As a primary symbol of the one hundred and forty-four thousand, Peter is standing at Panium in 2026 working to correct the false prediction of July 18, 2020. His work in that regard aligns with the work of Josiah Litch’s correction of August 11, 1840 and Samuel Snow’s identification of October 22, 1844. Litch’s correction empowered the first angel’s message and Snow’s empowered the second angel’s message. The empowerment of the first and second angels’ messages typify the empowerment of the third angel’s message. The characteristics of the first and second are represented in the third as a combination of an external woe message and the internal message of the midnight cry of the parable of the ten virgins.
Као првобитни симбол сто четрдесет и четири хиљаде, Петар стоји у Панијуму 2026. године, радећи на исправљању лажног предвиђања од 18. јула 2020. Његов рад у том погледу усаглашен је са делом Јосаје Лича у исправљању 11. августа 1840. и са делом Самуила Сноуа у утврђивању 22. октобра 1844. Личево исправљање оснажило је вест првог анђела, а Сноуово вест другог анђела. Оснаживање вести првог и другог анђела представља тип оснаживања вести трећег анђела. Особине првог и другог представљене су у трећем као спој спољашње вести о тешкој невољи и унутрашње вести поноћног повика из приче о десет девојака.
In a triple application of prophecy, the first and third, which are also the beginning and ending will possess parallel characteristics. Recently, a brother has uncovered several truths associated with the first woe of Revelation nine, which, when applied under the principle of Alpha and Omega identify another profound confirmation of Revelation eleven’s “earthquake.” The Sunday law in the United States is the “earthquake” that was first fulfilled in the French Revolution when France, who was one part of the ten nations that made up the prophetic structure of pagan Rome in the book of Daniel was overthrown. Thus, chapter eleven says a tenth part of the city fell.
У трострукој примени пророштва, прва и трећа, које су уједно и почетак и свршетак, поседоваће упоредне одлике. Недавно је један брат открио неколико истина повезаних са првим „јаојем“ из девете главе Откривења, које, када се примене по начелу Алфе и Омеге, указују на још једну дубоку потврду „земљотреса“ из једанаесте главе Откривења. Закон о недељи у Сједињеним Државама јесте „земљотрес“ који се први пут испунио у Француској револуцији, када је Француска, која је била један део од десет народа што су сачињавали пророчку структуру паганског Рима у књизи пророка Данила, била оборена. Тако једанаеста глава каже да паде десети део града.
And the same hour was there a great earthquake, and the tenth part of the city fell, and in the earthquake were slain of men seven thousand: and the remnant were affrighted, and gave glory to the God of heaven. Revelation 11:13.
И у тај час наста велики земљотрес, и десети део града паде, и у земљотресу погибе седам хиљада људи; а остали се уплашише и дадоше славу Богу небескоме. Откривење 11:13.
Immediately after this verse Islam of the third woe arrives.
Одмах после овог стиха долази ислам трећег тешкоћа.
The second woe is past; and, behold, the third woe cometh quickly. Revelation 11:14.
Прошла је друга невоља; и гле, трећа невоља долази брзо. Откривење 11:14.
The pioneers expected that “the third woe” would immediately follow the second woe, but the word translated as “quickly,” means suddenly and unexpectedly, which is the characteristic of Islam’s surprise attacks. The third woe wasn’t to arrive on October 22, 1844 as the pioneers conjectured, but when it arrived it would happen “suddenly and unexpectedly,” as it did at 9/11, thus marking the beginning of the sealing of the one hundred and forty-four thousand, which ends shortly before the earthquake of the Sunday law.
Пионири су очекивали да ће „треће тешко“ непосредно следити друго тешко, али реч преведена као „брзо“ значи изненада и неочекивано, што је обележје изненадних напада ислама. Треће тешко није требало да дође 22. октобра 1844, као што су пионири претпостављали, него када би дошло, догодило би се „изненада и неочекивано“, као што се догодило 11. септембра, чиме је означен почетак запечаћивања сто четрдесет и четири хиљаде, које се завршава непосредно пре земљотреса недељног закона.
The “earthquake” of the Sunday law is the shaking of the “earth” beast, and when 9/11 arrived, Sister White identified that the Lord arose to “shake terribly the earth.” At the beginning of the sealing and the end, the earth beast is shaken, thus the “great earthquake.”
„Земљотрес“ недељног закона јесте потресање звери из „земље“, а када је дошао 11. септембар, сестра Вајт је указала да је Господ устао да „страшно потресе земљу“. На почетку запечаћења и на његовом крају, звер из земље бива потресена, отуда „велики земљотрес“.
“This I have never said. I have said, as I looked at the great buildings going up there, story after story, ‘What terrible scenes will take place when the Lord shall arise to shake terribly the earth! Then the words of Revelation 18:1–3 will be fulfilled.’” Review and Herald, July 5, 1906.
„Ово никада нисам рекла. Рекла сам, док сам посматрала како се тамо подижу велике зграде, спрат за спратом: ‘Какви ће се страшни призори одиграти када Господ устане да страшно потресе земљу! Тада ће се испунити речи из Откривења 18:1–3.’“ Review and Herald, July 5, 1906.
The Lord “arises” when there is a change in His dispensational work, as was the case when Stephen was stoned on October 22, 1844, when the judgment of the dead commenced. When the judgment of the living began on 9/11, the Lord again arose, and then he shook the earth beast, as He will do at the end of the sealing of the one hundred and forty-four thousand, when He changes His dispensational work from His church to His other flock of those still in Babylon.
Господ „устаје“ када настаје промена у Његовом домостројном делу, као што је то био случај када је Стефан био каменован 22. октобра 1844. године, када је отпочео суд над мртвима. Када је суд над живима почео 11. 9, Господ је поново устао, и тада је потресао звер из земље, као што ће учинити на крају печаћења сто четрдесет и четири хиљаде, када промени Своје домостројно дело са Своје цркве на Своје друго стадо оних који су још у Вавилону.
What brother Daniel has discovered is the characteristics of the first woe, that align with the testimony of the “great earthquake” of chapter eleven in agreement with history and the pioneer’s understanding of the history that fulfilled the first woe.
Оно што је брат Данијел открио јесу обележја првог тешког јада, која су у складу са сведочанством о „великом земљотресу“ из једанаестог поглавља, у сагласности са историјом и са схватањем пионира о историји која је испунила први тешки јад.
And the fifth angel sounded, and I saw a star fall from heaven unto the earth: and to him was given the key of the bottomless pit. And he opened the bottomless pit; and there arose a smoke out of the pit, as the smoke of a great furnace; and the sun and the air were darkened by reason of the smoke of the pit. And there came out of the smoke locusts upon the earth: and unto them was given power, as the scorpions of the earth have power. And it was commanded them that they should not hurt the grass of the earth, neither any green thing, neither any tree; but only those men which have not the seal of God in their foreheads. Revelation 9:1–4.
И затруби пети анђео, и видех звезду где паде с неба на земљу; и њему беше дат кључ од бездане јаме. И отвори бездану јаму; и из јаме се подиже дим, као дим велике пећи; и од дима јаме потамнеше сунце и ваздух. И из дима изиђоше скакавци на земљу; и њима беше дата сила, као што шкорпије земаљске имају силу. И би им заповеђено да не уде трави земаљској, нити икакву зеленилу, нити иједном дрвету; него само оним људима који немају печат Божји на челима својим. Откривење 9:1–4.
