It is commonly claimed that if five people saw the same car accident, the five witnesses would identify five different versions of the same wreck, though today, in the time period where the Holy Spirit is being withdrawn from mankind, those witnesses would no doubt include those who would invent and lie about what they saw in order to uphold their personal world-view, while believing they were being virtuous for doing so. In the hidden history there are several various lines of prophetic truth, which represents different witnesses of the same events. With God’s Word there is no falsehood, though there is often flawed human interpretation of those events, but the biblical witnesses of this history, rightly divided, all agree with one another.
Обично се тврди да, ако би пет људи видело исту саобраћајну несрећу, тих пет сведока би описало пет различитих верзија исте олупине; иако би данас, у овом раздобљу у којем се Свети Дух повлачи од човечанства, међу тим сведоцима несумњиво било и оних који би измишљали и лагали о ономе што су видели да би подржали свој лични поглед на свет, верујући притом да тиме поступају врлински. У скривеној историји постоји неколико различитих линија пророчке истине, које представљају различите сведоке истих догађаја. У Божјој Речи нема лажи, премда често постоји погрешно људско тумачење тих догађаја; али библијски сведоци ове историје, исправно раздељени, сви се међусобно слажу.
Peter is a symbol of the one hundred and forty-four thousand in this history, and his testimony represents a progressive history from the disappointment of July 18, 2020, to the awakening of December 31, 2023, then as one involved in the first test of the external vision, then the second test of the internal vision to be followed by the litmus test of the fireballs of Nashville, unto the lifting up of the ensign to the Gentiles.
Петар је у овој историји симбол сто четрдесет и четири хиљаде, а његово сведочанство представља прогресивну историју од разочарања 18. јула 2020. до буђења 31. децембра 2023, затим као онога који је укључен у први тест спољашње визије, потом у други тест унутрашње визије, за којим ће уследити лакмус-тест ватрених кугли Нешвила, све до подизања заставе незнабошцима.
Donald Trump is in that hidden history as the one who stirs up all the globalists consisting of the world globalists, the Democratic party and the RINO’s of the Republican party. He fulfills the prophetic characteristics associated with the image of the beast, being resurrected from political death as the eighth that is of the seven. He is located throughout the hidden history, destined to be ruling when “active despotism” is enforced first upon the United States and thereafter the world. Apostate Protestantism, as Trump’s counterpart in the two horns of the earth beast is there in the history of the Maccabees. The various manifestations of the dragon power in the United Nations and Russia bear witness in the history. The papacy, as the robbers of thy people, is there to tie everything together and establish the vision.
Доналд Трамп се налази у тој скривеној историји као онај који подиже све глобалисте, које чине светски глобалисти, Демократска странка и RINO-и Републиканске странке. Он испуњава пророчке одлике повезане са ликом звери, будући васкрснут из политичке смрти као осми који је од седморице. Он је присутан кроз сву скривену историју, одређен да влада када „активни деспотизам“ буде најпре наметнут Сједињеним Државама, а потом и свету. Отпаднички протестантизам, као Трампов пандан у два рога звери из земље, налази се ту у историји Макавеја. Различите манифестације змајске силе у Уједињеним нацијама и Русији сведоче у тој историји. Папство, као разбојници твога народа, ту је да све повеже и утврди виђење.
Peter is you, dear reader. Peter is a candidate to be among the ensign of the one hundred and forty-four thousand. Peter is standing in the middle, the midpoint of several prophetic lines, by faith entering into the Most Holy Place and receiving the transformation that is accomplished by the vision of Christ. Peter is on the Mount of Transfiguration, where he is to be transformed into the image of Christ, while the United States is forming the image of the beast.
Петар си ти, драги читаоче. Петар је кандидат да буде међу заставницима сто четрдесет и четири хиљаде. Петар стоји у средини, на средишњој тачки неколико пророчких линија, вером улазећи у Светињу над светињама и примајући преображење које се остварује виђењем Христа. Петар је на Гори преображења, где треба да буде преображен у Христов лик, док Сједињене Државе образују лик звери.
“Brethren, we must have less of self and more of God. He claims the energies of the Church; but to a great extent the ability of our people is absorbed by unworthy objects. Too much time is devoted to petty ideas and claims. God wants us to come up into the mount, more directly into his presence. We are coming into a crisis, which, more than any previous time since the world began, will demand the entire consecration of every one that has named the name of Christ. God’s work demands all there is of us. But our people will never make this consecration until their hearts are changed. They need conversion as much as did Peter. When they have been thus quickened, Christ can say to them, ‘Strengthen thy brethren,’ ‘Feed my sheep,’ ‘Feed my lambs.’
