If you looked closely at the last passage in the previous article, you will have looked at the original source of the passage that is found in the book Early Writings, which A. G. Daniells claims to have taken with him in his interview on the subject of “the daily” with Sister White in 1910. Those who were working to establish the “lie” that “the daily,” represents Christ’s sanctuary ministry needed to undermine Sister White’s direct and clear endorsement of the correct view being given to those who gave the judgment hour cry. The “lie” they invented was that the only warning Sister White was being specific about was the warning of time setting. That is what Arthur White works to establish in his biography, and it is what his father, Ellen White’s son, and Daniells were trying to prove by the invented interview.
Ако сте пажљиво погледали последњи одломак у претходном чланку, онда сте видели изворни извор тог одломка који се налази у књизи Early Writings, за који A. G. Daniells тврди да га је понео са собом на разговор са Сестром Вајт 1910. године о теми „свакодневне“. Они који су настојали да утврде „лаж“ да „свакодневна“ представља Христову службу у светилишту, морали су да поткопају непосредну и јасну подршку Сестре Вајт исправном гледишту које је било изложено онима који су објављивали вапај о часу суда. „Лаж“ коју су измислили била је да је једино упозорење у погледу којег је Сестра Вајт била одређена било упозорење против одређивања времена. То је оно што Arthur White настоји да утврди у својој биографији, и то је оно што су његов отац, син Ellen White, и Daniells покушавали да докажу тим измишљеним разговором.
As already noted, there is no record of any interview between Sister White and Daniells on the subject of “the daily.” The supposed interview was proposed in 1931. If Sister White had endorsed Daniells fallen view of “the daily” at an interview in 1910, why would he, someone Sister White identified was zealous to promote his view, keep silent about her endorsement for twenty-one years? It wasn’t an interview, it was an invention.
Као што је већ истакнуто, не постоји никакав запис о било каквом разговору између сестре Вајт и Данијелса о питању „свакодневне“. Наводни разговор био је предложен 1931. године. Да је сестра Вајт на једном разговору 1910. године подржала Данијелсово отпадничко гледиште о „свакодневној“, зашто би он — неко за кога је сестра Вајт указала да је ревностан у промовисању свога гледишта — ћутао о њеној подршци током двадесет и једне године? То није био разговор, него измишљотина.
The invention of the interview sought to place the context of her statement of “the daily” as if it was something that was incidental to her warning against time setting, and Arthur White placed his fingerprints on the lie in the fashion he presented in the history of 1931. As a Christian he should have simply reported the history, and left historical revisionism out of the equation. We ended the last article with the passage from 1850, that the passage in Early Writings is derived from. The statement first appeared in 1850, in the Review, and then again in the book Experience and Views. The third time it appears is in the book Early Writings, but in its evolution to the book Early Writings certain changes occurred. However, we would not say that many of the Spirit of Prophecy writings have been changed as some claim in their effort to discredit her work.
Измишљање интервјуа настојало је да контекст њене изјаве о „свакодневној“ прикаже као да је то било нешто споредно у односу на њено упозорење против одређивања времена, а Артур Вајт је оставио своје отиске на тој лажи начином на који ју је представио у историјском приказу из 1931. године. Као хришћанин, требало је једноставно да изложи историју и да историјски ревизионизам остави по страни. Завршили смо претходни чланак одломком из 1850. године, из којег је преузет одломак у Раним списима. Та изјава се први пут појавила 1850. године у Review, а затим поново у књизи Experience and Views. Трећи пут се појављује у књизи Early Writings, али су у њеном развоју до књиге Early Writings настале извесне промене. Ипак, не бисмо рекли да су многи списи Духа пророштва били измењени, као што неки тврде у свом настојању да обеснаже њен рад.
“The Lord showed me that the 1843 chart was directed by his hand, and that no part of it should be altered; that the figures were as he wanted them. That his hand was over and hid a mistake in some of the figures, so that none could see it, until his hand was removed.
„Господ ми је показао да је табела из 1843. била управљана Његовом руком и да ниједан њен део не треба мењати; да су бројке биле онакве какве је Он желео. Да је Његова рука била над њом и сакрила грешку у неким бројкама, тако да је нико није могао видети, док Његова рука није била уклоњена.
“Then I saw in relation to the ‘Daily,’ that the word ‘sacrifice’ was supplied by man’s wisdom, and does not belong to the text; and that the Lord gave the correct view of it to those who gave the judgment hour cry. When union existed, before 1844, nearly all were united on the correct view of the ‘Daily;’ but since 1844, in the confusion, other views have been embraced, and darkness and confusion has followed.” Review and Herald, November 1, 1850.
„Тада сам увидела у вези са ‘Свакодневном’, да је реч ‘жртва’ додата људском мудрошћу и да не припада тексту; и да је Господ дао исправно разумевање тога онима који су објављивали вапај о часу суда. Када је владало јединство, пре 1844. године, скоро сви су били сједињени у исправном разумевању ‘Свакодневне’; али од 1844. године, у пометњи, прихваћена су друга гледишта, и уследили су тама и пометња.“ Review and Herald, November 1, 1850.
