Ezekiel is a priest during the period of the sealing of the one hundred and forty-four thousand. In chapter one Ezekiel is taken into the sanctuary.

Језекиљ је свештеник у раздобљу запечаћења сто четрдесет и четири хиљаде. У првом поглављу Језекиљ бива узет у Светилиште.

Now it came to pass in the thirtieth year, in the fourth month, in the fifth day of the month, as I was among the captives by the river of Chebar, that the heavens were opened, and I saw visions of God. In the fifth day of the month, which was the fifth year of king Jehoiachin’s captivity, The word of the Lord came expressly unto Ezekiel the priest, the son of Buzi, in the land of the Chaldeans by the river Chebar; and the hand of the Lord was there upon him.

И догоди се тридесете године, четвртога месеца, петога дана у месецу, кад бејах међу заробљеницима крај реке Хевара, да се отворише небеса, и видех виђења Божја. Петога дана тога месеца, а беше то пета година од ропства цара Јоахина, дође реч Господња изричито Језекиљу свештенику, сину Вузијеву, у земљи Халдејској крај реке Хевара; и онде беше на њему рука Господња.

And I looked, and, behold, a whirlwind came out of the north, a great cloud, and a fire infolding itself, and a brightness was about it, and out of the midst thereof as the colour of amber, out of the midst of the fire. Also out of the midst thereof came the likeness of four living creatures. And this was their appearance; they had the likeness of a man. And every one had four faces, and every one had four wings. And their feet were straight feet; and the sole of their feet was like the sole of a calf's foot: and they sparkled like the colour of burnished brass. And they had the hands of a man under their wings on their four sides; and they four had their faces and their wings. Their wings were joined one to another; they turned not when they went; they went every one straight forward. As for the likeness of their faces, they four had the face of a man, and the face of a lion, on the right side: and they four had the face of an ox on the left side; they four also had the face of an eagle. Thus were their faces: and their wings were stretched upward; two wings of every one were joined one to another, and two covered their bodies.

И погледах, и гле, вихор дође са севера, велики облак и огањ који се сам у себе савијао, и светлост беше око њега, а из његове средине као сјај ћилибара, из средине огња. И из његове средине изађе обличје четири жива бића. И овакав беше њихов изглед: имаху обличје човека. И свако имаше четири лица, и свако имаше четири крила. И ноге им беху праве ноге; и стопала ногу њихових беху као стопало у телета; и светлуцаху као сјај углачане бронзе. И имаху руке човечије под крилима својим на своје четири стране; и сва четворица имаху своја лица и своја крила. Крила им се дотицаху једно другога; не окретаху се кад иђаху; сваки иђаше право напред. А обличје лица њихових беше овакво: сва четворица имаху лице човечије, и лице лавље с десне стране; и сва четворица имаху лице волујско с леве стране; сва четворица имаху и лице орловско. Таква беху лица њихова; и крила им беху раширена увис; два крила свакога беху састављена једно с другим, а два покриваху тела њихова.

And they went every one straight forward: whither the spirit was to go, they went; and they turned not when they went. As for the likeness of the living creatures, their appearance was like burning coals of fire, and like the appearance of lamps: it went up and down among the living creatures; and the fire was bright, and out of the fire went forth lightning. And the living creatures ran and returned as the appearance of a flash of lightning. Now as I beheld the living creatures, behold one wheel upon the earth by the living creatures, with his four faces. The appearance of the wheels and their work was like unto the colour of a beryl: and they four had one likeness: and their appearance and their work was as it were a wheel in the middle of a wheel. When they went, they went upon their four sides: and they turned not when they went. As for their rings, they were so high that they were dreadful; and their rings were full of eyes round about them four. And when the living creatures went, the wheels went by them: and when the living creatures were lifted up from the earth, the wheels were lifted up. Whithersoever the spirit was to go, they went, thither was their spirit to go; and the wheels were lifted up over against them: for the spirit of the living creature was in the wheels.

И иђаху право напред, сваки; куда је дух хтео да иде, онамо иђаху; и не скретаху кад иђаху. А обличје живих створења беше као ужарено угљевље огњено, и као обличје светиљки; оно се креташе горе и доле међу живим створењима; и огањ беше сјајан, и из огња излажаху муње. И жива створења трчаху и враћаху се као муњевит блисак. И док посматрах жива створења, гле, један точак на земљи стајаше крај живих створења, према њихова четири лица. Обличје точкова и њихова грађа беше као боја берилска; и сва четири имаху једно исто обличје; и изглед им и грађа беху као да је точак усред точка. Кад иђаху, иђаху на своје четири стране; и не скретаху кад иђаху. А ободи им беху толико високи да уливаху страх; и ободи им беху пуни очију унаоколо на сва четири. И кад жива створења иђаху, и точкови иђаху поред њих; и кад се жива створења подизаху са земље, и точкови се подизаху. Куда год је дух хтео да иде, онамо иђаху, онамо куда је дух хтео да иде; и точкови се подизаху упоредо с њима; јер дух живога створења беше у точковима.