„Браћо, морамо имати мање себе, а више Бога. Он полаже право на снаге Цркве; али је, у великој мери, способност нашега народа заокупљена недостојним предметима. Превише времена посвећује се ситним замислима и захтевима. Бог жели да се уздигнемо на гору, непосредније у Његово присуство. Приближавамо се кризи која ће, више него у било које раније време откако је свет постао, захтевати потпуно посвећење свакога ко је призвао име Христово. Божје дело захтева све што је у нама. Али наш народ никада неће принети ово посвећење док им се срца не промене. Њима је обраћење потребно исто толико колико је било потребно и Петру. Када буду тако оживљени, Христос им може рећи: ‘Утврђуј браћу своју’, ‘Паси овце моје’, ‘Паси јагањце моје’.“
“When divine power is combined with human effort, the work will spread like fire in the stubble. God will employ agencies whose origin man will be unable to discern; angels will do a work which men might have had the blessing of accomplishing, had they not neglected to answer the claims of God. The work is now presented to man. Will he take it? There are at the present time many doors unbolted and thrown open to the workers. Will they enter these doors? Who is ready at the bidding of the Master to say, ‘Here am I, Lord, send me’? The Macedonian cry comes to us in pitiful appeals from all parts of the world, ‘Come over and help us.’” Review and Herald, December 15, 1885.
„Када се божанска сила сједини с људским напором, дело ће се ширити као огањ по стрњици. Бог ће употребити оруђа чије порекло човек неће бити у стању да разазна; анђели ће обавити дело које су људи могли имати благослов да изврше, да нису занемарили да одговоре на Божје захтеве. Дело се сада износи пред човека. Хоће ли га прихватити? У овом часу многа су врата радницима откључана и широм отворена. Хоће ли ући на та врата? Ко је спреман да на Учитељев позив каже: ‘Ево мене, Господе, пошаљи мене’? Македонски позив допире до нас у жалосним вапајима са свих страна света: ‘Пређи и помози нам.’“ Review and Herald, 15. децембар 1885.
We are to come to the mount and be converted as was Peter, and when we do, we shall be purified, as was Isaiah. The purification is represented as being fulfilled when Divine power is combined with human effort. The Macedonian call occurs in the hidden history of verse forty.
Треба да дођемо на гору и да се обратимо као што се обратио Петар, и када то учинимо, бићемо очишћени, као што је био Исаија. Очишћење је представљено као довршено онда када се божанска сила сједини са људским напором. Македонски позив јавља се у скривеној историји четрдесетог стиха.
“The time has come for decided efforts to be made in our cities. Read Luke 21. This is the message for this time, and it is written to this generation of the end. We must let nothing interpose between us and the work God has given us to do. Special efforts must be made to bring the truth before those in the cities.
„Дошло је време да се у нашим градовима уложе одлучни напори. Прочитајте Луку 21. То је порука за ово време, и написана је за овај нараштај краја. Не смемо допустити да се ишта испречи између нас и дела које нам је Бог дао да извршимо. Морају се улагати нарочити напори да се истина изнесе пред оне у градовима.‟
“Let no time be lost in picking others to pieces. All contention is to cease. We are to love as brethren. Let us go up into the mount with God, that we may come back with the reflection of the glory of God upon us. The only place we can obtain it is in the mount with God. There is a work to be done in studying the Word of the Lord as revealed in His law. There has been much casual reading, but how much real study? Christ lived among men and preached the very precepts of that law in the world.
„Нека се не губи ни мало времена у раскомадавању других. Свака препирка треба да престане. Треба да се љубимо као браћа. Хајде да узиђемо на гору с Богом, да бисмо се вратили с одсјајем славе Божје на нама. Једино место где то можемо задобити јесте гора с Богом. Има посла који треба обавити у проучавању Речи Господње онако како је откривена у Његовом закону. Било је много површног читања, али колико је било истинског проучавања? Христос је живео међу људима и у свету проповедао сама начела тога закона.“
“The work will soon be cut short in righteousness. We must become more persistent and more devout in our efforts to carry it forward to completion. The time has come that we must not only be active, but we must concentrate that activity so as to make it tell. If we spent more time in the mount with God our work would be more effectual.
„Дело ће ускоро бити скраћено у праведности. Морамо постати истрајнији и побожнији у својим настојањима да га приведемо довршетку. Дошло је време да не смемо бити само активни, него морамо ту активност усредсредити тако да она донесе стварни учинак. Када бисмо проводили више времена на гори с Богом, наш рад би био делотворнији.
“There must come more convincing power into our preaching. The sword of the spirit must be edged anew and sent forth with power. Shall we put ourselves to it like men with all the realities of eternity before them? We want the Holy Ghost power to go forward and complete God’s work in the earth.” Australian Union Conference Recorder, October 1, 1906.
„У наше проповедање мора доћи уверљивија сила. Мач Духа мора се изнова наоштрити и послати напред са силом. Хоћемо ли се томе предати као људи којима су све стварности вечности пред очима? Ми желимо да сила Светога Духа пође напред и доврши Божје дело на земљи.“ Australian Union Conference Recorder, October 1, 1906.