The pioneers correctly applied these verses to the history that introduced Mohammed, who was born in 570, unified the tribes in 606, received his first revelation in 610, migrated to Medina in 622, started his warfare in 624 and died in 632. The “bottomless pit” prophetically represents a new manifestation of Satan, but Mohammed began in Arabia, which is also known as the bottomless pit because of the vast deserts.
Pioniri su s pravom primenili ove stihove na istoriju koja je uvela Muhameda, koji je rođen 570. godine, ujedinio plemena 606, primio svoje prvo otkrivenje 610, preselio se u Medinu 622, započeo svoje ratovanje 624. i umro 632. godine. „Bezdan” proročki predstavlja novo ispoljavanje Sotone, ali je Muhamed započeo u Arabiji, koja je takođe poznata kao bezdan zbog prostranih pustinja.
Mohammed became the prophetic king, or as he was labelled, “the trustworthy one” in 606, when he resolved a dispute among the various tribes who were in a dilemma about who should be allowed to return the “black rock” cornerstone of the Kaaba. The Kaaba is a cube-shaped building (hence the name “Kaaba,” which means “cube” in Arabic) located in the center of the Great Mosque of Mecca in Saudi Arabia. It is approximately 43 feet high, eleven foot wide and 10 foot long, built of granite and marble, with a black silk and cotton cloth covering it. The Kaaba existed long before Muhammad and according to Islamic tradition, it was originally built by Abraham and his son Ishmael as a house of worship for the One God (Allah). Over the centuries, it became filled with idols and was used as a pagan shrine by the Arab tribes.
Мухамед је постао пророчки цар, или, како је био назван, „поверљиви“, 606. године, када је разрешио спор међу разним племенима која су била у недоумици око тога коме треба дозволити да врати „црну стену“, угаони камен Кабе. Каба је грађевина у облику коцке (отуда назив „Каба“, који на арапском значи „коцка“) смештена у средишту Велике џамије у Меки, у Саудијској Арабији. Висока је приближно 43 стопе, широка једанаест стопа и дуга 10 стопа, саграђена од гранита и мермера, и прекривена црном тканином од свиле и памука. Каба је постојала много пре Мухамеда и, према исламском предању, првобитно су је саградили Авраам и његов син Исмаил као дом богослужења Јединоме Богу (Алаху). Током векова, испунила се идолима и арапска племена су је користила као паганско светилиште.
The Kaaba is the spiritual center of the Islamic world—a simple, ancient building that symbolizes monotheism, unity, and the connection between Abrahamic faith and Islam. Muslims do not consider it “God’s house” in a literal sense, but rather a divinely appointed focal point for worship. Mohammed’s actions during a period when the Kaaba had been destroyed and was then rebuilt are where his leadership began.
Кааба је духовно средиште исламског света — једноставна, древна грађевина која симболизује монотеизам, јединство и повезаност између авраамске вере и ислама. Муслимани је не сматрају „Божјом кућом“ у дословном смислу, већ пре божански одређеним средишњим местом богослужења. Мухамедови поступци у раздобљу када је Кааба била разрушена, а потом поново саграђена, јесу место на којем је започело његово вођство.
A flash flood damaged the Kaaba and the Quraysh tribe rebuilt it. When it came time to place the Black Stone (Hajar al-Aswad) back in its corner, the different clans quarreled over who should have the honor. They agreed that the next person to enter the area would decide. Muhammad walked in, and he resolved the dispute wisely: He placed the Black Stone on a cloth, had a representative from each clan lift it together, carrying it together, and then he personally set it in place. This event earned him great respect and the title Al-Amin (“the Trustworthy”) among the people of Mecca. It is one of the key pre-prophetic events highlighted in many timelines. The “Black Stone” was the cornerstone that was placed by Mohammed, who is the prophetic king over Islam. The black cornerstone is an obvious counterfeit of Christ (the true cornerstone), and the corruption of the house of Kaaba after years of the introduction of idols was also resolved by Mohammed.
Изненадна бујица оштетила је Кабу, и племе Курејш је поново саградило. Када је дошло време да се Црни камен (Хаџар ал-Асвад) врати у свој угао, различити кланови су се посвађали око тога ко треба да има ту част. Сагласили су се да ће наредна особа која уђе у то подручје одлучити. Мухамед је ушао и мудро разрешио спор: ставио је Црни камен на једно платно, одредио да по један представник из сваког клана заједно подигне платно и заједно га понесе, а затим га је он лично поставио на његово место. Овај догађај донео му је велико поштовање и титулу Ал-Амин („Поуздани“) међу народом Меке. То је један од кључних предпосланичких догађаја истакнутих у многим хронологијама. „Црни камен“ био је камен темељац који је поставио Мухамед, који је пророчки цар над исламом. Црни камен темељац је очигледан фалсификат Христа (истинског камена темељца), а исквареност дома Кабе након година увођења идола такође је била разрешена од стране Мухамеда.
After the Quraysh broke the Treaty of Hudaybiyyah, Muhammad marched on Mecca with an army of about 10,000 Muslims. The city surrendered with very little fighting. Muhammad then entered the Kaaba, destroyed the 360 idols inside it, and rededicated the shrine to the worship of the one God (Allah). Thus, Mohammed the king of Islam, laid the cornerstone, and he cleansed the temple of idolatry.
Након што су Курејшије прекршиле Худајбијски споразум, Мухамед је кренуо на Меку са војском од око 10.000 муслимана. Град се предао уз врло мало борбе. Мухамед је потом ушао у Кабу, уништио 360 идола у њој и поново посветио светилиште богослужењу једном Богу (Алаху). Тако је Мухамед, цар ислама, положио камен темељац и очистио храм од идолопоклонства.
There are three powers that come from the bottomless pit in the book of Revelation, and each of the three represents a counterfeit Christ. Satan, the dragon seeks to be as the Most High, seated on His throne and His church.
У књизи Откривења постоје три силе које излазе из бездана, и свака од те три представља лажног Христа. Сатана, аждаја, настоји да буде као Свевишњи, седећи на Његовом престолу и у Његовој цркви.
How art thou fallen from heaven, O Lucifer, son of the morning! how art thou cut down to the ground, which didst weaken the nations! For thou hast said in thine heart, I will ascend into heaven, I will exalt my throne above the stars of God: I will sit also upon the mount of the congregation, in the sides of the north: I will ascend above the heights of the clouds; I will be like the most High. Yet thou shalt be brought down to hell, to the sides of the pit. Isaiah 14:12–15.
Како паде с неба, о Луцифере, сине зоре! Како би оборен на земљу, ти који си слабио народе! Јер си говорио у срцу своме: Изаћи ћу на небо, подигнућу престо свој више звезда Божјих; сешћу и на гору зборну, на крајевима севера; изићи ћу над висине облачне; бићу као Свевишњи. Али ћеш бити оборен у пакао, на крајеве јаме. Исаија 14:12–15.
The dragon of atheism came from the bottomless pit in Revelation eleven and the beast of Catholicism ascends out of the bottomless pit when her deadly wound is healed.
Аждаја атеизма изађе из бездана у Откривењу једанаестом, а звер католицизма узлази из бездана када јој се исцели смртна рана.
