In order for there to be a voice in the wilderness, there must be a wilderness. In July of 2023, a voice began to sound identifying that the Lion of the tribe of Judah was then unsealing the revelation of Himself as set forth in chapter one of the book of Revelation. The disappointment of Sabbath, July 18, 2020, began the three and a half days of Revelation eleven that ended on Sabbath, December 30, 2023. That Sabbath, for the first time since July 2020, Future for America spoke publicly on a zoom meeting.
Да би у пустињи постојао глас, мора постојати пустиња. У јулу 2023. године почео је да се чује глас који је објављивао да Лав из племена Јудина тада скида печат са откривења о самоме Себи, онако како је изложено у првом поглављу књиге Откривење. Разочарање у суботу, 18. јула 2020, отпочело је три и по дана из Откривења једанаест, који су се завршили у суботу, 30. децембра 2023. Те суботе, по први пут од јула 2020, Future for America је јавно говорио на једном Zoom састанку.
From that point on, the Revelation of Jesus Christ has been opening progressively. It started with a revelation of the word “truth,” that was then seen to represent a framework of three steps outlined by the first, thirteenth and twenty-second letters of the Hebrew alphabet, when brought together form the word “truth.” The three steps represented in the framework of the word “truth” was an old truth, placed in a new setting.
Од тог тренутка, Откривење Исуса Христа прогресивно се отвара. Започело је откривењем речи „истина“, за коју се потом увидело да представља оквир од три корака, назначен првим, тринаестим и двадесет другим словом хебрејског алфабета, која, када се саставе, образују реч „истина“. Три корака представљена у оквиру речи „истина“ била су стара истина, постављена у ново окружење.
For years we have shown the three steps of the courtyard, holy place and Most Holy Place, were parallel to the three works of the Holy Spirit as He convicts of sin in the courtyard, manifests righteousness in the holy place and judges in the Most Holy Place. We have identified these three steps are manifested throughout God’s Word, but all those understandings were magnified with the framework of “truth,” as of 2023. Taking an old truth and placing it in a new framework of truth is what Christ does as He progressively unseals His Word. The “wilderness” that ended in 2023, represents a prophetic “time of the end,” when a prophecy is unsealed. That prophecy is the revelation of Jesus Christ, who is the “Truth.”
Годинама смо показивали да су три корака — двориште, свето место и Светиња над светињама — били паралелни са три дела Светога Духа: Он осведочава о греху у дворишту, објављује праведност у светом месту и суди у Светињи над светињама. Утврдили смо да се ова три корака испољавају кроз целокупну Божју Реч, али су сва та разумевања, од 2023. године, била увеличана у оквиру „истине“. Узети стару истину и поставити је у нови оквир истине јесте оно што Христос чини док поступно скида печат са Своје Речи. „Пустиња“ која се окончала 2023. године представља пророчко „време краја“, када се пророчанство отпечаћује. То пророчанство јесте откривење Исуса Христа, који је „Истина“.
“In the time of the Savior, the Jews had so covered over the precious jewels of truth with the rubbish of tradition and fable, that it was impossible to distinguish the true from the false. The Savior came to clear away the rubbish of superstition and long-cherished errors, and to set the jewels of God’s word in the framework of truth. What would the Savior do if he should come to us now as he did to the Jews? He would have to do a similar work in clearing away the rubbish of tradition and ceremony. The Jews were greatly disturbed when he did this work. They had lost sight of the original truth of God, but Christ brought it again to view. It is our work to free the precious truths of God from superstition and error. What a work is committed to us in the gospel!” Review and Herald, June 4, 1889.
„У време Спаситеља, Јевреји су тако прекрили драгоцене драгуље истине смећем предања и басни, да је било немогуће разликовати истинито од лажнога. Спаситељ је дошао да уклони смеће сујеверја и дуго негованих заблуда, и да драгуље Божје речи постави у оквир истине. Шта би Спаситељ учинио када би сада дошао к нама као што је дошао Јеврејима? Морао би да обави слично дело уклањања смећа предања и обреда. Јевреји су били веома узнемирени када је Он чинио то дело. Изгубили су из вида првобитну Божју истину, али ју је Христос поново изнео пред њих. Наш је посао да ослободимо драгоцене Божје истине од сујеверја и заблуде. Какав нам је посао поверен у јеванђељу!“ Review and Herald, June 4, 1889.
