In the third year of the reign of Jehoiakim king of Judah came Nebuchadnezzar king of Babylon unto Jerusalem, and besieged it. And the Lord gave Jehoiakim king of Judah into his hand, with part of the vessels of the house of God: which he carried into the land of Shinar to the house of his god; and he brought the vessels into the treasure house of his god. Daniel 1:1, 2.
Треће године владавине Јоакима, цара Јудина, дође Навуходоносор, цар вавилонски, на Јерусалим и опколи га. И Господ му предаде у руку Јоакима, цара Јудина, и део судова дома Божјег; које однесе у земљу Сенар, у дом бога свога, и унесе судове у ризницу бога свога. Данило 1:1, 2.
The books of Daniel and Revelation are the same book, and the same prophetic lines that are represented in the book of Daniel are taken up in the book of Revelation. The Revelation of Jesus Christ, represents the final prophetic message that is unsealed just before the close of probation.
Књиге Данила и Откривења јесу једна те иста књига, и исте пророчке линије које су представљене у књизи Даниловој преузимају се у књизи Откривења. Откривење Исуса Христа представља последњу пророчку поруку која се отпечаћује непосредно пре завршетка времена милости.
Truths which in the past have been correctly understood from the book of Revelation but have been sealed up by custom and tradition, are still truth, and today they are being unsealed again by the Lion of the tribe of Judah, and those truths are now revealing their perfect fulfillment.
Истине које су у прошлости биле исправно схваћене из књиге Откривења, али су биле запечаћене обичајем и предањем, и даље су истина, и данас их поново отпечаћује Лав из племена Јудина, а те истине сада откривају своје савршено испуњење.
Truths which in the past have been correctly understood from the book of Daniel but have been sealed up by custom and tradition, are still truth, and today they are being unsealed again by the Lion of the tribe of Judah, and those truths are now revealing their perfect fulfillment.
Истине које су у прошлости биле исправно схваћене из књиге Данилове, али су биле запечаћене обичајем и предањем, и даље су истина, а данас их поново распечаћује Лав из племена Јудина, и те истине сада откривају своје савршено испуњење.
Daniel is simply the first of the two books that represent the Revelation of Jesus Christ.
Данило је једноставно прва од две књиге које представљају Откривење Исуса Христа.
Jehoiakim is a symbol of the empowerment of the first message in a reform movement. He is also a symbol of the covenant, for the change of a name prophetically identifies the beginning of a covenant relationship. The covenant relationship that God enters into with a people who had formerly not been God’s covenant people, begins at the empowerment of the first message.
Јоаким је симбол оснаживања прве поруке у покрету реформе. Он је такође симбол завета, јер промена имена пророчки означава почетак заветног односа. Заветни однос у који Бог ступа са народом који раније није био Божји заветни народ, започиње оснаживањем прве поруке.
Which in time past were not a people, but are now the people of God: which had not obtained mercy, but now have obtained mercy. 1 Peter 2:10.
Који некада не беху народ, а сада су народ Божји; који не беху помиловани, а сада су помиловани. 1. Петрова 2:10.
The symbol of a name being changed representing a covenant relationship is established by Abram’s name being changed to Abraham, Sarai’s name to Sarah, Jacob’s name to Israel and Saul to Paul. There are other witnesses to the symbol, but in chapter one of Daniel, Daniel’s name is changed to Belteshazzar, and Hananiah’s name is changed to Shadrach, Mishael’s to Meshach, and Azariah’s to Abednego.
Симбол промене имена као представе заветног односа утврђен је тиме што је Аврамово име промењено у Авраам, Сарајино у Сара, Јаковљево у Израиљ и Саулово у Павле. Постоје и друга сведочанства о овом симболу, али у првом поглављу Данила, Данилово име је промењено у Валтасар, Ананијино у Седрах, Мисаилово у Мисах, а Азаријино у Авденаго.
When the Lord enters into a covenant relationship with a people, he is simultaneously passing by a former covenant people. Jehoiakim represents the covenant people who are being passed by and Daniel, Hananiah, Mishael and Azariah represent the covenant people that are then being chosen. When people enter into a covenant relationship, they are then tested as to whether they will uphold the terms of the covenant. The test is represented by the act of eating.
Када Господ ступа у савезни однос с неким народом, Он у исто време пролази мимо једног ранијег савезног народа. Јоаким представља савезни народ који бива заобиђен, а Данило, Ананија, Мисаило и Азарија представљају савезни народ који се потом бира. Када људи ступе у савезни однос, тада се испитује хоће ли одржати услове савеза. Тај испит представљен је чином једења.
Adam and Eve failed the test with the act of eating, and when God first entered into a covenant with a chosen people, he began the relationship by testing them with manna. Ancient Israel ultimately failed that test, but in doing so they provided the first reference and first witness to the fact that a covenant test is not a singular test, but it is a testing process. By the tenth test, they were assigned to die in the wilderness over the next forty years. God then entered into covenant with Joshua and Caleb, thus providing witness that when the Lord enters into covenant with a chosen people, He is also passing by a former covenant people. At the end of ancient Israel, which was also the beginning of spiritual Israel, the last testing process for ancient Israel was the first testing process for spiritual Israel, and it was represented as the Bread of Heaven. It had been typified by the manna in the first covenant testing process.