This passage was originally in the publication titled The Present Truth from 1849, but it was printed in the Review and Herald in November, 1850. In the original manuscript Sister White directly states that she is writing out several things which the Lord had recently shown her, and as you read the entire article you will see many subjects addressed. There are about twenty various subjects that she was shown. The point is that in the original article the subject of “the daily,” and the subject of “time setting” were two different revelations of things she was shown.
Ovaj odlomak je prvobitno bio u publikaciji pod naslovom The Present Truth iz 1849. godine, ali je štampan u Review and Herald u novembru 1850. godine. U originalnom rukopisu sestra Vajt neposredno izjavljuje da zapisuje nekoliko stvari koje joj je Gospod nedavno pokazao, i dok budete čitali ceo članak videćete da se obrađuju mnoge teme. Bilo je oko dvadeset različitih tema koje su joj bile pokazane. Suština je u tome da su u originalnom članku tema „svagdašnje službe“ i tema „određivanja vremena“ bile dva različita otkrivenja o onome što joj je bilo pokazano.
In the original manuscript they were identified in different paragraphs. When the passage was reprinted in Experience and Views the editors combined the paragraph where Sister White upholds the pioneer view of “the daily,” with the following paragraph that warns against time setting. As you read the original, take note that emphasis is placed upon some subjects through Capitalization. In the paragraph where she endorses the pioneer view of “the daily,” she Capitalizes the word Daily, and in the next paragraph she Capitalizes the word Time, thus marking a direct distinction between the two subjects she was shown.
У изворном рукопису они су били назначени у различитим пасусима. Када је одломак поново штампан у делу Experience and Views, уредници су спојили пасус у коме сестра Вајт подржава пионирско гледиште о „свакодневној“, са наредним пасусом који упозорава против одређивања времена. Док читате изворник, запазите да се нагласак на поједине теме ставља путем писања великим словима. У пасусу у коме она потврђује пионирско гледиште о „свакодневној“, она пише реч Daily великим словом, а у следећем пасусу реч Time пише великим словом, означавајући тако јасну разлику између две теме које су јој биле показане.
“Dear Brethren and Sisters,
„Драга браћо и сестре,“
“I wish to give you a short sketch of what the Lord has recently shown to me in vision. I was shown the loveliness of Jesus, and the love that the angels have for one another. Said the angel—Can ye not behold their love?—follow it. Just so God’s people must love one another. Rather let blame fall on thyself than on a brother. I saw that the message ‘sell that ye have and give alms’ had not been given, by some, in its clear light; that the true object of the words of our Saviour had not been clearly presented. I saw that the object of selling was not to give to those who are able to labor and support themselves; but to spread the truth. It is a sin to support and indulge those who are able to labor, in idleness. Some have been zealous to attend all the meetings; not to glorify God, but for the ‘loaves and fishes.’ Such had much better been at home laboring with their hands, ‘the thing that is good,’ to supply the wants of their families, and to have something to give to sustain the precious cause of present truth.
„Желим да вам дам кратак приказ онога што ми је Господ недавно показао у визији. Показана ми је дивна красота Исуса и љубав коју анђели имају један према другоме. Анђео рече: — Зар не можете видети њихову љубав? — следите је. Исто тако Божји народ мора волети један другога. Радије нека кривица падне на тебе него на брата. Видела сам да порука: „продајте што имате и дајте милостињу“ није од неких била изнесена у својој јасној светлости; да прави циљ речи нашег Спаситеља није био јасно представљен. Видела сам да циљ продавања није био да се даје онима који су способни да раде и издржавају себе, него да се шири истина. Грех је издржавати и повлађивати нерадом онима који су способни да раде. Неки су били ревносни да присуствују свим састанцима, не да прославе Бога, него ради „хлебова и риба“. Таквима би било много боље да су код куће и да раде својим рукама „оно што је добро“, да подмире потребе својих породица и да имају нешто да дају за потпору драгоценом делу садашње истине.“
“Some, I saw, had erred in praying for the sick to be healed before unbelievers. If any among us are sick, and call for the elders of the church to pray over them, according to James 5:14, 15, we should follow the example of Jesus. He put unbelievers out of the room, then healed the sick; so we should seek to be separated from the unbelief of those who have not faith, when we pray for the sick among us.
„Видела сам да су неки погрешили молећи се да болесни буду исцељени пред неверујућима. Ако је ко међу нама болестан, и позове старешине цркве да се моле над њим, према Јакову 5:14, 15, треба да следимо пример Исуса. Он је извео неверујуће из собе, а затим исцелио болесне; тако и ми, када се молимо за болесне међу нама, треба да настојимо да будемо одвојени од неверовања оних који немају вере.“
“Then I was pointed back to the time that Jesus took his disciples away alone, into an upper room, and first washed their feet, and then gave them to eat of the broken bread, to represent his broken body, and juice of the vine to represent his spilled blood. I saw that all should move understandingly, and follow the example of Jesus in these things, and when attending to these ordinances, should be as separate from unbelievers as possible.
