We have been informed that, “God directed the mind of William Miller to the prophecies and gave him great light upon the book of Revelation.” Miller was prevented by the history where he was raised up in from understanding the “great light” located in chapters twelve, thirteen, sixteen, seventeen and eighteen of Revelation, for those chapters identified the work of prophetic kingdoms which he could not see from his historical vantage point.
Обавештени смо да је „Бог управио ум Вилијама Милера ка пророштвима и дао му велику светлост о књизи Откривења.“ Милер је, услед историјског контекста у коме је био подигнут, био спречен да разуме „велику светлост“ која се налази у дванаестој, тринаестој, шеснаестој, седамнаестој и осамнаестој глави Откривења, јер су те главе указивале на дело пророчких царстава које он, са свог историјског становишта, није могао да сагледа.
The light given Miller on the book of Revelation was the Churches, Seals and Trumpets, and it is the last three Trumpets, which are identified as “three Woes,” that are represented upon Habakkuk’s two tables. The “great light,” given to Miller in the book of Revelation concerns the role of Islam in Bible prophecy. Yet even that “great light” was limited by his historical setting.
Светлост која је Милеру дата у књизи Откривења односила се на Цркве, Печате и Трубе, а последње три Трубе, које су означене као „три тешкоће“, представљене су на две Авакумове таблице. „Велика светлост“, дата Милеру у књизи Откривења, тиче се улоге ислама у библијском пророштву. Ипак, чак је и та „велика светлост“ била ограничена његовим историјским околностима.
“The seven churches of Asia is a history of the church of Christ in her seven forms, in all her windings and turnings, in all her prosperity and adversity, from the days of the apostles down to the end of the world. The seven seals are a history of the transactions of the powers and kings of the earth over the church, and God’s protection of his people during the same time. The seven trumpets are a history of seven peculiar and heavy judgments sent upon the earth, or Roman kingdom. And the seven vials are the seven last plagues sent upon Papal Rome. Mixed with these are many other events, woven in like tributary streams, and filling up the grand river of prophecy, until the whole ends us in the ocean of eternity.
„Sedam crkava Azije jesu istorija Hristove crkve u njenih sedam oblika, u svim njenim vijuganjima i preokretima, u svoj njenoj blagostanju i nevolji, od dana apostola pa sve do kraja sveta. Sedam pečata jesu istorija postupaka sila i careva zemaljskih nad crkvom, i Božje zaštite njegovog naroda tokom istog vremena. Sedam truba jesu istorija sedam osobenih i teških sudova poslatih na zemlju, ili rimsko carstvo. A sedam čaša jesu sedam poslednjih zala poslatih na papski Rim. Sa ovima su pomešani i mnogi drugi događaji, utkani kao pritoke, te ispunjavaju veliku reku proroštva, dok se sve ne završi u okeanu večnosti.״
“This, to me, is the plan of John’s prophecy in the book of Revelation. And the man who wishes to understand this book, must have a thorough knowledge of other parts of the word of God. The figures and metaphors used in this prophecy, are not all explained in the same, but must be found in other prophets, and explained in other passages of Scripture. Therefore it is evident that God has designed the study of the whole, even to obtain a clear knowledge of any part.” William Miller, Miller’s Lectures, volume 2, lecture 12, 178.
„Ово је, по мом мишљењу, план Јовановог пророчанства у књизи Откривења. А човек који жели да разуме ову књигу мора имати темељно познавање других делова Божје речи. Обрасци и метафоре употребљени у овом пророчанству нису сви објашњени у њему самом, него се морају наћи код других пророка и објаснити на другим местима Светога писма. Стога је очигледно да је Бог одредио проучавање целине, чак и ради стицања јасног познања било ког њеног дела.” William Miller, Miller’s Lectures, volume 2, lecture 12, 178.
Notice that Miller understood the seven last plagues as the seven judgments upon papal Rome. He could not understand that papal Rome was given a deadly wound that was to be healed. He recognized the seven trumpets as “a history of seven peculiar and heavy judgments sent upon the earth, or Roman kingdom,” but was unable to recognize the distinction between the kingdoms of pagan and papal Rome. Therefore, his ability to see the distinction between the first four trumpets and the last three trumpets was limited.
