The testing process that begins when the angel descends is represented by the test of whether to take the book out of the angel’s hand and eat it. Those that did choose to eat the message were then destined for a disappointment where the group who refused to eat were left behind. The little book that was to be eaten represented an “increase of knowledge” of the message that had first been unsealed at “the time of the end” at either 1798 or 1989, and then later formalized into a message that would hold the generation then alive accountable to the light of the increased knowledge. In either history, once the prophecy of Islam was fulfilled, then the message to be eaten in the angel’s hand was either received or rejected. If the message represented by the book is rejected, those who do so, and still seek to uphold the profession of still being the chosen of God, are forced to produce a counterfeit latter rain message.
Процес кушања који започиње када анђео силази представљен је пробом да ли узети књижицу из анђелове руке и појести је. Они који су изабрали да поједу поруку потом су били одређени за разочарање, док је група која је одбила да једе била остављена иза. Мала књига која је требало да буде поједена представљала је „умножење знања“ о поруци која је најпре била распечаћена „у време краја“, било 1798. било 1989. године, а затим касније уобличена у поруку која би тада живи нараштај држала одговорним за светлост умноженог знања. У обе историје, када се пророчанство о исламу испунило, тада је порука коју је требало појести из анђелове руке или била примљена или одбачена. Ако је порука представљена књижицом одбачена, они који то чине, а ипак настоје да одрже исповедање да су и даље Божји изабрани, приморани су да произведу кривотворену поруку позног дажда.
On September 11, 2001 the past rebellions of the generations of Adventism were again made testing issues. Habakkuk chapter two identifies a debate that occurs in the prophetic history represented therein, which is a parallel prophetic line to the parable of the ten virgins. When the watchman asked what he shall answer in the history of the parable of the ten virgins, he was commanded to “write the vision, and make it plain upon tables.” The watchmen of Millerite history produced the 1843 chart in 1842, and its production became a waymark. It was the “vision” of Habakkuk two, that had been made plain upon tables that was to speak at the end.
Дана 11. септембра 2001. године, прошле побуне поколења адвентизма поново су постале питања провере. Друго поглавље Авакума указује на расправу која се одвија у пророчкој историји представљеној у њему, која је паралелна пророчка линија са причом о десет девојака. Када је стражар упитао шта ће одговорити у историји приче о десет девојака, било му је заповеђено да „запише утвару и да је разговетно изложи на таблицама“. Стражари милеритске историје начинили су карту из 1843. године 1842. године, и њена израда постала је ознака на путу. То је била „утвара“ из Авакума два, која је била разговетно изложена на таблицама, и која је требало да проговори на крају.
Shortly after September 11, 2001 those who recognized the activity of Islam of the third woe, were led to return to Jeremiah’s “old paths,” and to walk therein. Those “old paths” identified that the three woes of Revelation chapter eight, verse thirteen represented the prophetic role of Islam. Immediately thereafter, Future for America began to reproduce the two charts of Habakkuk chapter two at the very same point in the parallel history of the Millerites, the two charts were set forth as a waymark, which had been represented by the production of the 1843 chart, in 1842.
Убрзо након 11. септембра 2001. године, они који су препознали деловање ислама трећег тешко, били су вођени да се врате Јеремијиним „старим стазама“ и да ходе њима. Те „старе стазе“ су показале да три тешко из Откривења, осме главе, тринаестог стиха, представљају пророчку улогу ислама. Одмах потом, Future for America је почео да умножава две карте из друге главе Авакума управо у истој тачки упоредне историје милерита, када су две карте биле изнесене као оријентир, што је било представљено израдом карте из 1843. године, 1842. године.
“In May, 1842, a General Conference was convened in Boston, [Massachusetts]. At the opening of this meeting, Brethren Charles Fitch and Apollos Hale, of Haverhill, presented the pictorial prophecies of Daniel and John, which they had painted on cloth, with the prophetic numbers, showing their fulfillment. Brother Fitch in explaining from his chart before the Conference, said, while examining these prophecies, he had thought if he could get out something of the kind as here presented it would simplify the subject and make it easier for him to present to an audience. Here was more light in our pathway. These brethren had been doing what the Lord had shown Habakkuk in his vision 2,468 years before, saying, ‘Write the vision and make it plain upon tables, that he may run that readeth it. For the vision is yet for an appointed time.’ Habakkuk 2:2.
„У мају 1842. године сазвана је Генерална конференција у Бостону, [Масачусетс]. При отварању овога скупа, браћа Чарлс Фич и Аполос Хејл, из Хејверхила, представили су сликовита пророштва Данила и Јована, која су насликали на платну, са пророчким бројевима, показујући њихово испуњење. Брат Фич је, објашњавајући са своје карте пред Конференцијом, рекао да је, док је проучавао ова пророштва, помислио да, ако би могао да изнесе нешто такве врсте као што је овде приказано, то би поједноставило предмет и олакшало му да га изложи пред слушаоцима. Овде беше више светлости на нашој стази. Ова браћа су чинила оно што је Господ показао Авакуму у његовом виђењу 2.468 година раније, говорећи: ‘Запиши виђење и учини да буде јасно на таблицама, да може трчати онај који га чита. Јер ће виђење још бити за одређено време.’ Авакум 2:2.“
“After some discussion on the subject, it was voted unanimously to have three hundred similar to this one lithographed, which was soon accomplished. They were called ‘the ‘43 charts.’ This was a very important Conference.” The Autobiography of Joseph Bates, 263.
„После извесне расправе о том предмету, једногласно је изгласано да се литографише три стотине примерака сличних овоме, што је ускоро и учињено. Они су били названи ‘картама из ’43.’ Ово је била веома важна конференција.“ The Autobiography of Joseph Bates, 263.
“It was the united testimony of Second Advent lecturers and papers, when standing on ‘the original faith,’ that the publication of the chart was a fulfillment of Habakkuk 2:2, 3. If the chart was a subject of prophecy (and those who deny it leave the original faith), then it follows that BC 457 was the year from which to date the 2300 days. It was necessary that 1843 should be the first published time in order that ‘the vision’ should ‘tarry,’ or that there should be a tarrying time, in which the virgin band was to slumber and sleep on the great subject of time, just before they were to be aroused by the Midnight Cry.” James White, Second Advent Review and Sabbath Herald, Volume I, Number 2.
