The book of Daniel identifies that it is Rome that establishes the vision, and that understanding was opposed by the Protestants of Millerite history when William Miller identified this fact. In the last days, it is still Rome that establishes the vision, and today Laodicean Adventism now upholds the fallen Protestant view that the robbers of thy people are Antiochus Epiphanes. The covenant people that were being passed by in Millerite history resisted the very same truth, that is now resisted by the covenant people of the last days that are now being passed by. Solomon said it well:
Књига пророка Данила показује да је Рим тај који успоставља виђење, а том разумевању су се противили протестанти у милеритској историји када је Вилијам Милер утврдио ту чињеницу. У последњим данима, и даље је Рим тај који успоставља виђење, а данас лаодикијски адвентизам сада подупире отпало протестантско гледиште да су разбојници твога народа Антиох Епифан. Народ завета који је у милеритској историји био заобилажен опирао се управо истој истини, истини којој се сада опире народ завета последњих дана, који је сада заобилажен. Соломон је то добро рекао:
The thing that hath been, it is that which shall be; and that which is done is that which shall be done: and there is no new thing under the sun. Is there anything whereof it may be said, See, this is new? it hath been already of old time, which was before us. Ecclesiastes 1:9, 10.
Оно што је било, то ће бити; и оно што је учињено, то ће се чинити: и нема ништа ново под сунцем. Има ли ишта за што би се могло рећи: Види, ово је ново? Већ је било у давна времена, која су била пре нас. Проповедник 1:9, 10.
Prophetically there are three manifestations of Rome, and the first two manifestations identify the characteristics of the third, for truth is established upon the testimony of two.
Пророчки, постоје три пројаве Рима, а прве две пројаве одређују обележја треће, јер се истина утврђује на сведочанству двојице.
But if he will not hear thee, then take with thee one or two more, that in the mouth of two or three witnesses every word may be established. Matthew 18:16.
Ако ли те не послуша, узми са собом још једнога или двојицу, да на устима два или три сведока буде утврђена свака реч. Матеј 18:16.
The religion of pagan Rome was paganism, and paganism is a counterfeit of true religion. It is not so much a counterfeit in the sense that counterfeit currency is understood, for paganism actually looks nothing like true religion. But prophetically it has counterfeit characteristics. The City of Rome is a counterfeit of Jerusalem, and it has a temple (the Pantheon) that was a counterfeit of the temple in Jerusalem. The religious practices of paganism are unsanctified and devilish, but they represent Satan’s counterfeit religious practices. The head of pagan Rome’s religion was titled Pontifex Maximus. “Pontifex Maximus” originally referred to the chief priest of the Roman state religion in ancient Rome, with its origins dating back to the early Roman Republic. Over time, it became associated with political and religious authority and eventually evolved into the title used by the Pope in the Roman Catholic Church today.
Религија паганског Рима била је паганизам, а паганизам је кривотворина праве религије. Он није толико кривотворина у оном смислу у коме се разуме кривотворени новац, јер паганизам заправо нимало не личи на праву религију. Али, пророчки гледано, он има кривотворне одлике. Град Рим је кривотворина Јерусалима, и он има храм (Пантеон) који је био кривотворина храма у Јерусалиму. Религијске праксе паганизма су неосвећене и ђаволске, али оне представљају Сатанине кривотворене религијске праксе. Поглавар религије паганског Рима носио је титулу Pontifex Maximus. „Pontifex Maximus“ се првобитно односио на врховног свештеника римске државне религије у древном Риму, а његово порекло сеже у рано доба Римске републике. Временом је постао повезан с политичким и верским ауторитетом и на крају се развио у титулу коју данас користи папа у Римокатоличкој цркви.
The title of the chief priest of pagan Rome was Pontifex Maximus, and it was also the title of the chief priest of papal Rome and it is a Latin term that means the “Greatest of Supreme Pontiff.” He was the chief priest of the Roman state religion, particularly the cult of the god Jupiter. The Pontifex Maximus had significant religious authority and responsibilities, including overseeing various religious rites and ensuring the proper functioning of the Roman religious calendar. The Pontifex Maximus was the head of the College of Pontiffs (Collegium Pontificum), a group of priests responsible for interpreting and maintaining the rituals of Roman religion.
