William Miller based his prophetic message upon the framework of two desolating powers, which he correctly identified as pagan Rome and papal Rome.
Вилијам Милер је своју пророчку поруку засновао на оквиру двеју пустошећих сила, које је исправно поистоветио са паганским Римом и папским Римом.
“William Miller, when applying his hermeneutic, noticed in the various apocalyptic passages a recurring theme of controversy between the people of God and their enemies. In his analysis of the persecuting powers of God’s people throughout the ages he developed the concept of the two abominations, defined as paganism (the first abomination) symbolizing the persecuting force outside the church, and the papacy (the second abomination) representing the persecuting power within the church. It was the motif of the two abominations that characterized most of his following prophetic interpretations.” P. Gerard Damsteegt, Foundations of the Seventh-day Adventist Message and Mission, 22.
„Вилијам Милер је, примењујући своју херменеутику, у различитим апокалиптичким одломцима уочио тему која се понавља — сукоб између Божјег народа и његових непријатеља. У својој анализи прогонитељских сила Божјег народа кроз векове развио је појам двеју гадости, дефинисаних као паганизам (прва гадост), који симболизује прогонитељску силу изван цркве, и папство (друга гадост), које представља прогонитељску власт унутар цркве. Управо је мотив двеју гадости обележио већину његових потоњих пророчких тумачења.” P. Gerard Damsteegt, Foundations of the Seventh-day Adventist Message and Mission, 22.
The theologians of Adventism acknowledge the fact that Miller’s framework of prophetic application was the two desolating powers of paganism and papalism, even if they only consider it as an analysis of Millerite history, and not as a truth that was given him by God.
Теолози адвентизма признају чињеницу да су у Милеровом оквиру пророчке примене постојале две пустошне силе — паганизам и папизам — чак и ако то сматрају само анализом милеритске историје, а не истином коју му је Бог дао.
“God sent His angel to move upon the heart of a farmer who had not believed the Bible, to lead him to search the prophecies. Angels of God repeatedly visited that chosen one, to guide his mind and open to his understanding prophecies which had ever been dark to God’s people. The commencement of the chain of truth was given to him, and he was led on to search for link after link, until he looked with wonder and admiration upon the Word of God. He saw there a perfect chain of truth. That Word which he had regarded as uninspired now opened before his vision in its beauty and glory. He saw that one portion of Scripture explains another, and when one passage was closed to his understanding, he found in another part of the Word that which explained it. He regarded the sacred Word of God with joy and with the deepest respect and awe.” Early Writings, 230.
„Бог је послао Свога анђела да делује на срце једног земљорадника који није веровао Библији, како би га повео да истражује пророчанства. Божји анђели су више пута посећивали тог изабраника, да управљају његовим умом и отворе његовом разумевању пророчанства која су Божјем народу одувек била тамна. Њему је дат почетак ланца истине, и био је вођен да тражи карика за кариком, све док није с чуђењем и дивљењем посматрао Реч Божју. Тамо је видео савршен ланац истине. Та Реч, коју је сматрао ненадахнутом, сада се пред његовим погледом отворила у својој лепоти и слави. Видео је да један део Писма објашњава други, и када је један одломак био затворен његовом разумевању, налазио је у другом делу Речи оно што га је објашњавало. Свету Реч Божју посматрао је с радошћу и с најдубљим поштовањем и страхопоштовањем.“ Early Writings, 230.
“His angel” is identified directly as Gabriel by Sister White.
„Његов анђео“ је од стране сестре Вајт непосредно поистовећен као Гаврило.
“The words of the angel, ‘I am Gabriel, that stand in the presence of God,’ show that he holds a position of high honor in the heavenly courts. When he came with a message to Daniel, he said, ‘There is none that holdeth with me in these things, but Michael [Christ] your Prince.’ Daniel 10:21. Of Gabriel the Saviour speaks in the Revelation, saying that ‘He sent and signified it by His angel unto His servant John.’ Revelation 1:1. And to John the angel declared, ‘I am a fellow servant with thee and with thy brethren the prophets.’ Revelation 22:9, R.V. Wonderful thought—that the angel who stands next in honor to the Son of God is the one chosen to open the purposes of God to sinful men.” The Desire of Ages, 99.
„Речи анђела: ‘Ја сам Гаврило, који стојим пред Богом’, показују да он заузима положај велике части на небеским дворовима. Када је дошао с поруком Данилу, рекао је: ‘Нема никога да се са мном држи у овоме осим Михаила [Христа], кнеза вашега.’ Данило 10:21. О Гаврилу Спаситељ говори у Откривењу, казујући да је ‘посла и показа по анђелу својему слузи својему Јовану’. Откривење 1:1. А Јовану анђео изјављује: ‘Ја сам саслужитељ твој и браће твоје пророка.’ Откривење 22:9, R.V. Дивне ли мисли — да је анђео који по части стоји одмах до Сина Божјег онај који је изабран да открива намере Божје грешним људима.“ Чежња векова, 99.
“Wonderful thought—that the angel who stands next in honor to the Son of God is the one chosen to open the purposes of God” to William Miller’s mind. Not only Gabriel, but angels in the plural guided his understanding of the prophecies “which had ever been dark to God’s people.” Gabriel and other angels led Miller through the Bible consecutively from Genesis onward. He therefore was led to the longest time prophecy in the Bible, which is the “seven times” (twenty-five hundred and twenty years) of Leviticus twenty-six, well before he was led to the twenty-three hundred days of Daniel chapter eight and verse fourteen.
„Дивна мисао — да је анђео који по части стоји одмах до Сина Божјег онај који је изабран да открије намере Божје“ уму Вилијама Милера. Не само Гаврило, него и анђели у множини, управљали су његовим разумевањем пророчанстава „која су Божјем народу одувек била тамна“. Гаврило и други анђели водили су Милера кроз Библију редом, почев од Постања па надаље. Стога је био доведен до најдугег временског пророчанства у Библији, које су „седам времена“ (две хиљаде пет стотина и двадесет година) из двадесет шесте главе Левитске књиге, много пре него што је био доведен до две хиљаде и три стотине дана из Данила, осме главе и четрнаестог стиха.
“I then devoted myself to prayer and to the reading of the word. I determined to lay aside all my prepossessions, to thoroughly compare Scripture with Scripture, and to pursue its study in a regular and methodical manner. I commenced with Genesis, and read verse by verse, proceeding no faster than the meaning of the several passages should be so unfolded, as to leave me free from embarrassment respecting any mysticism or contradictions. Whenever I found anything obscure, my practice was to compare it with all collateral passages; and by the help of CRUDEN, I examined all the texts of Scripture in which were found any of the prominent words contained in any obscure portion. Then by letting every word have its proper bearing on the subject of the text, if my view of it harmonized with every collateral passage in the Bible, it ceased to be a difficulty. In this way I pursued the study of the Bible, in my first perusal of it, for about two years, and was fully satisfied that it is its own interpreter. I found that by a comparison of Scripture with history, all the prophecies, as far as they have been fulfilled, had been fulfilled literally; that all the various figures, metaphors, parables, similitudes, etc. of the Bible, were either explained in their immediate connection, or the terms in which they were expressed were defined in other portions of the word, and when thus explained, are to be literally understood in accordance with such explanation. I was thus satisfied that the Bible is a system of revealed truths, so clearly and simply given, that the “wayfaring man, though a fool, need not err therein.’ …
„Тада сам се посветио молитви и читању Речи. Одлучио сам да оставим по страни све своје предубеђења, да темељно упоређујем Писмо с Писмом и да његовом проучавању приступам на уредан и методичан начин. Отпочео сам с Постањем и читао стих по стих, не напредујући брже него што би се значење појединих одломака тако разјаснило да ме ослободи сваке недоумице у погледу било какве мистичности или противречности. Кад год бих наишао на нешто нејасно, моја пракса је била да то упоредим са свим сродним одломцима; и уз помоћ CRUDEN-а, испитивао сам сва места Писма у којима су се налазиле неке од истакнутих речи садржаних у било ком нејасном делу. Затим, допуштајући свакој речи да има своју праву тежину у односу на предмет текста, ако би се моје разумевање тога слагало са сваким сродним одломком у Библији, то је престајало да буде тешкоћа. На тај начин сам, приликом свог првог читања Библије, око две године проучавао Свето писмо и био потпуно уверен да је оно само себи тумач. Увидео сам да су, упоређивањем Писма с историјом, сва пророштва, у оној мери у којој су се испунила, била испуњена дословно; да су све различите слике, метафоре, приче, поређења итд. у Библији или објашњене у својој непосредној повезаности, или су изрази којима су биле исказане дефинисани у другим деловима Речи, и да их, када су тако објашњени, треба разумети дословно у складу с таквим објашњењем. Тако сам се уверио да је Библија систем откривених истина, дат тако јасно и једноставно да „путник, макар и безуман, не мора у њему залутати.’ …“
“From a farther study of the Scriptures, I concluded that the seven times of Gentile supremacy must commence when the Jews ceased to be an independent nation at the captivity of Manasseh, which the best chronologers assigned to B. C. 677; that the 2300 days commenced with the seventy weeks, which the best chronologers dated from B. C. 457; and that the 1335 days commencing with the taking away of the daily, and the setting up of the abomination that maketh desolate, Daniel chapter seven verse eleven, were to be dated from the setting up of the Papal supremacy, after the taking away of Pagan abominations, and which, according to the best historians I could consult, should be dated from about A. D. 508. Reckoning all these prophetic periods from the several dates assigned by the best chronologers for the events from which they should evidently be reckoned, they all would terminate together, about A. D. 1843. I was thus brought, in 1818, at the close of my two years study of the Scriptures, to the solemn conclusion, that in about twenty-five years from that time all the affairs of our present state would be wound up…” William Miller’s Apology and Defense, 6, 12.