„Сједињено сведочанство предавача и листова Другог доласка, док су стајали на ‘првобитној вери,’ било је да је објављивање карте било испуњење Авакума 2:2, 3. Ако је карта била предмет пророштва (а они који то поричу напуштају првобитну веру), онда следи да је 457. пре Христа била година од које треба рачунати 2300 дана. Било је неопходно да 1843. буде прво објављено време, да би ‘виђење’ ‘окаснило,’ или да би постојало време одлагања, у коме је дружина девојака требало да дрема и спава над великим питањем времена, непосредно пре него што буде пробуђена поноћним покликом.” James White, Second Advent Review and Sabbath Herald, Volume I, Number 2.
“Now our history shows that there were hundreds teaching from the same chronological charts that William Miller was, all of one stamp. Then it was the oneness of the message all on one theme, the coming of the Lord Jesus at a certain time, 1844.” Joseph Bates, Early SDA Pamphlets, 17.
„Наша историја сада показује да су постојале стотине оних који су поучавали на основу истих хронолошких карата као и Вилијам Милер, сви истога духа. Тада је јединство поруке било усредсређено на једну тему: долазак Господа Исуса у одређено време, 1844.“ Joseph Bates, Early SDA Pamphlets, 17.
The reprinting of the 1843 and 1850 charts, in the immediate post-September 11, 2001 history was as much a fulfillment of Habakkuk two, as was the publication of the 1843 chart in 1842. The production of the tables is part of the narrative of Habakkuk chapter two, and it had to happen. On September 11, 2001 the rebellion of 1863 was again repeated by those Laodicean Adventists who refused to return to Jeremiah’s “old paths.”
Поновно штампање карата из 1843. и 1850. године, у непосредној историји после 11. септембра 2001, било је исто толико испуњење друге главе Авакума, колико је то било и објављивање карте из 1843. године 1842. године. Израда таблица представља део наратива друге главе Авакума, и то је морало да се догоди. Дана 11. септембра 2001. побуна из 1863. године поново је била поновљена од стране оних лаодикијских адвентиста који су одбили да се врате Јеремијиним „старим стазама“.
“The enemy is seeking to divert the minds of our brethren and sisters from the work of preparing a people to stand in these last days. His sophistries are designed to lead minds away from the perils and duties of the hour. They estimate as of little value the light that Christ came from heaven to give to John for His people. They teach that the scenes just before us are not of sufficient importance to receive special attention. They make of no effect the truth of heavenly origin, and rob the people of God of their past experience, giving them instead a false science. ‘Thus saith the Lord: Stand ye in the ways, and see, and ask for the old paths, where is the good way, and walk therein.’ [Jeremiah 6:16.]
„Непријатељ настоји да одврати умове наше браће и сестара од дела припремања народа да опстане у овим последњим данима. Његове софистерије смишљене су да одведу умове од опасности и дужности овога часа. Они сматрају да светлост коју је Христос дошао с неба да да Јовану за свој народ има малу вредност. Они уче да призори који су управо пред нама нису од довољне важности да би им се посветила нарочита пажња. Они обеснажују истину небеског порекла и отимају Божјем народу његово прошло искуство, дајући му уместо тога лажну науку. ‘Овако вели Господ: Станите на путевима и погледајте, и распитајте се за старе стазе, где је добар пут, и идите њиме.’ [Јеремија 6:16.]”
“Let none seek to tear away the foundations of our faith,—the foundations that were laid at the beginning of our work, by prayerful study of the Word and by revelation. Upon these foundations we have been building for more than fifty years. Men may suppose that they have found a new way, that they can lay a stronger foundation than that which has been laid; but this is a great deception. ‘Other foundation can no man lay than that is laid.’ [1 Corinthians 3:11.] In the past, many have undertaken to build a new faith, to establish new principles; but how long did their building stand? It soon fell; for it was not founded upon the Rock.” Testimonies, volume 8, 296, 297.
„Нека нико не настоји да отргне темеље наше вере — темеље који су били положени на почетку нашег дела, молитвеним проучавањем Речи и откривењем. На тим темељима градимо већ више од педесет година. Људи могу мислити да су пронашли нов пут, да могу положити чвршћи темељ од онога који је положен; али то је велика обмана. ‘Јер темеља другога нико не може поставити осим онога који је постављен.’ [1. Коринћанима 3:11.] У прошлости су многи покушавали да изграде нову веру, да утврде нова начела; али колико је дуго њихова грађевина опстала? Убрзо је пала; јер није била основана на Стени.” Сведочанства, књига 8, 296, 297.
Jeremiah identifies that to walk in the “old paths,” is to find “the rest”, and the rest is “the latter rain”, which began when the nations were angered on September 11, 2001, when the great buildings of New York City came down. Those that then ate the message became Habakkuk’s watchmen who were to “write the vision, and make it plain”. Jeremiah identifies the very same watchmen during the time of “the rest”, which is “the latter rain”.
Јеремија указује да ходити „старим стазама“ значи наћи „покој“, а тај покој је „позни дажд“, који је отпочео када се народи разгневише 11. септембра 2001. године, када падоше велике грађевине Њујорка. Они који су тада примили поруку постали су Авакумови стражари, којима је било наложено да „запишу виђење и да га јасно изложе“. Јеремија указује на те исте стражаре у време „покоја“, који је „позни дажд“.
Thus saith the Lord, Stand ye in the ways, and see, and ask for the old paths, where is the good way, and walk therein, and ye shall find rest for your souls. But they said, We will not walk therein. Also I set watchmen over you, saying, Hearken to the sound of the trumpet. But they said, We will not hearken. Jeremiah 6:16, 17.
Овако говори Господ: Станите на путевима, и погледајте, и распитајте се за старе стазе, где је добар пут, и идите њиме, и наћи ћете покој душама својим. Али они рекоше: Нећемо ићи њиме. Поставих и стражаре над вама, говорећи: Слушајте звук трубе. Али они рекоше: Нећемо слушати. Јеремија 6:16, 17.