Титула врховног свештеника паганског Рима била је Pontifex Maximus, а то је била и титула врховног свештеника папског Рима; то је латински израз који значи „Највећи од Врховног Понтифекса“. Он је био врховни свештеник римске државне религије, нарочито култа бога Јупитера. Pontifex Maximus имао је значајан верски ауторитет и одговорности, укључујући надгледање разних верских обреда и обезбеђивање правилног функционисања римског верског календара. Pontifex Maximus био је поглавар Свештеничког колегијума (Collegium Pontificum), групе свештеника одговорних за тумачење и одржавање обреда римске религије.
The chief priest of both pagan and papal Rome was Pontifex Maximus, therefore the title of the head of modern Rome will naturally also be Pontifex Maximus. The religion of pagan Rome was paganism, and the religion of papal Rome was, and still is, paganism, but cloaked by a profession of Christianity, and the religion of last-day modern Rome will be paganism, cloaked by a profession of Christianity.
Поглавар свештеника и паганског и папског Рима био је Pontifex Maximus; стога ће и титула поглавара савременог Рима природно такође бити Pontifex Maximus. Религија паганског Рима била је паганизам, а религија папског Рима била је, и још увек јесте, паганизам, али заогрнут исповедањем хришћанства; и религија савременог Рима последњих дана биће паганизам, заогрнут исповедањем хришћанства.
Both pagan and papal Rome had a specific period of time that they would rule supremely. Pagan Rome was to rule supremely for three hundred and sixty years in fulfillment of the time prophecy of Daniel chapter eleven, verse twenty-four.
И пагански и папски Рим имали су одређено раздобље времена у коме ће владати врховно. Пагански Рим требало је да влада врховно три стотине шездесет година, у испуњењу временског пророчанства из књиге пророка Данила, једанаеста глава, двадесет четврти стих.
He shall enter peaceably even upon the fattest places of the province; and he shall do that which his fathers have not done, nor his fathers’ fathers; he shall scatter among them the prey, and spoil, and riches: yea, and he shall forecast his devices against the strong holds, even for a time. Daniel 11:24.
Ући ће мирно чак и у најплоднија места покрајине; и учиниће оно што нису чинили његови оци, нити оци његових отаца; раздељиваће међу њима плен, и грабеж, и богатство; да, смишљаће своје намере против тврђава, али само за извесно време. Данило 11:24.
The subject of verse twenty-four is pagan Rome, for they became the subject in verse sixteen, and continue as the subject until verse thirty-one. We will address these verses specifically in coming articles, but here we are simply pointing out that prophecy identified that pagan Rome would rule supremely for three hundred and sixty years, as represented by Rome “forecasting” their “devices against the strong holds, even for a time.” The word translated “against” actually means “from,” and the verse is saying that Rome would direct the world “from” the “strong holds,” which was the City of Rome, and it would do so for a “time”, which is three hundred and sixty years.
Предмет двадесет четвртог стиха јесте пагански Рим, јер су они постали предмет у шеснаестом стиху и остају предмет све до тридесет првог стиха. Овим стиховима ћемо се посебно позабавити у наредним чланцима, али овде једноставно указујемо на то да је пророштво показало да ће пагански Рим врховно владати три стотине и шездесет година, као што је представљено тиме што Рим „смишља“ своје „намере од тврђава, још за време“. Реч преведена као „против“ у ствари значи „од“, и стих говори да ће Рим управљати светом „од“ „тврђава“, што је био Град Рим, и да ће то чинити за „време“, што износи три стотине и шездесет година.
Pagan Rome began to rule supremely at the Battle of Actium, in 31 BC, and continued to rule supremely until the year 330 AD, when Constantine moved the capital of the empire from the stronghold of the City of Rome, to the City of Constantinople. Then the empire began its infamous decline. The City of Rome was the prophetic “strong hold” for pagan Rome, and when it ruled from that city it was invincible. In the warfare that followed Constantine’s transfer of power, the City of Rome became the target of attack for Genseric and the invading barbarian tribes, who are represented by the first four Trumpets of Revelation chapter eight.
Пагански Рим је почео да влада врховно у бици код Акцијума, 31. године пре Христа, и наставио је да влада врховно све до 330. године по Христу, када је Константин преместио престоницу царства из утврђења Града Рима у Град Константинопољ. Тада је царство почело свој злогласни пад. Град Рим је био пророчко „утврђење“ паганског Рима, и када је владао из тог града, био је непобедив. У ратовању које је уследило после Константиновог преноса власти, Град Рим је постао мета напада Генсериха и варварских племена која су извршила најезду, а која су представљена прве четири Трубе у осмом поглављу Откривења.