Запазите да је Милер разумео седам последњих зала као седам судова над папским Римом. Није могао да разуме да је папском Риму задата смртоносна рана која је требало да буде исцељена. Препознао је седам труба као „историју седам нарочитих и тешких судова послатих на земљу, или римско царство“, али није био у стању да уочи разлику између царстава паганског и папског Рима. Стога је његова способност да сагледа разлику између прве четири трубе и последње три трубе била ограничена.
Miller was unable to recognize that the judgments brought against Rome, were God’s response to Sunday enforcement, for the Millerites were still worshipping on Sunday in their history. Miller was correct in recognizing that the trumpets were judgments upon Rome, but the specific reason the judgments were brought, and the distinction between the first four and last three Trumpets was limited, or non-existent. With that limited view, the “jewel” of the three woes of Islam was still included upon the charts that were directed by the hand of God, and should not be altered.
Милер није био у стању да препозна да су судови изречени против Рима били Божји одговор на наметање недеље, јер су милерити у својој историји још увек богослужили у недељу. Милер је био у праву када је препознао да су трубе биле судови над Римом, али је конкретан разлог због кога су ти судови били извршени, као и разлика између прве четири и последње три трубе, био ограничено схваћен, или уопште није био схваћен. Са тим ограниченим гледиштем, „драгуљ“ три јада ислама и даље је био укључен на карте које су биле усмераване Божјом руком, и не треба га мењати.
Enlightened discernment allows a “wise” student of prophecy to recognize that God not only inspired the holy men who wrote the Bible, but He also governed the work of the men who translated the King James Bible, and He specifically says that He employed the same type of divine oversight in the production of the two sacred charts.
Просвећено расуђивање омогућава „мудром“ ученику пророштва да препозна да Бог не само што је надахнуо свете људе који су писали Библију, него је и управљао радом људи који су превели Библију краља Џејмса, а Он изричито каже да је применио исту врсту божанског надзора и при изради двеју светих карата.
Miller’s “jewel” of the fifth, sixth and seventh Trumpets (Islam), shines ten times brighter in the last days, for it identifies the subject of the final Midnight Cry. The subject of the Midnight Cry in Millerite history was the date of the conclusion of the prophetic periods, and in this sense the “Midnight Cry” message of the last days (which is the message of Islam of the third Woe), has been typified by the date of October 22, 1844. That date in Millerite history typifies the soon-coming Sunday law, and both October 22, 1844, and the Sunday law were typified by the cross, which was the conclusion of the Triumphal Entry of Christ.
Милеров „драгуљ“ петe, шестe и седмe трубе (ислам) сија десет пута јаче у последњим данима, јер он поистовећује предмет завршног Поноћног поклича. Предмет Поноћног поклича у милеритској историји био је датум окончања пророчких периода, и у том смислу је порука „Поноћног поклича“ последњих дана (која је порука ислама трећег Тешко) била предочена датумом 22. октобра 1844. године. Тај датум у милеритској историји предочава скори долазак закона о недељи, а и 22. октобар 1844. године и закон о недељи били су предочени крстом, који је био завршетак Христовог Тријумфалног уласка.
Miller’s “jewel” of the fifth, sixth and seventh Trumpets (Islam), shines ten times brighter in the last days, for it identifies Islam in agreement with the theme of the last-day reformatory movement, which is Islam of the third Woe. Therefore, as the theme of the final reformatory movement of the one hundred and forty-four thousand, it has been typified by the theme of each of the previous reformatory movements, whether it be the theme of “the resurrection” in the reformatory movement of Christ, the theme of “prophetic time” in the history of the Millerites, the theme of “the ark of God” in the reformatory movement of David or the theme of “the covenant” in the reformatory movement of Moses.
Milerov „dragulj“ pete, šeste i sedme Trube (islam), sija deset puta jače u poslednjim danima, jer poistovećuje islam u saglasnosti s temom reformnog pokreta poslednjih dana, što je islam trećeg Teško. Stoga je, kao tema završnog reformnog pokreta sto četrdeset i četiri hiljade, bio predočen temom svakog od prethodnih reformnih pokreta, bilo da je to tema „vaskrsenja“ u Hristovom reformnom pokretu, tema „proročkog vremena“ u istoriji milerita, tema „kovčega Božjeg“ u Davidovom reformnom pokretu ili tema „zaveta“ u Mojsijevom reformnom pokretu.