Адам и Ева пали су на испиту чином једења, а када је Бог први пут ступио у завет са изабраним народом, отпочео је тај однос тако што их је испитао маном. Стари Израиљ је на крају пао на том испиту, али је тиме пружио прво указивање и прво сведочанство о чињеници да заветни испит није једнократан испит, него процес испитивања. До десетог испита, било им је одређено да помру у пустињи током наредних четрдесет година. Потом је Бог ступио у завет са Исусом Навином и Халевом, пружајући тако сведочанство да, када Господ ступа у завет са изабраним народом, Он уједно пролази мимо ранијег заветног народа. На крају старог Израиља, који је уједно био и почетак духовног Израиља, последњи процес испитивања за стари Израиљ био је први процес испитивања за духовни Израиљ, и био је представљен као Хлеб Небески. Он је био праобразно означен маном у првом заветном процесу испитивања.
In that testing process, which was both the first and the last testing process, Jesus identified the test of heavenly Bread when he said that those who are his covenant people must eat his flesh and drink his blood. He lost more disciples at that presentation than any other time in his ministry. That controversy in his ministry was the high point of the illustration of the covenant testing process, and Sister White comments at length upon the event in the Desire of Ages, where the title of the chapter is “The Crisis in Galilee”. The name Galilee means “a hinge,” or “a turning point,” and in the chapter, she outlines why the disciples turned away from him. They refused to apply his testimony of the requirement of eating his flesh and drinking his blood with the proper prophetic methodology. She identified that they held to customs and traditions of prophetic concepts that Satan had inculcated into ancient Israel’s biblical understanding. Those misunderstandings provided them with, what they thought, was an excuse to apply his words literally, instead of spiritually. She also points out that when those who “turned” away from Jesus (Galilee) who are identified in the sixth chapter of John (John 6:66), they walked with him no more forever.
У том процесу кушања, који је био и први и последњи процес кушања, Исус је указао на пробу небеског Хлеба када је рекао да они који су Његов заветни народ морају јести Његово тело и пити Његову крв. Том приликом изгубио је више ученика него у било које друго време своје службе. Та полемика у Његовој служби била је врхунац приказа процеса заветног кушања, а сестра Вајт опширно говори о том догађају у Чежњи векова, где је наслов поглавља „Криза у Галилеји“. Име Галилеја значи „шарка“, или „преломна тачка“, и у том поглављу она излаже зашто су се ученици одвратили од Њега. Одбили су да Његово сведочанство о захтеву да једу Његово тело и пију Његову крв примене правилном пророчком методологијом. Она је указала да су се држали обичаја и предања о пророчким појмовима које је сотона усадио у библијско разумевање древног Израиља. Та погрешна схватања пружила су им оно што су мислили да је изговор да Његове речи примене дословно, уместо духовно. Она такође истиче да су они који су се „одвратили“ од Исуса (Галилеја), а који су означени у шестом поглављу Јована (Јован 6:66), заувек престали да иду с Њим.
With the first as with the last covenant testing process of ancient Israel, we find that when God enters into a covenant relationship with a chosen people, He is simultaneously passing by the former covenant people. We also find that he tests those people, not with a singular test, but with a process of testing. We also see that the testing process is represented by something that is to be eaten. We also find that the food represents the Word of God, and that the test involves a choice between two types of food to eat. Do we eat of every tree that God has said we can eat of, or do we eat from the tree which we have been forbidden to eat? We also find that the choice of what to eat includes the test of how we eat the food offered.
Као и код првог, тако и код последњег савезног процеса кушања древног Израиља, налазимо да, када Бог ступа у савезни однос са изабраним народом, Он истовремено пролази мимо некадашњег савезног народа. Такође налазимо да Он тај народ испитује, не једним појединачним испитом, него процесом кушања. Такође видимо да је тај процес кушања представљен нечим што треба јести. Такође налазимо да та храна представља Реч Божју и да испит укључује избор између две врсте хране за јело. Да ли једемо са свакога дрвета за које је Бог казао да можемо јести, или једемо са дрвета са кога нам је забрањено да једемо? Такође налазимо да избор онога што ћемо јести укључује и испит начина на који једемо понуђену храну.
At the end of spiritual Israel, in the time of the Millerite movement, the first message was empowered on August 11, 1840. Jehoiakim there represents the Protestants that are then being carried into Babylon to become her daughters. They were confronted with a test when the angel of Revelation ten descended and had a little book open in his hand. Just as Jehoiakim rebelled against Nebuchadnezzar’s demands, and was thereafter led into captivity, the Protestants refused to eat the food in the angel’s hand, based upon the traditions and customs they brought with them out of the Dark Ages.
На крају духовног Израиља, у време милеритског покрета, прва порука је била оснажена 11. августа 1840. године. Јоаким овде представља протестанте који се тада одводе у Вавилон да постану његове кћери. Они су били суочени с пробом када је анђео из Откривења десет сишао, и у својој руци имао отворену књижицу. Као што се Јоаким побунио против захтева Навуходоносорових, те је потом био одведен у ропство, тако су и протестанти одбили да једу храну из анђелове руке, на основу предања и обичаја које су са собом понели из Мрачног доба.