The beast that thou sawest was, and is not; and shall ascend out of the bottomless pit, and go into perdition: and they that dwell on the earth shall wonder, whose names were not written in the book of life from the foundation of the world, when they behold the beast that was, and is not, and yet is. Revelation 17:8.
Звер коју си видео беше, и није; и изаћи ће из бездана, и отићи у пропаст; и зачудиће се они који живе на земљи, чија имена нису записана у књизи живота од постања света, кад угледају звер која беше, и није, а ипак јесте. Откривење 17:8.
The beast of Catholicism ascends to the throne of the earth at the Sunday law when the threefold union is put in place. Like unto the dragon, Catholicism claims to be God, as Paul so aptly identified.
Звер католицизма узлази на престо земље у време недељног закона, када се успостави трострука унија. Слично аждаји, католицизам полаже право да је Бог, као што је Павле тако прикладно указао.
Let no man deceive you by any means: for that day shall not come, except there come a falling away first, and that man of sin be revealed, the son of perdition; Who opposeth and exalteth himself above all that is called God, or that is worshipped; so that he as God sitteth in the temple of God, shewing himself that he is God. 2 Thessalonians 2:3, 4.
Нека вас нико не превари ни на који начин; јер тај дан неће доћи док најпре не дође отпад, и не открије се човек греха, син погибли; који се противи и узвисује изнад свега што се назива Богом или што се обожава, тако да он, као Бог, седи у храму Божјем, показујући себе да је Бог. 2. Солуњанима 2:3, 4.
Like the dragon, the beast of Catholicism is antichrist, both profess to be God, and both have their final destruction associated with their biblical testimony, for the dragon is brought down to hell, and the beast is the son of perdition. Perdition being final destruction.
Као и аждаја, звер католицизма је антихрист; и једна и друга тврде да су Бог, и обе имају своје коначно уништење повезано са својим библијским сведочанством, јер је аждаја бачена у пакао, а звер је син погибли. Погибао је коначно уништење.
“The determination of antichrist to carry out the rebellion he began in heaven will continue to work in the children of disobedience.” Testimonies, volume 9, 230.
„Одлучност антихриста да спроведе побуну коју је започео на небу наставиће да делује у синовима непослушности.“ Testimonies, volume 9, 230.
“Through the pope of Rome the same work has been carried on here on earth as was carried on in the courts of heaven before the expulsion of the prince of darkness. Satan sought to correct the law of God in heaven, and to supply an amendment of his own. He exalted his own judgment above that of his Creator, and placed his will above the will of Jehovah, and in this way virtually declared God to be fallible. The pope also takes the same course and, claiming infallibility for himself, seeks to adjust the law of God to meet his own ideas, thinking himself able to correct the mistakes he thinks he sees in the statutes and commands of the Lord of heaven and earth. He virtually says to the world, I will give you better laws than those of Jehovah. What an insult is this to the God of heaven!” Signs of the Times, November 19, 1894.
„Преко римског папе исто дело се овде на земљи спроводи као што се спроводило у небеским дворовима пре изгнања кнеза таме. Сотона је настојао да измени Божји закон на небу и да понуди свој сопствени амандман. Он је уздигао свој суд изнад суда свога Творца и поставио своју вољу изнад воље Јеховине, те је на тај начин, у суштини, објавио да је Бог подложан заблуди. И папа такође иде истим путем и, приписујући себи непогрешивост, настоји да прилагоди Божји закон својим сопственим схватањима, сматрајући да је у стању да исправи грешке за које мисли да их види у одредбама и заповестима Господа неба и земље. Он, у суштини, говори свету: Даћу вам боље законе од Јеховиних. Каква је то увреда Богу неба!“ Signs of the Times, November 19, 1894.
Islam, represented by Mohammed in the history of the seventh century also came out of the bottomless pit when the key that was given to Mohammed was turned. When the pit was opened, “smoke” came out that darkened the sun and the air. The pioneers correctly identified that the “key” that opened the pit was the battle of Nineveh.
Ислам, представљен Мухамедом у историји седмога века, такође је изашао из бездане јаме када је окренут кључ који је био дат Мухамеду. Када је јама била отворена, из ње је изашао „дим“ који је помрачио сунце и ваздух. Пионири су исправно препознали да је „кључ“ који је отворио јаму била битка код Ниниве.
When we approach the first three verses on Revelation chapter nine from the pioneer understanding in the context of a triple application of prophecy, we find the prophetic characteristics of those verses that represent the first woe, typify the prophetic characteristics of the third woe that arrives “quickly” at the great earthquake. The Sunday law is represented by the battle of Nineveh.
Када прва три стиха девете главе Откривења сагледамо из пионирског разумевања у контексту троструке примене пророчанства, уочавамо да пророчке одлике тих стихова, које представљају прво тешко, представљају праслику пророчких одлика трећег тешка које долази „брзо“ при великом земљотресу. Недељни закон представљен је битком код Ниниве.
Peter is responsible for correcting the false prediction of the fireballs of Nashville, and he recognizes that the correct application of Ellen White's warning of fireballs upon Nashville marks the beginning of “the destruction of thousands of cities almost fully given to idolatry.”
Петар је одговоран за исправљање лажног предвиђања о ватреним куглама над Нешвилом, и он препознаје да исправна примена упозорења Елен Вајт о ватреним куглама над Нешвилом означава почетак „уништења хиљада градова готово потпуно преданих идолопоклонству.“
The fireballs of Nashville mark the beginning of a period of destruction upon the cities, and it also marks the beginning of the proclamation of the short midnight cry message. That message begins with an unexpected attack from Islam and the period ends with an unexpected attack from Islam at the great earthquake. The period of the proclamation of the midnight cry marks the end of the sealing time of the one hundred and forty-four thousand which began with the unexpected attack of Islam on 9/11.
Огњене кугле у Нешвилу означавају почетак периода разарања над градовима, а уједно означавају и почетак објављивања поруке кратког поноћног поклича. Та порука почиње неочекиваним нападом ислама, а тај период се завршава неочекиваним нападом ислама у време великог земљотреса. Период објављивања поноћног поклича означава крај времена печаћења сто четрдесет и четири хиљаде, које је отпочело неочекиваним нападом ислама 11. септембра.
The sealing of the one hundred and forty-four thousand then began in agreement with the line of Balaam and the ass, where there are three strikes that culminate at the Sunday law, but where the second unexpected attack includes October 7, 2023 upon the ancient glorious land and then at the fireballs of Nashville. All the lines agree, and Peter understands that the unsealing of these truths, which are represented as the dirt brush man gathering up the scattered jewels and casting them into the casket is the work of the Lion of the tribe of Judah.
Тада је започело запечаћење сто четрдесет и четири хиљаде, у складу са линијом Валама и магарице, где постоје три ударца који достижу врхунац код недељног закона, али где други неочекивани напад обухвата 7. октобар 2023. на древну славну земљу, а затим и код огњених кугли Нешвила. Све линије су сагласне, и Петар разуме да је отпечаћење ових истина, које је представљено као човек са четком за прашину који сакупља расуто драго камење и баца га у ковчежић, дело Лава из племена Јудина.