Whether the event of the cross, the date of October 22, 1844, or the various themes of the reformatory movements, every date and theme represented a life-or-death testing question for the generation of that time. Miller’s “jewel” of the three Woes of Islam is a life-or-death test question, as represented in the parable of the ten virgins in terms of the “oil.” Miller’s jewels in the beginning of his dream shone as the sun, but at the end of his dream they shone “ten times brighter”. Miller’s jewels were like kerosene (lamp oil) in the history of the Millerites, but today those jewels are rocket fuel!
Било да је реч о догађају крста, датуму 22. октобра 1844. године, или о различитим темама реформаторских покрета, сваки датум и свака тема представљали су питање провере од животне или смртне важности за нараштај тога времена. Милеров „драгуљ“ о три тешкоће ислама јесте испитно питање од животне или смртне важности, као што је представљено у причи о десет девојака у погледу „уља“. Милерови драгуљи на почетку његовог сна сијали су као сунце, али су на крају његовог сна сијали „десет пута јаче“. Милерови драгуљи били су као керозин (уље за лампу) у историји милерита, али данас су ти драгуљи ракетно гориво!
The Millerites understood, and correctly applied, the time prophecy of Islam of the second Woe, that was fulfilled on August 11, 1840, but their understanding of the third Woe, which is the Seventh Trumpet, could not see the third Woe arriving as a judgment upon the sixth kingdom of Bible prophecy, for they did not see a fifth kingdom, let alone the sixth kingdom of Bible prophecy. Yet the “great light” on Revelation that was given to Miller is to shine ten times brighter in the “Midnight Cry” of the last days.
Милерити су разумели и исправно применили временско пророчанство о исламу другог Тешко, које се испунило 11. августа 1840. године, али њихово разумевање трећег Тешко, које је Седма труба, није могло да сагледа долазак трећег Тешко као суда над шестим царством библијског пророчанства, јер они нису видели пето царство, а камоли шесто царство библијског пророчанства. Ипак, „велика светлост“ о Откривењу, која је била дата Милеру, треба да засја десет пута јаче у „Поноћном поклику“ последњих дана.
The truths represented upon Habakkuk’s two tables are essentially truths which were fulfilled in past history. The charts are based upon the time prophecies which Miller was led to assemble, and all those time prophecies had concluded by 1844. Those time prophecies will shine brighter in the last days, for they will be seen to be as accurate today as they were in Millerite history, but they possess no direct time predictions for the last days. They do, however, provide repeating prophetic types of the histories they represented in the past, but with a few of Miller’s jewels, future predictions are directly represented.
Истине представљене на Авакумове две таблице у суштини су истине које су се испуниле у прошлој историји. Таблице су засноване на временским пророчанствима која је Милер био наведен да сакупи, и сва та временска пророчанства била су окончана до 1844. године. Та временска пророчанства ће јаче засјати у последњим данима, јер ће се увидети да су данас исто тако тачна као што су била у милеритској историји, али она не садрже непосредна временска предсказања за последње дане. Она, међутим, пружају понављајуће пророчке типове историја које су представљала у прошлости, али уз неколико Милерових драгуља, будућа предсказања су непосредно представљена.
The work of Christ in the heavenly sanctuary that began in 1844, continues until that work is finished. The prophecy of the twenty-three hundred days, and the work of cleansing that it identified, is still “in the process of fulfillment,” as Sister White states concerning the Ulai and Hiddekel Rivers, so that prophecy has an end-of-the-world fulfillment.
Христово дело у небеској светињи, које је отпочело 1844. године, наставља се све док то дело не буде довршено. Пророштво о две хиљаде и три стотине дана, и дело очишћења које је њиме означено, још увек је „у процесу испуњења“, како Сестра Вајт каже у вези са рекама Улај и Хидекел; стога то пророштво има испуњење на крају света.
“The light that Daniel received from God was given especially for these last days. The visions he saw by the banks of the Ulai and the Hiddekel, the great rivers of Shinar, are now in process of fulfillment, and all the events foretold will soon come to pass.” Testimonies to Ministers, 112.