By the spring of 1844, the testing process had reached a “turning point” for Jehoiakim and the Protestants, and just as in the first testing process for spiritual Israel, they “turned” and walked no more with Jesus. In that history Daniel, Hananiah, Mishael and Azariah represent the Millerites, who chose to eat the little book which was sweet in their mouth, but became bitter in their stomach.
До пролећа 1844. године, процес испитивања је за Јоакима и протестанте достигао „преломну тачку“, и као што је било у првом процесу испитивања духовног Израиља, они су се „одвратили“ и више нису ходили са Исусом. У тој историји Данило, Ананија, Мисаил и Азарија представљају милерите, који су изабрали да једу књижицу која им је била слатка у устима, али је постала горка у њиховој утроби.
If we include Adam and Eve, we have four classic witnesses that the test is represented by the act of eating. We have several prophetic witnesses, that all have the signature of the first and the last. The witness of the test of manna is a first witness, and the test of the Bread of Heaven is both a first test for spiritual Israel, while also being the last witness for ancient Israel. The test of the little book is both the first and the last. It is the end of spiritual Israel’s wandering as the church in the wilderness, and it is the first of those who were chosen to be the final denominated people of God. The Millerites were the beginning of God’s denominated people, which were to be identified as the true horn of Protestantism. There are several witnesses to the testing process that begins when the first message is empowered.
Ако укључимо Адама и Еву, имамо четири класична сведока да је испит представљен чином једења. Имамо неколико пророчких сведока, који сви носе обележје првог и последњег. Сведочанство о испиту с маном јесте прво сведочанство, а испит Хлеба с Неба јесте и први испит за духовни Израиљ, док је уједно и последње сведочанство за древни Израиљ. Испит мале књиге јесте и први и последњи. То је крај лутања духовног Израиља као цркве у пустињи, и то је прво од оних који су били изабрани да буду коначни именовани Божји народ. Милерити су били почетак Божјег именованог народа, који је требало да буде препознат као прави рог протестантизма. Постоји неколико сведока о процесу испитивања који почиње када прва вест буде оснажена.
In those processes of testing there arrives a “turning point”, where nearly all of the disciples turn away. At Joshua and Caleb’s testimony all Israel turned away and sought to return to Egypt. At the church in Galilee, the majority of disciples turned away. Because Jesus is the Alpha and Omega, the “turning point” that is represented at the end of the testing process is also illustrated at the beginning of the testing process. When the manna was first provided for ancient Israel, there were those that immediately turned away from the instructions. At Christ’s baptism He turned away and went into the wilderness. Sister White uses the symbol of a turning point in a very informative fashion.
У тим процесима кушања наилази „прекретница“, у којој се готово сви ученици одвраћају. При сведочанству Исуса Навина и Халева сав Израиљ се одвратио и настојао да се врати у Египат. У цркви у Галилеји, већина ученика се одвратила. Пошто је Исус Алфа и Омега, „прекретница“ која је представљена на крају процеса кушања такође је приказана и на почетку процеса кушања. Када је мана први пут била дата древном Израиљу, било је оних који су се одмах одвратили од упутстава. При Христовом крштењу Он се окренуо и отишао у пустињу. Сестра Вајт користи симбол прекретнице на веома поучан начин.
“There are periods which are turning points in the history of nations and of the church. In the providence of God, when these different crises arrive, the light for that time is given. If it is received, there is spiritual progress; if it is rejected, spiritual declension and shipwreck follow. The Lord in His word has opened up the aggressive work of the gospel as it has been carried on in the past, and will be in the future, even to the closing conflict, when Satanic agencies will make their last wonderful movement. From that word we understand that the forces are now at work that will usher in the last great conflict between good and evil—between Satan, the prince of darkness, and Christ, the Prince of life. But the coming triumph for the men who love and fear God is as sure as that His throne is established in the heavens.” Bible Echo, August 26, 1895.
„Постоје раздобља која представљају прекретнице у историји народа и Цркве. У Божјем промислу, када наступе ове различите кризе, даје се светлост за то време. Ако буде прихваћена, долази до духовног напретка; ако буде одбачена, следе духовно опадање и бродолом. Господ је у Својој Речи открио напредујуће дело јеванђеља, онако како је оно вођено у прошлости и како ће се водити у будућности, све до завршног сукоба, када ће сатанске силе извести свој последњи чудесни покрет. Из те Речи разумемо да су сада на делу силе које ће увести у последњи велики сукоб између добра и зла — између Сатане, кнеза таме, и Христа, Кнеза живота. Али предстојећа победа људи који љубе и боје се Бога исто је тако сигурна као што је Његов престо утврђен на небесима.” Bible Echo, August 26, 1895.
When the manna was first given to ancient Israel, the light for that history was given. At Christ’s baptism the light for that history was given. On August 11, 1840 the light for that history was given. Each of those turning points mark the beginning of a testing process that ultimately ends at another turning point, when the former covenant people turn away and walk with Christ no more.
Када је мана први пут дата древном Израиљу, дата је светлост за ту историју. Приликом Христовог крштења, дата је светлост за ту историју. Дана 11. августа 1840. године, дата је светлост за ту историју. Свака од тих прекретница означава почетак процеса провере који се на крају завршава другом прекретницом, када се некадашњи заветни народ одвраћа и више не иде за Христом.