„Из даљег проучавања Светога писма закључио сам да седам времена незнабожачке превласти морају отпочети онда када су Јевреји престали да буду независан народ, при одвођењу Манасије у ропство, што су најбољи хронолози одређивали на 677. годину пре Христа; да је 2300 дана отпочело са седамдесет седмица, које су најбољи хронолози датовали од 457. године пре Христа; и да 1335 дана, који отпочињу укидањем свакодневне жртве и постављањем гадости пустошне, Данило глава седма, стих једанаести, треба рачунати од успостављања папске превласти, после уклањања паганских гадости, и што, према најбољим историчарима које сам могао консултовати, треба датовати отприлике од 508. године по Христу. Рачунајући сва та пророчка раздобља од појединих датума које су најбољи хронолози одредили за догађаје од којих их очигледно треба рачунати, сва би се она завршила заједно, око 1843. године по Христу. Тако сам, 1818. године, на крају свога двогодишњег проучавања Светога писма, био доведен до свечаног закључка да ће се за отприлике двадесет и пет година од тог времена окончати сва збивања нашег садашњег стања…“ William Miller’s Apology and Defense, 6, 12.
The rule of first mention establishes that the first thing mentioned is of the greatest importance, and the first thing mentioned in Revelation chapter one verse one is the communication process that the Father employs as He gives a message to Jesus, who in turn gives it to His angel, which then gives it to a prophet that then writes it out and sends it to the churches. When Adventism rejected the work and discoveries of William Miller, they not only rejected their foundations, but they also rejected the very communication process which led Miller to his understandings, and they rejected the process which is the only avenue for men to understand the Revelation of Jesus Christ that is opened up just before probation closes.
Правило првог помињања утврђује да је оно што се прво помене од највеће важности, а прво што се помиње у Откривењу, прва глава, први стих, јесте процес саопштавања који Отац примењује док даје поруку Исусу, који је затим даје своме анђелу, а овај је потом даје пророку, који је онда записује и шаље црквама. Када је адвентизам одбацио дело и открића Вилијама Милера, не само да је одбацио своје темеље, него је одбацио и сам процес саопштавања који је Милера довео до његових разумевања, и одбацио је процес који је једини пут да људи разумеју Откривење Исуса Христа, које се отвара непосредно пре него што се време милости заврши.
Miller was led to understand that the seven times of Leviticus commenced in 677 BC. It was not until 1856 that the Lord used Hiram Edson to identify that the scattering of the seven times was also carried out against the northern ten tribes of Israel. The Lord was attempting to develop the understanding of the seven times in agreement with, but well beyond Miller’s foundational discovery of the seven times. But in 1856 the light presented by Hiram Edson came mysteriously to an end, for the eighth article in the series ended with the words of James White, then the Editor of the Review and Herald, “To be continued.” It was to be “continued” but not until post September 11, 2001 when the Lord led his people to the “old paths” and ultimately to the unfinished series of articles penned by Hiram Edson.
Милер је био наведен да разуме да је седам времена из Левитске започело 677. године пре Христа. Тек 1856. године Господ је употребио Хирама Едсона да уочи да је расејање седам времена такође било извршено над северних десет племена Израиљевих. Господ је настојао да развије разумевање седам времена у сагласности са Милеровим темељним открићем о седам времена, али и далеко изван њега. Али 1856. године светлост коју је изнео Хирам Едсон тајанствено је дошла своме крају, јер се осми чланак у низу завршио речима Џејмса Вајта, тадашњег уредника Review and Herald, „Наставиће се.“ Требало је да се „настави“, али не све до времена после 11. септембра 2001. године, када је Господ повео свој народ на „старе стазе“ и коначно до недовршеног низа чланака које је написао Хирам Едсон.
We are not currently addressing the rebellion that began shortly after the great disappointment, but to simply point out that even though Miller was led to the “seven times” of Leviticus twenty-six, it is clear that the Lord purposed to increase the initial understanding of the seven times beyond Miller’s foundational understanding of the subject. He chose Hiram Edson, the same servant from that very history that He had previously chosen to give the vision of Christ moving into the Most Holy Place on October 23, 1844.
Тренутно се не бавимо побуном која је отпочела убрзо после великог разочарања, већ једноставно указујемо на то да, иако је Милер био вођен ка „седам времена“ из Левитске двадесет и шесте главе, јасно је да је Господ имао намеру да почетно разумевање седам времена прошири изван Милеровог темељног разумевања тог предмета. Он је изабрао Хајрама Едсона, истог слугу из те исте историје кога је претходно изабрао да прими виђење Христа који 23. октобра 1844. године прелази у Светињу над светињама.
This is why I used the Adventist theologian’s words to acknowledge that the framework for all of Miller’s prophetic applications was based upon his understanding of the two desolating powers that in the book of Daniel are represented as the “daily” (paganism), which is always associated with either the “transgression” or “abomination,” both representing different aspects of the desolating power of papalism. Miller’s foundational understanding of the Roman powers has greatly increased since the history he represents.
Зато сам употребио речи адвентистичког теолога да признам да је оквир за све Милерове пророчке примене био заснован на његовом разумевању двеју сила пустошења које су у књизи пророка Данила представљене као „свакодневна“ (паганизам), која је увек повезана било са „преступом“ било са „гадошћу“, при чему обоје представљају различите видове пустошеће силе папства. Милерово темељно разумевање римских сила знатно се увећало у односу на историју коју он представља.
The angels of God, including Gabriel, led Miller to the understandings he proclaimed. Those understandings included the prophecies he proclaimed, the rules of biblical interpretation he used and also the framework that allowed him to organize the prophecies correctly. Miller was given the framework that the two desolating powers addressed in Daniel were pagan Rome and papal Rome. Future for America was led to the framework of the three desolating powers of the dragon, the beast and false prophet.
Анђели Божји, укључујући Гаврила, довели су Милера до разумевања која је он објављивао. Та разумевања су обухватала пророчанства која је објављивао, правила библијског тумачења која је примењивао, као и оквир који му је омогућио да пророчанства правилно организује. Милеру је био дат оквир да су две пустошеће силе о којима се говори у Данилу биле пагански Рим и папски Рим. Future for America је била вођена ка оквиру трију пустошећих сила: аждаје, звери и лажног пророка.
And I saw three unclean spirits like frogs come out of the mouth of the dragon, and out of the mouth of the beast, and out of the mouth of the false prophet. For they are the spirits of devils, working miracles, which go forth unto the kings of the earth and of the whole world, to gather them to the battle of that great day of God Almighty. Revelation 16:13, 14.
И видех три нечиста духа, као жабе, где излажаху из уста аждаје, и из уста звери, и из уста лажнога пророка. Јер су то духови демонски, који творе чудеса, и излазе к царевима земаљским и васцелога света, да их скупе на бој за онај велики дан Бога Сведржитеља. Откривење 16:13, 14.
Future for America’s framework is built upon Miller’s work, but goes beyond where his work left off. Adventism left his framework and returned to the theology of apostate Protestantism and Rome. The same line of prophecy is taken up in the book of Revelation that is began in the book of Daniel.