„Светлост коју је Данило примио од Бога дата је нарочито за ове последње дане. Виђења која је видео на обалама Улаја и Хидекела, великих река Синара, сада су у процесу испуњења, и сви проречени догађаји ускоро ће се збити.“ Testimonies to Ministers, 112.
Portions of the visions of Daniel chapters seven and eight, which are on the two tables, are yet future, for they both identify the sanctuary work of Christ. Yet the histories of the kingdoms of Bible prophecy in those two chapters end with papal Rome receiving its deadly wound. The “stone” that is “cut out of the mountain without hands”, and the eighth kingdom of Daniel two are still future. But most of what is represented upon the charts in relation to Daniel chapters two, seven and eight has been fulfilled.
Делови виђења из седмог и осмог поглавља Данила, који се налазе на две карте, још су будућност, јер оба указују на Христову службу у Светињи. Ипак, историје царстава библијског пророштва у та два поглавља завршавају се тиме што папски Рим прима своју смртоносну рану. „Камен“ који је „од горе отсечен не рукама“, и осмо царство из Данила два, још су будућност. Али је већина онога што је представљено на картама у вези са другим, седмим и осмим поглављем Данила испуњена.
The work of Christ in the sanctuary, and the third Woe of Islam are essentially the two subjects that represent prophetic history beyond the time of the Millerites. Along with those two themes, is the last-day history that is typified when the two charts are brought together upon one line. When that is done, the first disappointment of 1843, as represented upon the first chart, finds its correction upon the second chart. Together they produce and identify the “hidden history” of the Seven Thunders, which is now being unsealed in connection with the unsealing of the Revelation of Jesus Christ.
Христово дело у Светилишту, и трећи Авај ислама, у суштини су две теме које представљају пророчку историју након времена милерита. Уз те две теме, ту је и историја последњих дана, која је предочена типом када се две карте доведу заједно на једну линију. Када се то учини, прво разочарање из 1843. године, како је представљено на првој карти, налази своју исправку на другој карти. Заједно оне производе и идентификују „скривену историју“ Седам громова, која се сада отпечаћује у вези са отпечаћивањем Откривења Исуса Христа.
That “hidden history” is structured upon the “truth,” which is the three Hebrew letters that when combined, create the word “truth.” The word is created by the first, thirteenth and last letters of the Hebrew alphabet, and represent Jesus not only as the Truth, but as Alpha and Omega. The “hidden history” begins and ends with a disappointment, and has rebellion in the middle, for “thirteen” is a number which represents rebellion.
Та „скривена историја“ устројена је на „истини“, која су три јеврејска слова која, када се сједине, образују реч „истина“. Та реч је сачињена од првог, тринаестог и последњег слова јеврејског алфабета и представља Исуса не само као Истину, него и као Алфу и Омегу. „Скривена историја“ почиње и завршава се разочарањем, а у средини има побуну, јер је „тринаест“ број који представља побуну.
The year 1843, illustrated upon the first chart, identifies the first disappointment and the arrival of the tarrying time. The tarrying time leads to the arrival of the message of the Midnight Cry, where the rebellion of the foolish virgins is manifested. The message of the Midnight Cry is then proclaimed until the last disappointment. That “hidden history” of the Midnight Cry is repeated (to the very letter) in the last days.
Година 1843, приказана на првој карти, означава прво разочарање и почетак времена задржавања. Време задржавања доводи до појаве поруке Поноћног вапаја, у којој се испољава побуна лудих девојака. Порука Поноћног вапаја потом се објављује све до последњег разочарања. Та „скривена историја“ Поноћног вапаја понавља се (до у најситније слово) у последњим данима.
“I am often referred to the parable of the ten virgins, five of whom were wise, and five foolish. This parable has been and will be fulfilled to the very letter, for it has a special application to this time, and, like the third angel’s message, has been fulfilled and will continue to be present truth till the close of time.” Review and Herald, August 19, 1890.
„Често ми се указује на причу о десет девојака, од којих је пет било мудрих, а пет лудих. Ова прича се испунила и испуниће се до последњег слова, јер има посебну примену на ово време и, као и порука трећег анђела, испунила се и наставиће да буде садашња истина до свршетка времена.“ Review and Herald, 19. август 1890.