The Lion of Judah identifies Peter’s corrected message of Nashville as occurring in the final period of the sealing of the one hundred and forty-four thousand that is represented in the hidden history of verse forty of Daniel eleven, and more specifically in the portion of that hidden history represented in verses eleven through fifteen of the same chapter. In those verses, the battle of Raphia and the battle of Panium lead to the Sunday law of verse sixteen, which is represented by the battle of Actium. When the battle of Panium joins the battle of Actium at the Sunday law, the battle of Nineveh is also repeated.
Лав из Јуде поистовећује Петрову исправљену поруку из Нешвила са завршним раздобљем печаћења сто четрдесет и четири хиљаде, које је представљено у скривеној историји четрдесетог стиха једанаесте главе Данила, а још одређеније у делу те скривене историје који је представљен у стиховима једанаест до петнаест исте главе. У тим стиховима, битка код Рафије и битка код Панијума воде ка недељном закону из шеснаестог стиха, који је представљен битком код Акцијума. Када се битка код Панијума сједини са битком код Акцијума при недељном закону, тада се и битка код Ниниве такође понавља.
The “key” given to Mohammed, the king of Islam, whose name is not only the character of Islam, but also the place of the destruction marked by the battle of Nineveh. The king’s name “in the Hebrew tongue is Abaddon,” and “in the Greek tongue hath his name Apollyon.” The Greek and Hebrew emphasize the Old and New Testaments and instruct us that Abaddon means “the place of destruction” and Apollyon means “the destroyer.” In verse eleven of Revelation nine the king over Islam is Mohammed, but it is also the “angel of the bottomless pit,” which is Satan. Just as the pope is the antichrist as Satan’s right-hand man on earth, Mohammed is also directly controlled by Satan, the angel of the bottomless pit.
„Кључ“ дат Мухамеду, цару ислама, чије име није само обележје ислама, него и место уништења означено битком код Ниниве. Царево име „на јеврејском језику јесте Авадон“, а „на грчком језику име му је Аполион“. Грчки и јеврејски наглашавају Стари и Нови завет и поучавају нас да Авадон значи „место уништења“, а Аполион значи „уништилац“. У једанаестом стиху девете главе Откривења цар над исламом јесте Мухамед, али је он такође и „анђео бездана“, што је Сатана. Као што је папа антихрист као Сатанина десна рука на земљи, тако је и Мухамед непосредно под Сатанином контролом, анђела бездана.
At the Sunday law, the threefold union is forced upon the world and the deadly wound that was delivered to the papacy in 1798, thus marking the end of the Dark Ages is healed. When the deadly wound is healed, the second period of the Dark Ages arrives, and at the great earthquake that is the Sunday law, Islam turns the key and smoke as from a furnace blots out the sun and stars as darkness returns. The battle of Nineveh is repeated at the Sunday law, for it is the key that brings the second period of darkness. There national apostasy is followed by national ruin. There “active despotism” bears full sway, for the smoke of Islam that darkens the sun and stars at the battle of Nineveh is as a burning furnace. The “burning furnace” was an element of God’s covenant with Abraham.
При доношењу закона о недељи, на свет се намеће троструки савез, а смртоносна рана која је папству била нанета 1798. године, означивши тиме крај Мрачног доба, бива исцељена. Када се смртоносна рана исцели, наступа други период Мрачног доба, и при великом земљотресу, који је закон о недељи, ислам окреће кључ, а дим као из пећи замрачује сунце и звезде док се тама враћа. Битка код Ниниве понавља се при закону о недељи, јер је то кључ који доноси други период таме. Тамо је национално отпадништво праћено националном пропашћу. Тамо „активни деспотизам“ у потпуности влада, јер је дим ислама, који у бици код Ниниве помрачује сунце и звезде, као ужарена пећ. „Ужарена пећ“ била је елемент Божјег завета с Авраамом.
And it came to pass, that, when the sun went down, and it was dark, behold a smoking furnace, and a burning lamp that passed between those pieces. Genesis 15:17.
И кад сунце зађе, и наста тама, гле, пећ која се дими и пламена светиљка прођоше између оних комада. Постање 15:17.
The smoking furnace that passed between Abram’s covenant offerings identified the bondage in Egypt represented in the passage in verse thirteen.
Задимљена пећ која је прошла између Аврамових заветних жртава означавала је ропство у Египту, представљено у одломку у тринаестом стиху.
And he said unto Abram, Know of a surety that thy seed shall be a stranger in a land that is not theirs, and shall serve them; and they shall afflict them four hundred years. Genesis 15:13.
И рече Авраму: Знај зацело да ће семе твоје бити дошљак у земљи која није њихова, и служиће им; и они ће га мучити четири стотине година. 1. Мојсијева 15:13.
A “burning furnace,” such as Nebuchadnezzar’s furnace in chapter three of Daniel represents bondage and slavery, as was the condition of Shadrach, Meshach and Abednego.
„Ужарена пећ“, каква је била Навуходоносорова пећ у трећем поглављу Данила, представља ропство и заробљеништво, какво је било стање Седраха, Мисаха и Авденага.
“But like the stars in the vast circuit of their appointed path, God’s purposes know no haste and no delay. Through the symbols of the great darkness and the smoking furnace, God had revealed to Abraham the bondage of Israel in Egypt, and had declared that the time of their sojourning should be four hundred years. “Afterward,” He said, “shall they come out with great substance.” Genesis 15:14.” The Desire of Ages, 33.
„Али као што звезде у пространом кругу своје одређене путање не знају ни за журбу ни за закашњење, тако ни Божје намере не познају ни хитњу ни одлагање. Кроз симболе велике таме и пећи која се дими, Бог је открио Аврааму ропство Израиља у Египту, и објавио да ће време њиховог борављења бити четири стотине година. „А потом“, рекао је Он, „изаћи ће с великим благом.“ 1. Мојсијева 15:14.“ Чежња векова, 33.
But the Lord hath taken you, and brought you forth out of the iron furnace, even out of Egypt, to be unto him a people of inheritance, as ye are this day. Deuteronomy 4:20.
Али Господ вас узе, и изведе вас из гвоздене пећи, из Египта, да му будете народ наследства, као што сте данас. Поновљени закони 4:20.
The smoke that darkens the sun and moon when the key of the battle of Nineveh is turned identifies the persecution that begins in earnest at the Sunday law. The persecution of the Dark Ages then is repeated. The pioneers correctly identified that the battle of Nineveh was the “key” that brought Islam into prophetic history as the first woe in 627. The battle was between Rome and Persia, and it represented a victory for Rome, but it was what is called a Pyrrhic victory. A victory that is actually detrimental to the victor. The phrase comes from a victory by king Pyrrhus of Epirus. After two battles against the Romans (Heraclea in 280 BC and Asculum in 279 BC), he defeated the Roman army but lost a huge portion of his own troops. According to legend, he then said, “One more such victory and we are lost.”