The trumpet that they were to sound is the sixth trumpet of the second woe in Millerite history, and in the last days it is the seventh trumpet of the third woe. Habakkuk’s watchmen, who are Jeremiah’s watchmen, sound a warning message that in the rebellion of 1888, was rejected. The sixth trumpet that was rejected in 1888, was the message to Laodicea.
Труба коју је требало да затрубе јесте шеста труба другог јаука у милеритској историји, а у последњим данима она је седма труба трећег јаука. Авакумови стражари, који су Јеремијини стражари, објављују поруку упозорења која је у побуни 1888. године била одбачена. Шеста труба која је била одбачена 1888. године била је порука Лаодикији.
“The message given us by A. T. Jones, and E. J. Waggoner is the message of God to the Laodicean church, and woe be unto anyone who professes to believe the truth and yet does not reflect to others the God-given rays.” The 1888 Materials, 1053.
„Порука коју су нам упутили А. Т. Џоунс и Е. Џ. Вагонер јесте Божја порука лаодикејској цркви, и тешко свакоме ко тврди да верује истини, а ипак другима не одражава Богом дане зраке.“ The 1888 Materials, 1053.
The seventh trumpet message of 1888, was first sounded to Laodicea in 1856, and then the Laodicean message was placed within the context of the increasing light of the “seven times.” On September 11, 2001 the call to return to Jeremiah’s old paths, and to walk therein for the purpose of obtaining the message of the latter rain, included the seventh Trumpet warning message that is represented as the message to Laodicea, and the “seven times,” which is the symbol of the foundations.
Вест седме трубе из 1888. године најпре је објављена Лаодикији 1856. године, а затим је лаодикијска вест постављена у оквир све веће светлости о „седам времена“. Дана 11. септембра 2001. године, позив да се вратимо старим стазама Јеремијиним и да ходимо њима ради примања вести о позном дажду, укључивао је вест упозорења седме трубе, која је представљена као вест Лаодикији, и „седам времена“, што је симбол темеља.
The “lie” identified by prophecy that produces the strong delusion of Paul’s writings was placed into the third generation of Laodicean Adventism in 1931, sixteen years after the death of the prophetess. The “lie” which arrived in the third generation is prophetically located in the period represented as the “women weeping for Tammuz,” and is therefore associated with the false latter rain message.
„Лаж” коју пророштво препознаје као ону која производи силну заблуду у Павловим списима, унета је у трећи нараштај лаодикијског адвентизма 1931. године, шеснаест година након смрти пророчице. „Лаж” која је доспела у трећи нараштај пророчки је смештена у раздобље представљено као „жене које плачу за Тамузом”, те је стога повезана са лажном поруком позне кише.
The details of how the “lie” was propagated should be understood, as should the prophetic role of the “lie” in end-time prophecy. The scornful men that rule Jerusalem in the time of the latter rain, which is the time of the sealing of the one hundred and forty-four thousand, created a false latter rain message in the third generation of Adventism, as represented by the “women weeping for Tammuz,” in Ezekiel chapter eight. Their false latter rain message is also represented as a false foundation, a false wall of protection, and a false peace and safety message by Ezekiel.
Појединости о томе како је „лаж“ била ширена треба разумети, као и пророчку улогу те „лажи“ у пророчанству о последњем времену. Подругљиви људи који владају Јерусалимом у време позног дажда, што је време запечаћења сто четрдесет и четири хиљаде, створили су лажну поруку позног дажда у трећој генерацији адвентизма, као што је представљено „женама које плачу за Тамузом“ у осмом поглављу Језекиља. Њихова лажна порука позног дажда такође је код Језекиља представљена као лажан темељ, лажан зид заштите и лажна порука о миру и сигурности.
Have ye not seen a vain vision, and have ye not spoken a lying divination, whereas ye say, The Lord saith it; albeit I have not spoken? Therefore thus saith the Lord God; Because ye have spoken vanity, and seen lies, therefore, behold, I am against you, saith the Lord God. And mine hand shall be upon the prophets that see vanity, and that divine lies: they shall not be in the assembly of my people, neither shall they be written in the writing of the house of Israel, neither shall they enter into the land of Israel; and ye shall know that I am the Lord God. Because, even because they have seduced my people, saying, Peace; and there was no peace; and one built up a wall, and, lo, others daubed it with untempered mortar: Say unto them which daub it with untempered mortar, that it shall fall: there shall be an overflowing shower; and ye, O great hailstones, shall fall; and a stormy wind shall rend it. Lo, when the wall is fallen, shall it not be said unto you, Where is the daubing wherewith ye have daubed it? Therefore thus saith the Lord God; I will even rend it with a stormy wind in my fury; and there shall be an overflowing shower in mine anger, and great hailstones in my fury to consume it. So will I break down the wall that ye have daubed with untempered mortar, and bring it down to the ground, so that the foundation thereof shall be discovered, and it shall fall, and ye shall be consumed in the midst thereof: and ye shall know that I am the Lord. Thus will I accomplish my wrath upon the wall, and upon them that have daubed it with untempered mortar, and will say unto you, The wall is no more, neither they that daubed it; To wit, the prophets of Israel which prophesy concerning Jerusalem, and which see visions of peace for her, and there is no peace, saith the Lord God. Ezekiel 13:7–16.
Нисте ли видели ташту визију и нисте ли говорили лажну гаталицу, док говорите: Господ говори; а ја нисам говорио? Зато овако вели Господ Господ: Пошто сте говорили таштину и видели лажи, зато, ево, ја сам против вас, говори Господ Господ. И рука моја биће на пророцима који виде таштину и гатају лажи: неће бити у сабору народа мога, нити ће бити уписани у спис дома Израиљева, нити ће ући у земљу Израиљеву; и знаћете да сам ја Господ Господ. Зато што су, да, зато што су заводили народ мој, говорећи: Мир; а мира није било; и један је зидао зид, а гле, други су га премазивали непокаленим малтером: Реци онима који га премазују непокаленим малтером да ће пасти; доћи ће силан пљусак; и ви, о крупни граде, пашћете; и олујни ветар разнеће га. Гле, кад зид падне, неће ли вам се рећи: Где је премаз којим сте га премазали? Зато овако вели Господ Господ: И ја ћу га разнети олујним ветром у јарости својој; и доћи ће силан пљусак у гневу мом, и крупни град у јарости мојој да га затре. Тако ћу оборити зид који сте премазали непокаленим малтером, и оборићу га до земље, тако да ће се темељ његов открити; и пашће, и бићете затрти усред њега; и знаћете да сам ја Господ. Тако ћу извршити гнев свој на зиду и на онима који су га премазали непокаленим малтером, и рећи ћу вам: Нема више зида, нити оних који су га премазивали; То јест, пророка Израиљевих који пророкују о Јерусалиму и који за њ гледају виђења мира, а мира нема, говори Господ Господ. Језекиљ 13:7–16.