Основа будуćности Америке изграђена је на Милеровом делу, али иде даље од места где је његов рад стао. Адвентизам је напустио његов оквир и вратио се теологији отпалог протестантизма и Рима. Иста линија пророштва, која је започета у књизи пророка Данила, наставља се у књизи Откривења.
“Revelation is a sealed book, but it is also an opened book. It records marvelous events that are to take place in the last days of this earth’s history. The teachings of this book are definite, not mystical and unintelligible. In it the same line of prophecy is taken up as in Daniel. Some prophecies God has repeated, thus showing that importance must be given to them. The Lord does not repeat things that are of no great consequence.” Manuscript Releases, volume 9, 8.
„Откривење је запечаћена књига, али је уједно и отворена књига. Оно бележи чудесне догађаје који треба да се збуду у последњим данима историје ове земље. Учења ове књиге су одређена, а не мистична и неразумљива. У њој се излаже иста линија пророштва као и у Данилу. Нека пророштва Бог је поновио, показујући тиме да им се мора придати важност. Господ не понавља ствари које нису од велике последице.“ Manuscript Releases, volume 9, 8.
Miller could not grasp the prophecies of the book of Revelation, for the line of paganism and papalism that is so firmly identified in Daniel is expanded in the book of Revelation to include the next persecuting power to arrive on the stage of prophetic history.
Милер није могао да схвати пророчанства из књиге Откривења, јер се линија паганизма и папства, која је тако јасно одређена у Данилу, у књизи Откривења проширује тако да обухвати и следећу прогонитељску силу која се појављује на позорници пророчке историје.
“Through paganism, and then through the Papacy, Satan exerted his power for many centuries in an effort to blot from the earth God’s faithful witnesses. Pagans and papists were actuated by the same dragon spirit. They differed only in that the Papacy, making a pretense of serving God, was the more dangerous and cruel foe. Through the agency of Romanism, Satan took the world captive. The professed church of God was swept into the ranks of this delusion, and for more than a thousand years the people of God suffered under the dragon’s ire. And when the Papacy, robbed of its strength, was forced to desist from persecution, John beheld a new power coming up to echo the dragon’s voice, and carry forward the same cruel and blasphemous work. This power, the last that is to wage war against the church and the law of God, was symbolized by a beast with lamblike horns. The beasts preceding it had risen from the sea, but this came up out of the earth, representing the peaceful rise of the nation which is symbolized. The ‘two horns like a lamb’ well represent the character of the United States Government, as expressed in its two fundamental principles, Republicanism and Protestantism. These principles are the secret of our power and prosperity as a nation. Those who first found an asylum on the shores of America rejoiced that they had reached a country free from the arrogant claims of popery and the tyranny of kingly rule. They determined to establish a government upon the broad foundation of civil and religious liberty.
„Кроз паганство, а затим кроз папство, Сотона је током многих векова испољавао своју силу у настојању да са земље избрише Божје верне сведоке. Пагане и паписте покретао је исти дух аждаје. Разликовали су се само по томе што је папство, претварајући се да служи Богу, било опаснији и суровији непријатељ. Посредством римокатолицизма, Сотона је поробио свет. Исповедничка Божја црква била је увучена у редове ове заблуде, и више од хиљаду година Божји народ страдао је под гневом аждаје. А када је папство, лишено своје снаге, било приморано да престане с прогонством, Јован је видео нову силу како се подиже да понови глас аждаје и настави исто то сурово и богохулно дело. Ова сила, последња која ће заратити против цркве и Божјег закона, била је симболизована зверју с јагњећим роговима. Звери које су јој претходиле изашле су из мора, али ова је изашла из земље, представљајући миран успон народа који је тиме симболизован. „Два рога као у јагњета“ добро представљају карактер владе Сједињених Америчких Држава, како је изражен у њена два основна начела, републиканизму и протестантизму. Та начела су тајна наше силе и напретка као народа. Они који су најпре нашли уточиште на обалама Америке радовали су се што су стигли у земљу слободну од охолих претензија папства и тираније краљевске власти. Одлучили су да успоставе владу на широкој основи грађанске и верске слободе.“
“But the stern tracing of the prophetic pencil reveals a change in this peaceful scene. The beast with lamblike horns speaks with the voice of a dragon, and ‘exerciseth all the power of the first beast before him.’ Prophecy declares that he will say to them that dwell on the earth that they should make an image to the beast, and that ‘he causeth all, both small and great, rich and poor, free and bond, to receive a mark in their right hand, or in their foreheads; and that no man might buy or sell, save he that had the mark, or the name of the beast, or the number of his name.’ Thus Protestantism follows in the steps of the Papacy.” Signs of the Times, November 1, 1899.
„Али строго исцртавање пророчке оловке открива промену у овом мирном призору. Звер са роговима као у јагњета говори гласом аждаје и ‘врши сву власт прве звери пред њом.’ Пророштво објављује да ће рећи онима који живе на земљи да начине лик звери, и да ‘чини све, мале и велике, богате и сиромашне, слободне и робове, да приме жиг на десну руку своју или на чела своја; и да нико не може ни купити ни продати, осим онога који има жиг, или име звери, или број имена њезина.’ Тако протестантизам иде стопама папства.“ Signs of the Times, November 1, 1899.
For Miller the sea beast and earth beast of Revelation thirteen represented pagan Rome followed by papal Rome. Miller also attempted to apply his framework to Revelation seventeen, but the healing of the deadly wound of the papacy, the prophetic role of the United States and the United Nations were outside the divine framework that had been given him by angels. For him the beast that came up out of the earth in Revelation thirteen was the papacy.
За Милера, звер из мора и звер из земље у тринаестом поглављу Откривења представљали су пагански Рим, а затим папски Рим. Милер је такође настојао да свој оквир примени на седамнаесто поглавље Откривења, али исцељење смртне ране папства, пророчка улога Сједињених Америчких Држава и Уједињених нација били су изван божанског оквира који су му дали анђели. За њега је звер која је изашла из земље у тринаестом поглављу Откривења била папство.
Miller was the messenger that was to be used to remove the mantle of Protestantism from the hands of the professed Protestants that had come out of the Dark Ages. The period when the United States would speak as a dragon, when Republicanism turned into a democracy and apostate Protestantism would combine with the apostate government and repeat the combination of church and state that is the image of the papacy was still future to his day. For that reason, he attempted to place the book of Revelation into the divine framework he had been given by angels.
Милер је био весник који је требало да буде употребљен да уклони плашт протестантизма из руку оних који су се изјашњавали као протестанти, а који су изашли из Мрачног доба. Раздобље у којем ће Сједињене Државе проговорити као аждаја, када ће се републиканизам претворити у демократију и отпаднички протестантизам сјединити са отпадничком владом и поновити сједињење цркве и државе, које је обличје папства, било је још увек будућност у његово време. Из тог разлога, настојао је да књигу Откривења смести у божански оквир који су му дали анђели.
He was chosen to understand the increase of knowledge that was produced in 1798 when the Ulai River vision of Daniel eight and nine was unsealed. Future for America was to understand the vision of the Hiddekel River of Daniel chapters ten through twelve that was unsealed in 1989, when, as described in Daniel eleven, verse forty, the countries representing the former Soviet Union were swept away by the papacy and the United States.
Он је био изабран да разуме умножавање знања које је настало 1798. године, када је била отпечаћена визија о реци Улају из Данила осам и девет. У будућности је за Америку било да разуме визију о реци Хидекелу из Данила, поглавља десет до дванаест, која је била отпечаћена 1989. године, када су, као што је описано у Данилу једанаест, четрдесетом стиху, земље које су представљале бивши Совјетски Савез биле однесене од стране папства и Сједињених Америчких Држава.
The framework that was given by angels to Future for America was based upon the identification of, and application of prophecy in the context of the three-fold union of the dragon, the beast and false prophet.
Оквир који су анђели дали организацији Future for America био је заснован на препознавању и примени пророштва у контексту троструког савеза аждаје, звери и лажног пророка.
“The light that Daniel received from God was given especially for these last days. The visions he saw by the banks of the Ulai and the Hiddekel, the great rivers of Shinar, are now in process of fulfillment, and all the events foretold will soon come to pass.” Testimonies to Ministers, 112.