Because these various testing processes represent both a testing process for the former covenant people and also for the new covenant people, there are two conclusions of the testing process. The conclusion of the testing process, and therefore the final turning point for the Protestants in the Millerite history, was the spring of 1844. The conclusion of the testing process (in the Fall of 1844), or turning point for the Millerites themselves, came after the turning point for the former people of God.
Пошто ови различити процеси кушања представљају и процес кушања за народ бившег завета и за народ новог завета, постоје и два завршетка процеса кушања. Завршетак процеса кушања, а тиме и коначна прекретница за протестанте у милеритској историји, био је у пролеће 1844. године. Завршетак процеса кушања (у јесен 1844. године), односно прекретница за саме милерите, наступио је после прекретнице за некадашњи Божји народ.
In the history of Christ, the testing process is identified by his twice cleansing the temple, once at the beginning of his ministry, and then again at the ending of his ministry.
У историји Христа, процес испитивања означен је тиме што је Он два пута очистио храм, једном на почетку Своје службе, а затим поново на крају Своје службе.
“When Jesus began His public ministry, He cleansed the Temple from its sacrilegious profanation. Among the last acts of His ministry was the second cleansing of the Temple. So in the last work for the warning of the world, two distinct calls are made to the churches. The second angel’s message is, ‘Babylon is fallen, is fallen, that great city, because she made all nations drink of the wine of the wrath of her fornication’ (Revelation 14:8). And in the loud cry of the third angel’s message a voice is heard from heaven saying, ‘Come out of her, my people, that ye be not partakers of her sins, and that ye receive not of her plagues. For her sins have reached unto heaven, and God hath remembered her iniquities’ (Revelation 18:4, 5).” Selected Messages, book 2, 118.
„Када је Исус започео Своју јавну службу, очистио је Храм од његовог светогрдног скрнављења. Међу последњим делима Његове службе било је друго очишћење Храма. Тако се и у последњем делу упозорења свету упућују два посебна позива црквама. Порука другог анђела гласи: „Паде, паде Вавилон, град велики, јер напоји све народе вином гнева блуда својега“ (Откривење 14:8). А у силном покличу поруке трећег анђела чује се глас с неба који говори: „Изиђите из ње, народе мој, да се не помешате у грехе њезине, и да вам не науде зла њезина. Јер греси њезини дођоше до неба, и Бог се опомену неправде њезине“ (Откривење 18:4, 5).“ Selected Messages, књига 2, 118.
The testing process of the two temple cleansings of Christ is aligned with Malachi chapter three, in the writings of the Spirit of Prophecy.
Процес испитивања у оквиру два Христова очишћења храма усклађен је са трећим поглављем Малахије, у списима Духа пророштва.
“In cleansing the temple from the world’s buyers and sellers, Jesus announced His mission to cleanse the heart from the defilement of sin,—from the earthly desires, the selfish lusts, the evil habits, that corrupt the soul. Malachi 3:1–3 quoted.” The Desire of Ages, 161.
„Чистећи храм од купаца и продаваца овога света, Исус је објавио своју мисију да очисти срце од оскврњења грехом,—од земаљских жеља, себичних пожуда, злих навика које кваре душу. Малахија 3:1–3 цитирано.“ Чежња векова, 161.
The cleansing of God’s people represents the testing process that is repeatedly identified with several lines of prophecy. Every reference, beginning with Adam and Eve unto the Millerite history represents the cleansing of the one hundred and forty-four thousand.
Очишћење Божјег народа представља процес испитивања који се изнова поистовећује са више пророчких линија. Свако упућивање, почев од Адама и Еве па све до милеритске историје, представља очишћење сто четрдесет и четири хиљаде.
“In the last days of this earth’s history, God’s covenant with his commandment-keeping people is to be renewed.” Review and Herald, February 26, 1914.
„У последњим данима историје ове земље, Божји завет са својим народом који држи Његове заповести треба да буде обновљен.“ Review and Herald, 26. фебруар 1914.
The cleansing process of the one hundred and forty-four thousand is the first reference in the book of Daniel, which is the first book of the two books that together represent the Revelation of Jesus Christ that is unsealed just before human probation closes. The cleansing process of the one hundred and forty-four thousand is also represented as the sealing process. When the first message of the cleansing, sealing process of the one hundred and forty-four thousand began on September 11, 2001, it was a turning point for the church and for the world. In Revelation chapter eighteen, the angel that lightens the world with his glory then arrived. Yet in Revelation eighteen, the angel is not represented as having anything to eat in his hand—but it is there. The little book is there. It can be easily recognized by those who choose to eat the methodology represented as “line upon line,” by the prophet Isaiah.
Процес очишћења сто четрдесет и четири хиљаде прво је указивање у књизи пророка Данила, која је прва књига од две књиге што заједно представљају Откривење Исуса Христа, запечаћено до пред сам крај времена људске милости. Процес очишћења сто четрдесет и четири хиљаде такође је представљен као процес запечаћења. Када је прва вест о процесу очишћења и запечаћења сто четрдесет и четири хиљаде отпочела 11. септембра 2001. године, то је било прекретница за цркву и за свет. У Откривењу, осамнаеста глава, анђео који осветљава земљу својом славом тада је стигао. Ипак, у Откривењу 18, анђео није представљен као да има ишта за јело у својој руци — али то је тамо. Мала књига је тамо. Они који изаберу да једу методологију коју је пророк Исаија представио као „заповест по заповест, правило по правило“, могу је лако препознати.