When those went, these went; and when those stood, these stood; and when those were lifted up from the earth, the wheels were lifted up over against them: for the spirit of the living creature was in the wheels. And the likeness of the firmament upon the heads of the living creature was as the colour of the terrible crystal, stretched forth over their heads above. And under the firmament were their wings straight, the one toward the other: every one had two, which covered on this side, and every one had two, which covered on that side, their bodies. And when they went, I heard the noise of their wings, like the noise of great waters, as the voice of the Almighty, the voice of speech, as the noise of an host: when they stood, they let down their wings. And there was a voice from the firmament that was over their heads, when they stood, and had let down their wings. And above the firmament that was over their heads was the likeness of a throne, as the appearance of a sapphire stone: and upon the likeness of the throne was the likeness as the appearance of a man above upon it. And I saw as the colour of amber, as the appearance of fire round about within it, from the appearance of his loins even upward, and from the appearance of his loins even downward, I saw as it were the appearance of fire, and it had brightness round about. As the appearance of the bow that is in the cloud in the day of rain, so was the appearance of the brightness round about. This was the appearance of the likeness of the glory of the Lord. And when I saw it, I fell upon my face, and I heard a voice of one that spake. Ezekiel 1:1–28.

Када су они ишли, и ови су ишли; и када су они стајали, и ови су стајали; и када су се они подизали са земље, точкови су се подизали према њима; јер дух живих бића беше у точковима. И обличје свода над главама живих бића беше као боја страшнога кристала, прострто над њиховим главама озго. А под сводом крила им беху усправљена, једно према другоме; свако је имало по два која су покривала с ове стране, и свако је имало по два која су покривала с оне стране њихова тела. И када су ишли, чуо сам шум њихових крила, као шум великих вода, као глас Свемогућега, глас говора, као шум војске; када су стајали, спуштали су своја крила. И беше глас од свода који беше над њиховим главама, када су стајали и спустили своја крила. А над сводом који беше над њиховим главама беше обличје престола, као изглед камена сафира; и на обличју престола беше обличје, по изгледу као човек, озго на њему. И видео сам као боју ћилибара, као изглед огња унаоколо у њему, од изгледа његових бедара навише; и од изгледа његових бедара наниже видео сам као изглед огња, и беше му светлост унаоколо. Као изглед дуге која је у облаку у дан кише, такав беше изглед светлости унаоколо. То беше изглед обличја славе Господње. И када то видех, падох ничице, и чух глас онога који говораше. Језекиљ 1:1–28.

“Ezekiel, the mourning exile prophet, in the land of the Chaldeans, was given a vision teaching the same lesson of faith in the mighty God of Israel. As he was upon the banks of the river Chebar, a whirlwind seemed to come from the north, ‘a great cloud, and a fire infolding itself, and a brightness was about it, and out of the midst thereof as the color of amber.’ A number of wheels of strange appearance, intersecting one another, were moved by four living creatures. High above all these was ‘the likeness of a throne, as the appearance of a sapphire stone: and upon the likeness of the throne was the likeness as the appearance of a man above upon it.’ ‘As for the likeness of the living creatures, their appearance was like burning coals of fire, and like the appearance of lamps: it went up and down among the living creatures; and the fire was bright, and out of the fire went forth lightning.’ ‘And there appeared in the cherubims the form of a man’s hand under their wings.’

„Језекиљу, пророку у изгнанству који је туговао, у земљи Халдејаца, дато је виђење које је поучавало истој поуци вере у силнога Бога Израиљева. Док је био на обалама реке Хевара, учинило му се да са севера долази вихор, ‘велики облак и огањ који се увијао у себе, и светлост беше око њега, а из његове средине као сјај ћилибара.’ Известан број точкова необичног изгледа, који су се укрштали један с другим, покретала су четири жива бића. Високо над свима њима беше ‘обличје престола, као изглед камена сафирнога; а на обличју престола беше обличје, по изгледу као човек озго на њему.’ ‘А по обличју живих бића, изглед им беше као ужарено угљевље огњено, и као изглед жижака; то се креташе горе и доле међу живим бићима; и огањ беше светао, и из огња излажаше муња.’ ‘И у херувимима се показа обличје човекове руке под крилима њиховим.’“

“There were wheels within wheels in an arrangement so complicated that at first sight they appeared to Ezekiel to be all in confusion. But when they moved, it was with beautiful exactness and in perfect harmony. Heavenly beings were impelling these wheels, and, above all, upon the glorious sapphire throne, was the Eternal One; while round about the throne was the encircling rainbow, emblem of grace and love. Overpowered by the terrible glory of the scene, Ezekiel fell upon his face, when a voice bade him arise and hear the word of the Lord. Then there was given him a message of warning for Israel.” Testimonies, 751.