When rightly understood, the previous statement identifies that the only group of people in the last days who have a possibility of being either a foolish or wise virgin, are people within a group who have suffered a disappointment. The disappointment is what produces the tarrying time, and the parable that “has been and will be fulfilled to the very letter” is premised upon the effects produced internally within the virgins during a tarrying time that begins with a disappointment. That disappointment that slew the “two witnesses” in the street of the city, and reduced them to dead, dry bones in the valley of death took place on July 18, 2020. Adventism, by and large, was not involved with that disappointment. If anything, they celebrated the failed prediction as the “two witnesses” lay slain in the street. To the very letter means “to the very letter”.
Када се правилно разуме, претходна изјава указује да је једина група људи у последњим данима која има могућност да буде или луда или мудра девица, група људи унутар заједнице која је претрпела разочарање. Управо то разочарање производи време одлагања, а прича која „се испунила и испуниће се до последњег слова“ заснива се на последицама које се унутар самих девица унутрашње производе током времена одлагања које започиње разочарањем. То разочарање, које је „два сведока“ побило на улици града и свело их на мртве, суве кости у долини смрти, догодило се 18. јула 2020. године. Адвентизам, углавном, није био укључен у то разочарање. Ако ишта, они су славили неуспело предсказање док су „два сведока“ лежала побијена на улици. До последњег слова значи „до последњег слова“.
In the Millerite history, the former covenant people (Protestantism), celebrated the failed prediction of 1843 (the first disappointment), and at that point the Protestants passed the limits of their probationary testing time. The testing time had begun on August 11, 1840, when the mighty angel of Revelation ten descended at the fulfillment of the time prophecy of the second Woe (Islam). The Protestants rejected prophetic time at the first disappointment, for the erroneous prediction provided them with an excuse for no longer seeking truth. The theme of all of the waymarks of the Millerite history was “time prophecy”.
У милеритској историји, некадашњи заветни народ (протестантизам) прославио је неуспело предсказање из 1843. године (прво разочарање), и у том тренутку протестанти су прешли границе свога времена пробног испитивања. Време испитивања отпочело је 11. августа 1840. године, када је силни анђео из Откривења десет сишао при испуњењу временског пророчанства другог Тешко (ислам). Протестанти су при првом разочарању одбацили пророчко време, јер им је погрешно предсказање пружило изговор да више не траже истину. Тема свих прекретница у милеритској историји била је „временско пророчанство“.
On September 11, 2001, the angel of Revelation eighteen descended at the fulfillment of the prophecy of the third Woe (Islam). The theme of all of the waymarks in the last days is Islam. The first disappointment marks the end of a cleansing of the former covenant people, as the former covenant people were then provided with an excuse for no longer seeking the truth. The testing time then began for “the virgins” of the last days, for the testing of the former covenant people that began with the descent of the angel, ended at the first disappointment. Thus, the testing of those who are represented as virgins began, and that process of testing will ultimately manifest whether the virgins are either foolish or wise.
Дана 11. септембра 2001. године, анђео из Откривења осамнаест сишао је при испуњењу пророчанства о трећем тешкоме јаду (ислам). Тема свих путоказа у последњим данима јесте ислам. Прво разочарање означава крај једног чишћења народа бившег завета, пошто је народу бившег завета тада био дат изговор да више не тражи истину. Тада је отпочело време кушања за „девице“ последњих дана, јер је време испитивања народа бившег завета, које је започело силаском анђела, окончано при првом разочарању. Тако је отпочело испитивање оних који су представљени као девице, и тај процес испитивања ће на крају показати да ли су девице луде или мудре.
Between the first and the last disappointment is the message of the Midnight Cry. The theme of the message of the Midnight Cry for the Millerites was “time”, and the theme of the message of the Midnight Cry in the last days is “Islam”. In Miller’s dream he is awakened with a shout (cry), and at that time, his jewels shine ten times brighter than they formerly shone. The jewels upon the charts that directly identifies a prediction for the last days is Islam and the investigative judgment. As such, the tests of the “message” of the Midnight Cry and of the “experience” represented by the investigative judgment, is not for the former covenant people, but for those who profess to be the last virgins.
