчарског суда који се разбија у комаде“. То је суд који је повезан са извртањем сатанског симбола „свакодневне жртве“ наглавачке и његовим поистовећивањем са симболом Христа.
Surely your turning of things upside down shall be esteemed as the potter’s clay: for shall the work say of him that made it, He made me not? or shall the thing framed say of him that framed it, He had no understanding? Isaiah 29:16.
Доиста ће се ваше извртање ствари сматрати као грнчарска глина; јер хоће ли дело рећи о ономе који га је начинио: Није ме начинио? или ће обликовано рећи о ономе који га је обликовао: Није имао разумевања? Исаија 29:16.
The “daily” is the prophetic truth which ties together the four verses in Daniel twelve, that identify the distinction between the wicked and the wise. “The daily” is the truth that is hated by those who receive strong delusion in 2 Thessalonians. “The daily” represents the desire of the “lying children” to cause the Holy One of Israel to get out of their way. And their punishment is represented by the breaking of a potter’s vessel, and what remains is an illustration of the lost condition of the foolish virgins, for with the broken and remaining pieces of the shattered potter’s vessel there, “shall not be found” “a sherd to take fire from the hearth, or to take water withal out of the pit.”
„Svagdašnja“ jeste proročka istina koja povezuje četiri stiha u Danilu dvanaest, koji prepoznaju razliku između bezbožnih i mudrih. „Svagdašnja“ je istina koju mrze oni koji u 2. Solunjanima primaju silnu zabludu. „Svagdašnja“ predstavlja želju „lažljive djece“ da Svetac Izrailjev ukloni sebe s njihova puta. A njihova kazna prikazana je lomljenjem lončareve posude, a ono što preostane predstavlja sliku izgubljenog stanja ludih djevica; jer među razbijenim i preostalim komadima slomljene lončareve posude „neće se naći“ „krhotina da se njome uzme oganj s ognjišta ili zahvati voda iz jame“.
Both “fire” and “water” are symbols of the Holy Spirit, as is the oil in the parable of the ten virgins. When the Midnight Cry comes suddenly at an instant, as it did at the Exeter camp meeting in August of 1844, it will be impossible for the “lying children” to find any oil (water or fire). They were called to “return” after the first disappointment as was Jeremiah, but they refused.
И „огњ“ и „вода“ јесу символи Светога Духа, као што је и уље у причи о десет девојака. Када Поноћни вапај изненада дође у једном тренутку, као што је дошао на логорском састанку у Ексетеру августа 1844. године, биће немогуће да „деца лажљива“ нађу икаквог уља (воде или огња). Они су били позвани да се „врате“ после првог разочарања, као и Јеремија, али су одбили.
Thy words were found, and I did eat them; and thy word was unto me the joy and rejoicing of mine heart: for I am called by thy name, O Lord God of hosts. I sat not in the assembly of the mockers, nor rejoiced; I sat alone because of thy hand: for thou hast filled me with indignation. Why is my pain perpetual, and my wound incurable, which refuseth to be healed? wilt thou be altogether unto me as a liar, and as waters that fail? Therefore thus saith the Lord, If thou return, then will I bring thee again, and thou shalt stand before me: and if thou take forth the precious from the vile, thou shalt be as my mouth: let them return unto thee; but return not thou unto them. And I will make thee unto this people a fenced brazen wall: and they shall fight against thee, but they shall not prevail against thee: for I am with thee to save thee and to deliver thee, saith the Lord. And I will deliver thee out of the hand of the wicked, and I will redeem thee out of the hand of the terrible. Jeremiah 15:16–21.
Нађох речи твоје, и поједох их; и реч твоја би ми радост и весеље срца мога; јер сам назван именом твојим, Господе, Боже над војскама. Не седох у збору подсмевача, нити се радовах; седох сам због руке твоје, јер си ме испунио негодовањем. Зашто је бол мој непрестан, и рана моја неизлечива, која неће да се исцели? Хоћеш ли ми ти бити сасвим као лажа, као воде које пресушују? Зато овако говори Господ: Ако се вратиш, опет ћу те довести, и стајаћеш преда мном; и ако одвојиш драгоцено од ништавнога, бићеш као уста моја; нека се они врате к теби, али ти се не враћај к њима. И учинићу те овоме народу као тврди бронзани зид; и бориће се против тебе, али те неће надвладати; јер сам ја с тобом да те спасем и да те избавим, говори Господ. И избавићу те из руке злих, и искупићу те из руке страшних. Јеремија 15:16–21.
