Truth is established upon the testimony of two or three, and the application of the four abominations of Ezekiel chapter eight, as the four generations of Laodicean Adventism, has several witnesses. In earlier articles it was identified that the seven churches of Revelation chapters two and three not only represented the history of modern Israel from the time of the apostles unto the end of the world, but also that those seven churches represented the history of ancient Israel from the time of Moses unto the time of Christ.
Истина се утврђује на сведочанству двојице или тројице, а примена четири гадости из осме главе Језекиљеве, као четири нараштаја лаодикијског адвентизма, има неколико сведока. У ранијим чланцима било је утврђено да седам цркава из друге и треће главе Откривења не само што представљају историју савременог Израиља од времена апостола до свршетка света, него и да тих седам цркава представљају историју старога Израиља од времена Мојсија до времена Христа.
The church of Ephesus represented both the early Christian church, and also ancient Israel from Moses unto the time of the Judges. The church of Smyrna represented the period of persecution from the time of the disciples, unto the Roman emperor Constantine, and also the period of the Judges, when every man did what was right in his own eyes. The church of Pergamos represented the period of compromise from Constantine unto the papacy in 538, but also the period when ancient Israel rejected God and chose a king, and continually compromised with the pagan kingdoms they were surrounded by. The fourth church of Thyatira represented by Jezebel, is the period of papal rule from the year 538 unto 1798, and also the seventy-year captivity of ancient Israel in Babylon.
Црква у Ефесу представљала је и рану хришћанску цркву, као и древни Израел од Мојсија до времена судија. Црква у Смирни представљала је раздобље прогона од времена ученика до римског цара Константина, а такође и раздобље судија, када је свако чинио оно што му је било право у сопственим очима. Црква у Пергаму представљала је раздобље компромиса од Константина до папства 538. године, али и раздобље када је древни Израел одбацио Бога и изабрао цара, те непрестано правио компромисе са паганским царствима којима је био окружен. Четврта црква, Тијатира, представљена Језавељом, јесте раздобље папске владавине од 538. до 1798. године, а такође и седамдесетогодишње ропство древног Израела у Вавилону.
Those four churches also represent the four generations of Adventism, and provide a witness to applying Ezekiel’s four abominations to the four generations. The rebellion of 1863, was represented by the first generation of ancient Israel as illustrated by the rebellion of Aaron’s golden calf. The first generation includes the counsel given to the church of Ephesus, which identifies that God’s people had left their first love, and needed to repent and return to their first love. In 1863, the first love, as represented by William Miller’s jewels (the foundational truths, especially the “seven times”), were set aside, and God’s people were counselled to return.
Te četiri crkve takođe predstavljaju četiri generacije adventizma i pružaju svedočanstvo za primenu Jezekiljevih četiriju gadosti na te četiri generacije. Pobuna iz 1863. godine bila je predstavljena prvom generacijom drevnoga Izraela, kao što je prikazano pobunom oko Aronovog zlatnog teleta. Prva generacija obuhvata savet dat crkvi u Efesu, koji pokazuje da je Božji narod ostavio svoju prvu ljubav i da je trebalo da se pokaje i vrati svojoj prvoj ljubavi. Godine 1863, prva ljubav, predstavljena draguljima Vilijama Milera (temeljne istine, naročito „sedam vremena“), bila je stavljena po strani, i Božji narod bio je pozvan da se vrati.
Nevertheless I have somewhat against thee, because thou hast left thy first love. Remember therefore from whence thou art fallen, and repent, and do the first works; or else I will come unto thee quickly, and will remove thy candlestick out of his place, except thou repent. Revelation 2:4, 5.
Али имам нешто против тебе, јер си оставио своју прву љубав. Сети се, дакле, одакле си пао, и покај се, и чини прва дела; иначе ћу доћи к теби ускоро, и уклонићу твој свећњак с његовог места, ако се не покајеш. Откривење 2:4, 5.