By laying “line upon line” we understand that when Christ descended on September 11, 2001, he also had a “little book” which had been represented as “manna”, the “bread of heaven” and the “little book”. But on September 11, 2001, the former chosen people, represented by Jehoiakim, chose to hold to the customs and traditions of Adventism, and then began their march into the captivity of Babylon which will be complete at the Sunday law.
Постављајући „заповест на заповест“, разумемо да је, када је Христос сишао 11. септембра 2001. године, такође имао и „књижицу“, која је била представљена као „мана“, „хлеб небески“ и „књижица“. Али 11. септембра 2001. године, некадашњи изабрани народ, представљен Јоакимом, изабрао је да се држи обичаја и предања адвентизма, а затим је започео свој поход у вавилонско ропство, које ће бити довршено при недељном закону.
“Now comes the word that I have declared that New York is to be swept away by a tidal wave? This I have never said. I have said, as I looked at the great buildings going up there, story after story, ‘What terrible scenes will take place when the Lord shall arise to shake terribly the earth! Then the words of Revelation 18:1–3 will be fulfilled.’ The whole of the eighteenth chapter of Revelation is a warning of what is coming on the earth. But I have no light in particular in regard to what is coming on New York, only that I know that one day the great buildings there will be thrown down by the turning and overturning of God’s power. From the light given me, I know that destruction is in the world. One word from the Lord, one touch of his mighty power, and these massive structures will fall. Scenes will take place the fearfulness of which we cannot imagine.” Review and Herald, July 5, 1906.
„Одакле долази тврдња коју сам, наводно, изнела да Њујорк треба да буде збрисан плимним таласом? То никада нисам рекла. Рекла сам, док сам посматрала како се тамо подижу велике зграде, спрат за спратом: ‘Какви ће се страшни призори одиграти када Господ устане да страховито потресе земљу! Тада ће се испунити речи из Откривења 18:1–3.’ Цело осамнаесто поглавље Откривења представља упозорење о ономе што долази на земљу. Али немам никакву посебну светлост у погледу онога што долази на Њујорк, осим што знам да ће једнога дана велике зграде тамо бити оборене преокретањем и превртањем Божје силе. Из светлости која ми је дата, знам да је разорење у свету. Једна реч од Господа, један додир Његове моћне силе, и ове масивне грађевине ће пасти. Одиграће се призори чију страхоту не можемо ни замислити.“ Review and Herald, July 5, 1906.
When the “great buildings” of “New York” were “thrown down by the turning and overturning of God’s power,” on September 11, 2001, the light of the angel of Revelation eighteen filled the whole earth, for a turning point had come in the history of the earth beast of Revelation thirteen.
Када су „велике грађевине“ „Њујорка“ биле „оборене окретањем и превртањем Божје силе“, 11. септембра 2001. године, светлост анђела из Откривења осамнаест испунила је сву земљу, јер је дошла прекретница у историји земаљске звери из Откривења тринаест.
“There are periods which are turning points in the history of nations and of the church. In the providence of God, when these different crises arrive, the light for that time is given. If it is received, there is spiritual progress; if it is rejected, spiritual declension and shipwreck follow.” Bible Echo, August 26, 1895.
„Постоје раздобља која представљају прекретнице у историји народа и цркве. У Божјем промислу, када наступе ове различите кризе, даје се светлост за то време. Ако се она прихвати, долази до духовног напретка; ако се одбаци, следе духовно опадање и бродолом.“ Bible Echo, August 26, 1895.
When the light of the angel of Revelation eighteen arrived on September 11, 2001, those who received the light progressed spiritually and those who rejected the light declined spiritually, and began their rebellious journey onward to their final turning point of the Sunday law, where they forever make shipwreck of their profession as the messengers of the third angel. Those in Galilee that turned away and walked no more with Christ in John 6:66, were turning away from the light that had first arrived at his baptism, which is where the first message of that testing history was empowered. In Daniel chapter one, two classes of worshippers are illustrated in the history when the first message is empowered. Jehoiakim represents those that make shipwreck of faith, and Daniel, Hananiah, Mishael and Azariah represent the faithful.
Када је светлост анђела из осамнаесте главе Откривења стигла 11. септембра 2001. године, они који су примили ту светлост духовно су напредовали, а они који су одбацили светлост духовно су назадовали и започели своје побуњеничко путовање даље ка својој коначној прекретници, закону о недељи, где заувек доживљавају бродолом своје исповести као весници трећег анђела. Они у Галилеји који су се одвратили и више нису ишли с Христом у Јовану 6:66, одвраћали су се од светлости која је најпре стигла приликом Његовог крштења, где је прва порука те историје кушања била оснажена. У првој глави Данила приказане су две класе богослужитеља у историји када је прва порука оснажена. Јоаким представља оне који доживљавају бродолом вере, а Данило, Ананија, Мисаил и Азарија представљају верне.