It is on the mount, which is also the Most Holy Place, where Divinity is combined with our humanity, and Luke 21 is the message for the final generation, who are to give the final warning to the cities. The warning to the cities is a work that angels will accomplish if we refuse to come to the mount and be transformed into His image. The work is for the cities, for the last generation lives in a period when “thousands of cities” are to be destroyed. The prophetic period of the destruction of the cities begins with the fireballs of Nashville, and the work of warning begins there, and that work is identified in Luke 21. Through the years we have repeatedly shown that Luke 21 is a warning about Islam of the third woe.
На гори, која је уједно и Светиња над светињама, Божанство се сједињује с нашом људском природом, а Лука 21 јесте порука за последњи нараштај, који треба да упути последње упозорење градовима. Упозорење градовима јесте дело које ће анђели извршити ако ми одбијемо да дођемо на гору и будемо преображени у Његово обличје. То дело је за градове, јер последњи нараштај живи у раздобљу у коме „хиљаде градова“ треба да буду уништене. Пророчки период уништења градова почиње огњеним куглама Нешвила, и ту почиње дело упозорења, а то дело је препознато у Луки 21. Током година више пута смо показивали да је Лука 21 упозорење о исламу трећег тешкоћа.
In Luke 21 Jesus traced the history beginning with the rejection of ancient Israel as God’s chosen people on through to the end of the Dark Ages of papal persecution, and then in to the signs that ushered in the Millerite history. The Millerite history illustrates the history of the one hundred and forty-four thousand.
У Луки 21 Исус је изложио историју, почевши од одбацивања древног Израиља као Божјег изабраног народа, па све до краја мрачних векова папског прогона, а затим и до знакова који су увели у милеритску историју. Милеритска историја приказује историју сто четрдесет и четири хиљаде.
And they shall fall by the edge of the sword, and shall be led away captive into all nations: and Jerusalem shall be trodden down of the Gentiles, until the times of the Gentiles be fulfilled. And there shall be signs in the sun, and in the moon, and in the stars; and upon the earth distress of nations, with perplexity; the sea and the waves roaring; Men’s hearts failing them for fear, and for looking after those things which are coming on the earth: for the powers of heaven shall be shaken. And then shall they see the Son of man coming in a cloud with power and great glory. Luke 21:24–27.
И пашће од оштрице мача, и биће одведени у ропство међу све народе; и Јерусалим ће газити незнабошци док се не испуне времена незнабожаца. И биће знаци на сунцу, и на месецу, и на звездама; а на земљи тескоба народа, у недоумици; море и валови хујаће; људи ће умирати од страха и од очекивања онога што долази на васељену: јер ће се силе небеске покренути. И тада ће угледати Сина човечијега где долази на облаку са силом и великом славом. Лука 21:24–27.
John, in chapter eleven of Revelation identifies that the 1,260 years of papal rule was prophetically given “to the Gentiles,” and Luke identifies that in 1798, the time of the Gentiles was fulfilled. Then Christ addressed the signs in the sun, moon and stars that mark the Millerite movement, concluding with “distress of nations, with perplexity; the sea and the waves roaring; Men’s hearts failing them for fear, and for looking after those things which are coming on the earth.” The “distress of nations” in Luke is the “angering of nations” in Revelation.
Јован у једанаестом поглављу Откривења указује да је 1.260 година папске владавине пророчки било дато „незнабошцима“, а Лука указује да се 1798. године навршило време незнабожаца. Затим је Христос говорио о знацима на сунцу, месецу и звездама који обележавају милеритски покрет, завршавајући речима: „Невоља народа, у недоумици; море и валови хуче; људи умиру од страха и од очекивања онога што долази на земљу.“ „Невоља народа“ код Луке јесте „гневљење народа“ у Откривењу.
And the nations were angry, and thy wrath is come, and the time of the dead, that they should be judged, and that thou shouldest give reward unto thy servants the prophets, and to the saints, and them that fear thy name, small and great; and shouldest destroy them which destroy the earth. Revelation 11:18.
И разљутише се народи, и дође гнев твој, и време мртвима да им се суди, и да даш плату слугама својим пророцима и светима, и онима који се боје имена твојега, малима и великима; и да погубиш оне који кваре земљу. Откривење 11:18.
God’s “wrath” occurs in the seven last plagues, and begins when Michael stands up and human probation closes. The angering of the nations is a period that leads to the close of probation. The angering of the nation’s began at 9/11, when Islam of the third woe arrived, thus marking the arrival of the latter rain.
Божји „гнев“ испољава се у седам последњих зала и почиње када Михаило устане и када се заврши време милости за људе. Гневљење народа јесте раздобље које води ка завршетку времена милости. Гневљење народа почело је 11. септембра, када је ислам трећег тешко стигао, означавајући тако долазак позне кише.
“I saw that the anger of the nations, the wrath of God, and the time to judge the dead were separate and distinct, one following the other, also that Michael had not stood up, and that the time of trouble, such as never was, had not yet commenced. The nations are now getting angry, but when our High Priest has finished His work in the sanctuary, He will stand up, put on the garments of vengeance, and then the seven last plagues will be poured out.