The falsehood and lies which the scornful men in Jerusalem hide beneath in Isaiah chapters twenty-eight and twenty-nine are ultimately judged and destroyed by the “overflowing scourge.”
Лаж и неистине под којима се подсмешљиви људи у Јерусалиму скривају у 28. и 29. поглављу Исаије, на крају бивају осуђене и уништене „плавном пошасти“.
Judgment also will I lay to the line, and righteousness to the plummet: and the hail shall sweep away the refuge of lies, and the waters shall overflow the hiding place. And your covenant with death shall be disannulled, and your agreement with hell shall not stand; when the overflowing scourge shall pass through, then ye shall be trodden down by it. Isaiah 28:17, 18.
И суд ћу поставити за мерило, и правду за висак; и град ће однети уточиште лажи, и воде ће поплавити скровиште. И ваш савез са смрћу биће поништен, и ваш споразум са паклом неће опстати; кад преплављујући бич прође, тада ћете бити погажени њиме. Исаија 28:17, 18.
Isaiah’s “overflowing scourge” is Ezekiel’s “overflowing shower,” that is brought upon those who have “divined lies,” by presenting a “vain vision” and by claiming “the Lord saith it,” “albeit” the Lord had “not spoken.” The “lie” that the ancient men hide under is represented as something they claim that the Lord had spoken, so it is a “lie” about God’s Word. Either they have identified a doctrine from God’s Word as error, or they have erroneously claimed that God directed their understanding (God had spoken), upon a doctrine of the Bible.
Исаијин „плавећи бич“ јесте Језекиљев „плавећи пљусак“, који се доводи на оне који су „гатали лаж“, износећи „ташту визију“ и тврдећи „Господ вели“, „иако“ Господ „није говорио“. „Лаж“ под којом се древни људи скривају представљена је као нешто за шта тврде да је Господ говорио, те је то „лаж“ о Божјој Речи. Или су неко учење из Божје Речи означили као заблуду, или су погрешно тврдили да је Бог управљао њиховим разумевањем (Бог је говорио) у погледу неког библијског учења.
The “lie” that arrived in 1931, was a claim that Sister White had endorsed the false view of “the daily,” in the book of Daniel. The false view that “the daily,” represents Christ’s sanctuary ministry was premised upon a “lie” which claimed that in 1910, Ellen White had informed A. G. Daniells that he and Prescott’s view of “the daily,” representing Christ’s sanctuary ministry was actually correct, in spite of her direct written words to the contrary.
„Лаж“ која је доспела 1931. године била је тврдња да је сестра Вајт подржала погрешно гледиште о „свагдашњој жртви“ у књизи пророка Данила. Погрешно гледиште да „свагдашња жртва“ представља Христову службу у светилишту било је засновано на „лажи“ која је тврдила да је 1910. године Елен Вајт обавестила А. Г. Данијелса да је гледиште њега и Прескота, по коме „свагдашња жртва“ представља Христову службу у светилишту, заправо исправно, упркос њеним непосредним писаним речима које су говориле супротно.
The false view of “the daily,” that was then (1931) established within Laodicean Adventism, became the theological foundation which was employed to build a message that is described by Ezekiel as “peace and safety.” The various arguments that are employed to uphold the false foundation are the various counterfeit coins and jewels that Miller saw in his dream. By the end of his dream his original jewels are fully covered with counterfeits and rubbish, and the rubbish and counterfeit jewels and coins represent the message that was based upon their foundational error that “the daily” represents Christ’s sanctuary ministry.
Лажно гледиште о „свагдашњој жртви“, које је тада (1931) било утврђено у лаодикијском адвентизму, постало је теолошки темељ који је употребљен за изградњу поруке коју Језекиљ описује као „мир и сигурност“. Разноврсни аргументи који се употребљавају да би се подупро тај лажни темељ јесу разноврсни фалсификовани новчићи и драгуљи које је Милер видео у свом сну. До краја свога сна његови првобитни драгуљи бивају у потпуности прекривени фалсификатима и смећем, а смеће и фалсификовани драгуљи и новчићи представљају поруку која је била заснована на њиховој темељној заблуди да „свагдашња жртва“ представља Христову службу у светилишту.
In Ezekiel’s passage the rubbish and counterfeit jewels is represented as a “wall” that has been built with a cement that is so weak it cannot hold up under the stress of the “stormy wind” or the “overflowing shower.”
У Језекиљевом одломку, отпад и лажно драго камење представљени су као „зид“ који је саграђен цементом толико слабим да не може опстати под налетом „олујнога ветра“ или „пљуска који преплављује“.
The disobedient prophet from Judah that rebuked Jeroboam, ultimately died between an “ass” and a “lion”. The lion represents Babylon and the ass represents Islam. The two doctrines which Laodicean Adventism cannot see, that are represented by the death of the disobedient prophet are the message of the papacy (the lion), and the message of Islam of the third Woe (the ass).
Непослушни пророк из Јуде, који је укорио Јеровоама, на крају је умро између „магарца“ и „лава“. Лав представља Вавилон, а магарац представља ислам. Две доктрине које лаодикијски адвентизам не може да види, а које су представљене смрћу непослушног пророка, јесу порука папства (лав) и порука ислама трећег Тешко (магарац).