Дим који помрачује сунце и месец када се окрене кључ битке код Ниниве означава прогонство које озбиљно почиње при доношењу закона о недељи. Тада се понавља прогонство из мрачног средњег века. Пионири су исправно препознали да је битка код Ниниве била „кључ“ који је увео ислам у пророчку историју као прво тешко стање у 627. години. Битка се водила између Рима и Персије и представљала је победу за Рим, али то је било оно што се назива Пирова победа. Победа која је у стварности штетна за победника. Тај израз потиче од победе цара Пира из Епира. После две битке против Римљана (Хераклеја 280. године пре Христа и Аскулум 279. године пре Христа), он је поразио римску војску, али је изгубио огроман део сопствених трупа. Према предању, тада је рекао: „Још једна таква победа и пропали смо.“
The battle of Nineveh was a strategic victory for Rome, but when finished neither Rome or Persia had the power to thereafter effectively resist the onslaught of Islam. Persia is the United States and Rome is the papacy in the modern fulfillment of the battle of Nineveh. Medo-Persia as a two-horned power represent the two-horned power of the United States. At the Sunday law the United States is simply one horn, for leading to the Sunday law the image of the beast has been formed, and that formation consists of combining both horns into one. In Daniel eight, there are two horns representing the Medo-Persian Empire, and the Persian horn came up last.
Битка код Ниниве била је стратешка победа за Рим, али када је била окончана, ни Рим ни Персија више нису имали снаге да потом делотворно одоле налету ислама. Персија је Сједињене Америчке Државе, а Рим је папство у савременом испуњењу битке код Ниниве. Мидо-Персија као сила са два рога представља силу са два рога Сједињених Америчких Држава. У време недељног закона Сједињене Америчке Државе су једноставно један рог, јер је у раздобљу које води ка недељном закону већ образован лик звери, а то образовање састоји се у сједињавању оба рога у један. У Данилу осам налазе се два рога који представљају Мидо-Персијско царство, и персијски рог је израстао последњи.
Then I lifted up mine eyes, and saw, and, behold, there stood before the river a ram which had two horns: and the two horns were high; but one was higher than the other, and the higher came up last. Daniel 8:3.
Тада подигох очи своје и видех, и гле, пред реком стајаше ован који имаше два рога; и оба рога беху висока, али један беше виши од другога, а виши израсте последњи. Данило 8:3.
The United States’ two horns of Republicanism and Protestantism join into one when church and state come together to form the image of the beast. That formation is fully consummated when the mark of the beast is enforced at the Sunday law. This identifies the United States as simply Persia at the Sunday law. Persia was defeated by Rome at the battle of Nineveh. How Rome defeated Persia is of historical significance, because of the maneuvers of Heraclius, the Roman Emperor.
Два рога Сједињених Држава — републиканизам и протестантизам — сједињују се у једно када се црква и држава удруже да образују лик звери. То обликовање у потпуности се довршава када се жиг звери наметне недељним законом. Ово поистовећује Сједињене Државе као једноставно Персију у време недељног закона. Персија је била поражена од Рима у бици код Ниниве. Начин на који је Рим поразио Персију има историјски значај, због маневара Ираклија, римског цара.
Simply put Heraclius accomplished a surprise attack, as opposed to a straight forward advancing attack. His efforts to accomplish the surprise are noted in history. The surprise included his decision to attack in winter, which was uncommon during those historic times, but it did not stop there. Heraclius started his invasion in mid-September 627 from the north (Armenian highlands). Instead of taking the expected route southward directly toward the Persian capital Ctesiphon, he made a wide arc, moving southeast along the border regions (roughly modern Turkey-Iran border). He then turned south and west, crossing the Great Zab River on December 1, 627. This placed his army on the Nineveh Plateau (east bank of the Tigris River), near the ruins of ancient Nineveh. This movement was from south to north relative to the Persian forces—the opposite of what the Persians anticipated. They expected him to continue pushing south toward Ctesiphon. It caught the Persian commander Rhahzadh off guard and forced him to chase Heraclius into unfavorable terrain. It allowed the Romans to choose the battlefield on the plains near Nineveh. The maneuver prevented the Romans from being trapped between Persian forces and gave them an escape route if needed. Combined with the fog on the day of battle and a feigned retreat tactic during the actual fighting, there were multiple layers of surprise. This bold winter invasion and flanking route deep into Persian territory is considered one of Heraclius’s greatest military achievements. It helped shatter Persian confidence and contributed heavily to the eventual Roman victory in the long war.
Једноставно речено, Ираклије је извео напад изненађењем, за разлику од непосредног фронталног наступајућег напада. Његови напори да оствари изненађење забележени су у историји. То изненађење обухватало је његову одлуку да нападне зими, што је у тим историјским временима било неуобичајено, али се на томе није зауставило. Ираклије је започео свој продор средином септембра 627. године са севера (из јерменских висоравни). Уместо да крене очекиваним правцем ка југу, непосредно према персијској престоници Ктесифону, направио је широк лук, крећући се ка југоистоку дуж пограничних области (отприлике дуж данашње турско-иранске границе). Потом је скренуо ка југу и западу, прешавши реку Велики Заб 1. децембра 627. године. Тиме је његова војска доспела на Нинивску висораван (источну обалу реке Тигра), близу рушевина древне Ниниве. Ово кретање било је од југа ка северу у односу на персијске снаге — супротно ономе што су Персијанци очекивали. Они су очекивали да ће он наставити да продире ка југу према Ктесифону. То је затекло персијског заповедника Рахзада неспремног и приморало га да гони Ираклија на неповољан терен. То је Римљанима омогућило да сами изаберу бојиште на равницама близу Ниниве. Овај маневар спречио је да Римљани буду ухваћени између персијских снага и дао им је пут за повлачење ако буде потребно. У споју са маглом на дан битке и тактиком лажног повлачења током самог боја, постојало је више слојева изненађења. Ова смела зимска инвазија и обухватни правац дубоко у персијску територију сматрају се једним од највећих Ираклијевих војних достигнућа. То је помогло да се сломи персијско самопоуздање и у великој мери допринело коначној римској победи у дугом рату.
“In the battle of Nineveh, which was fiercely fought from daybreak to the eleventh hour, twenty-eight standards, besides those which might be broken or torn, were taken from the Persians; the greatest part of their army was cut in pieces, and the victors (the Romans), concealing their own loss, passed the night on the field. The cities and palaces of Assyria were opened for the first time to the Romans.
„У бици код Ниниве, која се жестоко водила од сванућа до једанаестог часа, од Персијанаца је заплењено двадесет и осам барјака, осим оних који су могли бити поломљени или поцепани; највећи део њихове војске био је исечен у комаде, а победници (Римљани), прикривајући сопствени губитак, провели су ноћ на бојишту. Градови и дворци Асирије били су први пут отворени Римљанима.“
“The Roman emperor was not strengthened by the conquests which he achieved; and a way was prepared at the same time, and by the same means, for the multitudes of Saracens from Arabia, like locusts from the same region, who, propagating in their course the dark and delusive Mohammedan creed, speedily overspread both the Persian and the Roman empire.
„Римски цар није био ојачан освајањима која је извојевао; и у исто време, и истим средствима, био је припремљен пут мноштвима Сарацена из Арабије, налик скакавцима из истог предела, који су, ширећи на свом путу мрачно и обмањујуће мухамеданско учење, убрзо преплавили и Персијско и Римско царство.
“More complete illustration of this fact could not be desired than is supplied in the concluding words of the chapter from Gibbon, from which the preceding extracts are taken. ‘Although a victorious army had been formed under the standard of Heraclius, the unnatural effort seems to have exhausted rather than exercised their strength. While the emperor triumphed at Constantinople or Jerusalem, an obscure town on the confines of Syria was pillaged by the Saracens, and they cut in pieces some troops who advanced to its relief,—an ordinary and trifling occurrence, had it not been the prelude of a mighty revolution. These robbers were the apostles of Mohammed; their frantic valor had emerged from the desert; and in the last eight years of his reign, Heraclius lost to the Arabs the same provinces which he had rescued from the Persians.