The Millerites had struggled with apostate Protestantism, who Jeremiah called the “assembly of mockers,” and waited patiently for the vision to arrive, for when it did arrive it would not lie. The “assembly of mockers” were represented by the old prophet that lied to the prophet of Judah, who had presented the rebuke upon Jeroboam’s counterfeit worship.
Милерити су се борили са отпадничким протестантизмом, који је Јеремија назвао „збором подругљиваца“, и стрпљиво су чекали да виђење дође, јер када би дошло, не би слагало. „Збор подругљиваца“ био је представљен старим пророком који је слагао пророку из Јуде, који је изнео укор против Јеровоамовог кривотвореног богослужења.
I know thy works, and thy labour, and thy patience, and how thou canst not bear them which are evil: and thou hast tried them which say they are apostles, and are not, and hast found them liars: And hast borne, and hast patience, and for my name’s sake hast laboured, and hast not fainted. Revelation 2:2, 3.
Знам дела твоја, и труд твој, и трпљење твоје, и да не можеш подносити зле; и испитао си оне који говоре да су апостоли, а нису, и нашао си да су лажови; и поднео си, и имаш трпљење, и ради имена мојега трудио си се, и ниси малаксао. Откривење 2:2, 3.
The second church of Smyrna represented the period of persecution in the early Christian church, that consisted of genuine martyrs and some who brought persecution upon themselves for less than holy motivations. It also represented the time of the Judges when every man in ancient Israel did whatever seemed right in his own eyes. The generation of rebellion that began in 1888, identified a period of persecution against the Spirit of Prophecy, the chosen messengers of the hour, and the Holy Spirit. It introduced a period when the ancient men of Laodicean Adventism chose to do whatever seemed right in their own eyes, as witnessed by men such as Kellogg, Prescott and Daniells.
Друга црква, Смирна, представљала је раздобље прогона у раној хришћанској цркви, које се састојало од истинских мученика и неких који су навукли прогон на себе из побуда мање него светих. Она је такође представљала време Судија, када је сваки човек у древном Израиљу чинио шта му се чинило право у његовим сопственим очима. Нараштај побуне који је започео 1888. године означио је раздобље прогона против Духа пророштва, изабраних весника часа и Светога Духа. Он је увео раздобље у коме су древни људи лаодикијског адвентизма изабрали да чине шта год им се чинило право у њиховим сопственим очима, као што се види на примеру људи као што су Келог, Прескот и Денијелс.
The faithful few in that time were to be in mortal spiritual combat with a class that claimed to be Jews, but were not. Despite the positions of leadership, they were of the synagogue of Satan, as testified to by Sister White identifying that some were being directed “by angels that had been expelled from heaven.” They claimed to be wise, but were foolish. There was no condemnation placed upon the wise in that period of time, but an encouragement to be faithful unto death. In 1915, the last words Sister White ever spoke was, “I know in whom I have believed,” for she had been faithful unto death.
Верна неколицина у то време требало је да буде у смртној духовној борби с једном класом која је тврдила да су Јевреји, а нису били. Упркос положајима вођства, припадали су синагоги Сотониној, што потврђује сведочанство сестре Вајт, која је указала да су неки били вођени „од анђела који су били избачени с неба“. Тврдили су да су мудри, али су били луди. У том временском раздобљу никаква осуда није била изречена над мудрима, него охрабрење да буду верни до смрти. Године 1915, последње речи које је сестра Вајт икада изговорила биле су: „Знам коме веровах“, јер је била верна до смрти.
I know thy works, and tribulation, and poverty, (but thou art rich) and I know the blasphemy of them which say they are Jews, and are not, but are the synagogue of Satan. Fear none of those things which thou shalt suffer: behold, the devil shall cast some of you into prison, that ye may be tried; and ye shall have tribulation ten days: be thou faithful unto death, and I will give thee a crown of life. Revelation 2:9, 10.
Знам дела твоја, и невољу, и сиромаштво, (али си богат), и знам хулу оних који говоре да су Јудејци, а нису, него су синагога Сатанина. Не бој се ничега што ћеш пострадати: ево, ђаво ће неке од вас бацити у тамницу, да будете искушани; и имаћете невољу десет дана: буди веран до смрти, и даћу ти венац живота. Откривење 2:9, 10.