„Унутар точкова налазили су се точкови, у тако сложеном распореду да су, на први поглед, Језекиљу изгледали као да су у потпуној пометњи. Али када су се покретали, било је то с дивном тачношћу и у савршеном складу. Небеска бића покретала су те точкове, а изнад свега, на славном сапфирном престолу, био је Вечни; док је око престола био дугин свод, знак милости и љубави. Савладан страховитом славом тог призора, Језекиљ паде ничице, када му глас заповеди да устане и чује реч Господњу. Тада му би дата вест опомене за Израиљ.” Testimonies, 751.

In the year that king Uzziah died I saw also the Lord sitting upon a throne, high and lifted up, and his train filled the temple. Above it stood the seraphims: each one had six wings; with twain he covered his face, and with twain he covered his feet, and with twain he did fly. And one cried unto another, and said, Holy, holy, holy, is the Lord of hosts: the whole earth is full of his glory. And the posts of the door moved at the voice of him that cried, and the house was filled with smoke. Then said I, Woe is me! for I am undone; because I am a man of unclean lips, and I dwell in the midst of a people of unclean lips: for mine eyes have seen the King, the Lord of hosts. Then flew one of the seraphims unto me, having a live coal in his hand, which he had taken with the tongs from off the altar: And he laid it upon my mouth, and said, Lo, this hath touched thy lips; and thine iniquity is taken away, and thy sin purged. Also I heard the voice of the Lord, saying, Whom shall I send, and who will go for us? Then said I, Here am I; send me. Isaiah 6:1–8.

Године кад умре цар Озија видех и Господа где седи на престолу, високом и уздигнутом, и скут његов испуњаваше храм. Серафими стајаху над њим; сваки имаше шест крила: двема покриваше лице своје, и двема покриваше ноге своје, и двема лећаше. И викаху један другоме и говораху: Свет, свет, свет је Господ над војскама; пуна је сва земља славе његове. И затресоше се довратници од гласа онога који викаше, и дом се напуни дима. Тада рекох: Тешко мени! погибох; јер сам човек нечистих усана, и живим усред народа нечистих усана; јер моје очи видеше Цара, Господа над војскама. Тада долете к мени један од серафима, и у руци му беше жив угљен, који узе клештима с жртвеника; и дотаче се њиме уста мојих, и рече: Ево, ово се дотаче усана твојих; и безакоње твоје узе се од тебе, и грех твој очисти се. Потом чух глас Господњи где говори: Кога ћу послати, и ко ће нам ићи? А ја рекох: Ево мене, пошаљи мене. Исаија 6:1–8.

“This vision was given to Ezekiel at a time when his mind was filled with gloomy forebodings. He saw the land of his fathers lying desolate. The city that was once full of people was no longer inhabited. The voice of mirth and the song of praise were no more heard within her walls. The prophet himself was a stranger in a strange land, where boundless ambition and savage cruelty reigned supreme. That which he saw and heard of human tyranny and wrong distressed his soul, and he mourned bitterly day and night. But the wonderful symbols presented before him beside the river Chebar revealed an overruling power mightier than that of earthly rulers. Above the proud and cruel monarchs of Assyria and Babylon the God of mercy and truth was enthroned.

„Ово виђење било је дато Језекиљу у време када је његов ум био испуњен мрачним слутњама. Видео је земљу својих отаца како лежи опустошена. Град који је некада био пун народа више није био настањен. Глас весеља и песма хвале више се нису чули унутар његових зидина. Сам пророк био је дошљак у туђој земљи, где су безгранична амбиција и сурова окрутност врховно владале. Оно што је видео и чуо о људској тиранији и неправди мучило је његову душу, и он је горко туговао дан и ноћ. Али чудесни симболи показани пред њим крај реке Хевара откривали су надмоћну силу, моћнију од силе земаљских владара. Изнад охолих и окрутних монарха Асирије и Вавилона, устоличен је био Бог милости и истине.“

“The wheellike complications that appeared to the prophet to be involved in such confusion were under the guidance of an infinite hand. The Spirit of God, revealed to him as moving and directing these wheels, brought harmony out of confusion; so the whole world was under His control. Myriads of glorified beings were ready at His word to overrule the power and policy of evil men, and bring good to His faithful ones.

„Zapletima nalik na točkove, koji su se proroku činili obavijeni tolikom pometnjom, upravljala je beskonačna ruka. Duh Božji, otkriven mu kao Onaj koji pokreće i usmerava te točkove, izvodio je sklad iz zbrke; tako je i ceo svet bio pod Njegovom vlašću. Mirijade proslavljenih bića bile su spremne da na Njegovu reč nadvladaju silu i politiku zlih ljudi i donesu dobro Njegovim vernima.“

“In like manner, when God was about to open to the beloved John the history of the church for future ages, He gave him an assurance of the Saviour’s interest and care for His people by revealing to him ‘One like unto the Son of man,’ walking among the candlesticks, which symbolized the seven churches. While John was shown the last great struggles of the church with earthly powers, he was also permitted to behold the final victory and deliverance of the faithful. He saw the church brought into deadly conflict with the beast and his image, and the worship of that beast enforced on pain of death. But looking beyond the smoke and din of the battle, he beheld a company upon Mount Zion with the Lamb, having, instead of the mark of the beast, the ‘Father’s name written in their foreheads.’ And again he saw ‘them that had gotten the victory over the beast, and over his image, and over his mark, and over the number of his name, stand on the sea of glass, having the harps of God’ and singing the song of Moses and the Lamb.