In the third year of the reign of Jehoiakim king of Judah came Nebuchadnezzar king of Babylon unto Jerusalem, and besieged it. And the Lord gave Jehoiakim king of Judah into his hand, with part of the vessels of the house of God: which he carried into the land of Shinar to the house of his god; and he brought the vessels into the treasure house of his god. And the king spake unto Ashpenaz the master of his eunuchs, that he should bring certain of the children of Israel, and of the king’s seed, and of the princes; Children in whom was no blemish, but well favoured, and skilful in all wisdom, and cunning in knowledge, and understanding science, and such as had ability in them to stand in the king’s palace, and whom they might teach the learning and the tongue of the Chaldeans. And the king appointed them a daily provision of the king’s meat, and of the wine which he drank: so nourishing them three years, that at the end thereof they might stand before the king. Now among these were of the children of Judah, Daniel, Hananiah, Mishael, and Azariah: Unto whom the prince of the eunuchs gave names: for he gave unto Daniel the name of Belteshazzar; and to Hananiah, of Shadrach; and to Mishael, of Meshach; and to Azariah, of Abednego. But Daniel purposed in his heart that he would not defile himself with the portion of the king’s meat, nor with the wine which he drank: therefore he requested of the prince of the eunuchs that he might not defile himself. Daniel 1:1-8.
Треће године царовања Јоакима, цара Јудина, дође Навуходоносор, цар Вавилонски, у Јерусалим и опколи га. И Господ предаде Јоакима, цара Јудина, у његову руку, и део судова дома Божјега; и он их однесе у земљу Сенар, у дом бога својега, и унесе судове у ризницу бога својега. И цар рече Асфеназу, старешини својих дворана, да доведе неке од синова Израиљевих, и од царскога семена, и од кнезова; младиће на којима није било никакве мане, него лепа изгледа, и вичне свакој мудрости, и разумне у знању, и упућене у науку, и који имаху способности да стоје у цареву двору, и да се науче књизи и језику халдејском. И цар им одреди свакодневни део царскога јела и вина које је сам пио, да их тако хране три године, па да потом стану пред цара. А међу њима бејаху од синова Јудиних: Данило, Ананија, Мисаило и Азарија. И старешина дворана надене им имена: Данилу даде име Валтасар, Ананији Седрах, Мисаилу Мисах, а Азарији Авденаго. Али Данило одлучи у срцу своме да се не погани царским јелом ни вином које цар пије; зато замоли старешину дворана да се не погани. Данило 1:1-8.
Daniel, Hananiah, Mishael and Azariah were the children of Judah. They were made into eunuchs, thus representing the final generation of Adventism. Nebuchadnezzar, as many ancient kings, had the four Judean youths castrated, to remove any concerns the king might have when they served as slaves and interacted with the king’s wives and concubines.
Данило, Ананија, Мисаил и Азарија били су синови Јудини. Били су учињени евнусима, представљајући тако последњи нараштај адвентизма. Навуходоносор је, као и многи древни цареви, дао да се та четворица јудејских младића кастрирају, како би отклонио сваку забринутост коју би цар могао имати док су служили као робови и долазили у додир с царевим женама и наложницама.
Symbolically it represents the final generation of Adventism, for there would be no more line of Judah after these four. Four is a symbol of worldwide, and thus represents the final generation of Seventh-day Adventists around the world who recognize September 11, 2001, as a fulfillment of God’s prophetic Word.
Симболично, то представља последњи нараштај адвентизма, јер после ове четворице више не би било линије Јудине. Број четири је симбол светског, те стога представља последњи нараштај адвентиста седмога дана широм света који препознају 11. септембар 2001. године као испуњење Божје пророчке Речи.
Those Seventh-day Adventists are the subject of God’s prophetic Word, for they are those called to be the one hundred and forty-four thousand. Yet their prophetic heritage began with the rebellion of their fathers, in 1863. That initial rebellion is almost impossible to recognize for it has been covered by the traditions and customs of four generations of escalating rebellion. Though difficult to recognize it must be seen and acknowledged, as Daniel ultimately does in Daniel chapter nine. He did so by recognizing the truth located in God’s prophetic Word.
Ти адвентисти седмога дана предмет су Божје пророчке Речи, јер су они ти који су позвани да буду сто четрдесет и четири хиљаде. Ипак, њихово пророчко наслеђе отпочело је побуном њихових отаца 1863. године. Ту почетну побуну готово је немогуће препознати, јер је прекривена предањима и обичајима четири покољења све веће побуне. Иако ју је тешко препознати, она мора бити виђена и призната, као што Данило најзад чини у деветом поглављу књиге пророка Данила. Он је то учинио препознавши истину која се налази у Божјој пророчкој Речи.
The rebellion that Daniel and the three worthies directly descended from, was their father’s refusal to remain separate from the heathen influences that surrounded them. In 1863, Laodicean Adventism returned to the biblical methodology of apostate Protestantism and Catholicism, to uphold their rejection of Miller’s identification of the “seven times” of Leviticus twenty-six. That rebellion for Daniel and the three worthies was represented by king Hezekiah.
Побуна од које су Данило и тројица достојника непосредно потекли била је одбијање њиховог оца да остане одвојен од незнабожачких утицаја који су их окруживали. Године 1863, лаодикијски адвентизам вратио се библијској методологији отпадничког протестантизма и католицизма, како би подупро своје одбацивање Милеровог поистовећења „седам времена“ из Левитске двадесет шест. Та побуна за Данила и тројицу достојника била је представљена царем Језекијом.