„Светлост коју је Данило примио од Бога дата је нарочито за ове последње дане. Виђења која је видео крај обала Улаја и Хидекела, великих река Синара, сада су у процесу испуњења, и сви проречени догађаји ускоро ће се збити.“ Testimonies to Ministers, 112.
The Millerites presented the first and second angel’s message, announcing the opening of the judgment. Future for America is presenting the third angel’s message.
Милерити су објавили поруку првог и другог анђела, најављујући отпочињање суда. Будућност за Америку објављује поруку трећег анђела.
I have planted, Apollos watered; but God gave the increase. So then neither is he that planteth any thing, neither he that watereth; but God that giveth the increase. Now he that planteth and he that watereth are one: and every man shall receive his own reward according to his own labour. For we are labourers together with God: ye are God’s husbandry, ye are God’s building. According to the grace of God which is given unto me, as a wise masterbuilder, I have laid the foundation, and another buildeth thereon. But let every man take heed how he buildeth thereupon. For other foundation can no man lay than that is laid, which is Jesus Christ. 1 Corinthians 3:6–11.
Ја посадих, Аполос зали; али Бог даде да узрасте. Тако, нити је што онај који сади, нити онај који залива, него Бог који даје раст. А онај који сади и онај који залива једно су; и сваки ће примити своју плату по своме труду. Јер смо Божји сарадници; ви сте Божја њива, Божја грађевина. По благодати Божјој која ми је дата, као мудар неимар, поставих темељ, а други назиђује на њему. Али сваки нека пази како назиђује. Јер темеља другога нико не може поставити осим онога који је постављен, а то је Исус Христос. 1. Коринћанима 3:6–11.
To correctly present the third angel’s message you must also present the first two angels’ messages, for we are informed that there cannot be a third without a first and second. The first and second messages are the foundation and the third is the capstone, but the third message will never deny or contradict the first and second. If it does it is not the genuine message.
Да би се исправно објавила порука трећег анђела, морају се објавити и поруке првог и другог анђела, јер нам је речено да не може бити треће без прве и друге. Прва и друга порука су темељ, а трећа је завршни камен; али трећа порука никада неће порицати нити противречити првој и другој. Ако то чини, онда то није права порука.
“The first and second messages were given in 1843 and 1844, and we are now under the proclamation of the third; but all three of the messages are still to be proclaimed. It is just as essential now as ever before that they shall be repeated to those who are seeking for the truth. By pen and voice we are to sound the proclamation, showing their order, and the application of the prophecies that bring us to the third angel’s message. There cannot be a third without the first and second. These messages we are to give to the world in publications, in discourses, showing in the line of prophetic history the things that have been and the things that will be.” Selected Messages, book 2, 104, 105.
„Прва и друга порука дате су 1843. и 1844. године, а ми се сада налазимо под објављивањем треће; али све три поруке још увек треба да се објављују. Сада је то исто тако неопходно као икада раније: да се оне понове онима који трагају за истином. Пером и гласом треба да огласимо ову објаву, показујући њихов редослед и примену пророштава која нас доводе до поруке трећег анђела. Не може бити треће без прве и друге. Ове поруке треба да упутимо свету у публикацијама, у проповедима, показујући у низу пророчке историје оно што је било и оно што ће бити.“ Selected Messages, књ. 2, 104, 105.
There is a very nice observation of Millerite history and our history. The Millerites were the beginning and we are the end. They presented and lived the first and second angel’s messages. We present the third angel. Their unsealed message (the Ulai vision) is found in two chapters of Daniel, and ours (the Hiddekel vision) is found in three chapters. They identified the first and second woes, and lived within the fulfillment of the second woe. We identify and live within the fulfillment of the third woe. Their framework of prophetic application was pagan Rome (the dragon) and papal Rome (the beast). Our framework for prophetic application is modern Rome as a three-fold beast.
Постоји веома запажено сагледавање милеритске историје и наше историје. Милерити су били почетак, а ми смо крај. Они су објавили и живели прву и другу анђеоску вест. Ми објављујемо трећу анђеоску вест. Њихова незапечаћена порука (визија о Улају) налази се у две главе Данила, а наша (визија о Хидекелу) налази се у три главе. Они су препознали прво и друго тешко, и живели унутар испуњења другог тешког. Ми препознајемо и живимо унутар испуњења трећег тешког. Њихов оквир пророчке примене био је пагански Рим (аждаха) и папски Рим (звер). Наш оквир за пророчку примену јесте савремени Рим као трострука звер.
As we begin to consider the characteristic of papal Rome in chapter seventeen of Revelation being the eighth that is of the seven it is worthwhile to consider what the Millerites understood of Rome during the foundational history. The third angel will have additional light, but that light will never contradict established truth.
Када почнемо да разматрамо обележје папског Рима у седамнаестом поглављу Откривења као осмога који је од седморице, вреди размотрити шта су Милерити разумели о Риму током темељне историје. Трећи анђео ће имати додатну светлост, али та светлост никада неће противречити утврђеној истини.
Daniel chapter two, seven, eight, eleven and twelve identify Rome, among other powers. We are considering Rome’s two phases prior to 1798; pagan and papal as the framework for Miller’s prophetic applications. Miller and the pioneers identify that “the robbers of thy people” in Daniel chapter eleven and verse fourteen represents Rome.
Друго, седмо, осмо, једанаесто и дванаесто поглавље књиге пророка Данила, између осталих сила, поистовећују Рим. Разматрамо две фазе Рима пре 1798. године — паганску и папску — као оквир за Милерове пророчке примене. Милер и пионири поистовећују да „насилници из твога народа“ у Данилу, једанаеста глава, четрнаести стих, представљају Рим.
And in those times there shall many stand up against the king of the south: also the robbers of thy people shall exalt themselves to establish the vision; but they shall fall. Daniel 11:14.
И у та времена многи ће устати на цара јужнога; и разбојници из твога народа узвисиће се да утврде виђење; али ће пасти. Данило 11:14.
There are at least two important points to consider within this verse. The word “vision” in the verse is one of two Hebrew words in the book of Daniel that are translated as “vision.” One of the Hebrew words translated as “vision” is châzôn, and means a dream, or a prophecy or a vision. The word châzôn identifies prophetic history, or a period of time, and it is found ten times in Daniel and always translated as “vision.”
Постоје најмање две важне тачке које треба размотрити у оквиру овог стиха. Реч „виђење“ у овом стиху једна је од двеју хебрејских речи у књизи пророка Данила које се преводе као „виђење“. Једна од хебрејских речи које се преводе као „виђење“ јесте châzôn, и значи сан, или пророчанство, или виђење. Реч châzôn означава пророчку историју, или временско раздобље, и налази се десет пута у Данилу и увек се преводи као „виђење“.
The other Hebrew word that is also translated as “vision” is mar-eh’ and means appearance. The word mar-eh’ is identifying a singular sight, a point in time. The Hebrew word mar-eh’ is found thirteen times in Daniel and it is translated as “vision” six times, four times as “countenance,” twice as “appearance” and once as “well favored.”
Друга јеврејска реч која се такође преводи као „виђење“ јесте mar-eh’ и значи изглед. Реч mar-eh’ означава појединачан призор, тачку у времену. Јеврејска реч mar-eh’ налази се тринаест пута у Књизи пророка Данила и преводи се шест пута као „виђење“, четири пута као „лице“, два пута као „изглед“ и једном као „лепог стаса“.
The robbers of thy people represent Rome and it is therefore the prophetic subject of Rome that establishes the prophetic “vision” in the book of Daniel. For this reason, it is important to understand the significance of Rome as a prophetic symbol.
Разбојници твога народа представљају Рим, и стога је пророчка тема Рима та која утврђује пророчко „виђење“ у књизи пророка Данила. Из тог разлога, важно је разумети значај Рима као пророчког симбола.
Prophetic logic demands that the word “vision” representing prophetic history is the same “vision” that is addressed in the book of Revelation, for inspiration identifies that Daniel and Revelation are the same book, that they complement each other, that they bring each other to perfection and that the same line of prophecy that is located in Daniel is taken up in the Revelation. Those points set forth in the Spirit of Prophecy have already been included in this series of articles, so I won’t include them again. I will add another point that we have also already included from Sister White. That point is that all the books of the Bible meet and end in the book of Revelation. The “vision” of prophetic history (châzôn) that is found in Daniel and is established with the prophetic subject of Rome, represents the vision of prophetic history throughout the Bible. All the books of the Bible meet and end in the Revelation and God never contradicts Himself. Never! If you think He has, you are misunderstanding something. The very same Hebrew word (châzôn) is also translated as vision in the book of Proverbs.