The church of Pergamos represented the compromise between truth and error, between paganism and Christianity, in the time of the emperor Constantine, and also the compromise of ancient Israel that occurred during the history of the kings. It represented the mixture of truth and error, which can only produce error. It was represented by the 1919 Bible conference where the publication of the book, “The Doctrine of Christ”, was brought about in order to create an Adventist message that more closely represented the false gospel of apostate Protestantism. It was in the third generation of Adventism where the great compromises of truth occurred.
Црква у Пергаму представљала је компромис између истине и заблуде, између паганизма и хришћанства, у време цара Константина, а такође и компромис древног Израиља који се догодио током историје царева. Она је представљала мешавину истине и заблуде, која може произвести једино заблуду. Била је представљена Библијском конференцијом 1919. године, на којој је омогућено објављивање књиге „Христова наука“, како би се створила адвентистичка порука која би ближе одражавала лажно јеванђеље отпалог протестантизма. Управо у трећем нараштају адвентизма дошло је до великих компромиса са истином.
It was in that generation, beginning in 1919, that the church began the compromise that produced the Church Manual. It was in that generation, beginning in 1919, that the church began the compromise that required accreditation in both the schools of health and religion. It was in that generation that the move to the modern Catholic-based Bibles was initiated. It was in that history that the willingness of the leadership to establish relationships with regimes that were openly anti-Christian occurred.
У тој генерацији, почев од 1919. године, црква је започела компромис који је произвео Црквени приручник. У тој генерацији, почев од 1919. године, црква је започела компромис који је захтевао акредитацију како у школама здравства, тако и у школама вере. У тој генерацији покренут је прелаз на савремене Библије засноване на католичкој основи. У тој историји дошло је до спремности руководства да успоставља односе са режимима који су били отворено антихришћански.
The practice had been born into infancy in the Civil War, when the Laodicean leadership formed a legal relationship with the government of the United States, in order to have a better outcome for the young men in the church that were to be drafted into the deadliest war in American history, was repeated at the outset of the First World War when the General Conference president, A. G. Daniells, interacted with the German government, giving his approval for Germany to draft and force young men to serve in the military, and to bear arms, and to disregard the Sabbath. That action by Daniells brought about a separation that produced the various splinters of the Seventh-day Adventist Reform movement that exist to this very day.
Та пракса, која је у свом зачетку настала у време Грађанског рата, када је лаодикијско вођство успоставило правни однос са владом Сједињених Држава, како би обезбедило повољнији исход за младиће у цркви који су требало да буду регрутовани у најсмртоноснији рат у америчкој историји, поновљена је на почетку Првог светског рата, када је председник Генералне конференције, А. Г. Данијелс, ступио у везу са немачком владом, дајући своје одобрење да Немачка регрутује и принуди младиће да служе у војсци, да носе оружје и да занемаре суботу. Тај Данијелсов поступак довео је до раздвајања које је произвело различите огранке реформног покрета Адвентиста седмог дана који постоје све до данас.
That compromise continued with Hitler’s Nazi Germany, and thereafter with the nations that made up the Soviet Union, and it is still upheld today in regimes such as China. The compromise of the third generation in its relation to statecraft had been typified by the compromise of the ancient kings of Israel and Constantine as symbolized in the church of Pergamos. That period also represented the compromise of its churchcraft with the false gospel of peace and safety represented by Prescott’s “The Doctrine of Christ”.
Тај компромис се наставио са Хитлеровом нацистичком Немачком, а потом и са народима који су сачињавали Совјетски Савез, и још се и данас одржава у режимима као што је Кина. Компромис треће генерације у њеном односу према државничком умећу био је унапред изображен компромисом древних царева Израиља и Константина, како је то симболизовано у цркви у Пергаму. Тај период је такође представљао компромис њене црквене политике са лажним јеванђељем мира и безбедности, представљеним Прескотовим „Науком о Христу“.