„Видела сам да су гнев народа, гнев Божји и време да се суди мртвима били одвојени и различити, при чему је једно следило за другим; такође, да се Михаило још није подигао и да време невоље, какве никада није било, још није отпочело. Народи се сада гневе, али када наш Првосвештеник заврши Своје дело у светилишту, устаће, обући хаљине освете, и тада ће се излити седам последњих зала.“
“I saw that the four angels would hold the four winds until Jesus’ work was done in the sanctuary, and then will come the seven last plagues.” Early Writings, 36.
„Видела сам да ће четири анђела задржавати четири ветра док Исусово дело у светилишту не буде довршено, а потом ће доћи седам последњих зала.” Early Writings, 36.
In the Millerite history the angering of the nations, or as Luke records, “the distress of nations” was accomplished by Islam.
У милеритској историји гневљење народа, или, како Лука бележи, „тескоба народа“, било је извршено исламом.
“In 1838 Turkey became involved in war with Egypt. The Egyptians bid fair to overthrow the Turkish power. To prevent this, the four great powers of Europe, England, Russia, Austria, and Prussia, interfered to sustain the Turkish government.” Uriah Smith, Synopsis of Present Truth, 218.
„Године 1838. Турска је била увучена у рат с Египтом. Изгледало је да ће Египћани оборити турску власт. Да би то спречиле, четири велике силе Европе — Енглеска, Русија, Аустрија и Пруска — умешале су се да подрже турску владу.“ Uriah Smith, Synopsis of Present Truth, 218.
In 1838, the so-called “eastern question” was shaking the nations, and the “eastern question” was Islam, the biblical east wind. Millerite history saw the nations shaken by Islam and then the Lord came in the clouds to the Most Holy Place, thus typifying when the Lord comes in the clouds at His Second Coming. Before His coming in the clouds Islam distresses the nations, and this is the message that Peter is given to proclaim to the cities in advance of the destruction of “thousands of cities.” The period of the destruction of the cities begins with the fireballs of Nashville.
Године 1838. такозвано „источно питање“ потресало је народе, а „источно питање“ био је ислам, библијски источни ветар. Милеритска историја показује да су народи били потресени исламом, а затим је Господ дошао на облацима у Светињу над светињама, чиме је унапред приказано време када Господ долази на облацима при Свом Другом доласку. Пре Његовог доласка на облацима, ислам доводи народе у тескобу, и то је порука која је Петру дата да је објави градовима унапред, пре уништења „хиљада градова“. Период уништења градова почиње ватреним куглама Нешвила.
“O that God’s people had a sense of the impending destruction of thousands of cities, now almost given to idolatry! But many of those who should be proclaiming the truth are accusing and condemning their brethren. When the converting power of God comes upon minds, there will be a decided change. Men will have no inclination to criticize and tear down. They will not stand in a position that hinders the light from shining to the world. Their criticism, their accusing, will cease. The powers of the enemy are mustering for battle. Stern conflicts are before us. Press together, my brethren and sisters, press together. Bind up with Christ. ‘Say ye not, A confederacy,... neither fear ye their fear, nor be afraid. Sanctify the Lord of hosts himself; and let him be your fear, and let him be your dread. And he shall be for a sanctuary; but for a stone of stumbling and for a rock of offense to both the houses of Israel, for a gin and for a snare to the inhabitants of Jerusalem. And many among them shall stumble, and fall, and be broken, and be snared, and be taken.’
„О, кад би Божји народ имао осећај за предстојеће уништење хиљада градова, који су сада готово предати идолопоклонству! Али многи од оних који би требало да објављују истину оптужују и осуђују своју браћу. Када обраћајућа сила Божја дође на умове, настаће одлучна промена. Људи неће имати склоности да критикују и руше. Неће заузимати положај који омета да светлост засја свету. Њихова критика, њихово оптуживање, престаће. Силе непријатеља се постројавају за битку. Пред нама су жестоки сукоби. Збијте се, браћо и сестре моја, збијте се. Сједините се с Христом. ‘Не говорите: Завера, за све што овај народ назива завером; и не бојте се чега се он боји, нити стрепите. Господа над војскама — Њега светите; и Он нека вам буде страх, и Он нека вам буде ужас. И Он ће вам бити за светињу; а камен спотицања и стена саблазни обема домовима Израиљевим, замка и мрежа становницима Јерусалима. И многи ће се међу њима спотаћи, и пашће, и разбиће се, и уплешће се, и биће ухваћени.’”
“The world is a theater. The actors, its inhabitants, are preparing to act their part in the last great drama. God is lost sight of. With the great masses of mankind there is no unity, except as men confederate to accomplish their selfish purposes. God is looking on. His purposes in regard to his rebellious subjects will be fulfilled. The world has not been given into the hands of men, though God is permitting the elements of confusion and disorder to bear sway for a season. A power from beneath is working to bring about the last great scenes in the drama,—Satan coming as Christ, and working with all deceivableness of unrighteousness in those who are binding themselves together in secret societies. Those who are yielding to the passion for confederation are working out the plans of the enemy. The cause will be followed by the effect.