„На сличан начин, када је Бог хтео да љубљеном Јовану отвори историју цркве за будуће векове, дао му је уверење у Спаситељево занимање и старање за Његов народ, откривајући му ‘Некога сличнога Сину човечијему’, како хода међу свећњацима, који су представљали седам цркава. Док је Јовану било показано последње велико борење цркве са земаљским силама, било му је такође допуштено да сагледа коначну победу и избављење верних. Видео је цркву доведену у смртоносни сукоб са звери и њеним ликом, а обожавање те звери наметнуто под претњом смрти. Али, гледајући даље од дима и хуке боја, угледао је мноштво на гори Сиону са Јагњетом, које је, уместо жига звериног, имало ‘име Оца Његова написано на челима својим.’ И опет је видео ‘оне који победише звер и лик њезин, и жиг њезин, и број имена њезина, где стоје на мору стакленоме и имају гусле Божје’ и певају песму Мојсија и Јагњета.“

“These lessons are for our benefit. We need to stay our faith upon God, for there is just before us a time that will try men’s souls. Christ, upon the Mount of Olives, rehearsed the fearful judgments that were to precede His second coming: ‘Ye shall hear of wars and rumors of wars.’ ‘Nation shall rise against nation, and kingdom against kingdom: and there shall be famines, and pestilences, and earthquakes, in divers places. All these are the beginning of sorrows.’ While these prophecies received a partial fulfillment at the destruction of Jerusalem, they have a more direct application to the last days.

„Ove pouke su za našu korist. Potrebno je da svoju veru oslonimo na Boga, jer je neposredno pred nama vreme koje će iskušati duše ljudi. Hristos je, na Maslinskoj gori, izneo strašne sudove koji je trebalo da prethode Njegovom drugom dolasku: ‘Čućete ratove i glasove o ratovima.’ ‘Ustaće narod na narod, i carstvo na carstvo; i biće gladi, i pomora, i zemljotresa po raznim mestima. A sve je to početak stradanja.’ Iako su ova proročanstva doživela delimično ispunjenje pri razorenju Jerusalima, ona se još neposrednije odnose na poslednje dane.“

“We are standing on the threshold of great and solemn events. Prophecy is fast fulfilling. The Lord is at the door. There is soon to open before us a period of overwhelming interest to all living. The controversies of the past are to be revived; new controversies will arise. The scenes to be enacted in our world are not yet even dreamed of. Satan is at work through human agencies. Those who are making an effort to change the Constitution and secure a law enforcing Sunday observance little realize what will be the result. A crisis is just upon us.

„Стојимо на прагу великих и свечаних догађаја. Пророштво се брзо испуњава. Господ је пред вратима. Ускоро ће се пред нама отворити раздобље од пресудног значаја за све живе. Спорови из прошлости биће оживљени; појавиће се нови спорови. Призори који ће се одиграти у нашем свету још нису ни сањани. Сотона делује преко људских оруђа. Они који настоје да измене Устав и обезбеде закон којим се намеће светковање недеље мало схватају какав ће бити исход. Криза је управо пред нама.״

“But God’s servants are not to trust to themselves in this great emergency. In the visions given to Isaiah, to Ezekiel, and to John we see how closely heaven is connected with the events taking place upon the earth and how great is the care of God for those who are loyal to Him. The world is not without a ruler. The program of coming events is in the hands of the Lord. The Majesty of heaven has the destiny of nations, as well as the concerns of His church, in His own charge.

„Али Божје слуге не треба да се уздају у себе у овој великој кризи. У виђењима датим Исаији, Језекиљу и Јовану видимо колико је тесно небо повезано са догађајима који се збивају на земљи и колика је Божја брига за оне који су Му верни. Свет није без владара. Ток будућих догађаја налази се у рукама Господа. Величанство небеса држи у Својој власти судбину народа, као и бриге Своје цркве.“

“We permit ourselves to feel altogether too much care, trouble, and perplexity in the Lord’s work. Finite men are not left to carry the burden of responsibility. We need to trust in God, believe in Him, and go forward. The tireless vigilance of the heavenly messengers, and their unceasing employment in their ministry in connection with the beings of earth, show us how God’s hand is guiding the wheel within a wheel. The divine Instructor is saying to every actor in His work, as He said to Cyrus of old: ‘I girded thee, though thou hast not known Me.’