I know thy works and where thou dwellest, even where Satan’s seat is: and thou holdest fast my name, and hast not denied my faith, even in those days wherein Antipas was my faithful martyr, who was slain among you, where Satan dwelleth. But I have a few things against thee, because thou hast there them that hold the doctrine of Balaam, who taught Balac to cast a stumblingblock before the children of Israel, to eat things sacrificed unto idols, and to commit fornication. Revelation 2:13, 14.
Знам твоја дела и где обитаваш, тамо где је престо Сатанин; и чврсто се држиш мога имена, и ниси се одрекао моје вере, ни у дане када Антипа, мој верни мученик, би убијен међу вама, тамо где Сатана обитава. Али имам неколико ствари против тебе: што имаш ту оне који се држе науке Валамове, који је поучио Валака да постави саблазан пред синове Израиљеве, да једу идолске жртве и да чине блуд. Откривење 2:13, 14.
The fornication identifies the work of the General Conference in aligning themselves with nations such as Nazi Germany, and the Soviet Union under the pretext of maintaining necessary working relationships with the corrupt governments, while disregarding the faithful in those nations that suffered persecution from the various regimes they had joined with. The food sacrificed to idols represented the false methodology of apostate Protestantism and Catholicism that was then firmly established in universities of Laodicean Adventism, that had agreed to be governed by the guidelines of apostate methodologies, both in religion and health.
Блуд означава дело Генералне конференције у томе што се сврстала уз народе као што су нацистичка Немачка и Совјетски Савез, под изговором одржавања нужних радних односа са поквареним владама, док је занемаривала верне у тим народима који су трпели прогонство од разних режима с којима се била удружила. Храна жртвована идолима представљала је лажну методологију отпалог протестантизма и католицизма, која је тада била чврсто утврђена на универзитетима лаодикијског адвентизма, који су пристали да буду управљани смерницама отпадничких методологија, како у религији тако и у здравству.
Jesus illustrated the end of the third generation as he did with the beginning, for He marked the arrival of the fourth generation with the publication of the book, Questions on Doctrine published in 1957, which fully rejected the primary salvation distinction that exists between truth and the erroneous ideas of apostate Protestantism and Catholicism. The book of course has several erroneous teachings, but essentially it teaches that it is impossible to live victorious in Christ, until after a person is miraculously changed at the Second Coming. The book marked the beginning of the generation where the twenty-five ancient men were to bow down to the sun. The political and religious elements necessary to allow the Laodicean Adventist church to accept the worship of Sunday at the soon coming Sunday law had arrived.
Исус је приказао крај трећег нараштаја као што је приказао и његов почетак, јер је обележио долазак четвртог нараштаја објављивањем књиге *Questions on Doctrine*, објављене 1957. године, која је у потпуности одбацила првенствену разлику у погледу спасења која постоји између истине и погрешних идеја отпалог протестантизма и католицизма. Та књига, наравно, садржи више погрешних учења, али у суштини учи да је немогуће живети победоносно у Христу све док човек не буде чудесно промењен приликом Другог доласка. Та књига је означила почетак нараштаја у којем је требало да се двадесет и пет старих људи поклоне сунцу. Политички и верски елементи неопходни да би лаодикијска адвентистичка црква прихватила обожавање недеље при ускоро долазећем закону о недељи били су приспели.
The fourth abomination of Ezekiel occurs when the faithful few in chapter nine are receiving a seal upon their foreheads, just before the destroying angels begin their work. The vision begins in verse one, of chapter eight on the fifth day, of the sixth month, of the sixth year. The vision begins the day before the execution of the judgment upon those who bow down to the sun, which is the mark of papal authority, and the number of his name is “666.”
Четврта гадост код Језекиља јавља се онда када она верна неколицина у деветој глави прима печат на своја чела, управо пре него што анђели затиритељи започну своје дело. Виђење почиње у првом стиху осме главе, петога дана, шестога месеца, шесте године. Виђење почиње дан уочи извршења суда над онима који се клањају сунцу, што је жиг папског ауторитета, а број имена његова јесте „666“.