„Свет је позорница. Глумци, његови становници, припремају се да одиграју своју улогу у последњој великој драми. Бог је изгубљен из вида. Међу великим масама човечанства нема јединства, осим када се људи удружују да остваре своје себичне циљеве. Бог посматра. Његове намере у погледу Његових побуњених поданика биће испуњене. Свет није предат у руке људима, мада Бог допушта да силе пометње и нереда извесно време владају. Сила одоздо делује да доведе до последњих великих сцена у тој драми — Сатана који долази као Христос и делује са сваком преваром неправде међу онима који се у тајним друштвима везују једни за друге. Они који се препуштају страсти за удруживањем спроводе непријатељеве планове. Узрок ће бити праћен последицом.“
“Transgression has almost reached its limit. Confusion fills the world, and a great terror is soon to come upon human beings. The end is very near. We who know the truth should be preparing for what is soon to break upon the world as an overwhelming surprise.” Review and Herald, September 10, 1903.
„Преступ је готово достигао своју границу. Пометња испуњава свет, и велики ужас ускоро ће доћи на људска бића. Крај је врло близу. Ми који познајемо истину треба да се припремамо за оно што ће се ускоро обрушити на свет као силно изненађење.“ Review and Herald, September 10, 1903.
The “elements of confusion and disorder” are being manufactured as the fruit of the system which Sister White identifies as “higher education,” which she also identifies as “the mystery of iniquity.” Nashville’s Parthenon temple is the symbol of false education that is now producing the “confusion and disorder” that bears “sway for a season.” The fireballs on Nashville are brought by Islam and they represent God’s judgment upon the “tree of the knowledge of good and evil.” When Nashville is hit the short period of the proclamation of the midnight cry begins and leads to the Sunday law, where Isaiah’s evil “confederacy” makes its final movement as the world is forced to accept the one-world government identified as the image of the beast in Revelation thirteen. Isaiah’s identification of the evil confederacy aligns with the sealing of the one hundred and forty-four thousand.
„Елементи забуне и нереда“ производе се као плод система који сестра Вајт означава као „високо образовање“, а који она такође поистовећује са „тајном безакоња“. Нешвилски храм Партенона симбол је лажног образовања које сада производи „забуну и неред“ који „владају за кратко време“. Ватрене кугле над Нешвилом доноси ислам и оне представљају Божји суд над „дрветом познања добра и зла“. Када Нешвил буде погођен, отпочиње кратак период објављивања поноћног вапаја и он води ка закону о недељи, где Исаијин зли „савез“ чини свој завршни покрет док је свет приморан да прихвати једну светску владу, означену као лик звери у тринаестом поглављу Откривења. Исаијино одређење злог савеза подудара се са запечаћењем сто четрдесет и четири хиљаде.
Say ye not, A confederacy, to all them to whom this people shall say, A confederacy; neither fear ye their fear, nor be afraid. Sanctify the Lord of hosts himself; and let him be your fear, and let him be your dread. And he shall be for a sanctuary; but for a stone of stumbling and for a rock of offence to both the houses of Israel, for a gin and for a snare to the inhabitants of Jerusalem. And many among them shall stumble, and fall, and be broken, and be snared, and be taken.
Не говорите: „Завера“, свакоме ономе коме овај народ говори: „Завера“; нити се бојте онога чега се они боје, нити страхујте. Господа над војскама — Њега светите; и нека Он буде ваш страх, и нека Он буде ваш ужас. И Он ће бити Светилиште; али и камен спотицања и стена саблазни обема домовима Израиљевим, замка и клопка становницима Јерусалима. И многи ће се међу њима спотаћи, и пашће, и разбити се, и уплести се у замку, и биће ухваћени.
Bind up the testimony, seal the law among my disciples. And I will wait upon the Lord, that hideth his face from the house of Jacob, and I will look for him. Behold, I and the children whom the Lord hath given me are for signs and for wonders in Israel from the Lord of hosts, which dwelleth in mount Zion. And when they shall say unto you, Seek unto them that have familiar spirits, and unto wizards that peep, and that mutter: should not a people seek unto their God? for the living to the dead? To the law and to the testimony: if they speak not according to this word, it is because there is no light in them. Isaiah 8:12–20.
Завежи сведочанство, запечати закон међу мојим ученицима. И чекаћу Господа, који је сакрио лице своје од дома Јаковљева, и у Њега ћу се уздати. Ево, ја и деца коју ми је дао Господ јесмо за знаке и за чудеса у Израиљу од Господа над војскама, који обитава на гори Сиону. А кад вам кажу: Тражите оне који имају познате духове и врачаре који шапћу и мрмљају — зар народ не треба да тражи Бога својега? зар за живе да се обраћа мртвима? К закону и сведочанству: ако не говоре по овој речи, то је зато што немају светлости у себи. Исаија 8:12–20.
The passage from Sister White identifies that a season of “confusion and disorder” leads to “Satan coming as Christ.” Satan appears impersonating Christ at the Sunday law.