Између првог и последњег разочарања налази се вест Поноћног вапаја. Тема вести Поноћног вапаја за милерите била је „време“, а тема вести Поноћног вапаја у последњим данима јесте „ислам“. У Милеровом сну он бива пробуђен узвиком (вапајем), и у то време његови драгуљи сијају десет пута јаче него што су раније сијали. Драгуљи на картама који непосредно идентификују предсказање за последње дане јесу ислам и истражни суд. Стога испити „поруке“ Поноћног вапаја и „искуства“ представљеног истражним судом нису за некадашњи заветни народ, него за оне који тврде да су последње девице.
The illustration that is produced when both charts are brought together, which identifies the history of the first to the last disappointment, identifies that in the time when the “hidden history” of the Seven Thunders is occurring, the final work of the investigative judgment is being accomplished. That final work is the sealing of the one hundred and forty-four thousand, and it takes place during the “troublous times” of Daniel nine, during the angering of the nations in Revelation eleven, the holding of the “four winds” of Revelation chapter seven, the “staying of the rough wind in the day of the east wind,” of Isaiah chapter twenty-seven, and the restraint of the “angry horse that is seeking to break loose and bring death and destruction” upon the world. All of these prophetic witnesses represent Islam of the third Woe, as represented upon the sacred charts.
Илустрација која настаје када се обе карте сједине, и која препознаје историју од првог до последњег разочарања, показује да се у време када се одвија „скривена историја“ Седам громова, извршава завршно дело истражног суда. То завршно дело јесте запечаћење сто четрдесет и четири хиљаде, и одвија се током „тешких времена“ из Данила девет, током разгневљења народа у Откривењу једанаест, задржавања „четири ветра“ из седмог поглавља Откривења, „заустављања љутога ветра у дан источнога ветра“ из двадесет седмог поглавља Исаије, и обуздавања „гневнога коња који настоји да се отргне и донесе смрт и разарање“ на свет. Сви ови пророчки сведоци представљају ислам трећег Тешко, као што је приказано на светим картама.
The three primary elements of the two sacred charts of Habakkuk that are specifically addressing events that were future to the publication of the charts, is the sealing of the one hundred and forty-four thousand, Islam and the fulfillment of the parable of the ten virgins. The charts identify a testing, sealing process of both an “experience” and a “message.” The experience necessary for a foolish virgin is “Christ in you the hope of glory”, which represents the perfection represented by the one hundred and forty-four thousand.
Три основна елемента две свете карте Авакума, које се посебно односе на догађаје који су у време објављивања тих карата још били будући, јесу запечаћење сто четрдесет и четири хиљаде, ислам и испуњење приче о десет девојака. Карте указују на процес испитивања и запечаћења и једног „искуства“ и једне „поруке“. Искуство неопходно за луду девојку јесте „Христос у вама, нада славе“, што представља савршенство које представља сто четрдесет и четири хиљаде.
Even the mystery which hath been hid from ages and from generations, but now is made manifest to his saints: To whom God would make known what is the riches of the glory of this mystery among the Gentiles; which is Christ in you, the hope of glory: Whom we preach, warning every man, and teaching every man in all wisdom; that we may present every man perfect in Christ Jesus. Colossians 1:26–28.
И тајну сакривену од векова и од нараштаја, а сада јављену светима Његовим; којима Бог хтеде обзнанити какво је богатство славе ове тајне међу незнабошцима: која је Христос у вама, нада славе; Кога ми проповедамо, саветујући свакога човека и учећи свакога човека у свакој мудрости, да покажемо свакога човека савршена у Христу Исусу. Колошанима 1:26–28.
The one hundred and forty-four thousand are represented as a group of people who have came out of a “captivity”. The captivity that is directly represented in the book of Revelation is the captivity of being dead in the street for three and a half days, as represented in Revelation chapter eleven. The captivity of a symbolic death is representing the “seven times” of Leviticus twenty-six, and that captivity requires the manifestation of repentance, as illustrated by Daniel’s prayer, in chapter nine.