For this reason in Daniel chapter eleven, verse thirty-one, the “arms” (pagan Rome) that stood up for the papacy, first polluted the “sanctuary of strength.” The City of Rome is the prophetic “sanctuary of strength” for both pagan and papal Rome, for in the year 330, with the transfer of pagan authority to Constantinople, the City of Rome was left to papal Rome that was on the rise. For this reason, Revelation chapter thirteen, verse two says the dragon (pagan Rome), gave papal Rome its “seat.” A “seat” is where a power rules from, and from the year 538 through to 1798, papal Rome ruled supremely as had pagan Rome ruled supremely for “a time”.
Из тог разлога у Данилу, једанаеста глава, тридесет први стих, „мишице“ (пагански Рим) које су устале за папство, најпре оскврнише „светињу тврђаве“. Град Рим је пророчка „светиња тврђаве“ и за пагански и за папски Рим, јер је 330. године, преносом паганске власти у Константинопољ, град Рим био препуштен папском Риму који је био у успону. Из тог разлога, Откривење, тринаеста глава, други стих, каже да је аждаја (пагански Рим) дала папском Риму свој „престо“. „Престо“ је место одакле нека сила влада, а од 538. до 1798. године папски Рим је владао врховно, као што је и пагански Рим владао врховно током „времена“.
Prophecy identifies a specific period of time when both pagan and papal Rome would rule supremely, and when they did so it would be from their seat of authority, which was the City of Rome. Pagan Rome’s invincibility ended when they left the City of Rome, marking the end of the three hundred and sixty years, represented as a “time” in verse twenty-four, and when the twelve hundred and sixty years of papal rule ended in 1798, Napoleon had the pope taken out of the City of Rome and he died in exile.
Пророштво указује на одређени временски период у којем ће и пагански и папски Рим врховно владати, и када су то чинили, чинили су то са свога седишта власти, које је било Град Рим. Непобедивост паганског Рима окончана је када су напустили Град Рим, чиме је означен крај три стотине и шездесет година, представљених као „време“ у двадесет четвртом стиху; а када се дванаест стотина и шездесет година папске владавине окончало 1798. године, Наполеон је наредио да папа буде одведен из Града Рима, и он је умро у изгнанству.
Pagan Rome and Papal Rome establish that modern Rome will rule supremely for a specific prophetic period in the last days. “Time is no longer”, but the period of papal persecution of the last days is a specific period that begins at the soon-coming Sunday law in the United States and continues until human probation closes, when Michael stands up and pronounces, “He that is unjust, let him be unjust still: and he which is filthy, let him be filthy still: and he that is righteous, let him be righteous still: and he that is holy, let him be holy still.”
Незнабожачки Рим и папски Рим утврђују да ће савремени Рим врховно владати током одређеног пророчког раздобља у последњим данима. „Времена више неће бити“, али је раздобље папског прогона у последњим данима одређено раздобље које почиње ускоро долазећим законом о недељи у Сједињеним Државама и траје све док се не закључи људско време милости, када Михаило устаје и изриче: „Ко чини неправду, нека чини неправду још; и ко је поган, нека се погани још; и ко је праведан, нека чини правду још; и ко је свет, нека се свети још.“
Pagan Rome persecuted Christians in the Colosseum in the City of Rome during its bloody history, and Christian historians have estimated that during the Dark Ages of papal rule one hundred million martyrs were murdered by the papacy, but the papacy denies that claim and sets the estimate at about fifty million. Pagan and papal Rome both persecuted God’s faithful, and modern Rome will also persecute God’s faithful people in the last days.
Pагански Рим је прогонио хришћане у Колосеуму у граду Риму током своје крваве историје, а хришћански историчари су проценили да је током мрачног доба папске владавине сто милиона мученика убијено од стране папства, али папство пориче ту тврдњу и процену поставља на око педесет милиона. И пагански и папски Рим прогонили су Божје верне, а савремени Рим ће такође прогонити Божји верни народ у последње дане.
“Many will be imprisoned, many will flee for their lives from cities and towns, and many will be martyrs for Christ’s sake in standing in defense of the truth.” Selected Messages, book 3, 397.
„Многи ће бити затварани, многи ће бежати из градова и насеља спасавајући голи живот, а многи ће постати мученици ради Христа, стојећи у одбрану истине.“ Selected Messages, књига 3, 397.