„Допуштамо себи да осећамо сувише много бриге, невоље и недоумице у Господњем делу. Ограниченим људима није препуштено да носе бреме одговорности. Потребно је да се уздамо у Бога, да верујемо у Њега и да идемо напред. Неуморна будност небеских весника и њихова непрестана заузетост у њиховој служби у вези са бићима на земљи показују нам како Божја рука управља точком усред точка. Божански Учитељ говори сваком учеснику у Своме делу, као што је некада рекао Киру: ‘Опасао сам те, премда Ме ниси познавао.’”

“In Ezekiel’s vision God had His hand beneath the wings of the cherubim. This is to teach His servants that it is divine power that gives them success. He will work with them if they will put away iniquity and become pure in heart and life.

„У Језекиљевој визији Бог је имао своју руку под крилима херувима. То треба да поучи Његове слуге да је божанска сила та која им даје успех. Он ће радити с њима ако одбаце безакоње и постану чисти у срцу и животу.

“The bright light going among the living creatures with the swiftness of lightning represents the speed with which this work will finally go forward to completion. He who slumbers not, who is continually at work for the accomplishment of His designs, can carry forward His great work harmoniously. That which appears to finite minds entangled and complicated, the Lord’s hand can keep in perfect order. He can devise ways and means to thwart the purposes of wicked men, and He will bring to confusion the counsels of them that plot mischief against His people.

„Jarka svetlost koja se kreće među živim bićima brzinom munje predstavlja brzinu kojom će ovo delo na kraju napredovati ka dovršenju. Onaj koji ne drema, koji neprestano radi na ostvarenju svojih namera, može skladno voditi napred svoje veliko delo. Ono što se ograničenim umovima, zapletenim i opterećenim, čini zamršenim i složenim, ruka Gospodnja može održati u savršenom redu. On može iznaći puteve i sredstva da osujeti namere zlih ljudi, i dovešće u pometnju savete onih koji kuju zlo protiv Njegovog naroda.“

“Brethren, it is no time now for mourning and despair, no time to yield to doubt and unbelief. Christ is not now a Saviour in Joseph’s new tomb, closed with a great stone and sealed with the Roman seal; we have a risen Saviour. He is the King, the Lord of hosts; He sitteth between the cherubim; and amid the strife and tumult of nations He guards His people still. He who ruleth in the heavens is our Saviour. He measures every trial. He watches the furnace fire that must test every soul. When the strongholds of kings shall be overthrown, when the arrows of God’s wrath shall strike through the hearts of His enemies, His people will be safe in His hands.” Testimonies, volume 5, 752–754.

„Braćo, sada nije vreme za tugovanje i očajanje, nije vreme da se prepustimo sumnji i neverstvu. Hristos sada nije Spasitelj u Josifovom novom grobu, zatvorenom velikim kamenom i zapečaćenom rimskim pečatom; mi imamo vaskrslog Spasitelja. On je Car, Gospod nad vojskama; sedi između heruvima; i usred borbe i meteža naroda On i dalje čuva svoj narod. Onaj koji vlada na nebesima jeste naš Spasitelj. On odmerava svako iskušenje. On motri na oganj peći koja mora ispitati svaku dušu. Kada tvrđave careva budu oborene, kada strele Božjeg gneva budu probole srca Njegovih neprijatelja, Njegov narod biće bezbedan u Njegovim rukama.” Testimonies, tom 5, 752–754.

Ezekiel represents the candidates to be among the one hundred and forty-four thousand, and line upon line his experience in the sanctuary aligns with Isaiah’s and John’s experience within the sanctuary. We are now in the temple test, the second of the three tests that seals the one hundred and forty-four thousand. That period is the purification accomplished by the Messenger of the Covenant in fulfillment of Malachi three. The purification process of three tests, is Malachi’s fiery “furnace” “that must test every soul.” When the third angel arrived on October 22, 1844 the Messenger of the Covenant suddenly came to His temple and led the wise virgins of that history into the Most Holy Place, in order to seal His faithful, but the virgins of that history rebelled, and by 1856 the Philadelphian Millerite movement had changed unto the Laodicean Millerite movement and in 1863 became the Laodicean Seventh-day Adventist church.

Језекиљ представља кандидате да буду међу сто четрдесет и четири хиљаде, и ред по ред његово искуство у светилишту усклађује се са Исаијиним и Јовановим искуством унутар светилишта. Ми се сада налазимо у проби храма, другој од три пробе које запечаћују сто четрдесет и четири хиљаде. То раздобље јесте очишћење које извршава Весник завета у испуњењу Малахије три. Процес очишћења кроз три пробе јесте Малахијина огњена „пећ” „која мора испитати сваку душу”. Када је трећи анђео стигао 22. октобра 1844, Весник завета изненада је дошао у Свој храм и повео мудре девице те историје у Светињу над светињама, да би запечатио Своје верне, али девице те историје побуниле су се, и до 1856. филаделфијски милеритски покрет променио се у лаодикијски милеритски покрет, а 1863. постао је лаодикијска Црква адвентиста седмог дана.