Пророчка логика захтева да реч „виђење“, која представља пророчку историју, буде исто оно „виђење“ о коме се говори у књизи Откривења, јер надахнуће поистовећује Данила и Откривење као исту књигу, да се међусобно допуњују, да једно друго доводе до савршенства и да се иста линија пророштва која се налази у Данилу наставља у Откривењу. Те тачке изложене у Духу пророштва већ су биле укључене у ову серију чланака, те их нећу поново износити. Додаћу још једну тачку коју смо такође већ навели од Сестре Вајт. Та тачка гласи да се све књиге Библије сусрећу и завршавају у књизи Откривења. „Виђење“ пророчке историје (châzôn), које се налази у Данилу и утврђено је пророчким предметом Рима, представља виђење пророчке историје кроз целу Библију. Све књиге Библије сусрећу се и завршавају у Откривењу и Бог никада не противречи Самоме Себи. Никада! Ако мислите да јесте, онда нешто погрешно разумете. Та потпуно иста јеврејска реч (châzôn) такође је преведена као виђење у књизи Прича Соломонових.
Where there is no vision, the people perish: but he that keepeth the law, happy is he. Proverbs 29:18.
Где нема визије, народ пропада; а ко држи закон, благо њему. Приче Соломонове 29:18.
That is the first point to consider about the verse. If we misunderstand Rome, then we cannot establish the vision of prophetic history. That fact essentially defines the efforts of Jesuits and others throughout history who have introduced counterfeit theology to destroy the prophetic subject of Rome. As we consider the foundational understanding of Rome, we should bear this in mind.
То је прва тачка коју треба размотрити у вези са тим стихом. Ако погрешно разумемо Рим, онда не можемо утврдити визију пророчке историје. Та чињеница у суштини одређује настојања језуита и других током историје, који су уводили кривотворену теологију да би уништили пророчку тему Рима. Док разматрамо темељно разумевање Рима, треба то имати на уму.
“Those who become confused in their understanding of the word, who fail to see the meaning of antichrist, will surely place themselves on the side of antichrist. There is no time now for us to assimilate with the world. Daniel is standing in his lot and in his place. The prophecies of Daniel and of John are to be understood. They interpret each other. They give to the world truths which everyone should understand. These prophecies are to be witness in the world. By their fulfillment in these last days, they will explain themselves.” Kress Collection, 105.
„Они који постану збуњени у свом разумевању Речи, који не увиде значење антихриста, сигурно ће себе ставити на страну антихриста. За нас сада нема времена да се поистовећујемо са светом. Данило стоји у свом делу и на свом месту. Пророштва Данила и Јована треба разумети. Она тумаче једно друго. Она дају свету истине које свако треба да разуме. Ова пророштва треба да буду сведочанство у свету. Својим испуњењем у овим последњим данима, она ће сама себе објаснити.“ Kress Collection, 105.
If you fail to see the meaning of antichrist (Rome) you will join Rome, and this warning is placed within the context of being able to or not being able to understand the books of Daniel and Revelation. The Millerites built the foundational understanding of Adventism upon their identification of Rome. They understood that Rome was represented by two desolating powers, that both were phases of Rome, but they were not at a place in history to see Rome as a three-fold union as represented in the book of Revelation. Daniel is therefore the foundation represented by the Millerites and Revelation is the capstone represented by Future for America. There is another point from Daniel eleven verse fourteen which we wish to identify.
Ако не увидите значење антихриста (Рима), придружићете се Риму, а ово упозорење је постављено у оквир способности или неспособности да се разумеју књиге Данила и Откривења. Милерити су изградили темељно разумевање адвентизма на свом препознавању Рима. Разумели су да је Рим представљен двема пустошним силама, да су обе биле фазе Рима, али нису били на месту у историји да сагледају Рим као троструки савез, како је представљен у књизи Откривења. Данило је, дакле, темељ који представљају Милерити, а Откривење је завршни камен који представља Future for America. Постоји још једна тачка из Данила 11, 14 коју желимо да истакнемо.
Miller and the pioneers understood that the image of Nebuchadnezzar’s dream represented the four kingdoms of Babylon, Medo-Persia, Greece and Rome. They could not see beyond the fourth kingdom, for they understood that papal Rome was simply a second phase of Rome and therefore that the fourth kingdom had ended in 1798. From their vantage point of history the only prophetic waymark left was the Second Coming of Christ, where the rock that was cut out of the mountain would strike the feet of the image. The Millerites recognized prophetic distinctions between pagan and papal Rome, but being forced to align 1798 with Christ’s return they could see no further than four kingdoms.
Милер и пионири су разумели да представа из Навуходоносоровог сна представља четири царства: Вавилон, Мидо-Персију, Грчку и Рим. Нису могли да виде даље од четвртог царства, јер су разумели да је папски Рим једноставно друга фаза Рима и, стога, да се четврто царство окончало 1798. године. Из њихове историјске перспективе, једини преостали пророчки путоказ био је Други Христов долазак, када ће камен који се одвалио од горе ударити у стопала кипа. Милерити су препознавали пророчке разлике између паганског и папског Рима, али, будући принуђени да 1798. годину ускладе са Христовим повратком, нису могли да виде даље од четири царства.
“We have come to a time when God’s sacred work is represented by the feet of the image in which the iron was mixed with the miry clay. God has a people, a chosen people, whose discernment must be sanctified, who must not become unholy by laying upon the foundation wood, hay, and stubble. Every soul who is loyal to the commandments of God will see that the distinguishing feature of our faith is the seventh-day Sabbath. If the government would honor the Sabbath as God has commanded, it would stand in the strength of God and in defense of the faith once delivered to the saints. But statesmen will uphold the spurious sabbath, and will mingle their religious faith with the observance of this child of the papacy, placing it above the Sabbath which the Lord has sanctified and blessed, setting it apart for man to keep holy, as a sign between Him and His people to a thousand generations. The mingling of churchcraft and statecraft is represented by the iron and the clay. This union is weakening all the power of the churches. This investing the church with the power of the state will bring evil results. Men have almost passed the point of God’s forbearance. They have invested their strength in politics, and have united with the papacy. But the time will come when God will punish those who have made void His law, and their evil work will recoil upon themselves.” Seventh-day Adventist Bible Commentary, volume 4, 1168.
„Дошли смо у време када је Божје свето дело представљено стопалима кипа у којима је гвожђе било помешано с блатњавом глином. Бог има народ, изабрани народ, чије расуђивање мора бити посвећено, који не сме постати несвет полажући на темељ дрво, сено и стрњику. Свака душа која је одана Божјим заповестима увидеће да је особеност која разликује нашу веру субота седмога дана. Када би власт одала част суботи онако како је Бог заповедио, стајала би у Божјој сили и у одбрани вере која је једном предата светима. Али државници ће подржавати лажну суботу и помешаће своју верску веру с држањем овог детета папства, стављајући је изнад суботе коју је Господ посветио и благословио, одвојивши је да је човек светкује, као знак између Њега и Његовог народа до хиљаду нараштаја. Мешање црквене политике и државне политике представљено је гвожђем и глином. Овај савез слаби сву силу цркава. Ово обдаривање цркве државном влашћу донеће зле последице. Људи су готово прешли границу Божјег дуготрпљења. Своју снагу уложили су у политику и ујединили су се с папством. Али доћи ће време када ће Бог казнити оне који су Његов закон учинили ништавним, и њихово зло дело обрушиће се на њих саме.” Seventh-day Adventist Bible Commentary, volume 4, 1168.
Revelation seventeen is the last identification of the kingdoms of Bible prophecy, and it identifies that seven kingdoms have fallen and that the eighth kingdom is the three-fold union of modern Rome. If the first reference to the kingdoms of Bible prophecy is Daniel chapter two, and it most certainly is; then the last reference should be illustrated by the first reference. How can the four kingdoms of Daniel chapter two agree with eight kingdoms in Revelation seventeen?
Откривење седамнаеста глава представља последње поистовећење царстава библијског пророштва и указује да је седам царстава пало и да је осмо царство троструки савез савременог Рима. Ако је прво упућивање на царства библијског пророштва у другој глави књиге пророка Данила, а свакако јесте, онда би последње упућивање требало да буде приказано првим. Како се четири царства из друге главе књиге пророка Данила могу сагласити са осам царстава у седамнаестој глави Откривења?