It “is our work to free the precious truths of God from superstition and error,” and “set the jewels of God’s Word in the framework of truth.” In 2023 the Lord introduced the framework of truth, in the structure represented by the word “truth.” That framework brings to view the “original” truths “of God.”
„Наш је посао да драгоцене Божје истине ослободимо од сујеверја и заблуде“ и да „драгуље Божје Речи поставимо у оквир истине“. Године 2023. Господ је увео оквир истине, у структури представљеној речју „истина“. Тај оквир износи на видело „изворне“ истине „Божје“.
“The dust and rubbish of error have buried the precious jewels of truth, but the Lord’s workers can uncover these treasures, so that thousands will look upon them with delight and awe. Angels of God will be beside the humble worker, giving grace and divine enlightenment, and thousands will be led to pray with David, ‘Open thou mine eyes that I may behold wondrous things out of thy law.’ Truths that have been for ages unseen and unheeded, will blaze forth from the illuminated pages of God’s holy word. The churches generally that have heard, refused, and trampled upon the truth, will do more wickedly; but ‘the wise,’ those who are honest, will understand. The book is open, and the words of God reach the hearts of those who desire to know his will. At the loud cry of the angel from heaven who joins the third angel, thousands will awake from the stupor that has held the world for ages, and will see the beauty and value of the truth.” Review and Herald, December 15, 1885.
„Прах и рушевине заблуде затрпали су драгоцене драгуље истине, али Господњи радници могу открити та блага, тако да ће хиљаде гледати на њих са усхићењем и страхопоштовањем. Анђели Божји биће уз понизног радника, дајући милост и божанско просветљење, и хиљаде ће бити наведене да се моле с Давидом: ‘Отвори очи моје да бих видео чудеса закона твојега.’ Истине које су вековима биле невидљиве и занемарене, засјаће из просветљених страница Божје свете речи. Цркве уопште, које су чуле, одбиле и погазиле истину, чиниће још безбожније; али ‘разумни’, они који су поштени, разумеће. Књига је отворена, и речи Божје допиру до срца оних који желе да познају Његову вољу. При силном покличу анђела с неба који се придружује трећем анђелу, хиљаде ће се пробудити из обамрлости која је вековима држала свет, и видеће лепоту и вредност истине.“ Review and Herald, December 15, 1885.
The “Lord’s workers” who are “the wise” and “who are honest” “will understand,” and will “uncover” “treasures, so that thousands will look upon them with delight and awe.” Unfortunately for Laodicean Adventism it is not they who wake up from their stupor at the loud cry of the third angel, for that is the Sunday law, and that is much too late for Adventism to awaken. The eleventh-hour workers awaken from their “stupor” “at the loud cry of the angel who joins the third angel” at the soon-coming Sunday law. Since 2024, “Truths that have been for ages unseen and unheeded,” have been blazing “forth from the illuminated pages of God’s holy word.”
„Gospodnji radnici“ koji su „mudri“ i „koji su pošteni“ „razumeće“ i „otkriće“ „blaga, tako da će hiljade gledati na njih s radošću i strahopoštovanjem“. Nažalost po laodikejski adventizam, nisu oni ti koji se bude iz svoje obamrlosti pri glasnom pokliču trećeg anđela, jer to je nedeljni zakon, a to je za adventizam mnogo prekasno da bi se probudio. Radnici jedanaestoga časa bude se iz svoje „obamrlosti“ „pri glasnom pokliču anđela koji se pridružuje trećem anđelu“ prilikom uskoro dolazećeg nedeljnog zakona. Od 2024. godine, „istine koje su vekovima bile neviđene i zanemarivane“ plamtile su „sa obasjanih stranica Božje svete Reči“.