Сто четрдесет и четири хиљаде представљени су као скупина људи која је изашла из „ропства“. Ропство које је непосредно представљено у књизи Откривења јесте ропство у томе да се буде мртав на улици три и по дана, као што је приказано у једанаестом поглављу Откривења. Ропство симболичке смрти представља „седам времена“ из Левитске двадесет шесте, а то ропство захтева испољавање покајања, као што је приказано Даниловом молитвом у деветом поглављу.
When the dead dry bones are brought back to life, they are immediately lifted up as an “ensign”. In death they were without Christ within them, the hope of glory. Part of their required repentance was their acknowledgment that they had walked contrary to God, and that God had walked contrary to them. When they meet the requirements prophetically identified, Christ then “comes suddenly to His temple”, and the “experience” is attained that is needed in order to be a member of the ensign that is then lifted up.
Када мртве суве кости буду враћене у живот, оне се одмах подижу као „застава“. У смрти су биле без Христа у себи, наде славе. Део њиховог неопходног покајања било је њихово признање да су ходили насупрот Богу и да је Бог ходио насупрот њима. Када испуне пророчки назначене услове, Христос тада „изненада долази у свој храм“, и задобија се „искуство“ које је потребно да би неко био члан заставе која се тада подиже.
The “experience” that is illustrated when the two charts are brought together, is accomplished by the final work of Christ in the heavenly sanctuary. That “experience” is represented by the “mareh” vision, which is the vision of “the appearance”. The “message” that is needed is the “chazon” vision, of prophetic history. That “message” is identified as the message of God’s impending judgment upon a rebellious world that is brought about by Islam of the third Woe.
„Искуство“ које је приказано када се два дијаграма доведу заједно, остварује се завршним Христовим делом у небеској светињи. То „искуство“ представљено је визијом „mareh“, која је визија „појаве“. „Порука“ која је потребна јесте визија „chazon“, визија пророчке историје. Та „порука“ је означена као порука о Божјем надолазећем суду над побуњеним светом, који бива доведен исламом трећег Тешко.
In 1856, the Lord sought to finish the rebuilding of spiritual Jerusalem in Adventism. Under the arrival of the three angels from 1798 unto 1844, the Millerite temple had been built upon the foundations, represented as “jewels” in Miller’s dream, as represented by the prophetic truths on the two pioneer charts (1843 and 1850) that fulfilled Habakkuk chapter two. He then led His people to erect the wall of His seventh-day Sabbath law, and returned them to the “old paths” of ancient Israel to finish the work of the “street to walk in”. BUT, the old path included a doctrine, a prophecy, that was designed to test and separate them. In 1863, Adventism failed the test of the “seven times”, and began to wander in the wilderness of Laodicea.
Године 1856. Господ је настојао да доврши обнову духовног Јерусалима у адвентизму. Под доласком трију анђела од 1798. до 1844. године, милеритски храм био је саграђен на темељима, представљеним као „драгуљи“ у Милеровом сну, као што су то представљале пророчке истине на двема пионирским картама (1843. и 1850.) које су испуниле друго поглавље Авакума. Потом је повео Свој народ да подигне зид Његовог закона о суботи седмога дана и вратио их на „старе стазе“ древног Израиља да доврше дело „улице по којој се ходи“. АЛИ, стара стаза је укључивала једну доктрину, једно пророчанство, које је било одређено да их испита и одвоји. Године 1863. адвентизам је пао на испиту „седам времена“ и почео да лута по пустињи Лаодикије.
October 22, 1844, typifies the soon-coming Sunday law, and at the Sunday law the work will be accomplished represented by the forty-nine years of finishing the street and wall in troublous times, as identified by Daniel.
22. октобар 1844. године представља праслику ускоро долазећег закона о недељи, а при закону о недељи биће извршено дело представљено са четрдесет и девет година довршавања улице и зида у тегобним временима, како је то утврдио Данило.
Know therefore and understand, that from the going forth of the commandment to restore and to build Jerusalem unto the Messiah the Prince shall be seven weeks, and threescore and two weeks: the street shall be built again, and the wall, even in troublous times. Daniel 9:25.
Знај, дакле, и разуми: од издавања заповести да се Јерусалим обнови и сазида до Месије Кнеза биће седам недеља и шездесет и две недеље; и трг ће опет бити сазидан, и зид, и то у тешка времена. Данило 9:25.