Pagan Rome overcame three geographical obstacles as it took control of the world. Papal Rome overcame three geographical obstacles as it took control of the world. Modern Rome overcame the King of the South (the atheistic Soviet Union) in 1989, and will next overthrow the glorious land (the United States) at the soon coming Sunday law. It will then overcome Egypt (the entire world).
Пагански Рим је савладао три географске препреке док је преузимао власт над светом. Папски Рим је савладао три географске препреке док је преузимао власт над светом. Савремени Рим је 1989. године надвладао Цара Југа (атеистички Совјетски Савез), а затим ће, ускоро долазећим недељним законом, оборити славну земљу (Сједињене Америчке Државе). Потом ће надвладати Египат (цео свет).
“All society is ranging into two great classes, the obedient and the disobedient. Among which class shall we be found?
„Целокупно друштво се разврстава у две велике класе, послушне и непослушне. Међу којом ћемо се класом наћи?“
“Those who keep God’s commandments, those who live not by bread alone, but by every word that proceedeth out of the mouth of God, compose the church of the living God. Those who choose to follow Antichrist are subjects of the great apostate. Ranged under the banner of Satan, they break God’s law, and lead others to break it. They endeavor so to frame the laws of nations that men shall show their loyalty to earthly governments by trampling upon the laws of God’s kingdom.
„Они који држе Божје заповести, они који живе не само о хлебу, него о свакој речи која излази из уста Божјих, сачињавају цркву живога Бога. Они који изаберу да следе Антихриста поданици су великог отпадника. Сврстани под заставу Сотоне, они преступају Божји закон и наводе друге да га преступају. Они настоје да законе народа тако обликују да људи покажу своју оданост земаљским владама газећи законе Божјег царства.“
“Satan is diverting minds with unimportant questions, in order that they shall not with clear and distinct vision see matters of vast importance. The enemy is planning to ensnare the world.
„Сотона одвраћа умове неважним питањима, да не би јасним и разговетним видом сагледали ствари од огромне важности. Непријатељ планира да улови свет у замку. “
“The so-called Christian world is to be the theater of great and decisive actions. Men in authority will enact laws controlling the conscience, after the example of the Papacy. Babylon will make all nations drink of the wine of the wrath of her fornication. Every nation will be involved.” Manuscript Releases, volume 1, 296.
„Такозвани хришћански свет треба да буде поприште великих и одлучујућих збивања. Људи на власти донеће законе који ће управљати савешћу, по примеру папства. Вавилон ће учинити да сви народи пију вино гнева блуда њезина. Сваки народ биће укључен.“ Manuscript Releases, том 1, 296.
In order to defend the truth that identifies the “glorious land” of Daniel eleven verse forty-one as a symbol of the United States, the Lion of the tribe of Judah opened to the students of prophecy of the last days the principle of the triple application of prophecy. The light from those last six verses, have been established by applying the history represented by “the daily” in the book of Daniel, as set forth in verse thirty-one of Daniel eleven, unto the last six verses of the chapter. The same bedrock truth (“the daily”), that became the key of Miller’s prophetic framework, also produced the prophetic framework of the last days. Miller’s framework was based upon the two desolating powers of paganism and papalism that persecuted God’s people, and the framework of the last days is based upon the three desolating powers that persecute God’s people in the last days.
Да би одбранио истину која „славну земљу“ из Данила једанаест, четрдесет првог стиха, поистовећује као симбол Сједињених Америчких Држава, Лав из племена Јудина отворио је ученицима пророштва последњих дана начело троструке примене пророштва. Светлост из тих последњих шест стихова утврђена је применом историје представљене са „свакодневна“ у књизи пророка Данила, како је изложено у тридесет првом стиху Данила једанаест, на последњих шест стихова тог поглавља. Иста темељна истина („свакодневна“), која је постала кључ Милеровог пророчког оквира, такође је произвела и пророчки оквир последњих дана. Милеров оквир био је заснован на двема пустошним силама, паганизму и папству, које су прогониле Божји народ, а оквир последњих дана заснован је на трима пустошним силама које прогоне Божји народ у последњим данима.
The increase of knowledge represented in the last six verses of Daniel eleven, that represent the increase of knowledge that arrived in 1989, and that are represented by the Hiddekel River, was resisted by the enemies of truth. That resistance led to an understanding of the principle of the triple application of prophecy, which was first recognized as a triple application of Rome, which is the subject that establishes the vision of prophetic history.