„Затим ми је пажња била поново усмерена на време када је Исус одвео своје ученике насамо у горњу собу, и најпре им опрао ноге, а потом им дао да једу од преломљеног хлеба, да представља његово преломљено тело, и сок од лозе да представља његову проливену крв. Видела сам да сви треба да поступају с разумевањем и да следе Исусов пример у овим стварима, и да, када приступају овим обредима, треба да буду што је могуће више одвојени од неверника.“
“Then I was shown that the seven last plagues will be poured out, after Jesus leaves the Sanctuary. Said the angel—It is the wrath of God and the Lamb that causes the destruction or death of the wicked. At the voice of God the saints will be mighty and terrible as an army with banners; but they will not then execute the judgment written. The execution of the judgment will be at the close of the 1000 years.
„Затим ми је показано да ће се седам последњих зала излити након што Исус напусти Светињу. Анђео рече: То је гнев Бога и Јагњета који проузрокује уништење или смрт безбожника. На глас Божји свети ће бити силни и страшни као војска са заставама; али они тада неће извршити написани суд. Извршење суда биће на свршетку 1000 година.״
“After the saints are changed to immortality, and are caught up together, and receive their harps, crowns, &c., and enter the Holy City, Jesus and the saints set in judgment. The books are opened, the book of life and the book of death; the book of life contains the good deeds of the saints, and the book of death contains the evil deeds of the wicked. These books were compared with the Statute book, the Bible, and according to that they were judged. The saints in unison with Jesus pass their judgment upon the wicked dead. Behold ye! said the angel, the saints sit in judgment, in unison with Jesus, and mete out to each of the wicked, according to the deeds done in the body, and it is set off against their names what they must receive, at the execution of the judgment. This, I saw, was the work of the saints with Jesus, in the Holy City before it descends to the earth, through the 1000 years. Then at the close of the 1000 years, Jesus, and the angels, and all the saints with him, leaves the Holy City, and while he is descending to the earth with them, the wicked dead are raised, and then the very men that ‘pierced him,’ being raised, will see him afar off in all his glory, the angels and saints with him, and will wail because of him. They will see the prints of the nails in his hands, and in his feet, and where they thrust the spear into his side. The prints of the nails and the spear will then be his glory. It is at the close of the 1000 years that Jesus stands upon the Mount of Olives, and the Mount parts asunder, and it becomes a mighty plain, and those who flee at that time are the wicked, that have just been raised. Then the Holy City comes down and settles on the plain.
„Пошто свети буду преображени у бесмртност, и буду заједно узнесени, и приме своје харфе, круне итд., и уђу у Свети Град, Исус и свети седају на суд. Књиге се отварају, књига живота и књига смрти; књига живота садржи добра дела светих, а књига смрти садржи зла дела безбожника. Те књиге биле су упоређене са Законском књигом, Библијом, и према њој им је суђено. Свети, у јединству са Исусом, изричу свој суд над мртвим безбожницима. Гле! рече анђео, свети седе на суду, у јединству са Исусом, и одмеравају свакоме од безбожника према делима учињеним у телу, и уз њихова имена бива записано шта морају примити при извршењу суда. Ово, видела сам, беше дело светих са Исусом, у Светом Граду пре него што он сиђе на земљу, током 1000 година. Затим, на крају 1000 година, Исус, и анђели, и сви свети с њим, напуштају Свети Град, и док с њима силази на земљу, мртви безбожници васкрсавају, и тада ће управо они људи који су га „проболи“, васкрснувши, видети га издалека у свој његовој слави, с анђелима и светима с њим, и нарикаће због њега. Видеће трагове клинова на његовим рукама и на његовим ногама, и место где су му копљем проболи бок. Трагови клинова и копља тада ће бити његова слава. На крају 1000 година Исус стаје на Маслинску гору, и гора се расцепљује, и постаје силна раван, а они који у то време беже јесу безбожници, који су тек били васкрснути. Тада Свети Град силази и спушта се на раван.“
“Then Satan imbues the wicked, that have been raised, with his spirit. He flatters them that the army in the City is small, and that his army is large, and that they can overcome the saints and take the City. While Satan was rallying his army, the saints were in the City, beholding the beauty and glory of the Paradise of God. Jesus was at their head, leading them. All at once the lovely Saviour was gone from our company; but soon we heard his lovely voice, saying, ‘Come ye blessed of my Father inherit the kingdom prepared for you from the foundation of the world.’ We gathered about Jesus, and just as he closed the gates of the City, the curse was pronounced upon the wicked. The gates were shut. Then the saints used their wings and mounted to the top of the wall of the City. Jesus was also with them; his crown looked brilliant and glorious. It was a crown within a crown, seven in number. The crowns of the saints were of the most pure gold, decked with stars. Their faces shone with glory, for they were in the express image of Jesus; and as they arose, and moved all together to the top of the City, I was enraptured with the sight.