Одломак сестре Вајт указује на то да раздобље „збрке и нереда” доводи до тога да „Сотона долази као Христос”. Сотона се појављује представљајући се као Христос у време недељног закона.
“By the decree enforcing the institution of the Papacy in violation of the law of God, our nation will disconnect herself fully from righteousness. When Protestantism shall stretch her hand across the gulf to grasp the hand of the Roman power, when she shall reach over the abyss to clasp hands with Spiritualism, when, under the influence of this threefold union, our country shall repudiate every principle of its Constitution as a Protestant and republican government, and shall make provision for the propagation of papal falsehoods and delusions, then we may know that the time has come for the marvelous working of Satan and that the end is near.” Testimonies, volume 5, 451.
„Уредбом којом се, кршећи Божји закон, намеће установа папства, наша ће се нација потпуно одвојити од праведности. Када протестантизам пружи своју руку преко провалије да ухвати руку римске силе, када се преко бездана пружи да се рукује са спиритизмом, када, под утицајем овога троструког савеза, наша земља одбаци свако начело свога Устава као протестантске и републиканске владе, и обезбеди услове за ширење папских лажи и обмана, тада можемо знати да је дошло време за чудесно деловање Сотоне и да је крај близу.“ Testimonies, volume 5, 451.
The season of “confusion and disorder” occurs leading up to the Sunday law. Just before the Sunday law, in the period typified by the Exeter camp meeting and the ten days in the upper room before Pentecost the one hundred and forty-four thousand are to “press together, my brethren and sisters, … bind up with Christ.” The sealing takes place before the Sunday law, and it is in that history that the evil confederacy begins its final work of setting up a one-world government.
Раздобље „збрке и нереда“ наступа уочи недељног закона. Непосредно пре недељног закона, у раздобљу које је предочено логорским састанком у Ексетеру и десет дана у горњој соби пре Педесетнице, сто четрдесет и четири хиљаде треба да се „збију заједно, браћо и сестре моја, … повежу се са Христом“. Запечаћење се одиграва пре недељног закона, и управо у тој историји зло савезништво започиње своје завршно дело успостављања једне светске владе.
In the sealing time Christ will be a sanctuary for the righteous, but a stone of stumbling for the wicked. He will be “a gin and for a snare to the inhabitants of Jerusalem,” who are the “many” that fall, but to the few who are sealed “He” will be their “fear.”
У време запечаћења Христос ће праведнима бити светиња, а безбожнима камен спотицања. Он ће бити „замка и клопка становницима Јерусалима“, који су „многи“ што падају; али малобројнима који су запечаћени „Он“ ће бити њихов „страх“.
“Fear” of God is what Eve lacked, and those that do fear God possess a different type of fear than the fear brought upon the many who stumble. The two types of fear mark those who pass and those who fail the testing process. Those who pass are sealed, those who don’t are represented by the number five, for they “stumble, and fall, and be broken, and be snared, and be taken.” The sealing time that is represented as occurring before the Sunday law, when there is a period of confusion and disorder, is when the parable of the ten virgins is fulfilled.
„Страх“ Божји је оно што је Еви недостајало, а они који се Бога боје поседују другу врсту страха од страха који долази на многе који посрћу. Те две врсте страха обележавају оне који пролазе и оне који не пролазе процес испитивања. Они који пролазе бивају запечаћени, а они који не пролазе представљени су бројем пет, јер „посрћу, и падају, и разбијају се, и хватају се у замку, и бивају ухваћени“. Време запечаћења, које је представљено као да наступа пре закона о недељи, када влада раздобље пометње и нереда, јесте време када се испуњава прича о десет девојака.
The few who are sealed in contrast with the many who stumble are those who “wait” for the Lord, thus identifying the wise virgins who “waited.” There is also a sanctified and unsanctified prophetic waiting within the two classes of virgins, that corresponds to the two types of fear.
Малобројни који су запечаћени, насупрот многима који се спотичу, јесу они који „чекају“ Господа, чиме се препознају мудре девојке које су „чекале“. Постоји, такође, освећено и неосвећено пророчко чекање унутар двеју група девојака, које одговара двема врстама страха.
“‘While the bridegroom tarried, they all slumbered and slept.’ By the tarrying of the bridegroom is represented the passing of the time when the Lord was expected, the disappointment, and the seeming delay. In this time of uncertainty, the interest of the superficial and halfhearted soon began to waver, and their efforts to relax; but those whose faith was based on a personal knowledge of the Bible had a rock beneath their feet, which the waves of disappointment could not wash away. ‘They all slumbered and slept;’ one class in unconcern and abandonment of their faith, the other class patiently waiting till clearer light should be given. Yet in the night of trial the latter seemed to lose, to some extent, their zeal and devotion. The halfhearted and superficial could no longer lean upon the faith of their brethren. Each must stand or fall for himself.” The Great Controversy, 395.