Ezekiel’s “stormy wind,” is a symbol of Isaiah’s “rough wind that is stayed” in “the day of the east wind” in chapter twenty seven. Ezekiel’s “stormy wind” is also the “four winds” of Revelation chapter seven, that are held until God’s servants are sealed. Ezekiel’s “stormy wind” is his message from the “four winds” in chapter thirty-seven, that brings the dead dry bones to life as a mighty army. Ezekiel’s “stormy wind” that brings down the “wall built with untempered mortar,” is the latter rain message of the third Woe.
Језекиљев „олујни ветар“ јесте симбол Исаијиног „силног ветра који се зауставља“ у „дан источног ветра“ у двадесет седмом поглављу. Језекиљев „олујни ветар“ такође су „четири ветра“ из седмог поглавља Откривења, који се задржавају док слуге Божје не буду запечаћене. Језекиљев „олујни ветар“ јесте његова порука од „четири ветра“ у тридесет седмом поглављу, која мртве суве кости доводи у живот као силну војску. Језекиљев „олујни ветар“, који обара „зид сазидан некаленим малтером“, јесте порука позног дажда трећег Тешко.
Ezekiel’s “overflowing shower” is a symbol of the papacy, and more specifically it is the symbol of the period of the Sunday law crisis which begins at the soon-coming Sunday law in the United States. The disobedient prophet from Judah that died between the ass and the lion, represented the death of Laodicean Adventism that takes place between September 11, 2001, at the arrival of the ass (the third woe), and the soon-coming Sunday law (the lion). Laodicean Adventism’s death occurs during the sealing of the one hundred and forty-four thousand that began when the nations were angered, yet held in check on September 11, 2001, and concludes at the soon-coming Sunday law. Their death, as illustrated by the disobedient prophet, is brought about because they returned to the methodology of apostate Protestantism, though they had been directly informed to never return to the “assembly of mockers.”
Језекиљев „силан пљусак“ симбол је папства, а још одређеније, он је симбол раздобља кризе закона о недељи које почиње ускоро надолазећим законом о недељи у Сједињеним Државама. Непослушни пророк из Јуде, који је умро између магарца и лава, представља смрт лаодикијског адвентизма која се одиграва између 11. септембра 2001, при доласку магарца (трећи јад), и ускоро надолазећег закона о недељи (лав). Смрт лаодикијског адвентизма збива се током запечаћивања сто четрдесет и четири хиљаде, које је отпочело када су се народи разгневили, али су били задржани под контролом 11. септембра 2001, а завршава се ускоро надолазећим законом о недељи. Њихова смрт, како је приказано непослушним пророком, настаје зато што су се вратили методологији отпалог протестантизма, премда им је било непосредно наложено да се никада не врате у „збор ругача“.
Their death occurs in the history of the sealing of the one hundred and forty-four thousand. As soon as God’s people are sealed, the destroying angels begin their work. From September 11, 2001 unto the soon-coming Sunday law the judgment of the living is accomplished in God’s church, for judgment begins in Jerusalem, and it begins with the ancient men that were to be the guardians of the people, but who had abandoned their responsibilities over four generations. Those who receive the seal in that period are the ensign that is lifted up to the nations. They are sealed before the soon-coming Sunday law for the only way God’s other flock can be warned is by seeing men and women in the Sunday law crisis who have the seal of God.
Њихова смрт се одиграва у историји запечаћења сто четрдесет и четири хиљаде. Чим Божји народ буде запечаћен, анђели затирaчи отпочињу своје дело. Од 11. септембра 2001. до ускоро долазећег недељног закона, суд над живима извршава се у Божјој цркви, јер суд почиње у Јерусалиму, и почиње са старцима који је требало да буду чувари народа, али који су током четири нараштаја напустили своје одговорности. Они који у том раздобљу приме печат јесу застава која се подиже народима. Они бивају запечаћени пре ускоро долазећег недељног закона, јер једини начин да друго Божје стадо буде опоменуто јесте да види мушкарце и жене у кризи недељног закона који имају печат Божји.
“The work of the Holy Spirit is to convince the world of sin, of righteousness and of judgment. The world can only be warned by seeing those who believe the truth sanctified through the truth, acting upon high and holy principles, showing in a high, elevated sense, the line of demarcation between those who keep the commandments of God, and those who trample them under their feet. The sanctification of the Spirit signalizes the difference between those who have the seal of God, and those who keep a spurious rest-day. When the test comes, it will be clearly shown what the mark of the beast is. It is the keeping of Sunday. Those who after having heard the truth, continue to regard this day as holy, bear the signature of the man of sin, who thought to change times and laws.” Bible Training School, December 1, 1903.
„Дело Светога Духа јесте да осведочи свет о греху, о правди и о суду. Свет може бити опоменут једино када види оне који верују истини како су посвећени истином, како поступају по узвишеним и светим начелима, показујући, у узвишеном и племенитом смислу, линију разграничења између оних који држе заповести Божје и оних који их газе под својим ногама. Посвећење Духа означава разлику између оних који имају печат Божји и оних који држе лажни дан одмора. Када дође проба, јасно ће се показати шта је жиг звери. То је држање недеље. Они који, пошто су чули истину, и даље сматрају овај дан светим, носе обележје човека греха, који је помислио да промени времена и законе.” Bible Training School, December 1, 1903.
The death of Laodicean Adventism is accomplished during the history of the latter rain, that began to sprinkle on September 11, 2001, and is poured out without measure at the soon-coming Sunday law, when God has established and then lifts up as an ensign a people who have been sealed for eternity.
Smrt laodikejskog adventizma dovršava se tokom istorije poznog dažda, koji je počeo da rominja 11. septembra 2001. godine, i izliva se bez mere pri uskoro dolazećem nedeljnom zakonu, kada Bog uspostavlja, a zatim podiže kao zastavu narod koji je zapečaćen za večnost.
In that period of time, those in Laodicean Adventism that are preparing for, and will receive the mark of the beast, are represented by the twenty-five men bowing to the sun in Ezekiel chapter eight. They are those who have accepted Ezekiel’s false “peace and safety” message, that represents a counterfeit of the true latter rain message, that is being proclaimed by the true watchmen in that history. The foundation of that false latter rain message is the identification that “the daily” in the book of Daniel is a symbol of Christ, when it is actually a symbol of Satan. That false foundational belief is the doctrine that the “scornful men that rule the people of Jerusalem” employ to erect their untempered wall.