Remember therefore as we proceed, the Millerites could not see prophetic events beyond their history. The message they understood and proclaimed identified the Second Coming of Christ as the next waymark of prophetic history. But if the Millerite understanding of Rome as the symbol that establishes the vision of prophetic history and also Daniel chapter two are both Millerite foundational truths, how can this agree with the eight kingdoms of chapter seventeen of Revelation?
Стога, док идемо даље, имајмо на уму да милерити нису могли да виде пророчке догађаје изван сопствене историје. Порука коју су разумели и објављивали означавала је Други Христов долазак као следећи међаш пророчке историје. Али ако су милеритско разумевање Рима као симбола који успоставља визију пророчке историје, као и друго поглавље Данилове књиге, обе милеритске темељне истине, како се то може сагласити са осам царстава из седамнаестог поглавља Откривења?
If you are uncertain if the image of Daniel two is foundational, all you need to do is consider the 1843 and 1850 pioneer charts. Both have the image of Daniel two portrayed upon them. Just as significantly is that Ellen White identifies that both charts were made by God’s direction and by His design.
Ако нисте сигурни да ли је лик из друге главе Данила темељан, све што треба да учините јесте да размотрите пионирске карте из 1843. и 1850. године. На обема је приказан лик из друге главе Данила. Подједнако је значајно и то што Елен Вајт указује да су обе карте биле начињене по Божјем упутству и по Његовом науму.
“I have seen that the 1843 chart was directed by the hand of the Lord, and that it should not be altered; that the figures were as He wanted them; that His hand was over and hid a mistake in some of the figures, so that none could see it, until His hand was removed.” Early Writings, 74, 75.
„Видела сам да је карту из 1843. године водила рука Господња и да је не треба мењати; да су бројеви били онакви какве је Он хтео; да је Његова рука била над тим и сакрила грешку у неким бројевима, тако да је нико није могао видети, док Његова рука није била уклоњена.” Early Writings, 74, 75.
Of the 1850 chart she stated:
О карти из 1850. године изјавила је:
“I saw that God was in the publishment of the chart by Brother Nichols. I saw that there was a prophecy of this chart in the Bible, and if this chart is designed for God’s people, if it [is] sufficient for one it is for another, and if one needed a new chart painted on a larger scale, all need it just as much.” Manuscript Releases, volume 13, 359.
„Видела сам да је Бог био у објављивању карте од стране брата Николса. Видела сам да у Библији постоји пророчанство о овој карти, и ако је ова карта намењена Божјем народу, ако је довољна за једнога, довољна је и за другога, а ако је једноме била потребна нова карта насликана у већем размеру, свима је потребна подједнако.“ Manuscript Releases, том 13, 359.
There is an ancient proverb from the world that states, “Error has many paths, but truth has only one.” There are several various errors that have been employed to prevent people from recognizing that modern Rome in Revelation seventeen is the eighth head that is of the seven. One of those errors which is employed by the theologians of Adventism is a misrepresentation of the kingdoms of history. I am not here referring to the kingdoms of Bible prophecy, these are two different designations. The kingdoms of Bible prophecy are established upon the first mention in Daniel chapter two, but there were kingdoms of history that preceded Babylon. Ellen White clearly identifies who the kingdoms of history were, but the theologians of Adventism ignore the inspired testimony and create a sequence of kingdoms of history that clouds the understanding that Rome always comes up eighth and is of the seven. Yet it is Rome that establishes the vision.
Постоји једна древна пословица из света која каже: „Заблуда има много путева, а истина само један.“ Постоји неколико различитих заблуда које су употребљене да би се људи спречили да препознају да је савремени Рим у Откривењу седамнаестом осма глава која је од седам. Једна од тих заблуда којом се служе теолози адвентизма јесте погрешно представљање царстава историје. Овде не говорим о царствима библијског пророчанства; то су две различите одреднице. Царства библијског пророчанства утемељена су на првом помињању у другој глави Данила, али су постојала царства историје која су претходила Вавилону. Елен Вајт јасно одређује која су била царства историје, али теолози адвентизма занемарују надахнуто сведочанство и стварају низ царстава историје који замагљује разумевање да Рим увек излази као осми и да је од седам. Ипак, управо Рим успоставља визију.
The theologians of Adventism and apostate Protestantism suggest that the kingdoms of history were Egypt, Assyria, Babylon, Medo-Persia, Greece, Rome and on. Sister White informs us that there is a third kingdom of history, which they choose to leave out. Are they leaving out that kingdom, or are they leaving out the Spirit of Prophecy? Both.
Теолози адвентизма и отпалог протестантизма сугеришу да су царства историје била Египат, Асирија, Вавилон, Мидо-Персија, Грчка, Рим и даље. Сестра Вајт нас обавештава да постоји треће царство историје, које они бирају да изоставе. Да ли они изостављају то царство, или изостављају Дух пророштва? И једно и друго.
“The history of nations that one after another have occupied their allotted time and place, unconsciously witnessing to the truth of which they themselves knew not the meaning, speaks to us. To every nation and to every individual of today God has assigned a place in His great plan. Today men and nations are being measured by the plummet in the hand of Him who makes no mistake. All are by their own choice deciding their destiny, and God is overruling all for the accomplishment of His purposes.
„Историја народа који су, један за другим, заузимали време и место које им је било одређено, несвесно сведочећи о истини чије значење ни сами нису разумели, говори нама. Сваком народу и сваком појединцу данашњице Бог је одредио место у свом великом плану. Данас се људи и народи мере виском у руци Онога који не греши. Сви својим сопственим избором одлучују о својој судбини, а Бог над свиме влада ради остварења својих намера.“
“The history which the great I AM has marked out in His word, uniting link after link in the prophetic chain, from eternity in the past to eternity in the future, tells us where we are today in the procession of the ages, and what may be expected in the time to come. All that prophecy has foretold as coming to pass, until the present time, has been traced on the pages of history, and we may be assured that all which is yet to come will be fulfilled in its order.
„Istorija koju je veliki JA SAM obeležio u svojoj Reči, povezujući kariku za karikom u proročkom lancu, od večnosti u prošlosti do večnosti u budućnosti, kazuje nam gde se danas nalazimo u povorci vekova i šta se može očekivati u vremenu koje dolazi. Sve što je proročanstvo proreklo da će se zbiti, do sadašnjeg vremena, iscrtano je na stranicama istorije, i možemo biti sigurni da će se sve što tek treba da dođe ispuniti po svom redu.“
“The final overthrow of all earthly dominions is plainly foretold in the word of truth. In the prophecy uttered when sentence from God was pronounced upon the last king of Israel is given the message: ‘Thus saith the Lord God; Remove the diadem, and take off the crown: … exalt him that is low, and abase him that is high. I will overturn, overturn, overturn, it: and it shall be no more, until He come whose right it is; and I will give it Him.’ Ezekiel 21:26, 27.
„Коначни слом свих земаљских владавина јасно је проречен у речи истине. У пророштву изреченом када је од Бога била објављена пресуда над последњим царем Израиља дата је порука: ‘Овако вели Господ Господ; скини митру и свргни круну: … узвиси пониженога, и понизи узвишенога. Преврнућу, преврнућу, преврнућу је, и неће је више бити, док не дође Онај коме по праву припада; и даћу је Њему.’ Језекиљ 21:26, 27.“
“The crown removed from Israel passed successively to the kingdoms of Babylon, Medo-Persia, Greece, and Rome. God says, ‘It shall be no more, until He come whose right it is; and I will give it Him.’
„Круна уклоњена с Израиља прелазила је редом на царства Вавилона, Мидо-Персије, Грчке и Рима. Бог каже: ‘Неће је више бити, док не дође Онај коме по праву припада; и даћу је Њему.’“
“That time is at hand. Today the signs of the times declare that we are standing on the threshold of great and solemn events. Everything in our world is in agitation. Before our eyes is fulfilling the Saviour’s prophecy of the events to precede His coming: ‘Ye shall hear of wars and rumors of wars…. Nation shall rise against nation, and kingdom against kingdom: and there shall be famines, and pestilences, and earthquakes, in divers places.’ Matthew 24:6, 7.