„Тада Сотона прожима својим духом безбожнике који су васкрсли. Он им ласка да је војска у Граду мала, а да је његова војска велика, и да могу надвладати свете и заузети Град. Док је Сотона окупљао своју војску, свети су били у Граду, посматрајући лепоту и славу Божјег Раја. Исус је био на њиховом челу, предводећи их. Одједном је дивни Спаситељ нестао из нашег друштва; али смо ускоро чули Његов дивни глас како говори: ‘Ходите, благословени Оца мојега, наследите царство које вам је припремљено од постања света.’ Окупили смо се око Исуса, и баш кад је Он затворио градска врата, изречено је проклетство над безбожницима. Врата су била затворена. Тада су свети употребили своја крила и узлетели на врх зида Града. Исус је такође био с њима; Његова круна изгледала је сјајно и славно. Била је то круна у круни, њих седам на броју. Круне светих биле су од најчистијег злата, украшене звездама. Њихова лица сијала су славом, јер су били у обличју самога Исуса; и када су се подигли и сви заједно кренули ка врху Града, био сам занесен тим призором.“
“Then the wicked saw what they had lost; and fire was breathed from God upon them, and consumed them. This was the Execution of the Judgment. The wicked then received according as the saints in unison with Jesus had meted out to them during the 1000 years. The same fire from God that consumed the wicked, purified the whole earth. The broken ragged mountains melted with fervent heat, the atmosphere, also, and all the stubble was consumed. Then our inheritance opened before us, glorious and beautiful, and we inherited the whole earth made new. We all shouted with a loud voice, Glory, Alleluia.
„Тада су безбожници видели шта су изгубили; и огањ је од Бога даһнут на њих, и прождро их је. То је било извршење суда. Безбожници су тада примили према ономе како су им свети, у јединству са Исусом, одмерили током 1000 година. Исти онај огањ од Бога који је прождро безбожнике, очистио је целу земљу. Разбијене, кршевите горе растопиле су се од силне жеге, као и атмосфера, и сва стрњика беше спаљена. Тада се наше наследство отворило пред нама, славно и прекрасно, и наследили смо сву земљу обновљену. Сви смо повикали из свег гласа: Слава, Алилуја.“
“I also saw that the shepherds should consult those in whom they have reason to have confidence, those who have been in all the messages, and are firm in all the present truth, before they advocate any new point of importance, which they may think the Bible sustains. Then the shepherds will be perfectly united, and the union of the shepherds will be felt by the church. Such a course I saw would prevent unhappy divisions, and then there would be no danger of the precious flock being divided, and the sheep scattered, without a shepherd.
„Такође сам видела да пастири треба да се саветују с онима у које имају разлога да имају поверења, с онима који су били у свим порукама и који су чврсти у свој садашњој истини, пре него што почну да заступају било коју нову важну тачку за коју могу мислити да је Библија подржава. Тада ће пастири бити савршено уједињени, и црква ће осетити јединство пастира. Видела сам да би такав поступак спречио несрећне поделе, и тада не би било опасности да драгоцено стадо буде подељено, а овце расејане, без пастира.“
“September 23d, the Lord showed me that he had stretched out his hand the second time to recover the remnant of his people, and that efforts must be redoubled in this gathering time. In the scattering time Israel was smitten and torn; but now in the gathering time God will heal and bind up his people. In the scattering, efforts made to spread the truth had but little effect, accomplished but little or nothing; but in the gathering when God has set his hand to gather his people, efforts to spread the truth will have their designed effect. All should be united and zealous in the work. I saw that it was a shame for any to refer to the scattering for examples to govern us now in the gathering; for if God does no more for us now than he did then, Israel would never be gathered. It is as necessary that the truth should be published in a paper, as preached.
„23. септембра Господ ми је показао да је по други пут пружио своју руку да поврати остатак свога народа, и да се напори морају удвостручити у ово време сабирања. У време расејања Израиљ је био поражен и растргнут; али сада, у време сабирања, Бог ће исцелити и превити свој народ. У расејању, напори уложени да се истина рашири имали су тек мали учинак, постигли су мало или ништа; али у сабирању, када је Бог ставио своју руку да сабере свој народ, напори да се истина рашири имаће свој намеравани учинак. Сви треба да буду уједињени и ревносни у делу. Видела сам да је срамота да се ико позива на време расејања као на пример који би нас сада управљао у време сабирања; јер ако Бог сада не чини више за нас него што је чинио тада, Израиљ никада не би био сабран. Исто је тако неопходно да истина буде објављена у листу, као што се и проповеда.“
“The Lord showed me that the 1843 chart was directed by his hand, and that no part of it should be altered; that the figures were as he wanted them. That his hand was over and hid a mistake in some of the figures, so that none could see it, until his hand was removed.
„Господ ми је показао да је карту из 1843. године усмерила Његова рука и да ниједан њен део не треба мењати; да су бројке биле онакве какве је Он желео. Да је Његова рука била над њом и сакрила грешку у неким од бројки, тако да је нико није могао видети док Његова рука није била уклоњена.״
“Then I saw in relation to the “Daily,” that the word “sacrifice” was supplied by man’s wisdom, and does not belong to the text; and that the Lord gave the correct view of it to those who gave the judgment hour cry. When union existed, before 1844, nearly all were united on the correct view of the ‘Daily;’ but since 1844, in the confusion, other views have been embraced, and darkness and confusion has followed.