У том раздобљу, они у лаодикијском адвентизму који се припремају да приме, и који ће примити, жиг звери, представљени су са двадесет и пет људи који се клањају сунцу у осмом поглављу Језекиља. То су они који су прихватили Језекиљеву лажну поруку „мир и безбедност“, која представља фалсификат истинске поруке позног дажда, коју у тој историји објављују истински стражари. Темељ те лажне поруке позног дажда јесте поистовећивање да је „свакодневна“ у књизи Данила симбол Христа, док је она у ствари симбол Сотоне. То лажно темељно веровање јесте учење којим се „подсмевачи који владају народом у Јерусалиму“ служе да подигну свој неокречени зид.
The identification of “the daily,” as a symbol of Christ was historically put in place by a “lie,” in 1931. From then onward the untempered wall of counterfeit coins and jewels was erected. That “wall” is destined to come down when the dirt brush man arrives to thoroughly purge His floor. That purging is accomplished in the prophetic period of history between the “stormy wind” (the ass of September 11, 2001), and the “overflowing showers” (the lion of the soon-coming Sunday law). In that history the disobedient prophet is slain and buried in the tomb of the false prophet of Bethel. Sister White identifies the “wall” of prophecy as the law of God.
Поистовећивање „свакодневне“ службе, као симбола Христа, историјски је успостављено „лажју“ 1931. године. Од тада је подигнут неокаљен зид кривотворених новчића и драгуља. Тај „зид“ је одређен да падне када дође човек са четком за прашину да темељно очисти Свој гумно. То чишћење се извршава у пророчком раздобљу историје између „бурнога ветра“ (магарца од 11. септембра 2001) и „обилних пљускова“ (лава ускоро долазећег закона о недељи). У тој историји непослушни пророк бива убијен и сахрањен у гробу лажнога пророка из Ветила. Сестра Вајт поистовећује пророчки „зид“ са Божјим законом.
“The prophet here describes a people who, in a time of general departure from truth and righteousness, are seeking to restore the principles that are the foundation of the kingdom of God. They are repairers of a breach that has been made in God’s law—the wall that He has placed around His chosen ones for their protection, and obedience to whose precepts of justice, truth, and purity is to be their perpetual safeguard.
„Пророк овде описује народ који, у време општег отпадништва од истине и праведности, настоји да обнови начела која су темељ царства Божјег. Они су они који поправљају пролом начињен у Божјем закону — зиду који је Он поставио око Својих изабраника ради њихове заштите, а послушност чијим прописима правде, истине и чистоте треба да им буде трајна заштита.
“In words of unmistakable meaning the prophet points out the specific work of this remnant people who build the wall. ‘If thou turn away thy foot from the Sabbath, from doing thy pleasure on My holy day; and call the Sabbath a delight, the holy of the Lord, honorable; and shalt honor Him, not doing thine own ways, nor finding thine own pleasure, nor speaking thine own words: then shalt thou delight thyself in the Lord; and I will cause thee to ride upon the high places of the earth, and feed thee with the heritage of Jacob thy father: for the mouth of the Lord hath spoken it.’ Isaiah 58:13, 14.” Prophets and Kings, 678.
„Јасним и недвосмисленим речима пророк указује на посебно дело овог остатка народа који гради зид. ‘Ако одвратиш ногу своју од суботе, да не чиниш што је теби мило у мој свети дан, и ако суботу назовеш милином, светим даном Господњим и славним, и будеш га славио не идући својим путевима, не тражећи што је теби мило, нити говорећи своје речи: тада ћеш се веселити у Господу, и извешћу те на висине земаљске, и даћу ти да се храниш наследством Јакова оца својега; јер уста Господња рекоше.’ Исаија 58:13, 14.“ Пророци и цареви, 678.
The beginning of the fourth generation of Adventism is marked by the publication of a book, as was the beginning of the third generation. The third generation began with the publication of W. W. Prescott’s, The Doctrine of Christ, and that generation ended with the publication of Questions on Doctrine. The Doctrine of Christ presented a gospel that was purposely void of the Millerite prophetic message. Questions on Doctrine presented a gospel that denied the work of sanctification that is accomplished by Christ. The Doctrine of Christ removed the light of the (chazon) vision of prophetic history, and Questions on Doctrine removed the light of the (Mareh) vision of Christ’s “appearance”.
Почетак четвртог нараштаја адвентизма обележен је објављивањем једне књиге, као што је то био случај и са почетком трећег нараштаја. Трећи нараштај отпочео је објављивањем дела W. W. Prescott-а, The Doctrine of Christ, а тај нараштај окончан је објављивањем књиге Questions on Doctrine. The Doctrine of Christ изложила је јеванђеље које је намерно било лишено милеритске пророчке поруке. Questions on Doctrine изложила је јеванђеље које је порицало дело посвећења које Христос извршава. The Doctrine of Christ уклонила је светлост визије (chazon) пророчке историје, а Questions on Doctrine уклонила је светлост визије (Mareh) Христове „појаве“.
In between those two books the false latter rain message represented by the “women weeping for Tammuz” was developed. It was in that history that the “lie of 1931,” was promoted. That third generation (abomination) is also represented by the compromise of the third church of Pergamos. The symbol of compromise in the third church, identifies the work of seeking accreditation from the worldly institutions that dictated rules for theology and rules for medicine. It was in the third generation that the compromise of truth was accomplished, which included the introduction and emphasis on the use of Bibles that had been translated from corrupted manuscripts.
Између те две књиге развијена је лажна порука позног дажда, представљена „женама које плачу за Тамузом“. У тој историји је промовисана „лаж из 1931. године“. Та трећа генерација (гнусоба) такође је представљена компромисом треће цркве, Пергама. Симбол компромиса у трећој цркви означава дело настојања да се добије акредитација од световних установа које су прописивале правила за теологију и правила за медицину. У трећој генерацији је извршен компромис истине, што је укључивало увођење и наглашавање употребе Библија које су биле преведене из покварених рукописа.