„Док је женик одоцнио, задремаше све и поспаше.“ Одоцњењем женика представљен је протек времена у којем се очекивао Господ, разочарање и привидно кашњење. У том времену неизвесности, интересовање површних и половичних у вери убрзо је почело да слаби, а њихови напори да попуштају; али они чија је вера била заснована на личном познавању Библије имали су стену под својим ногама коју таласи разочарања нису могли да сперу. „Задремаше све и поспаше“; једна група у безбрижности и напуштању своје вере, а друга стрпљиво чекајући док се не да јаснија светлост. Ипак, у ноћи кушње и потоњи су, у извесној мери, изгледали као да губе своју ревност и преданост. Половични и површни више нису могли да се ослањају на веру своје браће. Свако мора да стоји или да падне за себе. — Велика борба, 395.
Those who wait in a sanctified fashion are to be “signs and for wonders” as they are lifted up as an ensign to the world at the Sunday law, when the issue of the tree of knowledge of good and evil represents the knowledge of “those who have familiar spirits, and unto wizards that peep, and that mutter” and the knowledge identified by “the law and to the testimony.” It is the same test as it was for Eve and Adam. Do we accept education that has truth mixed and blended with error, or do we stand upon a “thus saith the Lord,” for if they speak not according to this Word, it is because there is no light in them. True and false education is a primary line of truth in the great controversy between Christ and Satan. Nashville is the symbol of rebellion against the Word of God, as certainly as Sodom is a symbol of licentiousness, and as New York is a symbol of the economic power of the United States and the Pentagon is a symbol of its military might.
Они који чекају на посвећен начин треба да буду „знаци и чудеса“ док се подижу као застава свету у време недељног закона, када питање дрвета познања добра и зла представља знање „оних који имају познате духове, и врачара који шапућу и мрмљају“ и знање означено речима „к закону и сведочанству“. То је иста проба као што је била за Еву и Адама. Да ли прихватамо образовање у коме је истина помешана и сједињена са заблудом, или стојимо на „овако говори Господ“, јер ако не говоре по овој Речи, то је зато што нема светлости у њима. Истинито и лажно образовање јесу првенствена линија истине у великој борби између Христа и Сотоне. Нешвил је симбол побуне против Речи Божје, исто онако сигурно као што је Содом симбол распуштености, и као што је Њујорк симбол економске моћи Сједињених Држава, а Пентагон симбол њене војне моћи.
Peter is standing on the threshold of the fireballs of Nashville, in Panium and at the mount, that represents the temple test. He recognizes that Laodicean Seventh-day Adventism is about to be rebuked and made ashamed when the fireballs fall, and that Nashville, the United States and the world need to be warned. The message of Islam confirms the messengers just as the fire that fell at Carmel confirmed that Elijah was the true prophet. Yet the warning to Nashville is not simply Islam of the third woe, let alone what type of weapons are employed in the surprise attack. The message of warning must identify why Islam is being allowed to bring judgment, a judgment that begins a period where thousands of cities are destroyed. Identifying in advance that Islam would produce a surprise attack upon Nashville, will validate the messengers, but it is an incomplete warning if that is all that it does.
Петар стоји на прагу огњених кугли Нешвила, у Панијуму и на гори, што представља пробу храма. Он препознаје да ће лаодикијски адвентизам седмог дана бити укорен и посрамљен када огњене кугле падну, и да Нешвил, Сједињене Државе и свет треба да буду упозорени. Порука ислама потврђује веснике, као што је огањ који је пао на Кармил потврдио да је Илија био истински пророк. Ипак, упозорење Нешвилу није једноставно ислам трећег јаука, а још мање питање каква ће врста оружја бити употребљена у изненадном нападу. Порука упозорења мора да назначи зашто се исламу допушта да донесе суд, суд који започиње раздобље у коме су хиљаде градова уништене. Унапред указати да ће ислам извршити изненадни напад на Нешвил потврдиће веснике, али то је непотпуно упозорење ако је то све што чини.
The fireballs of Nashville are a judgment of God that begins a short period that ends at the Sunday law, which as in the beginning of the period is also a judgment of God. God told Adam and Eve in advance what the test was, and what the consequences would be should they fail the test. Sister White identifies the importance of being able to reason “from cause to effect,” and the Bible identifies that a “curse” without a “cause” will not come.
Огњене кугле Нешвила јесу Божји суд који започиње кратко раздобље које се завршава недељним законом, који је, као и на почетку тог раздобља, такође Божји суд. Бог је унапред рекао Адаму и Еви у чему се састоји проба и какве ће бити последице ако не издрже ту пробу. Сестра Вајт указује на важност способности да се расуђује „од узрока ка последици“, а Библија показује да „проклетство“ без „узрока“ неће доћи.
As the bird by wandering, as the swallow by flying, so the curse causeless shall not come. Proverbs 26:2.
Као птица кад лута, као ласта кад лети, тако ни проклетство без разлога не долази. Приче 26:2.