„Тада сам, у вези са „Свакодневним“, видела да је реч „жртва“ додата људском мудрошћу и да не припада тексту; и да је Господ дао исправно разумевање тога онима који су упутили вапај о часу суда. Када је постојало јединство, пре 1844. године, готово сви су били сједињени у исправном разумевању „Свакодневног“; али од 1844. године, у пометњи, прихваћена су друга гледишта, а за њима су уследили тама и пометња.“
“The Lord showed me that Time had not been a test since 1844, and that time will never again be a test.
„Господ ми је показао да време није било проба од 1844. године и да време више никада неће бити проба.“
“Then I was pointed to some who are in the great error, that the saints are yet to go to Old Jerusalem, &c., before the Lord comes. Such a view is calculated to take the mind and interest from the present work of God, under the message of the third angel; for if we are to go to Jerusalem, then our minds will naturally be there, and our means will be withheld from other uses, to get the saints to Jerusalem. I saw that the reason why they were left to go into this great error, is because they have not confessed and forsaken their errors, that they have been in for a number of years past.” Review and Herald, November 1, 1850.
„Тада ми је била указана пажња на неке који су у великој заблуди, да свети још треба да оду у Стари Јерусалим, итд., пре него што Господ дође. Такво гледиште је срачунато да одврати ум и интересовање од садашњег Божјег дела, под вешћу трећег анђела; јер ако треба да идемо у Јерусалим, онда ће наше мисли природно бити тамо, и наша средства ће бити ускраћена од других намена, да би се свети довели у Јерусалим. Видела сам да је разлог што су били препуштени да упадну у ову велику заблуду то што нису признали и оставили своје заблуде, у којима су били током извесног броја протеклих година.” Review and Herald, November 1, 1850.
The passage begins by stating, “I wish to give you a short sketch of what the Lord has recently shown to me in vision.” There were several subjects presented, and she did not combine the paragraph addressing “the daily,” with the next paragraph. That was done later by editors who placed the passage in Experience and Views, and thereafter in Early Writings. In Experience and Views, the editors left off the first eight paragraphs, and combined the paragraphs addressing what she was shown of “the daily” and of time setting. Experience and Views was published in 1851, and then Early Writings was published in 1882.
Одломак започиње речима: „Желим да вам дам кратак приказ онога што ми је Господ недавно показао у виђењу.“ Било је изнето неколико тема, и она није спојила пасус који се односи на „свакодневну службу“ са наредним пасусом. То су касније учинили уредници, који су тај одломак уврстили у Experience and Views, а потом и у Early Writings. У делу Experience and Views, уредници су изоставили првих осам пасуса и спојили пасусе који говоре о ономе што јој је било показано у вези са „свакодневном службом“ и одређивањем времена. Experience and Views је објављен 1851. године, а потом је Early Writings објављен 1882. године.
Early Writings was essentially the same four paragraphs that had appeared in Experience and Views, but with one significant exception. In Experience and Views, the one sentence paragraph that addressed time setting was combined with the previous paragraph that addressed “the daily.” Then the paragraph that originally followed the paragraph addressing time setting was included. In Early Writings a paragraph that came from a different passage in Experience and Views, was placed between the paragraph that now addresses both “the daily,” and time setting, which was originally followed by a paragraph identifying why it was wrong to make pilgrimages to old Jerusalem.
Рани списи су у суштини била иста четири пасуса која су се појавила у делу Experience and Views, али са једним значајним изузетком. У делу Experience and Views, пасус од једне реченице који се бавио одређивањем времена био је спојен са претходним пасусом који се бавио „свакодневном жртвом“. Затим је укључен пасус који је првобитно следио после пасуса који се бавио одређивањем времена. У Раним списима, пасус преузет из другог одељка дела Experience and Views био је уметнут између пасуса који се сада бави и „свакодневном жртвом“ и одређивањем времена, а за којим је првобитно следио пасус који је објашњавао зашто је погрешно ходочастити у стари Јерусалим.
The paragraph that was removed from a different page of Experience and Views, and then was inserted into the passage of Early Writings, only added to the confusion about “the daily” that had begun since 1844. The paragraph was not in Sister White’s original narrative of her vision.
Пасус који је уклоњен са друге странице књиге Experience and Views, а затим уметнут у одломак у Early Writings, само је допринео забуни у вези са „свагдашњом“ која је започела још од 1844. године. Тај пасус није био у првобитном казивању сестре Вајт о њеној визији.
“The Lord has shown me that the message of the third angel must go, and be proclaimed to the scattered children of the Lord, and that it should not be hung on time; for time never will be a test again. I saw that some were getting a false excitement arising from preaching time; that the third angel’s message was stronger than time can be. I saw that this message can stand on its own foundation, and that it needs not time to strengthen it, and that it will go in mighty power, and do its work, and will be cut short in righteousness.” Experience and Views, 48.