The work of the sealing of the one hundred and forty-four thousand began on September 11, 2001 with the attack upon the earth beast carried out by the third woe of Islam. That attack made the nations angry, and marked the arrival of the latter rain. But the latter rain would only be recognized by those who would be led back to the foundations of Adventism to see that the three Woes of Islam are a foundational truth. At that point in time, those who were led back to the old paths that Jeremiah identifies as “the rest” (which is the latter rain), would either become watchmen that blew the trumpet of the third Woe, or they would be those who refused to hearken to the sound of the trumpet, and thus refusing to walk in the old paths.
Дело запечаћења сто четрдесет и четири хиљаде отпочело је 11. септембра 2001. године нападом на звер из земље, извршеним посредством трећег аваја ислама. Тај напад је разгневио народе и означио долазак позног дажда. Али позни дажд могли су препознати само они који би били враћени темељима адвентизма да би увидели да су три аваја ислама једна темељна истина. У том тренутку, они који су били враћени на старе стазе, које Јеремија означава као „покој“ (што је позни дажд), или би постали стражари који су затрубили у трубу трећег аваја, или би били они који су одбили да послушају звук трубе, те су тако одбили да ходе старим стазама.
They were then tested by the sin of their father’s rebellion of 1863. At the very same point in time, a message arrived of the righteousness of Christ, which is “justification by faith in verity”. It was the Laodicean message of Jones and Waggoner, and it was the message of Ezekiel to the dead dry bones that came from the “four winds”, which are a symbol of Islam of the third woe (the “angry horse” seeking to break loose). Those faithful few were then tested by the sin of their father’s rebellion of 1888, as the mighty angel of Revelation eighteen descended when the great buildings of New York City were thrown down, and Revelation chapter eighteen, verses one through three was fulfilled.
Тада су били искушани грехом побуне својих отаца из 1863. Управо у то исто време стигла је вест о Христовој праведности, која је „оправдање вером у истини“. То је била Лаодикијска порука Џоунса и Вагонера, и то је била Језекиљева порука мртвим сувим костима која је дошла са „четири ветра“, који су симбол ислама треће невоље („гневни коњ“ који настоји да се отргне). Та неколицина верних тада је била искушана грехом побуне својих отаца из 1888, док је моћни анђео из Откривења осамнаесте главе сишао када су велике зграде града Њујорка биле оборене, и Откривење, глава осамнаеста, стихови један до три, испунило се.
They were then tested by the identification of the message of the latter rain. Was the latter rain a manifestation of the power of God as in past ages, or were the manifestations of God’s power only in the past? The faithful few were then tested by the rebellion of their father’s rebellion in 1919. How the faithful few navigate through those three tests determines whether they will receive the seal of God in their foreheads, or find themselves bowing down to the sun with the twenty-five elders of Laodicean Adventism.
Затим су били испитани препознавањем поруке позне кише. Да ли је позна киша била пројава Божје силе као у прошлим вековима, или су пројаве Божје силе припадале само прошлости? Верна неколицина је потом била испитана побуном побуне својих отаца 1919. године. Начин на који верна неколицина пролази кроз та три испита одређује да ли ће примити печат Божји на своја чела, или ће се наћи како се клањају сунцу са двадесет и пет старешина лаодикијског адвентизма.
All the rebellions of the four generations of Laodicean Adventism find their counterpart in September 11, 2001. That date, which Isaiah identified as the “day of the east wind,” marks the beginning of the sealing time of the one hundred and forty-four thousand, and the sealing time is a period of time. The ending of the period has been illustrated by the beginning, for Jesus always illustrates the end of a thing with the beginning of a thing. In the final movements of the sealing process the tests that were represented at the beginning of the period are once again repeated.
Све побуне четири нараштаја лаодикејског адвентизма налазе свој пандан у 11. септембру 2001. године. Тај датум, који је Исаија означио као „дан источног ветра“, обележава почетак времена запечаћења сто четрдесет и четири хиљаде, а време запечаћења јесте један временски период. Крај тог периода приказан је његовим почетком, јер Исус увек илуструје крај нечега почетком нечега. У завршним покретима процеса запечаћења, испити који су били представљени на почетку тог периода поново се понављају.