In Isaiah 22:22 Eliakim is given a key, and in Matthew 16 Peter is given the keys to the kingdom.
У Исаији 22:22 Елијакиму је дат кључ, а у Матеју 16 Петру су дати кључеви царства.
And the key of the house of David will I lay upon his shoulder; so he shall open, and none shall shut; and he shall shut, and none shall open. Isaiah 22:22.
И кључ дома Давидовог метнућу на његово раме; те ће он отворити, и нико неће затворити; и затвориће, и нико неће отворити. Исаија 22:22.
The “key” is given to Philadelphia, for that is the only other place in the Scriptures the key of opening and shutting is referenced.
„Кључ“ је дат Филаделфији, јер је то једино друго место у Писму где се помиње кључ отварања и затварања.
And to the angel of the church in Philadelphia write; These things saith he that is holy, he that is true, he that hath the key of David, he that openeth, and no man shutteth; and shutteth, and no man openeth; I know thy works: behold, I have set before thee an open door, and no man can shut it: for thou hast a little strength, and hast kept my word, and hast not denied my name. Revelation 3:7, 8.
И анђелу цркве у Филаделфији напиши: Ово говори Свети, Истинити, Онај који има кључ Давидов, који отвара, и нико не затвара; и затвара, и нико не отвара: Знам твоја дела; ево, поставих пред тобом отворена врата, и нико их не може затворити; јер имаш мало снаге, и одржао си моју реч, и ниси се одрекао имена мога. Откривење 3:7, 8.
At the last interaction with the quibbling Jews, Christ raised a question that the Jews could not answer.
При последњем сусрету са зановетљивим Јеврејима, Христос је поставио питање на које Јевреји нису могли да одговоре.
While the Pharisees were gathered together, Jesus asked them, Saying, What think ye of Christ? whose son is he? They say unto him, The Son of David. He saith unto them, How then doth David in spirit call him Lord, saying, The Lord said unto my Lord, Sit thou on my right hand, till I make thine enemies thy footstool? If David then call him Lord, how is he his son?
А када се фарисеји беху сабрали, Исус их упита говорећи: Шта мислите о Христу? Чији је син? Рекоше му: Син Давидов. Рече им: Како га онда Давид духом назива Господом, говорећи: Рече Господ Господу мојему: Седи мени с десне стране, док положим непријатеље твоје подножјем ногама твојим? Ако га, дакле, Давид назива Господом, како му је син?
And no man was able to answer him a word, neither durst any man from that day forth ask him any more questions. Matthew 22:41–46.
И нико му не могаше одговорити ни речи; нити се ико од тога дана усуди да Му више постави иједно питање. Матеј 22:41–46.
The Jews were unable to understand the prophetic relationship of David and Christ, for they lacked the prophetic keys to understand the biblical language of line upon line. Christ ended His interaction with the Jews by identifying their blindness was based upon their inability to correctly divide the Word of truth. He had identified that if you understood Moses, you would understand Christ, but they did not understand the Scriptures they claimed to uphold and defend.
Јевреји нису били у стању да разумеју пророчки однос између Давида и Христа, јер им је недостајао пророчки кључ за разумевање библијског језика, ред по ред. Христос је окончао Своје општење с Јеврејима указујући да се њихова слепоћа заснива на њиховој неспособности да право управљају речју истине. Он је указао да, ако бисте разумели Мојсија, разумели бисте и Христа; али они нису разумели Писма за која су тврдили да их подржавају и бране.
The “key” of the “house of David” was given to the Millerites, who were the church of Philadelphia. The “key” was a reformatory movement that was represented by open and shut doors. From 1798 unto 1863 the Millerite movement went from the experience of Philadelphia unto the experience of Laodicea, while going from a movement unto a church. A door opened and a door closed on April 19, 1844, as a door opened and a door closed on October 22, 1844, as a door opened and a door closed in 1863.