„Господ ми је показао да вест трећег анђела мора да иде и да буде објављена расејаној деци Господњој, и да не треба да буде окачена о време; јер време више никада неће бити проба. Видела сам да неки западају у лажно узбуђење које произлази из проповедања о времену; да је вест трећег анђела јача него што време може бити. Видела сам да ова вест може да стоји на свом сопственом темељу, и да јој време није потребно да би је ојачало, и да ће она ићи у силној сили, и извршити своје дело, и да ће бити скраћена у правди.“ Experience and Views, 48.
The paragraph from page forty-eight of Experience and Views, was inserted after the paragraph in Early Writings, that had been created by combining two different paragraphs, and it placed an emphasis upon time setting that did not exist in the original narrative.
Пасус са четрдесет осме странице књиге Experience and Views уметнут је после пасуса у делу Early Writings, који је био сачињен спајањем два различита пасуса, и тиме је стављен нагласак на одређивање времена који није постојао у првобитном излагању.
In 1931, the ancient men that ruled the people of Jerusalem invented a story which claimed Daniells had interviewed Sister White in 1910, and in the testimony that Daniells provided he refers to the 1843 chart, and says he pointed to the non-existent sanctuary on the chart, as he interviewed Sister White. He supposedly had the book Early Writings with him, and as he asked her about what she meant, and based upon her responses he could only conclude that the passage endorsing the pioneer view of “the daily,” in Early Writings, was actually a warning against time setting. Twenty-one years after the invented interview and sixteen years after the death of the persons supposedly interviewed, Daniells places the testimony into the history of the third generation.
Године 1931, старешине које су владале народом у Јерусалиму измислиле су причу у којој се тврдило да је Данијелс 1910. године разговарао са сестром Вајт, и у сведочанству које је Данијелс пружио он се позива на карту из 1843. године и каже да је, док је разговарао са сестром Вајт, указао на непостојећу светињу на тој карти. Наводно је са собом имао књигу Рани списи, и док ју је питао шта је тиме мислила, на основу њених одговора могао је само да закључи да је одломак у Раним списима који подржава пионирско гледиште о „свакодневној“ заправо био упозорење против одређивања времена. Двадесет и једну годину после тог измишљеног разговора и шеснаест година после смрти особа које су наводно биле интервјуисане, Данијелс уноси то сведочанство у историју трећег нараштаја.
F. C. Gilbert was a Hebrew scholar and he did not simply support the correct view of the “daily” as Paganism because the pioneers and Ellen White said it was so. He defended it based upon an understanding of the Hebrew text that Daniel the prophet had employed. He was the prominent Adventist Hebrew scholar during the time period. As the controversy about “the daily” that Daniells and Prescott were pushing continued to grow, Gilbert was one of the prominent scholars who stood in defense of the pioneer position. He had an interview with Ellen White on June 8, 1910, and he later recorded what he and Sister White discussed. Daniells’ testimony is completely contrary to F. C. Gilbert’s.
Ф. Ц. Гилберт је био стручњак за хебрејски језик, и он није једноставно подржавао исправно гледиште о „свакдашњој“ као о паганизму зато што су пионири и Елен Вајт тако говорили. Он га је бранио на основу разумевања хебрејског текста којим се служио пророк Данило. Он је у то време био истакнути адвентистички стручњак за хебрејски језик. Како је спор око „свакдашње“, који су потискивали Данијелс и Прескот, наставио да расте, Гилберт је био један од истакнутих ученика који су стали у одбрану пионирског става. Он је имао разговор са Елен Вајт 8. јуна 1910. године, и касније је забележио оно о чему су он и сестра Вајт разговарали. Сведочанство Данијелса у потпуности је супротно сведочанству Ф. Ц. Гилберта.
In volume twenty, pages seventeen through twenty-two, of Manuscript Releases, Sister White’s addresses Daniells’ and Prescott’s position on the “daily”. The phrases that you find in F. C. Gilbert’s report of his interview with Ellen White are almost identical to what Sister White herself stated in the passage from Manuscript Releases. So, for many years before Manuscript Releases were published and released, there was no concrete inspired testimony to refute or uphold Daniells’ claim about the content of the interview he supposedly had with Sister White. More importantly, there was no inspired endorsement for his flawed view of the “daily”. Even more importantly, now that Manuscript Releases are available—there still isn’t an inspired endorsement for his flawed view of “the daily!”
У двадесетом тому, на страницама седамнаест до двадесет и две, књиге Manuscript Releases, сестра Вајт разматра став Данијелса и Прескота о „свагдашњој служби“. Изрази које налазите у извештају Ф. К. Гилберта о његовом разговору са Елен Вајт готово су истоветни са оним што је сама сестра Вајт изнела у одломку из Manuscript Releases. Према томе, током многих година пре него што је Manuscript Releases био објављен и издат, није постојало никакво конкретно надахнуто сведочанство које би побило или потврдило Данијелсову тврдњу о садржају разговора који је, наводно, водио са сестром Вајт. Још важније, није постојало никакво надахнуто одобрење за његов погрешан став о „свагдашњој служби“. А што је још важније, сада када је Manuscript Releases доступан — и даље не постоји никакво надахнуто одобрење за његов погрешан став о „свагдашњој служби“!