King Hezekiah pled with the Lord not to die, and his prayer was answered when the Lord gave him another 15 years. In doing so, he then fathered Manasseh, one of the most wicked kings of Judah, but also the king that marks the beginning of the progressive seven-step conquering and enslavement of Judah. In 1856, the True Witness came to knock on Laodicean Adventism’s door, but they chose to live and not die to self. By 1863, they had rebuilt “Jericho” and started the escalating rebellion that ultimately prevented them from recognizing September 11, 2001 as the beginning of their three-step journey into the slavery of spiritual Babylon that ends at the Sunday law.
Цар Језекија је молио Господа да не умре, и његова молитва беше услишена када му је Господ додао још петнаест година. Учинивши то, потом је родио Манасију, једнога од најопакијих царева Јуде, али и цара који означава почетак постепеног седмостепеног освајања и поробљавања Јуде. Године 1856, Верни Сведок дошао је да покуца на врата лаодикијског адвентизма, али су они изабрали да живе и да не умру себи. До 1863. године поново су сазидали „Јерихон“ и започели све већу побуну која их је на крају спречила да препознају 11. септембар 2001. као почетак свог тростепеног путовања у ропство духовног Вавилона, које се завршава недељним законом.
For king Hezekiah, 1863 came when his prayer to live was granted. The Lord provided a sign that his prayer had been accepted. God confirmed the prayer by moving the sun, and the Babylonians saw the activity of God in the heavens, though they knew not what it meant. The Babylonians then came to Jerusalem to find out about the God who had the power to control the sun. Instead of glorifying the God of Heaven, king Hezekiah, instead of dying to self, chose to glorify his temple and city instead of the God who had chosen to place His name in that temple and city.
За цара Језекију, 1863. година дошла је када му је била услишена молитва да живи. Господ је дао знак да је његова молитва била примљена. Бог је потврдио ту молитву покренувши сунце, а Вавилоњани су видели Божје дејство на небесима, премда нису знали шта оно значи. Тада су Вавилоњани дошли у Јерусалим да сазнају о Богу који је имао власт да управља сунцем. Уместо да прослави Бога Неба, цар Језекија је, уместо да умре себи, изабрао да прослави свој храм и свој град, уместо Бога који је изабрао да положи Своје име у тај храм и тај град.
That rebellion brought the prophecy that children from his blood line would become slaves and eunuchs in Babylon. Those children were Daniel, Hananiah, Mishael and Azariah, and represent the spiritual final generation of those Seventh-day Adventists that recognize September 11, 2001 as a turning point in the history of the nations of the world and of the church, when the light is given that is to test and seal the one hundred and forty-four thousand.
Та побуна донела је пророчанство да ће деца из његове крвне лозе постати робови и евнуси у Вавилону. Та деца била су Данило, Ананија, Мисаил и Азарија, и представљају духовну последњу генерацију оних адвентиста седмог дана који препознају 11. септембар 2001. године као прекретницу у историји народа света и цркве, када се даје светлост која треба да испита и запечати сто четрдесет и четири хиљаде.
In those days was Hezekiah sick unto death. And the prophet Isaiah the son of Amoz came to him, and said unto him, Thus saith the Lord, Set thine house in order; for thou shalt die, and not live. Then he turned his face to the wall, and prayed unto the Lord, saying, I beseech thee, O Lord, remember now how I have walked before thee in truth and with a perfect heart, and have done that which is good in thy sight. And Hezekiah wept sore. And it came to pass, afore Isaiah was gone out into the middle court, that the word of the Lord came to him, saying, Turn again, and tell Hezekiah the captain of my people, Thus saith the Lord, the God of David thy father, I have heard thy prayer, I have seen thy tears: behold, I will heal thee: on the third day thou shalt go up unto the house of the Lord. And I will add unto thy days fifteen years; and I will deliver thee and this city out of the hand of the king of Assyria; and I will defend this city for mine own sake, and for my servant David’s sake. And Isaiah said, Take a lump of figs. And they took and laid it on the boil, and he recovered. And Hezekiah said unto Isaiah, What shall be the sign that the Lord will heal me, and that I shall go up into the house of the Lord the third day? And Isaiah said, This sign shalt thou have of the Lord, that the Lord will do the thing that he hath spoken: shall the shadow go forward ten degrees, or go back ten degrees? And Hezekiah answered, It is a light thing for the shadow to go down ten degrees: nay, but let the shadow return backward ten degrees. And Isaiah the prophet cried unto the Lord: and he brought the shadow ten degrees backward, by which it had gone down in the dial of Ahaz. At that time Berodachbaladan, the son of Baladan, king of Babylon, sent letters and a present unto Hezekiah: for he had heard that Hezekiah had been sick. And Hezekiah hearkened unto them, and shewed them all the house of his precious things, the silver, and the gold, and the spices, and the precious ointment, and all the house of his armour, and all that was found in his treasures: there was nothing in his house, nor in all his dominion, that Hezekiah shewed them not. Then came Isaiah the prophet unto king Hezekiah, and said unto him, What said these men? and from whence came they unto thee? And Hezekiah said, They are come from a far country, even from Babylon. And he said, What have they seen in thine house? And Hezekiah answered, All the things that are in mine house have they seen: there is nothing among my treasures that I have not shewed them. And Isaiah said unto Hezekiah, Hear the word of the Lord. Behold, the days come, that all that is in thine house, and that which thy fathers have laid up in store unto this day, shall be carried into Babylon: nothing shall be left, saith the Lord. And of thy sons that shall issue from thee, which thou shalt beget, shall they take away; and they shall be eunuchs in the palace of the king of Babylon. Then said Hezekiah unto Isaiah, Good is the word of the Lord which thou hast spoken. And he said, Is it not good, if peace and truth be in my days? And the rest of the acts of Hezekiah, and all his might, and how he made a pool, and a conduit, and brought water into the city, are they not written in the book of the chronicles of the kings of Judah? And Hezekiah slept with his fathers: and Manasseh his son reigned in his stead. 2 Kings 20:1–21.