„Потпунија илустрација ове чињенице не би се могла пожелети од оне која је дата у завршним речима поглавља из Гибона, из којега су узети претходни одломци. ‘Иако је под заставом Ираклија била образована победоносна војска, тај неприродни напор, изгледа, више је исцрпео него што је упражнио њихову снагу. Док је цар тријумфовао у Константинопољу или Јерусалиму, један неугледан град на границама Сирије опљачкали су Сарацени, и они су исекли у комаде неке трупе које су напредовале да му притекну у помоћ, — догађај обичан и безначајан, да није био увод у моћну револуцију. Ти разбојници били су апостоли Мухамеда; њихова помамна храброст изишла је из пустиње; и у последњих осам година своје владавине, Ираклије је изгубио у корист Арапа исте оне провинције које је био отео Персијанцима.‘”
“‘The spirit of fraud and enthusiasm, whose abode is not in the heavens,’ was let loose on earth. The bottomless pit needed but a key to open it, and that key was the fall of Chosroes. He had contemptuously torn the letter of an obscure citizen of Mecca. But when from his ‘blaze of glory’ he sunk into the ‘tower of darkness’ which no eye could penetrate, the name of Chosroes was suddenly to pass into oblivion before that of Mohammed; and the crescent seemed but to wait its rising till the falling of the star. Chosroes, after his entire discomfiture and loss of empire, was murdered in the year 628; and the year 629 is marked by ‘the conquest of Arabia,’ and ‘the first war of the Mohammedans against the Roman empire.’ ‘And the fifth angel sounded, and I saw a star fall from heaven unto the earth; and to him was given the key of the bottomless pit. And he opened the bottomless pit.’ He fell unto the earth. When the strength of the Roman empire was exhausted, and the great king of the East lay dead in his tower of darkness, the pillage of an obscure town on the borders of Syria was ‘the prelude of a mighty revolution.’ ‘The robbers were the apostles of Mohammed, and their frantic valor emerged from the desert.’” Uriah Smith, Daniel and the Revelation, 495–497.
„‘Дух преваре и заноса, чије пребивалиште није на небесима,’ био је пуштен на земљу. Безданој јами био је потребан само кључ да се отвори, а тај кључ био је пад Хозроја. Он је с презиром поцепао писмо једног незнатног становника Меке. Али када је из свог ‘пламтећег сјаја’ потонуо у ‘кулу таме’ у коју ниједно око није могло продрети, име Хозројево требало је изненада да падне у заборав пред именом Мухамедовим; и чинило се да полумесец само чека свој излазак до пада звезде. Хозроје је, после свог потпуног пораза и губитка царства, био убијен 628. године; а 629. година обележена је ‘освајањем Арабије’ и ‘првим ратом мухамеданаца против Римског царства.’ ‘И затруби пети анђео, и видех звезду где паде с неба на земљу; и њој би дат кључ од бездане јаме. И отвори бездану јаму.’ Он паде на земљу. Када је снага Римског царства била исцрпљена, а велики цар Истока лежао мртав у својој кули таме, пљачка једног незнатног града на границама Сирије била је ‘предигра силне револуције.’ ‘Разбојници су били апостоли Мухамедови, и њихова помамна храброст изашла је из пустиње.’” Урија Смит, Данило и Откривење, 495–497.
The battle of Nineveh represents modern Rome conquering the United States at the Sunday law, but it is a pyrrhic victory, for a progressive judgment upon Rome begins at the Sunday law.
Битка код Ниниве представља како савремени Рим осваја Сједињене Државе приликом недељног закона, али то је Пирова победа, јер прогресивни суд над Римом почиње од недељног закона.
Chosroes, was the head of the Persian empire, so Persia representing the United States’ fall at the Sunday law is the key that opens the bottomless pit at the fall of the sixth kingdom of Bible prophecy. It represents the Sunday law of verses sixteen, thirty-one, and forty-one of Daniel eleven, as well as, Revelation thirteen verse eleven.
Хозроје је био глава Персијског царства; стога Персија, која представља пад Сједињених Држава при доношењу закона о недељи, јесте кључ који отвара бездани понор при паду шестог царства библијског пророштва. Она представља закон о недељи из шеснаестог, тридесет првог и четрдесет првог стиха једанаесте главе Књиге пророка Данила, као и из тринаесте главе, једанаестог стиха Откривења.
Notice the pioneer Stephen Haskell’s comments on the same verses and history:
Запазите коментаре пионира Стивена Хаскела о истим стиховима и историји:
“The Arabs, or the Saracens, had never exercised any influence in the earth. In the history of nations, these free men of the desert had passed with scarcely a notice. Mohammedanism united the scattered tribes, and sent them forth as the conquerors of nations. The rapid progress which attended the Saracen arms was due, in great measure, to the strife between the Romans and Chosroes, the head of the modern Persian empire. This strife resulted in the fall of the latter. Modern Persia had stood as a barrier wall, keeping in check the power of Mohammed; but when that power fell, the barrier was gone, the ‘bottomless pit’ opened, and the Saracens deluged the world. When the 'bottomless pit was opened, there arose a smoke which hid the face of the sun.' The figure is a strong one, representing the darkening effect of Mohammedanism, as it spread over the face of the earth.” Stephen Haskell, The Story of the Seer of Patmos, 164, 165.
„Арапи, или Сарацени, никада нису вршили никакав утицај на земљи. У историји народа, ти слободни људи пустиње пролазили су готово незапажено. Мухамеданство је ујединило расејана племена и послало их као освајаче народа. Брз напредак који је пратио сараценско оружје био је, у великој мери, последица сукоба између Римљана и Хозроја, поглавара савременог персијског царства. Тај сукоб окончао се падом потоњег. Савремена Персија стајала је као преградни зид, држећи под контролом Мухамедову силу; али када је та сила пала, преграда је нестала, ‘бездани јама’ се отворила, и Сарацени су преплавили свет. Када се ‘бездани јама отворила, подигао се дим који је сакрио лице сунца.’ Та слика је снажна и представља помрачујуће дејство мухамеданства, док се ширило по лицу земље.” Stephen Haskell, The Story of the Seer of Patmos, 164, 165.
That barrier wall in Rome’s history is the wall of separation of church and state that is removed at the Sunday law. There is another layer to the pyrrhic victory of Rome over Persia in the battle of Nineveh, for there was a previous battle of Nineveh, representing an Alpha and the battle of 627 representing the Omega. The battle was in 612 BC, roughly twelve hundred years apart. In that battle Assyria was defeated by a threefold confederacy and marked the end of the Assyrian Empire.
Тај зид-преграда у историји Рима јесте зид раздвајања цркве и државе који се уклања при недељном закону. Постоји још један слој Пирове победе Рима над Персијом у бици код Ниниве, јер је постојала и претходна битка код Ниниве, која представља Алфу, док битка из 627. године представља Омегу. Та битка одиграла се 612. пре Христа, отприлике дванаест стотина година раније. У тој бици Асирија је била поражена од троструке конфедерације, и тиме је означен крај Асирског царства.