In 1957, the book Questions on Doctrine, represented a capitulation of the primary truth of the gospel. That truth being Jesus died to save us “from” sin, but he did not die to save us “in” sin. The Catholic and apostate Protestant teaching that a man cannot be obedient to God’s Word is Satan’s eternal argument. Man can, and must be obedient to God’s Word, even if Satan claims that “thou shall not surely die.” The fallen apostate Protestant view that men cannot overcome sin, and therefore men cannot be obedient to God’s law until Jesus magically transforms them into obedient robots at His second coming, was incorporated into the teachings of the book Questions on Doctrine.
Godine 1957, knjiga Questions on Doctrine predstavljala je kapitulaciju osnovne istine jevanđelja. Ta istina glasi da je Isus umro da nas spase „od“ greha, ali nije umro da nas spase „u“ grehu. Katoličko i otpalo protestantsko učenje da čovek ne može biti poslušan Božjoj Reči jeste Sotonin večni argument. Čovek može, i mora, biti poslušan Božjoj Reči, čak i ako Sotona tvrdi da „nećete vi umreti“. Otpali, apostatski protestantski stav da ljudi ne mogu nadvladati greh, te da stoga ne mogu biti poslušni Božjem zakonu dok ih Isus pri svom drugom dolasku magično ne preobrazi u poslušne robote, bio je ugrađen u učenja knjige Questions on Doctrine.
In 1957, the fourth generation of Laodicean Adventism began, and its untempered wall (law), had been established, thus providing the logic that will allow the twenty-five ancient men to bow to the sun at the conclusion of the time of the sealing of the one hundred and forty-four thousand. That untempered wall, which is the belief that keeping the law of God is impossible, is swept away when the “wall” of separation of Church and State is removed, at the soon-coming Sunday law. The Sunday law is the overflowing showers, or as Isaiah expresses it, it is the overflowing scourge, and that flood begins at the soon-coming Sunday law in the United States.
Године 1957. започело је четврто покољење лаодикејског адвентизма, и његов непокречени зид (закон) био је постављен, пружајући тако логику која ће омогућити да се двадесет и пет старих људи поклоне сунцу по завршетку времена запечаћења сто четрдесет и четири хиљаде. Тај непокречени зид, који је веровање да је држање Божјег закона немогуће, бива однесен када се уклони „зид“ раздвајања Цркве и Државе, при ускоро долазећем недељном закону. Недељни закон су обилни пљускови, или, како то Исаија изражава, он је преплављујући бич, и та поплава почиње при ускоро долазећем недељном закону у Сједињеним Државама.
At the Sunday law in the United States the enemy (the pope) comes in “as a flood” (the overflowing scourge), and it is then that “the ensign” is lifted up against him. It is then that the “untempered wall” that Laodicean Adventism erected upon the false application of “the daily” is swept away.
При доношењу недељног закона у Сједињеним Државама непријатељ (папа) наилази „као поплава“ („плавећи бич“), и тада се „застава“ подиже против њега. Тада се „неомалтерисани зид“ који је лаодикијски адвентизам подигао на лажној примени „свакодневне жртве“ односи.
According to their deeds, accordingly he will repay, fury to his adversaries, recompense to his enemies; to the islands he will repay recompense. So shall they fear the name of the Lord from the west, and his glory from the rising of the sun. When the enemy shall come in like a flood, the Spirit of the Lord shall lift up a standard against him. And the Redeemer shall come to Zion, and unto them that turn from transgression in Jacob, saith the Lord. As for me, this is my covenant with them, saith the Lord; My spirit that is upon thee, and my words which I have put in thy mouth, shall not depart out of thy mouth, nor out of the mouth of thy seed, nor out of the mouth of thy seed’s seed, saith the Lord, from henceforth and forever. Arise, shine; for thy light is come, and the glory of the Lord is risen upon thee. For, behold, the darkness shall cover the earth, and gross darkness the people: but the Lord shall arise upon thee, and his glory shall be seen upon thee. And the Gentiles shall come to thy light, and kings to the brightness of thy rising. Isaiah 59:18–60:3.
Према делима њиховим, тако ће им узвратити: гнев противницима својим, одмазду непријатељима својим; острвима ће узвратити одмазду. И бојаће се имена Господњег од запада, и славе његове од истока сунчанога. Када непријатељ навали као бујица, Дух Господњи подигнуће заставу против њега. И доћи ће Искупитељ на Сион, и онима који се одвраћају од преступа у Јакову, говори Господ. А што се мене тиче, ово је мој завет с њима, говори Господ: Дух мој који је на теби, и речи моје које сам метнуо у уста твоја, неће отићи из уста твојих, нити из уста семена твога, нити из уста семена семена твога, говори Господ, од сада и довека. Устани, засветли, јер дође светлост твоја, и слава Господња обасја те. Јер, гле, тама ће покрити земљу, и густа тама народе; а Господ ће те обасјати, и слава његова показаће се над тобом. И незнабошци ће доћи к светлости твојој, и цареви к светлости која те обасјава. Исаија 59:18–60:3.
The Gentiles come to the light when God’s glory is upon His people, and this occurs when the enemy comes in as a flood. When that enemy comes in God lifts up a standard (ensign) against him. The glory of the Lord that is upon those people who the Gentiles respond to, is His character, and His character does not sin. It is a false peace and safety message that teaches that men and women cannot overcome sin. That message is a false latter rain message that is proclaimed during the time of the true latter rain message, which arrived on September 11, 2001. That false message is a false message concerning God’s law, which is the “wall.” That false doctrine is represented in the book Questions on Doctrine, that marked the arrival of Laodicean Adventism’s fourth and final generation.
Незнабошци долазе к светлости када је Божја слава на Његовом народу, а то се догађа када непријатељ навали као поплава. Када тај непријатељ наиђе, Бог подиже заставу (стег) против њега. Слава Господња која је на том народу, на коју се Незнабошци одазивају, јесте Његов карактер, а Његов карактер не греши. Лажна је порука о миру и сигурности која учи да мушкарци и жене не могу надвладати грех. Та порука је лажна порука позног дажда која се објављује у време истините поруке позног дажда, која је дошла 11. септембра 2001. године. Та лажна порука је лажна порука у погледу Божјег закона, који је „зид“. Та лажна доктрина представљена је у књизи Questions on Doctrine, која је означила долазак четвртог и последњег нараштаја лаодикијског адвентизма.