And yet today, Laodicean Adventism is taught that Sister White has no position on the “daily”, except that it is not a “test question” and we should “keep quiet on this subject”. Something is reversed today, and what is reversed is that the true position of “the daily” is now in the minority opinion among God’s people. In 1910, the minority view was Conradi’s view that was being pushed by Daniells and Prescott, and the majority view was the pioneer position.
Па ипак, данас се лаодикејски адвентизам учи да сестра Вајт нема никакав став о „свакодневној“, осим да то није „испитно питање“ и да треба да „ћутимо о овој теми“. Нешто је данас преокренуто, а оно што је преокренуто јесте то да је прави став о „свакодневној“ сада мишљење мањине међу Божјим народом. Године 1910, мањинско гледиште било је Конрадијево гледиште, које су заступали Данијелс и Прескот, а већинско гледиште било је становиште пионира.
The following is F. C. Gilbert’s statement about his interview with Sister White, that should be compared with Manuscript Releases, that has been placed in its entirety, in the eighty-first article of this The Book of Daniel series.
Следи изјава Ф. К. Гилберта о његовом разговору са сестром Вајт, коју треба упоредити са Manuscript Releases, а која је у целости уврштена у осамдесет и први чланак ове серије The Book of Daniel.
“Daniells and Prescott . . . would not give the older brethren in the cause any chance to say anything. . . . Daniells was here to see me, and I would not see him. . . . I would not have anything to say to him about anything. About the ‘daily’ that they are trying to work up, there is nothing to it. . . . When I was in Washington there seemed to be something that just encased their minds, and I could not seem to touch them. We are to have nothing to do with this subject of the ‘daily’ . . . I knew they would work against my message, and then the people would not think there was anything to my message. I have written to him and told him that he was showing himself not fit to be president of the General Conference. . . . not the man to keep the Presidency.
„Данијелс и Прескот... не би дали старијој браћи у делу никакву прилику да било шта кажу.... Данијелс је био овде да ме види, а ја нисам хтела да га видим.... Нисам хтела с њим ни о чему да разговарам. Што се тиче ‘свакодневне’, коју покушавају да изграде, у томе нема ничега.... Када сам била у Вашингтону, изгледало је као да је нешто просто обавило њихове умове, и као да нисам могла да допрем до њих. Ми не треба да имамо ништа с овим предметом ‘свакодневне’... Знала сам да ће радити против моје поруке, и да онда народ неће мислити да у мојој поруци има ичега. Писала сам му и рекла му да се показује неподобним да буде председник Генералне конференције.... да није човек који треба да задржи председништво.״
“If this message of the ‘daily’ were a testing message the Lord would have shown me. These people do not see the end from the beginning in this thing. . . .I utterly refuse to see any of them who are engaged in this work.
„Да је ова порука о ‘свакодневној’ била порука провере, Господ би ми то показао. Ови људи у овој ствари не виде крај од почетка.... Ја потпуно одбијам да виђам било кога од њих који су укључени у ово дело.“
“The light that was given me of God is that Brother Daniells has stood in the Presidency long enough. . . . and I was told not to have any more conversation with him about any of these things. I would not see Daniells about the matter, and I would not have one word with him. They pled with me to give him an interview, but I would not. . . . I was told to warn our people not to have anything to do with this thing they are teaching. . . . I was forbidden of the Lord to listen to it. I have expressed myself as not having a particle of confidence in it. . . . This whole thing they are doing is a scheme of the devil.” F. C. Gilbert’s report of an interview given him by Ellen White on June 8, 1910.
„Светлост коју ми је Бог дао јесте да је брат Данијелс довољно дуго стајао на месту председника.... и речено ми је да више не водим никакав разговор с њим ни о једној од ових ствари. Не бих се виђала с Данијелсом поводом те ствари, и не бих с њим проговорила ниједну реч. Молили су ме да му дам разговор, али ја нисам хтела.... Речено ми је да упозорим наш народ да нема ништа с овом ствари коју они научавају.... Господ ми је забранио да то слушам. Изразила сам се да у то немам ни трунке поверења.... Све ово што они чине јесте ђавољи план.“ Извештај Ф. К. Гилберта о разговору који му је Елен Вајт дала 8. јуна 1910.
We will continue this subject in the next article.
Наставићемо ову тему у следећем чланку.
“One who sees beneath the surface, who reads the hearts of all men, says of those who have had great light: ‘They are not afflicted and astonished because of their moral and spiritual condition.’ ‘Yea, they have chosen their own ways, and their soul delighteth in their abominations. I also will choose their delusions, and will bring their fears upon them; because when I called, none did answer; when I spake, they did not hear: but they did evil before Mine eyes, and chose that in which I delighted not.’ ‘God shall send them strong delusion, that they should believe a lie,’ because they received not the love of the truth, that they might be saved,’ ‘but had pleasure in unrighteousness.’ Isaiah 66:3, 4; 2 Thessalonians 2:11, 10, 12.