Jeremiah represents those who returned after the first disappointment. Those who entered into the work of separating “the precious from the vile,” in order to “stand before” the Lord and be as the Lord’s “mouth”. They are those represented by Daniel in chapter nine, as understanding their scattered condition, and thereafter praying the Leviticus twenty-six prayer. They are those represented by Daniel, Jeremiah and Habakkuk’s watchmen who are contrasted with the “lying children.” The “lying children” were also called by “the Holy One of Israel” when He said, “in returning and rest shall ye be saved; in quietness and in confidence shall be your strength: and ye would not”.
Јеремија представља оне који су се вратили после првог разочарања. Оне који су ступили у дело одвајања „драгога од ништавнога“, да би „стајали пред“ Господом и били као „уста“ Господња. То су они које Данило у деветој глави представља као оне који разумеју своје расејано стање, а потом се моле молитвом из двадесет шесте главе Левитске књиге. То су они које представљају стражари Данила, Јеремије и Авакума, који су супротстављени „деци лажљивој“. „Деца лажљива“ су такође била ословљена од „Свеца Израиљева“ када је рекао: „у враћању и миру спашћете се; у тишини и у поуздању биће снага ваша; али не хтедосте“.
Miller’s jewels are the truths represented on Habakkuk’s tables that represent the test of the Midnight Cry message that produces two classes of worshippers. The symbol of the rebellion that is manifested against those jewels is “the daily.” Miller was accurate in his understanding of “the daily,” but his understanding was limited by the history he lived in, and the jewels he was used to place upon the table in the center of his room are now shining ten times brighter than they did when Miller first placed them upon his table. They are now in a casket that is larger, for the casket now represents not only the Bible, as it did for Miller’s time, but it now represents both the Bible and the Spirit of Prophecy.
Милерови драгуљи јесу истине представљене на Авакумовим плочама, које представљају пробу поруке Поноћног вапаја што производи две класе богослужитеља. Симбол побуне која се испољава против тих драгуља јесте „свакодневна“. Милер је био тачан у свом разумевању „свакодневне“, али је његово разумевање било ограничено историјом у којој је живео, а драгуљи које је он обично постављао на сто у средини своје собе сада сијају десет пута јаче него што су сијали када их је Милер први пут ставио на свој сто. Они се сада налазе у ковчежићу који је већи, јер ковчежић сада представља не само Библију, као што је то било у Милерово време, него сада представља и Библију и Дух пророштва.
It is these two witnesses that produce the testing light in the last days, and it is these two witnesses that become a primary battleground in the last days. Miller saw the battle, for in his dream they took his casket (the Bible), and tore it up. John, representing “the wise” in the last days, “was in the isle that is called Patmos, for the word of God, and for the testimony of Jesus Christ.” John was being persecuted for believing the message of both the Bible and the writings of Ellen White.
Управо ова два сведока производе светлост кушања у последњим данима, и управо ова два сведока постају главно бојно поље у последњим данима. Милер је видео ту борбу, јер су у његовом сну узели његов ковчежић (Библију) и поцепали га. Јован, који представља „мудре“ у последњим данима, „бејах на острву које се зове Патмос, за реч Божју и за сведочанство Исуса Христа“. Јован је био прогоњен зато што је веровао поруци и Библије и списа Елен Вајт.
We will continue the consideration of the truths which are represented by the vision of the Ulai River that was unsealed in 1798, in the next article.
У следећем чланку наставићемо разматрање истина које су представљене визијом реке Улај, која је била откривена 1798. године.
“We have nothing to fear for the future, except as we shall forget the way the Lord has led us, and His teaching in our past history.” Life Sketches, 196.
„Немамо ничега да се бојимо за будућност, осим ако заборавимо пут којим нас је Господ водио и Његово учење у нашој прошлој историји.“ Life Sketches, 196.