The third angel who arrived suddenly on October 22, 1844 withdrew his presence in 1863, and then returned on September 11, 2001. Twenty-five years later the temple test that was typified by October 22, 1844 is now being repeated. Twenty-five is symbolically a prophetic tithe of two hundred and fifty, and two hundred and fifty is a symbol of the history represented in verses eleven to fifteen of Daniel eleven. Two hundred and fifty, and twenty-five is a wheel within the sanctuary vision of Ezekiel. Twenty-five is a symbol of the separation of the wise and the wicked in fulfillment of the three-step testing process that is represented in the work of purification that is accomplished by the Messenger of the Covenant.

Трећи анђео који је изненада дошао 22. октобра 1844. повукао је своје присуство 1863. године, а затим се вратио 11. септембра 2001. Двадесет и пет година касније, проба храма која је била прасликована 22. октобром 1844. сада се понавља. Двадесет и пет је симболички пророчка десетина од двеста педесет, а двеста педесет је симбол историје представљене у стиховима једанаест до петнаест у једанаестој глави Данила. Двеста педесет, и двадесет и пет, јесу точак унутар точка у Језекиљевом виђењу светиње. Двадесет и пет је симбол раздвајања мудрих и злих у испуњењу тростепеног процеса испитивања који је представљен делом очишћења што га извршава Весник завета.

Matthew twenty-five contains three parables, and each parable identifies the separation of the wise and wicked in the sealing time of the one hundred and forty-four thousand. The hope of God’s people represented in the chapter is that they might be a wise virgin in possession of the oil of the message of the midnight cry. Their hope is that they are judged a faithful servant in their stewardship of employing the special talents that were given them to manage in their personal probationary period. Their hope is that they are judged as a sheep of God’s pasture, seated upon His right side, and not a goat on his left. Twenty-five is a symbol of the separation of the wise and wicked in the sealing time of the one hundred and forty-four thousand. Twenty-five is one of Ezekiel’s wheels.

Матеј двадесет пета глава садржи три параболе, и свака парабола указује на раздвајање мудрих и злих у време запечаћења сто четрдесет и четири хиљаде. Нада Божјег народа, представљена у тој глави, јесте да буду мудра девица која поседује уље поруке поноћног поклича. Њихова нада је да буду оцењени као верни слуга у свом управљању посебним талантима који су им дати да њима располажу током свог личног времена провере. Њихова нада је да буду оцењени као овца са Божјег пашњака, посађена с Његове десне стране, а не као јарац с Његове леве. Двадесет пет је симбол раздвајања мудрих и злих у време запечаћења сто четрдесет и четири хиљаде. Двадесет пет је један од Језекиљевих точкова.

In the five and twentieth year of our captivity, in the beginning of the year, in the tenth day of the month, in the fourteenth year after that the city was smitten, in the selfsame day the hand of the Lord was upon me, and brought me thither. Ezekiel 40:1.

Двадесет и пете године нашега ропства, почетком године, десетога дана у месецу, четрнаесте године пошто је град био поражен, тога истога дана беше на мени рука Господња и одведе ме онамо. Језекиљ 40:1.

The twenty-fifth year of captivity is represented by October 22, which is represented by the closing of a dispensational door. On October 22, 1844 a door was opened and a door was closed as two classes were separated.

Двадесет пета година ропства представљена је 22. октобром, који је представљен затварањем једних диспензацијских врата. Дана 22. октобра 1844. једна врата су била отворена, а једна врата затворена, док су се две класе раздвајале.

And to the angel of the church in Philadelphia write; These things saith he that is holy, he that is true, he that hath the key of David, he that openeth, and no man shutteth; and shutteth, and no man openeth; I know thy works: behold, I have set before thee an open door, and no man can shut it: for thou hast a little strength, and hast kept my word, and hast not denied my name. Revelation 3:7, 8.

И анђелу цркве у Филаделфији напиши: Ово говори Свети, Истинити, Онај који има кључ Давидов, који отвара и нико не затвара, и затвара и нико не отвара: знам твоја дела; ево, поставио сам пред тобом отворена врата, и нико их не може затворити; јер имаш мало силе, и одржао си моју реч, и ниси се одрекао мога имена. Откривење 3:7, 8.

Christ tells the angel of Philadelphia that He knows their work, that He has set before the church of Philadelphia, an open door. That door is opened by “the key of David,” the key that is placed upon Eliakim.

Христос говори анђелу Филаделфије да зна њихова дела и да је пред црквом у Филаделфији поставио отворена врата. Та врата отварају се „кључем Давидовим“, кључем који је положен на Елијакима.

And it shall come to pass in that day, that I will call my servant Eliakim the son of Hilkiah: And I will clothe him with thy robe, and strengthen him with thy girdle, and I will commit thy government into his hand: and he shall be a father to the inhabitants of Jerusalem, and to the house of Judah. And the key of the house of David will I lay upon his shoulder; so he shall open, and none shall shut; and he shall shut, and none shall open. Isaiah 22:20–22.