„Онај који види испод површине, који чита срца свих људи, каже за оне који су имали велику светлост: ‘Они нису ожалошћени нити запрепашћени због свог моралног и духовног стања.’ ‘Да, они су изабрали своје путеве, и душа њихова ужива у својим гадостима. И ја ћу изабрати њихове заблуде, и пустићу на њих оно чега се боје; јер кад сам звао, нико се није одазвао; кад сам говорио, нису слушали; него су чинили зло пред Мојим очима, и изабрали оно што Ми није било по вољи.’ ‘И зато ће им Бог послати силу заблуде, да верују лажи,’ јер ‘нису примили љубав истине, да би се спасли,’ ‘него су уживали у неправди.’ Исаија 66:3, 4; 2. Солуњанима 2:11, 10, 12.“
“The heavenly Teacher inquired: ‘What stronger delusion can beguile the mind than the pretense that you are building on the right foundation and that God accepts your works, when in reality you are working out many things according to worldly policy and are sinning against Jehovah? Oh, it is a great deception, a fascinating delusion, that takes possession of minds when men who have once known the truth, mistake the form of godliness for the spirit and power thereof; when they suppose that they are rich and increased with goods and in need of nothing, while in reality they are in need of everything.’
„Небески Учитељ је упитао: ‘Која би јача обмана могла завести ум од привида да градите на правом темељу и да Бог прихвата ваша дела, док у стварности многе ствари чините по световној политици и грешите против Јехове? О, то је велика превара, опсена која очарава, која овладава умовима када људи који су некада познавали истину, побожност по спољашњем облику замењују за њен дух и силу; када мисле да су богати и да су се обогатили и да им ништа није потребно, док им у стварности недостаје све.’“
“God has not changed toward His faithful servants who are keeping their garments spotless. But many are crying, ‘Peace and safety,’ while sudden destruction is coming upon them. Unless there is thorough repentance, unless men humble their hearts by confession and receive the truth as it is in Jesus, they will never enter heaven. When purification shall take place in our ranks, we shall no longer rest at ease, boasting of being rich and increased with goods, in need of nothing.
„Бог се није променио према Својим верним слугама који чувају своје хаљине беспрекорним. Али многи вичу: ‘Мир и сигурност’, док изненадна пропаст долази на њих. Ако не буде темељног покајања, ако људи не понизе своја срца исповедањем и не приме истину онакву каква је у Исусу, никада неће ући у небо. Када се у нашим редовима буде извршило очишћење, више нећемо почивати у безбрижности, хвалећи се да смо богати и обогаћени добрима, те да нам ништа није потребно.״
“Who can truthfully say: ‘Our gold is tried in the fire; our garments are unspotted by the world’? I saw our Instructor pointing to the garments of so-called righteousness. Stripping them off, He laid bare the defilement beneath. Then He said to me: ‘Can you not see how they have pretentiously covered up their defilement and rottenness of character? “How is the faithful city become an harlot!” My Father’s house is made a house of merchandise, a place whence the divine presence and glory have departed! For this cause there is weakness, and strength is lacking.’
„Ко може истинито рећи: ‘Наше је злато окушано у огњу; наше су хаљине неокаљане од света’? Видела сам како наш Учитељ указује на хаљине такозване праведности. Скидајући их, Он је открио нечистоту испод њих. Тада ми је рекао: ‘Зар не видиш како су они лицемерно прикрили своју нечистоту и трулеж карактера? „Како поста блудница верни град!“ Дом Оца мога претворен је у дом трговине, место одакле су се божанско присуство и слава удаљили! Због тога постоји слабост, и недостаје снаге.’“
“Unless the church, which is now being leavened with her own backsliding, shall repent and be converted, she will eat of the fruit of her own doing, until she shall abhor herself. When she resists the evil and chooses the good, when she seeks God with all humility and reaches her high calling in Christ, standing on the platform of eternal truth and by faith laying hold upon the attainments prepared for her, she will be healed. She will appear in her God-given simplicity and purity, separate from earthly entanglements, showing that the truth has made her free indeed. Then her members will indeed be the chosen of God, His representatives.” Testimonies, volume 8, 249, 250.
„Уколико се црква, која сада бива укисељавана сопственим отпадништвом, не покаје и не обрати, јешће од плода својих дела, док се не згади сама себи. Када се буде одупрла злу и изабрала добро, када буде тражила Бога са свом понизношћу и достигла свој узвишени позив у Христу, стојећи на темељу вечне истине и вером се хватајући за достигнућа припремљена за њу, биће исцељена. Појавиће се у својој од Бога датој једноставности и чистоти, одвојена од земаљских заплетености, показујући да ју је истина заиста учинила слободном. Тада ће њени чланови заиста бити Божји изабраници, Његови представници.” Сведочанства, том 8, 249, 250.