„Кључ“ „дома Давидовог“ био је дат милеритима, који су били црква у Филаделфији. Тај „кључ“ био је реформаторски покрет који је био представљен отвореним и затвореним вратима. Од 1798. до 1863. године милеритски покрет прелазио је из искуства Филаделфије у искуство Лаодикије, док је од покрета постајао црква. Једна врата су се отворила и једна врата су се затворила 19. априла 1844, као што су се једна врата отворила и једна врата затворила 22. октобра 1844, као што су се једна врата отворила и једна врата затворила 1863. године.
Eliakim had a key, but Peter was given “keys.” The key in the singular was the shut door of 1844.
Елијаким је имао кључ, али Петру су били дати „кључеви“. Кључ у једнини била су затворена врата из 1844. године.
“The subject of the sanctuary was the key which unlocked the mystery of the disappointment of 1844. It opened to view a complete system of truth, connected and harmonious, showing that God’s hand had directed the great advent movement and revealing present duty as it brought to light the position and work of His people.” The Great Controversy, 423.
„Предмет светилишта био је кључ који је откључао тајну разочарања из 1844. године. Он је отворио погледу целовит систем истине, повезан и складан, показујући да је Божја рука управљала великим адвентним покретом и откривајући садашњу дужност тиме што је изнео на видело положај и дело Његовог народа.“ Велика борба, 423.
The subject of the sanctuary was the key that unlocked the shut door of 1844, but Peter was also given the keys of the kingdom.
Предмет Светилишта био је кључ који је откључао затворена врата 1844. године, али и Петру су били дати кључеви царства.
And Jesus answered and said unto him, Blessed art thou, Simon Barjona: for flesh and blood hath not revealed it unto thee, but my Father which is in heaven. And I say also unto thee, That thou art Peter, and upon this rock I will build my church; and the gates of hell shall not prevail against it. And I will give unto thee the keys of the kingdom of heaven: and whatsoever thou shalt bind on earth shall be bound in heaven: and whatsoever thou shalt loose on earth shall be loosed in heaven. Matthew 16:17–19.
А Исус одговори и рече му: Благо теби, Симоне, сине Јонин; јер ти то није открило тело и крв, него Отац мој који је на небесима. А и ја теби кажем: ти си Петар, и на овом камену сазидаћу цркву своју, и врата пакла неће је надвладати. И даћу ти кључеве Царства небескога; и што год свежеш на земљи биће свезано на небесима; и што год разрешиш на земљи биће разрешено на небесима. Матеј 16:17–19.
Line upon line, Philadelphia, the last covenant bride as represented by Peter, is given the key of the house of David as well as the keys to the kingdom of heaven. The key of the house of David is the last subject Jesus interacted with the Pharisees over.
Ред по ред, Филаделфији, последњој заветној невести представљеној у Петру, дат је кључ дома Давидовог, као и кључеви Царства небеског. Кључ дома Давидовог јесте последња тема око које је Исус ступио у расправу са фарисејима.
While the Pharisees were gathered together, Jesus asked them, Saying, What think ye of Christ? whose son is he? They say unto him, The Son of David. He saith unto them, How then doth David in spirit call him Lord, saying, The Lord said unto my Lord, Sit thou on my right hand, till I make thine enemies thy footstool? If David then call him Lord, how is he his son?
А када се фарисеји беху окупили, Исус их упита говорећи: Шта мислите о Христу? чији је син? Рекоше му: Син Давидов. Рече им: Како га, дакле, Давид духом назива Господом, говорећи: Рече Господ Господу мојему: Седи мени с десне стране, док положим непријатеље твоје за подножје ногама твојим? Ако га, дакле, Давид назива Господом, како му је син?
And no man was able to answer him a word, neither durst any man from that day forth ask him any more questions. Matthew 22:41–46.
И нико не могаше да Му одговори ни речи; нити се ко усуди од тога дана да Га више ишта запита. Матеј 22:41–46.
The subject of David and his Lord is exactly where Peter begins at Pentecost in the upper room at the third hour. The subject that closed the door of interaction between the Pharisees and Christ is the key Peter used to open the door of the upper room at Pentecost.