Пораст знања представљен у последњих шест стихова једанаестог поглавља Данила, који представљају пораст знања што је дошао 1989. године, и који је представљен реком Хидекелом, био је пружањем отпора супротстављен од стране непријатеља истине. Тај отпор довео је до разумевања начела троструке примене пророчанства, које је најпре било препознато као трострука примена Рима, што је предмет који утврђује виђење пророчке историје.
Where there is no vision, the people perish: but he that keepeth the law, happy is he. Proverbs 29:18.
Где нема виђења, народ пропада; а блажен је онај који држи закон. Приче 29:18.
The triple application of the three manifestations of Rome identifies that pagan and papal Rome’s religion is paganism, and that their religion is governed by a man titled Pontifex Maximus. Those two manifestations of Rome identify that three geographical powers are removed in advance of them ruling supremely for a specified period of time, and that they will rule from the seven-hilled city of Rome, which is their sanctuary of strength. They both witnessed to the fact that they persecuted God’s faithful people. Therefore, based upon these two witnesses we know that modern Rome’s religion will be paganism, and that she will be directed by the pope of Rome whose title is Pontifex Maximus.
Трострука примена трију манифестација Рима показује да је религија паганског и папског Рима паганизам, и да њиховом религијом управља човек који носи титулу Pontifex Maximus. Те две манифестације Рима указују на то да се три географске силе уклањају пре него што они завладају врховно током одређеног временског раздобља, и да ће владати из седмобрђаног града Рима, који је њихово светилиште снаге. Обе су посведочиле чињеници да су прогонили верни Божји народ. Стога, на основу та два сведока, знамо да ће религија савременог Рима бити паганизам, и да ће њоме управљати римски папа чија је титула Pontifex Maximus.
Before the great whore takes control and rules supremely modern Rome will need to overcome three obstacles, and the first obstacle is past history with the demise of the Soviet Union in 1989, Rome’s atheistic enemy that resisted Rome’s power in Europe. The next obstacle is overthrown at the soon coming Sunday law in the United States, and then the United Nations will give its authority unto modern Rome for a short space. Once it is fully enthroned the persecution of the last days will take place.
Пре него што велика блудница преузме контролу и завлада врховно, савремени Рим ће морати да савлада три препреке, а прва препрека припада прошлој историји, са пропашћу Совјетског Савеза 1989. године, атеистичког непријатеља Рима који се опирао римској моћи у Европи. Следећа препрека биће оборена ускоро долазећим недељним законом у Сједињеним Државама, а затим ће Уједињене нације предати своју власт савременом Риму за кратко време. Када он буде у потпуности устоличен, наступиће прогонство последњих дана.
The book of Daniel, and especially Revelation chapter eight, provide the prophetic characteristics of Rome, which contribute to the correct understanding of modern Rome. One of those characteristics was the division of the Roman Empire into East and West as accomplished by Constantine in the year 330. Pagan Rome and papal Rome, when considered together, also speak to the twofold nature of Rome. Constantine’s division that produced western and eastern Rome is a second witness to pagan and papal Rome. Constantine set up the civil authority in the east, and left the ecclesiastical authority in the west. Pagan Rome represented statecraft and papal Rome represented churchcraft. The east was statecraft, the west was churchcraft as typified by the iron and clay of Daniel two, or the masculine horn and feminine horn of Daniel eight, or the beasts of prey of Daniel seven, and the sanctuary beasts of Daniel eight.
Књига пророка Данила, а нарочито осмо поглавље Откривења, пружају пророчке одлике Рима, које доприносе исправном разумевању савременог Рима. Једна од тих одлика била је подела Римског царства на Исток и Запад, коју је извршио Константин године 330. Пагански Рим и папски Рим, када се посматрају заједно, такође говоре о двојакој природи Рима. Константинова подела, која је произвела западни и источни Рим, друго је сведочанство о паганском и папском Риму. Константин је успоставио грађанску власт на истоку, а црквену власт оставио на западу. Пагански Рим представљао је државништво, а папски Рим представљао је црквеност. Исток је био државништво, запад је био црквеност, као што су то предочавали гвожђе и глина у Данилу 2, или мушки рог и женски рог у Данилу 8, или звери грабљивице из Данила 7, и светињске звери из Данила 8.