У те дане разболе се Језекија на смрт. И пророк Исаија, син Амосов, дође к њему и рече му: Овако вели Господ: Уреди дом свој, јер ћеш умрети, а нећеш живети. Тада он окрену лице своје зиду, и помоли се Господу говорећи: Молим те, Господе, сети се сада како сам ходио пред тобом у истини и са срцем савршеним, и чинио оно што је добро у очима твојим. И Језекија плакаше горко. И догоди се, пре него што Исаија изиђе у средње двориште, да му дође реч Господња говорећи: Врати се, и кажи Језекији, вођи народа мога: Овако вели Господ, Бог Давида, оца твога: Чух молитву твоју, видех сузе твоје; ево, исцелићу те: трећега дана поћи ћеш у дом Господњи. И додаћу данима твојим петнаест година; и избавићу тебе и овај град из руке цара Асирског; и бранићу овај град ради себе и ради Давида, слуге свога. И Исаија рече: Узмите грумен смокава. И узеше и ставише га на чир, и он оздрави. А Језекија рече Исаији: Какав ће бити знак да ће ме Господ исцелити и да ћу трећега дана поћи у дом Господњи? А Исаија рече: Ово ћеш имати за знак од Господа, да ће Господ учинити што је казао: хоће ли сенка поћи напред десет степеника, или ће се вратити назад десет степеника? И Језекија одговори: Лако је сенци да сиђе десет степеника; не, него нека се сенка врати натраг десет степеника. И пророк Исаија завапи Господу; и он врати сенку десет степеника натраг, по којима је сишла на Ахазовом сунчанику. У то време Веродах-Валадан, син Валаданов, цар вавилонски, посла писма и дар Језекији; јер беше чуо да је Језекија боловао. И Језекија их послуша, и показа им сав дом својих драгоцености: сребро и злато, и мирисе, и драгоцено уље, и сав дом свога оружја, и све што се нађе у његовим ризницама; не беше ничега ни у дому његовом ни у свему господству његовом што им Језекија не показа. Тада дође пророк Исаија цару Језекији, и рече му: Шта су рекли ти људи? и одакле су дошли к теби? А Језекија рече: Дошли су из далеке земље, из Вавилона. А он рече: Шта су видели у дому твоме? И Језекија одговори: Видели су све што је у дому моме; нема ничега у мојим ризницама што им нисам показао. И Исаија рече Језекији: Чуј реч Господњу. Ево, долазе дани када ће се све што је у дому твоме, и што су оци твоји сабрали до овога дана, однети у Вавилон; ништа неће остати, вели Господ. И од синова твојих, који ће изаћи од тебе, које ћеш родити, узеће, и биће дворани у двору цара вавилонског. Тада Језекија рече Исаији: Добра је реч Господња коју си изговорио. И рече: Зар није добро ако буде мира и истине у моје дане? А остала дела Језекијина, и сва његова сила, и како је начинио језеро и водовод, и довео воду у град, није ли то записано у књизи дневника царева Јудиних? И Језекија почину код отаца својих; а Манасија, син његов, зацари се на његово место. 2. о царевима 20:1–21.
The next verse says:
Следећи стих каже:
Manasseh was twelve years old when he began to reign, and reigned fifty and five years in Jerusalem. And his mother’s name was Hephzibah. 2 Kings 21:1.
Манасија беше од дванаест година кад поче да царује, и царова педесет и пет година у Јерусалиму. А име матери његове беше Ефсива. 2. Царевима 21:1.
What would have been the result if king Hezekiah had accepted the Lord’s will, and simply got his house in order and died? He was given fifteen extra years, and three years later wicked Manasseh was born. What would have happened in 1856, if Adventism had accepted the transition from Philadelphia unto Laodicea and got their house in order and left the foundational truths of William Miller intact? I suppose we will never know the answer to that question, but what we do know is that “Daniel purposed in his heart that he would not defile himself with the portion of the king’s meat, nor with the wine which he drank.”
Какав би био исход да је цар Језекија прихватио Господњу вољу, те једноставно уредио свој дом и умро? Дато му је још петнаест година, а три године касније родио се безбожни Манасија. Шта би се догодило 1856. године, да је адвентизам прихватио прелаз из Филаделфије у Лаодикију, уредио свој дом и оставио нетакнутим темељне истине Вилијама Милера? Претпостављам да никада нећемо сазнати одговор на то питање, али оно што знамо јесте да је „Данијел наумио у срцу свом да се не погани јелом с царске трпезе ни вином које је цар пио.“
We will continue Daniel chapter one in the next article.
Наставићемо Данило, прво поглавље, у следећем чланку.