A. T. Jones comments on the alpha battle of Nineveh:
А. Т. Џоунс коментарише о алфа бици Ниниве:
“Affairs in the government of Assyria went from bad to worse, so that in 612 BC there was another grand revolt on the part of the same three countries, led this time by Nabopolassar himself. This one was completely successful: Nineveh was made a heap of ruins; and the Assyrian Empire was divided into three great divisions,—Media, holding the northeast and the extreme north, Babylon holding Elam and all the plain and valleys of the Euphrates and the Tigris, and Egypt holding all the country west of the Euphrates. The seal of this alliance between Babylon and Media was the marriage of the daughter of the king of Media to Nebuchadnezzar, son of Nabopolassar. It was in the performance of his part in the alliance against Assyria, that Pharaoh-Necho king of Egypt went up against the king of Assyria to fight against Carchemish by Euphrates when King Josiah of Judah went out to fight with him, and was slain at Megiddo. Then as all this western territory pertained to the king of Egypt, it was in exercise of his legitimate sovereignty, gained by conquest, that he removed Shallum, the son of Josiah, from being king of Judah, and appointed Eliakim king of Judah in his stead, changing his name to Jehoiakim, and laid a tax upon the land.” 1 Chronicles 3:15; 2 Kings 23:31–35.” A. T. Jones, Review and Herald, March 15, 1898.
„Прилике у влади Асирије ишле су од зла на горе, тако да је 612. године пре Христа дошло до још једне велике побуне од стране исте те три земље, овога пута под вођством самог Набополасара. Ова је била потпуно успешна: Нинива је претворена у гомилу рушевина; а Асирско царство било је подељено на три велике области — Мидија, која је држала североисток и крајњи север, Вавилон, који је држао Елам и сву раван и долине Еуфрата и Тигра, и Египат, који је држао сву земљу западно од Еуфрата. Печат овог савеза између Вавилона и Мидије био је брак кћери цара Мидије с Навуходоносором, сином Набополасаровим. Управо извршавајући свој део у савезу против Асирије, фараон-Нехо, цар Египта, пође на цара Асирије да се бори код Кархемиша на Еуфрату, када му цар Јосија, цар Јуде, изађе у сусрет да се бори с њим, и би убијен код Мегида. Потом, пошто је сва ова западна област припадала цару Египта, он је, вршећи своју закониту врховну власт, стечену освајањем, уклонио Салума, сина Јосијиног, да не буде цар Јуде, и поставио Елијакима за цара Јуде на његово место, променивши му име у Јоаким, и наметнуо данак земљи.“ 1. Дневника 3:15; 2. о царевима 23:31–35. A. T. Jones, Review and Herald, March 15, 1898.
In the alpha battle of Nineveh of 612 BC, the Assyrian Empire came to an end, just as the sixth kingdom of Bible prophecy ends at the Sunday law. The victor in the battle was a threefold union of Babylon, Egypt and Media. In the warfare of that period King Josiah dies at Megiddo, thus typifying Armageddon. In the omega battle of Nineveh in 627, Islam of the third woe is released as the wall of protection in the Constitution is removed as typified, as Haskell noted of Persia as the “barrier wall” of protection being removed with the defeat of Persia. King Josiah’s death at Megiddo identifies the first battle of Nineveh as being the second battle in the last days. The last of the two battles of Nineveh in 627, when the key is turned and the pit is opened is the first in the last days, for the first will be last. The first battle of Nineveh between Assyria and the threefold union leads to Armageddon. The period of the second Dark Ages begins with the battle of Nineveh and ends with the battle of Nineveh.
У алфа-бици код Ниниве 612. године пре н. е., Асирско царство дошло је до свога краја, управо као што се шесто царство библијског пророштва завршава при недељном закону. Победник у тој бици био је троструки савез Вавилона, Египта и Мидије. У ратовању тога раздобља цар Јосија гине код Мегида, чиме представља праслику Армагедона. У омега-бици код Ниниве 627. године, ислам трећег тешкоћа бива пуштен када се уклања заштитни зид у Уставу, као што је то било представљено, како је Хаскел запазио, у Персији као уклањање „заштитног зида“ поразом Персије. Смрт цара Јосије код Мегида показује да је прва битка код Ниниве друга битка у последњим данима. Последња од двеју битака код Ниниве 627. године, када се кључ окреће и јама се отвара, јесте прва у последњим данима, јер ће први бити последњи. Прва битка код Ниниве између Асирије и троструког савеза води ка Армагедону. Раздобље другог Мрачног доба почиње битком код Ниниве и завршава се битком код Ниниве.
The facts of the fifth trumpet which is the first woe of Revelation chapter nine is what the pioneers understood to be the clearest historical witness of any passage in the book of Revelation. Uriah Smith expresses that fact as follows:
Чињенице о петој труби, која је прво тешко „јао“ из деветог поглавља Откривења, пионири су разумели као најјасније историјско сведочанство од свих одломака у књизи Откривења. Урија Смит ту чињеницу изражава овако:
“‘VERSE 1. And the fifth angel sounded, and I saw a star fall from heaven unto the earth: and to him was given the key of the bottomless pit.’
„‘СТИХ 1. И затруби пети анђео, и видех звезду где паде с неба на земљу; и њему би дат кључ од бездане јаме.’“
“For an exposition of this trumpet, we shall again draw from the writings of Mr. Keith. This writer truthfully says: ‘There is scarcely so uniform an agreement among interpreters concerning any other part of the Apocalypse as respecting the application of the fifth and sixth trumpets, or the first and second woes, to the Saracens and Turks. It is so obvious that it can scarcely be misunderstood. Instead of a verse or two designating each, the whole of the ninth chapter of the Revelation in equal portions, is occupied with a description of both.” Uriah Smith, Daniel and the Revelation, 495.
„За излагање ове трубе, поново ћемо се послужити списима господина Кита. Овај писац с правом каже: ‘Тешко да постоји тако једнодушно сагласје међу тумачима у погледу било ког другог дела Апокалипсе као у погледу примене пете и шесте трубе, или првог и другог тешко, на Сарацене и Турке. То је толико очигледно да се тешко може погрешно разумети. Уместо да по један или два стиха означавају сваку, цело девето поглавље Откривења, у подједнаким деловима, посвећено је опису обеју.’ Урijah Смит, Daniel and the Revelation, 495.
Peter is at Panium with the responsibility to correct the message of the fireballs of Nashville, and it is seen for the first time that the elements of the first woe perfectly align with the elements of the soon-coming Sunday law. The Lion of the tribe of Judah unsealed this understanding in agreement with other lines of prophecy that He had already put in place. The historians will testify to the significance of the surprise attack accomplished by Rome upon the Persians in 627, and when they do so, they noted Heraclius’ maneuvering around and behind Persia in the winter time as a ploy to keep hidden until the time of the attack.
Петар је у Панију са одговорношћу да исправи поруку о огњеним куглама Нашвила, и по први пут се види да се елементи првог тешкоћа савршено поклапају са елементима ускоро долазећег закона о недељи. Лав из племена Јудиног открио је ово разумевање у сагласју са другим пророчким линијама које је већ био поставио. Историчари ће посведочити о значају изненадног напада који је Рим извео против Персијанаца 627. године, и када то учине, запазили су Ираклијево маневрисање око и иза Персије у зимско време као смицалицу да остане скривен до времена напада.
Sister White informs us that Rome is simply waiting for “vantage ground,” and then she will strike.