Modern Rome will also be twofold in nature, consisting of a combination of church and state, of iron and clay, and of churchcraft and statecraft, but Modern Rome is also threefold in nature. In Revelation chapter eight both western and eastern Rome were literally and symbolically divided into three. Constantine ruling from eastern Rome literally divided his kingdom to his three sons, and western Rome was symbolically represented by the sun, moon and stars that represented the threefold form of government that was employed by the Roman Empire. Thus, Modern Rome, though being twofold of churchcraft and statecraft, would also represent a threefold union represented by the dragon, the beast and the false prophet.
Савремени Рим ће такође бити двојаке природе, састојећи се од споја цркве и државе, од гвожђа и глине, и од црквене и државне вештине владања, али Савремени Рим је такође и тројаке природе. У осмом поглављу Откривења и западни и источни Рим били су дословно и симболички подељени на троје. Константин, владајући из источног Рима, дословно је поделио своје царство својим трима синовима, а западни Рим је симболички био представљен сунцем, месецом и звездама, који су представљали тројаки облик владавине којим се служило Римско царство. Стога би Савремени Рим, иако двојак у црквеној и државној вештини владања, такође представљао и тројни савез, представљен аждајом, зверју и лажним пророком.
The manifestations of pagan and papal Rome identify the complex prophetic makeup of the final Modern Rome. It is the threefold union that takes place at the soon coming Sunday law that leads the world to Armageddon. It is the worldwide “Image of the Beast” which is a symbol of the combination of Church and State. Its head is Pontifex Maximus, who rules from the City of Rome, which is the seat of his power. The man of sin’s civil authority will be provided by the United Nations, and the world will be forced to accept the threefold, yet dual system of the antichrist, by the coercive power of the United States. Thus, just as pagan Rome (the dragon) in Revelation thirteen, verse two, gave the papacy “his power, his seat and great authority”, the United States, as typified by pagan Rome, accomplishes the same three works for modern Rome. The seat is Vatican City in the seven-hilled city of Rome, the authority is the United Nations, and the power is the United States. Together they lead the world to a place where the papacy “shall come to his end, and none shall help him”.
Испољавања паганског и папског Рима откривају сложени пророчки састав коначног Модерног Рима. То је трострука унија која се успоставља приликом закона о недељи који ускоро долази и која води свет ка Армагедону. То је светска „икона звери“, која је симбол сједињења Цркве и Државе. Њена глава је Pontifex Maximus, који влада из Града Рима, који је седиште његове силе. Грађанску власт човека греха обезбедиће Уједињене нације, а свет ће бити принуђен да прихвати троструки, а ипак двојни систем антихриста, посредством принудне силе Сједињених Држава. Тако, као што је пагански Рим (аждаја) у Откривењу тринаест, други стих, дао папству „силу своју, и престо свој, и велику власт“, Сједињене Државе, као праслика паганског Рима, извршавају иста та три дела за модерни Рим. Седиште је Ватикански Град у седмобрежном граду Риму, власт су Уједињене нације, а сила су Сједињене Државе. Заједно воде свет на место на коме ће папство „доћи своме крају, и нико му неће помоћи“.
We will continue this study in the next article.
Наставићемо ово проучавање у наредном чланку.
And the sixth angel poured out his vial upon the great river Euphrates; and the water thereof was dried up, that the way of the kings of the east might be prepared. And I saw three unclean spirits like frogs come out of the mouth of the dragon, and out of the mouth of the beast, and out of the mouth of the false prophet. For they are the spirits of devils, working miracles, which go forth unto the kings of the earth and of the whole world, to gather them to the battle of that great day of God Almighty. Behold, I come as a thief. Blessed is he that watcheth, and keepeth his garments, lest he walk naked, and they see his shame. And he gathered them together into a place called in the Hebrew tongue Armageddon. And the seventh angel poured out his vial into the air; and there came a great voice out of the temple of heaven, from the throne, saying, It is done. Revelation 16:12–17.
И шести анђео изли чашу своју на велику реку Еуфрат; и пресуши вода њезина, да се приправи пут царевима од истока сунчанога. И видех три нечиста духа, као жабе, где излазе из уста аждахе, и из уста звери, и из уста лажнога пророка. Јер су ово духови демонски, који чине чудеса, и излазе ка царевима земаљским и свега васељенског света, да их саберу на бој за онај велики дан Бога Сведржитеља. Ево, долазим као лопов. Блажен је онај који бди и чува хаљине своје, да не иде наг и да не виде срамоту његову. И сабра их на место које се јеврејски зове Армагедон. И седми анђео изли чашу своју у ваздух; и изиђе велик глас из храма небескога, од престола, говорећи: Сврши се. Откривење 16:12–17.