On September 11, 2001, the tests which were failed by the rebels of Laodicean Adventism as represented by the four abominations of Ezekiel, and by the first four churches of Revelation chapters two and three, arrived, marking the beginning of a testing process that leads either to the mark of the beast, or the seal of God, for those who profess to be Seventh-day Adventists.
Дана 11. септембра 2001. године, наступила су искушења у којима су пали побуњеници лаодикејског адвентизма, представљени четирима гадостима из Језекиља и првим четирима црквама из другог и трећег поглавља Откривења, означавајући почетак једног процеса испитивања који води или ка жигу звери, или ка печату Божјем, за оне који исповедају да су адвентисти седмога дана.
The leadership of Laodicean Adventism has been trapped by the cords of their own deceits, and it is virtually impossible for them to “recognize” a repetition of the manifestation of the power of God as represented by previous reformatory movements, including the reform movement that brought Adventism into existence. The ancient men scattered and covered up the doctrines that are represented by Miller’s jewels with counterfeit coins and jewels. The casket of the King James Bible has been relegated to the times of archaic language and replaced with modern language Bibles that are expressed in the terminology of the man of sin.
Вођство лаодикијског адвентизма заплело се у уже сопствених превара, и за њих је готово немогуће да „препознају“ понављање пројаве Божје силе, какво је представљено ранијим реформним покретима, укључујући и реформни покрет који је довео до настанка адвентизма. Стари људи су расули и затрпали доктрине које су представљене Милеровим драгуљима кривотвореним новчићима и драгуљима. Ковчежић Библије краља Џејмса потиснут је у времена архаичног језика и замењен Библијама на савременом језику, израженим у терминологији човека греха.
Were any of the ancient men willing to consider the possibility that the latter rain message is not a peace and safety message, it would be virtually impossible for them to recognize that the manifestations of the power of God in past sacred histories are what specifically identify the sealing of the one hundred and forty-four thousand. More difficult yet for them to recognize is that the sacred histories that most directly identify the sealing of the one hundred and forty-four thousand are the sacred histories that fulfill Malachi chapter three, for Malachi chapter three establishes that there is always a messenger who prepares the way for the sudden arrival of the Messenger of the Covenant. That messenger was represented by the prophet Elijah who boldly proclaimed that there would be no rain in his history, except if it comes through his ministry.
Када би ико од древних људи био вољан да размотри могућност да порука позног дажда није порука о миру и безбедности, било би им готово немогуће да препознају да су управо пројаве силе Божје у светим историјама прошлости оно што посебно поистовећује запечаћење сто четрдесет и четири хиљаде. Још теже би им било да препознају да су свете историје које најнепосредније поистовећују запечаћење сто четрдесет и четири хиљаде управо оне свете историје које испуњавају треће поглавље Малахије, јер треће поглавље Малахије утврђује да увек постоји гласник који припрема пут за изненадни долазак Гласника Завета. Тај гласник био је представљен пророком Илијом, који је смело објавио да у његовој историји неће бити дажда, осим ако не дође кроз његову службу.
Ezekiel’s seventy elders would find it ridiculous to accept that their claim to be the temple of the Lord, was unfounded, and actually represented the claim of a people who were being passed by, just as the vineyard was given to those who bear the fruits worthy of the vineyard. The message of the third Woe, the messenger that prepares the way, the song of the vineyard, all testify against the traditions and customs which they had placed their confidence in, and represents an almost insurmountable obstacle to recognizing the latter rain.
Језекиљевим седамдесеторицама старешина било би смешно да прихвате да је њихова тврдња да су храм Господњи била неоснована, и да је заправо представљала право народа који је бивао мимоилазен, као што је виноград био дат онима који доносе плодове достојне винограда. Порука трећег Тешко, гласник који припрема пут, песма о винограду — све то сведочи против предања и обичаја у које су полагали своје поверење, и представља готово непремостиву препреку за препознавање позне кише.