The fireballs of Nashville are the “effect,” and the “curse” that comes. The warning message must include the “cause.” The prophet Jonah’s message was not simply an identification of destruction in forty days, but it produced a revival and reformation from the king throughout the population. What was identified caused the king and his people to turn from their evil ways. Jonah had told them of the coming destruction, and he told them it was because of their wicked and evil lifestyle.
Огњене кугле Нешвила јесу „последица“ и „проклетство“ које долази. Порука упозорења мора обухватити и „узрок“. Порука пророка Јоне није била просто указивање на разорење за четрдесет дана, него је произвела пробуђење и реформу од цара па кроз сав народ. Оно што је било објављено навело је цара и његов народ да се одврате од својих злих путева. Јона им је казао о надолазећем разорењу, и казао им је да оно долази због њиховог поквареног и злог начина живота.
For word came unto the king of Nineveh, and he arose from his throne, and he laid his robe from him, and covered him with sackcloth, and sat in ashes. And he caused it to be proclaimed and published through Nineveh by the decree of the king and his nobles, saying, Let neither man nor beast, herd nor flock, taste anything: let them not feed, nor drink water: But let man and beast be covered with sackcloth, and cry mightily unto God: yea, let them turn every one from his evil way, and from the violence that is in their hands. Jonah 3:6–8.
И реч дође до цара Ниниве, и он устаде са свога престола, и скиде са себе своју царску хаљину, и обуче се у кострет, и седе у пепео. И заповеди те се огласи и објави по Ниниви, по наредби царевој и његових велможа, говорећи: Нека ни људи ни стока, ни крупна ни ситна, ништа не окусе; нека не пасу нити воде пију; него нека се и људи и стока покрију кострећу, и нека вапију силно ка Богу; да, нека се сваки одврати од свога злога пута и од насиља које му је у рукама. Јона 3:6–8.
Islam is a trumpet power, and the seven trumpets of Revelation eight through eleven, and also chapter sixteen possess specific prophetic characteristics. The first four trumpets were judgments upon imperial Rome for passing the first Sunday law in 321. The next two trumpets were judgments upon papal Rome for passing a Sunday law in 538. The seven trumpets of Revelation eight through eleven, typify the seven last plagues of Revelation sixteen, which is God’s judgment upon mankind for Sunday enforcement.
Ислам је сила трубе, а седам труба из Откривења осам до једанаест, као и шеснаесто поглавље, поседују посебне пророчке одлике. Прве четири трубе биле су судови над царским Римом због доношења првог закона о недељи 321. године. Наредне две трубе биле су судови над папским Римом због доношења закона о недељи 538. године. Седам труба из Откривења осам до једанаест представљају предобразац седам последњих зала из Откривења шеснаест, што је Божји суд над човечанством због наметања недеље.
The warning message of Nashville must identify the footsteps leading to a Sunday law, and based upon the prophetic testimony, the judgment follows, and does not precede the cause. The judgment is the effect of Sunday enforcement. The five witnesses of the hidden history of verse forty we are considering provide different testimonies, but unlike the human witnesses, all the prophetic lines blend together. To identify the footsteps of the ultimate Sunday law in the United States, is accomplished when Peter combines the testimony of Donald Trump to explain the effect of the fireballs of Nashville.
Порука упозорења из Нешвила мора да препозна кораке који воде ка недељном закону, а на основу пророчког сведочанства, суд следи, а не претходи узроку. Суд је последица спровођења недеље. Пет сведока скривене историје четрдесетог стиха које разматрамо пружају различита сведочанства, али за разлику од људских сведока, све пророчке линије сливају се у једно. Препознавање корака који воде ка коначном недељном закону у Сједињеним Државама остварује се онда када Петар спаја сведочанство Доналда Трампа да би објаснио дејство ватрених кугли из Нешвила.
The warning of Nashville to the world is that God begins His final judgment of men and nations at that point in time. A period of the destruction of the cities then begins and quickly leads to the Sunday law where national apostasy is followed by national ruin. Satan then arrives to personate Christ, and the evil confederacy is set up as the ten kings agree to give their kingdom to the robbers of thy people, that establish the vision. The warning of Nashville is represented by the history that precedes Nashville as represented by Donald Trump forming an image to the beast. The message of Trump is the warning trumpet that precedes the fireballs of Nashville.
Opomena iz Nešvila svetu jeste da Bog u tom trenutku započinje svoj konačni sud nad ljudima i narodima. Tada započinje razdoblje razaranja gradova i ono brzo vodi ka zakonu o nedelji, gde za nacionalnim otpadništvom sledi nacionalna propast. Sotona potom dolazi da se predstavlja kao Hristos, i uspostavlja se zli savez dok se deset careva saglašava da preda svoje carstvo razbojnicima tvoga naroda, koji utvrđuju viđenje. Opomena iz Nešvila predstavljena je istorijom koja prethodi Nešvilu, prikazanom time što Donald Tramp obrazuje lik zveri. Trampova poruka jeste truba upozorenja koja prethodi ognjenim kuglama Nešvila.
We will continue these things in the next article.
Наставићемо о овим стварима у наредном чланку.