All the prophets agree with one another, and the “troublous times” of Daniel is also identified in the passage from Early Writings which we have been considering.
Сви пророци су сагласни један с другим, а „тешка времена“ из Данила такође су поистовећена у одломку из Раних списа који смо разматрали.
“At that time, while the work of salvation is closing, trouble will be coming on the earth, and the nations will be angry, yet held in check so as not to prevent the work of the third angel. At that time the ‘latter rain,’ or refreshing from the presence of the Lord, will come, to give power to the loud voice of the third angel, and prepare the saints to stand in the period when the seven last plagues shall be poured out.” Early Writings, 85.
„У то време, док се дело спасења приводи крају, невоља ће долазити на земљу, и народи ће се гневити, али ће бити задржани да не би спречили дело трећег анђела. У то време доћи ће ‘позни дажд’, или освежење од присуства Господњег, да дадне силу силном гласу трећег анђела и припреми свете да опстану у раздобљу када се буде излило седам последњих зала.” Early Writings, 85.
We will continue this study in the next article.
Наставићемо ово проучавање у следећем чланку.
“Just as long as those who profess the truth are serving Satan, his hellish shadow will cut off their views of God and heaven. They will be as those who have lost their first love. They cannot view eternal realities. That which God has prepared for us is represented in Zechariah, chapters 3 and 4, and 4:12–14: ‘And I answered again, and said unto him, What be these two olive branches which through the two golden pipes empty the golden oil out of themselves? And he answered me and said, Knowest thou not what these be? And I said, No, my Lord. Then said he, These are the two anointed ones, that stand by the Lord of the whole earth.’
„Све док они који исповедају истину служе Сотони, његова паклена сенка заклањаће им поглед на Бога и на небо. Биће као они који су изгубили своју прву љубав. Они не могу сагледавати вечне стварности. Оно што је Бог припремио за нас представљено је у Захарији, главама 3 и 4, и 4:12–14: ‘И одговорих опет и рекох му: Шта су оне две маслинове гранчице, које кроз две златне цеви изливају из себе златно уље? А он ми одговори и рече: Не знаш ли шта су то? И рекох: Не, господару мој. Тада рече: То су два помазаника, који стоје крај Господара све земље.’“
“The Lord is full of resources. He has no lack of facilities. It is because of our lack of faith, our earthliness, our cheap talk, our unbelief, manifested in our conversation, that dark shadows gather about us. Christ is not revealed in word or character as the One altogether lovely, and the chiefest among ten thousand. When the soul is content to lift itself up unto vanity, the Spirit of the Lord can do little for it. Our shortsighted vision beholds the shadow, but cannot see the glory beyond. Angels are holding the four winds, represented as an angry horse seeking to break loose and rush over the face of the whole earth, bearing destruction and death in its path.
„Господ је пун свих средстава. Њему не недостају могућности. Због нашег недостатка вере, наше земаљскости, наших празних речи, нашег неверства, које се показује у нашем говору, тамне сенке се скупљају око нас. Христос се не открива ни у речи ни у карактеру као Онај који је сав у љупкости и најузвишенији међу десет хиљада. Када је душа задовољна тиме да се уздиже ка таштини, Дух Господњи може мало учинити за њу. Наш кратковиди вид посматра сенку, али не може да види славу с оне стране. Анђели задржавају четири ветра, представљена као гневни коњ који настоји да се отргне и јурне преко лица целе земље, носећи на своме путу разорење и смрт.
“Shall we sleep on the very verge of the eternal world? Shall we be dull and cold and dead? Oh, that we might have in our churches the Spirit and breath of God breathed into His people, that they might stand upon their feet and live. We need to see that the way is narrow, and the gate strait. But as we pass through the strait gate, its wideness is without limit.” Manuscript Releases, volume 20, 217.
„Хоћемо ли спавати на самом рубу вечнога света? Хоћемо ли бити троми и хладни и мртви? О, да бисмо у нашим црквама имали Духа и дах Божји, удахнут у Његов народ, да би стао на своје ноге и живео. Треба да увидимо да је пут узак, и врата тесна. Али када прођемо кроз тесна врата, њихова ширина је без границе.” Manuscript Releases, volume 20, 217.