Сестра Вајт нас обавештава да Рим једноставно чека „повољно тле“, а затим ће ударити.
“God’s word has given warning of the impending danger; let this be unheeded, and the Protestant world will learn what the purposes of Rome really are, only when it is too late to escape the snare. She is silently growing into power. Her doctrines are exerting their influence in legislative halls, in the churches, and in the hearts of men. She is piling up her lofty and massive structures in the secret recesses of which her former persecutions will be repeated. Stealthily and unsuspectedly she is strengthening her forces to further her own ends when the time shall come for her to strike. All that she desires is vantage ground, and this is already being given her. We shall soon see and shall feel what the purpose of the Roman element is. Whoever shall believe and obey the word of God will thereby incur reproach and persecution.” The Great Controversy, 581.
„Божја реч је дала упозорење о предстојећој опасности; ако се на њу не обрати пажња, протестантски свет ће сазнати које су заиста намере Рима тек онда када буде прекасно да избегне замку. Она тихо расте у моћи. Њене доктрине врше свој утицај у законодавним дворанама, у црквама и у срцима људи. Она подиже своје узвишене и масивне грађевине, у чијим ће се тајним скровиштима поновити њена некадашња прогонства. Поткрадом и неприметно она јача своје снаге да би остварила своје сопствене циљеве када дође време да удари. Све што она жели јесте повољан положај, а то јој се већ даје. Ускоро ћемо видети и осетити каква је намера римског елемента. Ко год буде веровао и послушао Божју реч, тиме ће навући на себе срамоту и прогонство.” The Great Controversy, 581.
As with the Emperor Heraclius, the papacy has been moving toward her goal “stealthily and unexpectedly” in fulfillment of Isaiah chapter twenty-three, where the whore of Tyre is forgotten for the history of the sixth kingdom of Bible prophecy. The secret surprise attack of Heraclius is the world forgetting the papacy from 1798 unto the Sunday law. Line upon line the first woe represents the third and last woe. In the first woe a pronouncement is made that also aligns with the history of Islam and the period of the sealing of the one hundred and forty-four thousand.
Као и у случају цара Ираклија, папство се кретало ка своме циљу „прикривено и неочекивано“, у испуњењу двадесет трећег поглавља Исаије, где је курва тирска заборављена ради историје шестог царства библијског пророчанства. Тајни изненадни напад Ираклија представља то што је свет заборавио папство од 1798. године до недељног закона. Ред по ред, прва невоља представља трећу и последњу невољу. У првој невољи изриче се објава која се такође подудара са историјом ислама и раздобљем запечаћења сто четрдесет и четири хиљаде.
And it was commanded them that they should not hurt the grass of the earth, neither any green thing, neither any tree; but only those men which have not the seal of God in their foreheads. And to them it was given that they should not kill them, but that they should be tormented five months: and their torment was as the torment of a scorpion, when he striketh a man. And in those days shall men seek death, and shall not find it; and shall desire to die, and death shall flee from them. Revelation 9:4–6.
И беше им заповеђено да не шкоде трави земаљској, нити икаквој зелени, нити икаквом дрвету, него само оним људима који немају печат Божји на челима својим. И беше им дано да их не убијају, него да се муче пет месеци; и мука њихова беше као мука од шкорпије када уједе човека. И у те дане људи ће тражити смрт, и неће је наћи; и пожелеће да умру, и смрт ће бежати од њих. Откривење 9:4–6.
Before the key is turned at the battle of Nineveh, which is the soon-coming Sunday law the one hundred and forty-four thousand are already sealed. At the Sunday law the destruction of the cities which is initiated with the fireballs of Nashville is represented as a period of “five months,” when warfare rages and the second papal blood bath is initiated in fulfillment of the answer given to the martyrs of the Dark Ages in the fifth seal.
Пре него што се кључ окрене у бици код Ниниве, која представља ускоро долазећи недељни закон, сто четрдесет и четири хиљаде већ су запечаћени. У време недељног закона, разарање градова, које отпочиње ватреним куглама Нешвила, представљено је као раздобље од „пет месеци“, када рат бесни и када је покренуто друго папско крвопролиће у испуњењу одговора датог мученицима Мрачног средњег века у петом печату.
And when he had opened the fifth seal, I saw under the altar the souls of them that were slain for the word of God, and for the testimony which they held: And they cried with a loud voice, saying, How long, O Lord, holy and true, dost thou not judge and avenge our blood on them that dwell on the earth? And white robes were given unto every one of them; and it was said unto them, that they should rest yet for a little season, until their fellow servants also and their brethren, that should be killed as they were, should be fulfilled. Revelation 6:9–11.
И када отвори пети печат, видех под жртвеником душе оних који беху побијени за реч Божију и за сведочанство које имаху. И повикаше из свега гласа говорећи: Докле, Господару свети и истинити, не судиш и не освећујеш крв нашу на онима што живе на земљи? И дадоше се свакоме од њих беле хаљине; и речено им би да почину још мало времена, док се не наврше и саслужитељи њихови и браћа њихова, који има да буду побијени као и они. Откривење 6:9–11.
The martyrs of the Dark Ages are the first group that typify the martyrs of Modern Rome during the Sunday law crisis. Before that crisis arrives the one hundred and forty-four thousand are sealed, and that sealing process began at 9/11 with the arrival of Islam of the third woe, and the sprinkling of the latter rain. When the martyrs of the first Dark Ages asked when the papacy would be judged, they were told there will be a second group of martyrs when the Dark Ages are repeated, which is when the key of the battle of Nineveh is fulfilled at the soon-coming Sunday law. Before the second group of martyrs are made up the one hundred and forty-four thousand are sealed, and the period of the sealing that began on 9/11 is identified in the fifth seal, for the conversation there set forth is found in Revelation chapter six, verses NINE through ELEVEN, thus marking the beginning and ending of the sealing with 9/11. The ending introduces the destruction of Islam as set forth in Revelation NINE, ELEVEN, and those who are sealed will have fulfilled the experience of Daniel represented in Daniel NINE, ELEVEN.
Мученици мрачног средњег века јесу прва група која представља мученике савременог Рима током кризе закона о недељи. Пре него што та криза наступи, сто четрдесет и четири хиљаде бивају запечаћени, а тај процес запечаћења отпочео је 11. септембра доласком ислама трећег тешко, и кропљењем позног дажда. Када су мученици првог мрачног средњег века упитали када ће папство бити осуђено, било им је речено да ће постојати друга група мученика када се мрачни средњи век понови, а то је када се кључ битке код Ниниве испуни у ускоро долазећем закону о недељи. Пре него што друга група мученика буде оформљена, сто четрдесет и четири хиљаде бивају запечаћени, а раздобље запечаћења које је отпочело 11. септембра поистовећено је са петим печатом, јер се разговор који је тамо изложен налази у Откривењу, шесто поглавље, стихови ДЕВЕТ до ЈЕДАНАЕСТ, чиме се 11. септембар означава као почетак и завршетак запечаћења. Завршетак уводи уништење ислама како је изложено у Откривењу ДЕВЕТ, ЈЕДАНАЕСТ, а они који су запечаћени испуниће искуство Данила представљено у Данилу ДЕВЕТ, ЈЕДАНАЕСТ.
We will continue these things in the next article.
Наставићемо са овим темама у следећем чланку.