И догодиће се у онај дан, да ћу позвати слугу свога Елијакима, сина Хелкијиног: и обући ћу га у твоју хаљину, и опасаћу га твојим појасом, и предаћу му твоју власт у руку; и биће отац становницима Јерусалима и дому Јудином. И кључ дома Давидовог метнућу на раме његово; те ће он отварати, и нико неће затворити; и затвараће, и нико неће отворити. Исаија 22:20–22.

The day that Eliakim is called, he is separated from wicked Shebna.

У дан када је Елијаким позван, он се одваја од злог Шевне.

Thus saith the Lord God of hosts, Go, get thee unto this treasurer, even unto Shebna, which is over the house, and say, What hast thou here? and whom hast thou here, that thou hast hewed thee out a sepulchre here, as he that heweth him out a sepulchre on high, and that graveth an habitation for himself in a rock? Behold, the Lord will carry thee away with a mighty captivity, and will surely cover thee. He will surely violently turn and toss thee like a ball into a large country: there shalt thou die, and there the chariots of thy glory shall be the shame of thy lord’s house. Isaiah 22:15–18.

Овако вели Господ Бог над војскама: Иди, отиди к овоме ризничару, к Севни, који је над двором, и реци: Шта ти је овде? и кога ти имаш овде, те си себи овде исекао гроб, као онај који себи сече гроб на висини и себи у стени дубе пребивалиште? Ево, Господ ће те силно одвести у ропство, и заиста ће те обавити. Он ће те заиста силовито завитлати и бацити као лопту у пространу земљу; онде ћеш умрети, и онде ће кола твоје славе бити срамота дому господара твојега. Исаија 22:15–18.

The separation of the wise and foolish virgins that fulfilled the illustration of Shebna and Eliakim was fulfilled on October 22, 1844, and also in the twenty-fifth year of captivity of Jehoiachin which was October 22, 573 BC. In Ezekiel chapter eight the wicked within Adventism, represented by Jerusalem, are represented by twenty-five men bowing to the sun. The destruction of Jerusalem represents the Sunday law, which is also the waymark which ends the sealing time of the one hundred and forty-four thousand. That sealing time began on September 11, 2001, and Jesus is both the Alpha and Omega, so September 11, 2001 as the beginning of the sealing illustrates the end, at the Sunday law.

Одвајање мудрих и лудих девојака, које је испунило слику о Севни и Елијакиму, испунило се 22. октобра 1844. године, а такође и у двадесет петој години ропства Јоахина, што је било 22. октобра 573. године пре Христа. У осмом поглављу Језекиља безбожници унутар адвентизма, представљени Јерусалимом, приказани су као двадесет и пет људи који се клањају сунцу. Разорење Јерусалима представља закон о недељи, што је уједно и путоказ који завршава време запечаћавања сто четрдесет и четири хиљаде. То време запечаћавања отпочело је 11. септембра 2001. године, а Исус је и Алфа и Омега, те 11. септембар 2001. године, као почетак запечаћавања, осликава крај, код закона о недељи.

September 11, 2001 was typified by the Minneapolis meetings of 1888, for Sister White identifies that when the great buildings of New York came down at 9/11, Revelation 18:1–3 was fulfilled. At that time, as in 1888 she identified the angel of Revelation eighteen descended to lighten the earth with His glory. The rebellion of 1888 she aligned with the rebellion of Korah, Dathan and Abiram, who also had two hundred and fifty men of renown join in their apostasy. Two hundred and fifty rebels in the rebellion of Korah and his cohorts in the beginning history of ancient Israel typified the twenty-five men who were bowing to the sun at the ending of ancient Israel.

11. септембар 2001. године био је предзнакован састанцима у Минеаполису 1888. године, јер сестра Вајт указује да је, када су се велике зграде Њујорка срушиле 11. септембра, било испуњено Откривење 18:1–3. У то време, као и 1888. године, она је указала да је анђео из осамнаесте главе Откривења сишао да обасја земљу својом славом. Побуну из 1888. године она је довела у везу са побуном Кореја, Датана и Авирона, којима се такође придружило двеста и педесет угледних људи у њиховом отпадништву. Двеста и педесет побуњеника у побуни Кореја и његових саучесника у почетној историји старог Израиља били су предзнак двадесет и петорице људи који су се клањали сунцу на завршетку историје старог Израиља.

Twenty-five leaders of Laodicean Adventism bowing at the Sunday law and two hundred and fifty at 9/11 sets forth the sealing time with the symbolism of twenty-five, (the symbol of the separation of the wise and wicked) to mark the beginning and ending of the sealing time. Whether it’s the two hundred and fifty rebels in the time of Moses, or the twenty-five men in Ezekiel chapter eight, or of Matthew chapter twenty-five’s three witnesses of the separation, or the twenty-fifth year of the captivity in Ezekiel forty; all the manifestations of the symbol of twenty-five, align with the three two hundred- and fifty-year periods that reached their conclusion in 207 BC, 313 and 2026 respectively.