The conclusion of the sealing of the one hundred and forty-four thousand manifests the same tests for those who have claimed to “recognize” the role of Islam of the third Woe. The “increase of knowledge” which launched the movement of the Millerites began at the end of “seven times” in 1798. The “increase of knowledge” which launched the movement of the one hundred and forty-four thousand began at the end of a symbolic “seven times” (one hundred and twenty-six years) in 1989. During those one hundred and twenty-six years of escalating apostasy, Laodicean Adventism has reached its fourth and final generation.
Завршетак запечаћења сто четрдесет и четири хиљаде показује иста искушења за оне који су тврдили да „препознају“ улогу ислама трећег Јао. „Умножавање знања“, које је покренуло милеритски покрет, започело је на крају „седам времена“ 1798. године. „Умножавање знања“, које је покренуло покрет сто четрдесет и четири хиљаде, започело је на крају симболичних „седам времена“ (сто двадесет и шест година) 1989. године. Током тих сто двадесет и шест година све веће апостасије, лаодикијски адвентизам је достигао свој четврти и последњи нараштај.
It is the third and fourth generation that a nation or people fill their cup of probationary time, and that time has now arrived. The “increase of knowledge” from the book of Daniel that is represented by the Hiddekel River is also the knowledge that is increased, when the Revelation of Jesus Christ is unsealed just before probation closes.
Трећи и четврти нараштај су они у којима народ или племе навршава чашу свога времена кушње, и то време је сада наступило. „Умножавање знања“ из књиге пророка Данила, које је представљено реком Хидекелом, уједно је и знање које се умножава када се Откривење Исуса Христа отпечати непосредно пре него што се време милости затвори.
We will take up the last three chapters of the book of Daniel in the next article.
Последња три поглавља књиге пророка Данила размотрићемо у следећем чланку.
“The days are fast approaching when there will be great perplexity and confusion. Satan, clothed in angel robes, will deceive, if possible, the very elect. There will be gods many and lords many. Every wind of doctrine will be blowing. Those who have rendered supreme homage to ‘science falsely so called’ will not be the leaders then. Those who have trusted to intellect, genius, or talent will not then stand at the head of rank and file. They did not keep pace with the light. Those who have proved themselves unfaithful will not then be entrusted with the flock. In the last solemn work few great men will be engaged. They are self-sufficient, independent of God, and He cannot use them. The Lord has faithful servants, who in the shaking, testing time will be disclosed to view. There are precious ones now hidden who have not bowed the knee to Baal. They have not had the light which has been shining in a concentrated blaze upon you. But it may be under a rough and uninviting exterior the pure brightness of a genuine Christian character will be revealed. In the day time we look toward heaven but do not see the stars. They are there, fixed in the firmament, but the eye cannot distinguish them. In the night we behold their genuine luster.” Testimonies, volume 5, 80, 81.
„Брзо се приближавају дани када ће владати велика недоумица и пометња. Сатана, одевен у анђеоске хаљине, превариће, ако буде могуће, и саме изабране. Биће много богова и много господара. Дуваће сваки ветар науке. Они који су указивали највише поштовање „науци лажно названој“ тада неће бити вође. Они који су се уздали у ум, геније или дар неће тада стајати на челу редова. Они нису ишли у корак са светлошћу. Они који су се показали невернима тада неће бити поверени са стадом. У последњем свечаном делу мало великих људи биће ангажовано. Они су самодовољни, независни од Бога, и Он не може да их употреби. Господ има верне слуге, који ће у времену потреса и кушања бити откривени погледу. Има драгоцених који су сада скривени, који нису приклонили колено Валу. Они нису имали светлост која је на вас сијала сабраним пламеном. Али се може догодити да се испод грубе и непривлачне спољашњости открије чиста светлост истински хришћанског карактера. Дању гледамо ка небу, али не видимо звезде. Оне су тамо, утврђене на небеском своду, али око их не може разликовати. Ноћу посматрамо њихов прави сјај.“ Testimonies, volume 5, 80, 81.