„То време је близу. Данас знаци времена објављују да стојимо на прагу великих и свечаних догађаја. Све је у нашем свету у превирању. Пред нашим очима испуњава се Спаситељево пророштво о догађајима који ће претходити Његовом доласку: ‘Чућете ратове и гласове о ратовима…. Јер ће устати народ на народ, и царство на царство; и биће глади, и помора, и земљотреса по разним местима.’ Матеј 24:6, 7.“
“The present is a time of overwhelming interest to all living. Rulers and statesmen, men who occupy positions of trust and authority, thinking men and women of all classes, have their attention fixed upon the events taking place about us. They are watching the strained, restless relations that exist among the nations. They observe the intensity that is taking possession of every earthly element, and they recognize that something great and decisive is about to take place—that the world is on the verge of a stupendous crisis.
Садашњост је време од пресудног интереса за све који живе. Владари и државници, људи који заузимају положаје поверења и власти, мислећи људи и жене из свих слојева, управљају своју пажњу на догађаје који се збивају око нас. Они посматрају напете, немирне односе који постоје међу народима. Они запажају силину која обузима сваки земаљски чинилац, и увиђају да ће се нешто велико и одлучујуће ускоро догодити — да се свет налази на самом прагу страховите кризе.
“Angels are now restraining the winds of strife, that they may not blow until the world shall be warned of its coming doom; but a storm is gathering, ready to burst upon the earth; and when God shall bid His angels loose the winds, there will be such a scene of strife as no pen can picture.
„Анђели сада задржавају ветрове раздора, да не би дували док свет не буде опоменут на своју надолазећу пропаст; али се олуја скупља, спремна да се обруши на земљу; и када Бог буде заповедио Својим анђелима да пусте ветрове, настаће такав призор раздора какав ниједно перо не може описати.
“The Bible, and the Bible only, gives a correct view of these things. Here are revealed the great final scenes in the history of our world, events that already are casting their shadows before, the sound of their approach causing the earth to tremble and men’s hearts to fail them for fear.” Education, 178–180.
„Библија, и само Библија, даје исправно виђење ових ствари. Овде су откривени велики завршни призори у историји нашега света, догађаји који већ бацају своје сенке унапред, а звук њиховог приближавања чини да земља дрхти и да људска срца клону од страха.“ Education, 178–180.
This passage has much light for our time, but what I want to point out is that Sister White clearly identifies that the kingdom of history that preceded Babylon was Israel, not Assyria. The kingdoms of history that is used by theologians leave out Israel as a kingdom of history, in spite of the power and glory that was established during the reign of king Solomon, and in spite of inspiration’s direct testimony through Ezekiel and Ellen White that the crown of Israel passed to Babylon.
Ovaj odlomak nosi mnogo svetlosti za naše vreme, ali ono na šta želim da ukažem jeste da sestra Vajt jasno utvrđuje da je carstvo istorije koje je prethodilo Vavilonu bio Izrailj, a ne Asirija. Carstva istorije kojima se služe teolozi izostavljaju Izrailj kao carstvo istorije, uprkos sili i slavi koje su bile uspostavljene za vreme vladavine cara Solomona, i uprkos neposrednom svedočanstvu nadahnuća kroz Jezekilja i Elen Vajt da je kruna Izrailja prešla na Vavilon.
If we apply the inspired commentary to the kingdoms of history, we find that Israel needs to be counted among those kingdoms. Israel, Assyria and Egypt are kingdoms of history that preceded the first kingdom of Bible prophecy which was Babylon. Therefore, the fourth kingdom of “history” was Babylon, the fifth was Medo-Persia, the sixth was Greece, the seventh was pagan Rome, and the eighth was papal Rome, which was of the seven for it represents the second phase of pagan Rome. With the kingdoms of history papal Rome is the eighth, and is of the seven.
Ако надахнути коментар применимо на царства историје, налазимо да Израел треба убројати међу та царства. Израел, Асирија и Египат јесу царства историје која су претходила првом царству библијског пророчанства, а то је био Вавилон. Стога је четврто царство „историје“ био Вавилон, пето је било Мидо-Персија, шесто је била Грчка, седмо је био пагански Рим, а осмо је био папски Рим, који је од оних седам, јер представља другу фазу паганског Рима. У оквиру царстава историје, папски Рим је осми и од оних је седам.
In Daniel seven we have the kingdoms of Bible prophecy represented by beasts. Babylon is the lion that was followed by the bear of Medo-Persia. The third was Greece as the leopard, and then Rome as the “dreadful and terrible” beast that had “iron teeth.” The terrible beast in agreement with the image of Daniel two is Rome, the fourth kingdom of Bible prophecy.
У седмом поглављу Данила имамо царства библијског пророштва представљена зверима. Вавилон је лав, за којим је следио медвед Мидо-Персије. Треће је била Грчка као леопард, а затим Рим као „страшна и ужасна“ звер која је имала „гвоздене зубе“. Та страшна звер, у складу са кипом из другог поглавља Данила, јесте Рим, четврто царство библијског пророштва.
The Millerites understood the fourth kingdom to be Rome, so they understood the characteristics of the terrible beast as such, and simply applied all the prophetic characteristics of the beast unto the fourth kingdom. They saw the distinction between pagan Rome and papal Rome in the passage, but could not see a fifth kingdom of Bible prophecy, for they correctly used the first mention of the kingdoms of Bible prophecy as their point of reference. But the distinction between the two Rome’s is in the passage, which allows us to consider the distinction between the two Rome’s as representing two kingdoms. But this is not the point we are considering.
Милерити су разумели да је четврто царство Рим, те су тако и одлике страшне звери разумели у том смислу, и једноставно су све пророчке одлике звери применили на четврто царство. У том одломку су видели разлику између паганског Рима и папског Рима, али нису могли да виде пето царство библијског пророштва, јер су с правом употребили прво спомињање царстава библијског пророштва као своју референтну тачку. Али разлика између два Рима налази се у том одломку, што нам допушта да разматрамо разлику између два Рима као представљање двају царстава. Но, то није поента коју разматрамо.
Thus he said, The fourth beast shall be the fourth kingdom upon earth, which shall be diverse from all kingdoms, and shall devour the whole earth, and shall tread it down, and break it in pieces. And the ten horns out of this kingdom are ten kings that shall arise: and another shall rise after them; and he shall be diverse from the first, and he shall subdue three kings. And he shall speak great words against the most High, and shall wear out the saints of the most High, and think to change times and laws: and they shall be given into his hand until a time and times and the dividing of time. But the judgment shall sit, and they shall take away his dominion, to consume and to destroy it unto the end. Daniel 7:23–26.
Тако рече: Четврта звер биће четврто царство на земљи, које ће се разликовати од свих царстава, и прождреће сву земљу, и погазиће је, и разбиће је у комаде. А десет рогова из овога царства јесу десет царева који ће устати; и други ће устати после њих; и он ће се разликовати од првих, и покориће три цара. И говориће велике речи против Свевишњега, и изнураваће свеце Свевишњега, и помишљаће да промени времена и законе; и они ће му бити предани у руку до времена и времена и по времена. Али суд ће сести, и узеће му власт, да је затру и униште до краја. Данило 7:23–26.
The fourth kingdom in Daniel two is Rome. The ten horns represent the ten nations that represent the kingdom of pagan Rome, and before papal Rome would take control of the world in 538, three of those kingdoms would be removed, or plucked up. Then the “little” “horn” of verse eight with “eyes like the eyes of man, and a mouth speaking great things,” would arise. If we have ten horns in the fourth kingdom and three are removed in order for the “little horn” to replace those three horns, then when the three horns are removed it leaves seven horns, and the little horn is the eighth, for Rome always comes up eighth and is of the seven. There is much light concerning Rome in its two phases in this chapter, but we are simply here providing a second witness that prophetically as well as historically, Rome comes up eighth and is of the seven.
Četvrto carstvo u Danilu 2 jeste Rim. Deset rogova predstavljaju deset naroda koji predstavljaju carstvo paganskog Rima, i pre nego što bi papski Rim preuzeo kontrolu nad svetom 538. godine, tri od tih carstava bila bi uklonjena, ili iščupana. Tada bi se podigao „mali“ „rog“ iz osmog stiha sa „očima kao oči čovečije, i ustima koja govore velike stvari“. Ako u četvrtom carstvu imamo deset rogova i tri su uklonjena da bi „mali rog“ zamenio ta tri roga, onda, kada su ta tri roga uklonjena, ostaje sedam rogova, a mali rog je osmi, jer Rim uvek izlazi kao osmi i jeste od sedmorice. U ovom poglavlju ima mnogo svetlosti u vezi s Rimom u njegove dve faze, ali mi ovde jednostavno pružamo drugog svedoka da, proročki kao i istorijski, Rim izlazi kao osmi i jeste od sedmorice.