Двадесет и пет вођа лаодикејског адвентизма који се клањају пред недељним законом и двеста педесет при 9/11 износи време запечаћења кроз симболику броја двадесет и пет, (симбола раздвајања мудрих и злих) да означи почетак и завршетак времена запечаћења. Било да је реч о двеста педесет побуњеника у Мојсијево време, или о двадесет и пет људи у осмој глави Језекиља, или о три сведочанства о раздвајању у двадесет петој глави Матеја, или о двадесет петој години ропства у Језекиљу четрдесет; сва испољавања симбола броја двадесет и пет усклађују се са три периода од по двеста педесет година који су достигли свој завршетак 207. пре н. е., 313. и 2026. године.

Twenty-five is an axle, so to speak, of twenty-five that brings all the lines of twenty-five into perfection. It becomes one of the prophetic keys of the kingdom given to Peter to bring clarity into the hidden history of verse forty. It has been repeatedly established on more than three witnesses that verses ten to fifteen of Daniel eleven represent a line that covers the history from 1989 unto the Sunday law, which is the hidden history of verse forty. The lion of the tribe of Judah is now unsealing the wheels of Ezekiel as He opens the hidden history that will finalize the message of the Midnight Cry of the latter days.

Двадесет и пет је, такорећи, осовина двадесет и пет која доводи све линије двадесет и пет до савршенства. Она постаје један од пророчких кључева царства датих Петру да унесе јасноћу у скривену историју четрдесетог стиха. Више пута је утврђено, на основу више од три сведока, да стихови десет до петнаест у једанаестој глави Данила представљају линију која обухвата историју од 1989. године па све до недељног закона, што је скривена историја четрдесетог стиха. Лав из племена Јудиног сада скида печате са точкова Језекиљевих док отвара скривену историју која ће довршити вест Поноћног поклича последњих дана.

In the following articles we will continue to identify Ezekiel’s wheels that represent the complex interplay of men in the latter days. Ezekiel chapter one at the beginning of this article and the accompanying passage from Testimonies volume five set forth will be our continued point of reference as we proceed in the articles. When the wheels are set forth in their proper place, and with their proper intersections with the other wheels of prophetic history we will demonstrate that the three hundred and ninety-one years and fifteen days that empowered the first angel on August 11, 1840 is also represented by Ezekiel as three hundred and ninety years, connected with the one and a half years of the siege of Jerusalem; and that the arrival of this prophetic light identifies the lifting up of the ensign of the one hundred and forty-four thousand.

У следећим чланцима наставићемо да препознајемо Језекиљеве точкове који представљају сложено међудејство људи у последњим данима. Прво поглавље Језекиља, наведено на почетку овог чланка, и пратећи одломак из књиге Testimonies, том пет, биће наше стално полазиште док будемо напредовали кроз чланке. Када точкови буду изложени на свом правом месту, и са својим правилним укрштањима са другим точковима пророчке историје, показаћемо да су три стотине деведесет и једна година и петнаест дана, који су оснажили првог анђела 11. августа 1840. године, такође представљени код Језекиља као три стотине деведесет година, повезаних са једном и по годином опсаде Јерусалима; и да долазак ове пророчке светлости указује на подизање заставе сто четрдесет и четири хиљаде.

July 27, 1299 unto 1337 represents thirty-eight years at the beginning of the one hundred and fifty years (five months) of Revelation nine, verse ten. That one hundred and fifty years connects with the three hundred and ninety-one years and fifteen days of verse fifteen. Thus, the beginning of the two periods, make up one line of prophecy which concluded in the fulfillment of the 1838 and 1840 prediction of Josiah Litch and marked the rising up and empowerment of the Millerite movement. That history at the beginning of Adventism, marks the rising up of the one hundred and forty-four thousand as an ensign in advance of the Sunday law. Thus, Ezekiel’s three hundred and ninety years, and one point five years (1.5) of Jerusalem’s siege marks the end of the line of prophecy that began in 1299.

Период од 27. јула 1299. до 1337. представља тридесет осам година на почетку сто педесет година (пет месеци) из Откривења девет, стих десети. Тих сто педесет година повезује се са три стотине деведесет и једном годином и петнаест дана из стиха петнаестог. Тако почетак та два периода сачињава једну пророчку линију која се окончала испуњењем предсказања Џосаје Лича из 1838. и 1840. године и означила подизање и оснажење милеритског покрета. Та историја на почетку адвентизма означава подизање сто четрдесет и четири хиљаде као знамења уочи недељног закона. Тако Језекиљевих три стотине деведесет година и једна цела и пет десетина година (1.5) опсаде Јерусалима означавају крај пророчке линије која је започела 1299. године.

It would be worthwhile to consider the passage from Testimonies, volume five in advance of the next article.

Било би корисно размотрити одломак из књиге Testimonies, пети том, уочи наредног чланка.