On September 11, 2001, the four rebellions of Laodicean Adventism arrived to test that final generation with the sins of their fathers. On that date God directed His people to return to Jeremiah’s old paths, that they might understand and accept the foundational message represented as Miller’s jewels. If they did so, they would find the latter rain, which Jeremiah called the “rest.” The call to return to the old paths was a repetition of the test that produced the rebellion of 1863.
Дана 11. септембра 2001. године, четири побуне лаодикијског адвентизма дошле су да испитају ту последњу генерацију гресима њихових отаца. Тога датума Бог је упутио свој народ да се врати старим стазама Јеремијиним, да би могли разумети и прихватити темељну поруку представљену као Милерови драгуљи. Ако би то учинили, пронашли би позни дажд, који је Јеремија назвао „починком“. Позив да се врате старим стазама био је понављање испита који је произвео побуну 1863. године.
On September 11, 2001, which is Isaiah’s “day of the east and rough wind” the “song of the vineyard” was to be sung, by those who in Revelation chapter fourteen, verse three and also in chapter fifteen, verse three sing the song of Moses and the Lamb. That song is the Laodicean message that identifies that the former chosen people were then being passed by, for God was then in the process of giving His vineyard to men and women that would bring forth the intended fruits of the vineyard. That vineyard message is the message to Laodicea, which was the message presented by Jones and Waggoner at the rebellion of 1888.
Дана 11. септембра 2001. године, који је Исаијин „дан источног ветра и силног вихора“, требало је да буде певана „песма о винограду“, од стране оних који у Откривењу, у четрнаестој глави, трећем стиху, а такође и у петнаестој глави, трећем стиху, певају песму Мојсија и Јагњета. Та песма јесте лаодикијска порука која указује на то да је тадашњи раније изабрани народ био заобилажен, јер је Бог тада био у поступку предавања Свога винограда људима и женама који би доносили намераване плодове винограда. Та порука о винограду јесте порука Лаодикији, која је била порука коју су изнели Џоунс и Вагонер у време побуне 1888. године.
On September 11, 2001, the latter rain began, and in the debate of Habakkuk chapter two it identifies a class who presented the message of the two tables, for they had returned to Jeremiah’s old paths and were receiving the “rest and refreshing,” that Isaiah identifies is brought upon those whose methodology is “line upon line.” The debate they were involved in was in opposition to a false latter rain message, represented by the “women weeping for Tammuz,” which encouraged the sleeping Laodicean people with a peace and safety message.
Дана 11. септембра 2001. године отпочела је позна киша, а у расправи из другог поглавља Авакума препознаје се једна класа која је износила вест о две таблице, јер су се били вратили Јеремијиним старим стазама и примали „починак и освежење“, за које Исаија указује да долази на оне чија је методологија „ред на ред“. Расправа у коју су били укључени била је супротстављена лажној вести о позној киши, представљеној „женама које плачу за Тамузом“, која је успавани лаодикијски народ храбрила вешћу о миру и сигурности.
The peace and safety message claims that it is impossible for men and women not to sin, and therefore God can and will only justify them “in” their sins. The scornful men claim their peace and safety message is the true message of justification by faith, that Jones and Waggoner presented, but it leaves off the truth that he who God justifies, He also sanctifies, for God did not die to save people in their sins, but from their sins.
Порука о миру и сигурности тврди да је немогуће да мушкарци и жене не греше, те да их стога Бог може и хоће оправдати само „у” њиховим гресима. Ти подругљиви људи тврде да је њихова порука о миру и сигурности истинска порука оправдања вером, какву су износили Jones и Waggoner, али она изоставља истину да онога кога Бог оправдава, Он и посвећује, јер Бог није умро да спасе људе у њиховим гресима, него од њихових греха.
September 11, 2001, marked the beginning of the period of the sealing of the one hundred and forty-four thousand that concludes with one class receiving the seal of God, as represented by those who sigh and cry for the abominations in the church and in the land, and another class that have turned their backs upon the temple, where the final work of the third angel is being accomplished, and they are bowing to the sun. The history of the Millerites illustrates the history of the movement of the third angel, and in so doing the climax is about the message of the latter rain, and the experience it produces in those who choose to eat.
11. септембар 2001. означио је почетак раздобља запечаћења сто четрдесет и четири хиљаде, које се завршава тако што једна класа прима печат Божји, представљена онима који уздишу и плачу због гадости у цркви и у земљи, а друга класа је окренула леђа храму, где се извршава завршно дело трећег анђела, и клањају се сунцу. Историја милерита илуструје историју покрета трећег анђела, и тиме је врхунац повезан са поруком позног дажда и искуством које она производи у онима који изаберу да једу.
We will continue this study in the next article.
Наставићемо ово проучавање у следећем чланку.
“An unwillingness to yield up preconceived opinions, and to accept this truth, lay at the foundation of a large share of the opposition manifested at Minneapolis against the Lord’s message through Brethren Waggoner and Jones. By exciting that opposition Satan succeeded in shutting away from our people, in a great measure, the special power of the Holy Spirit that God longed to impart to them. The enemy prevented them from obtaining that efficiency which might have been theirs in carrying the truth to the world, as the apostles proclaimed it after the day of Pentecost. The light that is to lighten the whole earth with its glory was resisted, and by the action of our own brethren has been in a great degree kept away from the world.” Selected Messages, book 1, 235.
„Неспремност да се одбаце унапред створена мишљења и да се прихвати ова истина лежала је у основи великог дела противљења које се испољило у Минеаполису против Господње поруке преко браће Вагонера и Џоунса. Подстичући то противљење, Сатана је успео да од нашег народа, у великој мери, удаљи нарочиту силу Светога Духа коју је Бог жудео да им подари. Непријатељ их је спречио да задобију ону делотворност која је могла бити њихова у ношењу истине свету, онако како су је апостоли објављивали после дана Педесетнице. Светлост која треба да обасја сву земљу својом славом била је одбачена, и деловањем наше сопствене браће у великој мери задржана од света.“ Selected Messages, књига 1, 235.