In chapter eight we find the enlargement of chapter seven. The chapter once again identifies the kingdoms of Bible prophecy but leaves off the first kingdom of Babylon for when Daniel received the vision of chapter eight it was very close to the end of Babylon. In the chapter Medo-Persia is represented by a ram that had two horns. Greece is represented by a goat with one horn that is broken and produces four horns out of the broken horn. Then a “little horn” follows after Greece, and once again the little horn is representing Rome. Though Rome was not a direct descendant from the empire of Greece, the passage portrays the little horn as coming out of one of the four horns that arose in the Greek kingdom after the first horn—representing Alexander the Great—was broken. Rome was not a descendant of the Greeks, but it began its conquering of the world from the area of Greece, and in that sense, it came out of one of those four horns.
У осмој глави налазимо проширење седме главе. Ова глава поново поистовећује царства библијског пророштва, али изоставља прво царство, Вавилон, јер када је Данило примио виђење из осме главе, крај Вавилона био је веома близу. У овој глави Мидо-Персија је представљена овном који је имао два рога. Грчка је представљена јарцем с једним рогом који бива сломљен и из чијег сломљеног рога израстају четири рога. Затим после Грчке следи „мали рог“, и поново мали рог представља Рим. Иако Рим није био непосредни наследник грчког царства, овај одломак приказује мали рог као да излази из једног од четири рога која су настала у грчком царству након што је први рог — који представља Александра Великог — био сломљен. Рим није био потомак Грка, али је своје освајање света започео из подручја Грчке, и у том смислу изашао је из једног од та четири рога.
We therefore find in chapter eight a second witness to chapter seven. Medo-Persia had two horns, Greece had one and thereafter four more horns. That equals seven horns before Rome, as the little horn came out of one of Greece’s four horns. Two plus one plus four equals seven, then Rome, the little horn, is the eighth and it is of the seven. It is worth noting that in this passage that identifies that Rome comes out of one of the Greek horns is one of the greatest prophetic arguments that Miller and his co-laborers had to meet in their history.
Стога у осмом поглављу налазимо другог сведока за седмо поглавље. Мидо-Персија је имала два рога, Грчка је имала један, а потом још четири рога. То чини седам рогова пре Рима, пошто је мали рог изашао из једног од четири грчка рога. Два плус један плус четири једнако је седам; затим је Рим, мали рог, осми, и од седморице је. Вреди запазити да је у овом одломку, који указује да Рим излази из једног од грчких рогова, садржан један од највећих пророчких аргумената с којима су Милер и његови сарадници морали да се суоче у својој историји.
The Protestants of that history insisted that the little horn of Rome could not be Rome, for the prophecy identifies that the little horn came out from one of the four Grecian horns. They therefore argued that the little horn represented Antiochus Epiphanes who was one of the Seleucid kings that carried on through history after the division of Alexander the Great’s demise. The argument of Millerite history over this issue was so great that on the 1843 chart the argument against the Protestant teaching that was based upon the fact that Daniel saw the little horn come out from one of the four Grecian horns and therefore could not identify Rome, for Rome did not descend from Greece. The argument impacted all the passages in Daniel where Rome is identified. The Protestant position included that the “robbers of thy people” in verse fourteen of Daniel eleven had to be Antiochus Epiphanes. The Millerites therefore included upon the chart that Sister White identified was “directed by the hand of the Lord and should not be altered,” a reference to Antiochus Epiphanes identifying why he could not have been that fourth kingdom. Does Rome establish the vision of prophetic history or did a Seleucid king that died over a hundred years before Christ was born represent the power that stood up against Christ at his crucifixion?
Протестанти те историје истрајавали су у тврдњи да мали рог Рима не може бити Рим, јер пророштво указује да је мали рог изашао из једнога од четири грчка рога. Стога су тврдили да мали рог представља Антиоха Епифана, који је био један од селевкидских царева што су се историјски наставили после распада царства Александра Великог након његове смрти. Спор у милеритској историји о овом питању био је толико велики да је на карти из 1843. године изнесен аргумент против протестантског учења, заснован на чињеници да је Данило видео мали рог како излази из једнога од четири грчка рога и да, стога, не може означавати Рим, јер Рим није проистекао из Грчке. Тај аргумент утицао је на све одломке у Данилу у којима је Рим означен. Протестантско становиште укључивало је и то да су „насилници из твога народа“ у четрнаестом стиху једанаестог поглавља Данила морали бити Антиох Епифан. Милерити су зато на карту, за коју је сестра Вајт рекла да је била „усмерена руком Господњом и да не треба да буде мењана“, укључили и позивање на Антиоха Епифана, показујући зашто он није могао бити то четврто царство. Да ли Рим успоставља виђење пророчке историје, или је селевкидски цар, који је умро више од сто година пре него што се Христос родио, представљао силу која је устала против Христа приликом Његовог распећа?
The question that could be raised is, why was Daniel shown Rome coming out of one of the Grecian horns, if Rome was not a direct descendant of Greece? The answer is that the beginning of Rome’s rise to power began in that region which had formerly been Greek territory, but why was the prophecy portrayed in such a way to allow for that confusion?
Питање које би се могло поставити гласи: зашто је Данилу био показан Рим како излази из једног од грчких рогова, ако Рим није био непосредни наследник Грчке? Одговор је да је почетак уздизања Рима на власт започео у оном подручју које је раније било грчка територија; али зашто је пророштво било приказано на такав начин да допусти такву забуну?
At least one answer, beyond the importance of noting where Rome began to rise, is that the enigma of Rome always coming up eighth and being of the seven is answered by Rome being associated with the territory of Greece, in order to retain the enigma’s point of Rome being of the seven. The enigma is that important, though the Millerites could never have understood that concept from their vantage point in history. The fact that all the references upon not only the 1843, but also the 1850 chart are illustrations of subjects that are directly addressed in God’s prophetic Word, except for the one reference that emphasizes that Antiochus Epiphanes is not the power that stood against Christ, makes the addition to the chart very significant. How sad is it that when Adventism left their foundations, they find themselves today teaching that the power of verse fourteen of Daniel eleven is Antiochus Epiphanes and not Rome! They now teach what the Millerites opposed so strongly that they represented that controversy upon the 1843 chart!
Најмање један одговор, поред важности запажања где је Рим почео да се уздиже, јесте да се загонетка о томе да Рим увек излази као осми и да је од седморице разрешава тиме што се Рим повезује са подручјем Грчке, како би се очувала суштина загонетке да је Рим од седморице. Та је загонетка толико важна, иако милерити никада нису могли разумети тај појам из свог историјског положаја. Чињеница да су све референце не само на карти из 1843, него и на карти из 1850, илустрације тема о којима се непосредно говори у Божјој пророчкој Речи, осим оне једне референце која наглашава да Антиох Епифан није сила која је устала против Христа, чини тај додатак карти веома значајним. Како је жалосно то што се адвентизам, након што је напустио своје темеље, данас налази у положају да учи како је сила из четрнаестог стиха једанаесте главе Данила Антиох Епифан, а не Рим! Сада уче оно чему су се милерити тако снажно противили да су ту полемику представили на карти из 1843!
The kingdoms of history identify that Rome comes up eighth and is of the seven. The “little horn” in chapter seven that speaks “great words against the Most High” comes up eighth and is of the seven. The horns of chapter eight identify that Rome comes up eighth and is of the seven.
Царства историје показују да Рим излази као осми и да је од седморице. „Мали рог“ у седмом поглављу, који говори „велике речи против Свевишњега“, излази као осми и од седморице је. Рогови из осмог поглавља показују да Рим излази као осми и да је од седморице.
In the next article we will consider how modern Rome, as represented in Revelation seventeen comes up eighth and is of the seven. We will then return to Daniel two and identify why Daniel two’s four kingdoms, which is the first mention of the kingdoms of Bible prophecy, is in agreement with Revelation seventeen’s eight kingdoms.
У наредном чланку размотрићемо како савремени Рим, како је представљен у седамнаестом поглављу Откривења, постаје осми и јесте од седморице. Потом ћемо се вратити на друго поглавље Данила и утврдити зашто су четири царства из другог поглавља Данила, што је прво помињање царстава библијског пророштва, у сагласности са осам царстава из седамнаестог поглавља Откривења.