Тема о Давиду и његовом Господу јесте управо оно чиме Петар започиње на Педесетницу у горњој соби о трећем часу. Тема која је затворила врата општења између фарисеја и Христа јесте кључ којим се Петар послужио да отвори врата горње собе на Педесетницу.
For David is not ascended into the heavens: but he saith himself, The Lord said unto my Lord, Sit thou on my right hand, Until I make thy foes thy footstool. Therefore let all the house of Israel know assuredly, that God hath made that same Jesus, whom ye have crucified, both Lord and Christ.
Јер Давид не узиђе на небеса; него сам говори: Рече Господ Господу мојему: Седи мени с десне стране, док положим непријатеље твоје за подножје ногама твојим. Стога нека поуздано зна сав дом Израиљев да је Бог учинио и Господом и Христом тога истога Исуса, кога ви распесте.
Now when they heard this, they were pricked in their heart, and said unto Peter and to the rest of the apostles, Men and brethren, what shall we do?
А када то чуше, потресоше се у срцу, и рекоше Петру и осталим апостолима: Људи и браћо, шта да чинимо?
Then Peter said unto them, Repent, and be baptized every one of you in the name of Jesus Christ for the remission of sins, and ye shall receive the gift of the Holy Ghost. For the promise is unto you, and to your children, and to all that are afar off, even as many as the Lord our God shall call. And with many other words did he testify and exhort, saying, Save yourselves from this untoward generation. Then they that gladly received his word were baptized: and the same day there were added unto them about three thousand souls. Acts 2:34–41.
Тада им Петар рече: Покајте се, и нека се сваки од вас крсти у име Исуса Христа за опроштење грехова; и примићете дар Светога Духа. Јер је обећање за вас, и за децу вашу, и за све који су далеко, колико год их призове Господ Бог наш. И многим другим речима сведочаше и опомињаше, говорећи: Спасите се од овога поквареног нараштаја. Тада се крстише они који радо примише његову реч; и у тај дан придода им се око три хиљаде душа. Дела апостолска 2:34–41.
Peter had the keys to bind or loose, and when he did so, heaven was in agreement with Peter’s action. Peter represents Divinity and humanity working together to unseal the truths of God’s Word. When those truths are unsealed, they are represented as knowledge.
Петар је имао кључеве да свезује или разрешује, и када је то чинио, небо је било сагласно са Петровим поступком. Петар представља Божанство и човечанство који заједно делују како би скинули печат са истина Божје Речи. Када се те истине отпечате, оне се представљају као знање.
“The key of knowledge in Christ’s day had been taken away by those who should have held it to unlock the treasure house of wisdom in the Old Testament Scriptures. The rabbis and teachers had virtually shut up the kingdom of heaven from the poor and the afflicted, and left them to perish. In His discourses Christ did not bring many things before them at once, lest He might confuse their minds. He made every point clear and distinct. He did not disdain the repetition of old and familiar truths in prophecies if they would serve His purpose to inculcate ideas.
„Кључ знања у Христово доба био је одузет од оних који су га, да откључају ризницу мудрости у старозаветним Писмима, требало да држе. Рабини и учитељи су, у суштини, затворили царство небеско сиромашнима и невољнима, и оставили их да пропадну. У Својим беседама Христос им није износио многе ствари одједном, да не би помео њихов ум. Сваку је тачку чинио јасном и разговетном. Није презирао понављање старих и познатих истина у пророштвима ако би оне служиле Његовој намери да усади идеје.“
“Christ was the originator of all the ancient gems of truth. Through the work of the enemy these truths had been displaced. They had been disconnected from their true position, and placed in the framework of error. Christ’s work was to readjust and establish the precious gems in the framework of truth. The principles of truth which had been given by Himself to bless the world had, through Satan’s agency, been buried and had apparently become extinct. Christ rescued them from the rubbish of error, gave them a new, vital force, and commanded them to shine as precious jewels, and stand fast forever.
„Hristos je bio Začetnik svih drevnih dragulja istine. Delovanjem neprijatelja, ove istine bile su potisnute. Bile su odvojene od svog pravog mesta i stavljene u okvir zablude. Hristovo delo bilo je da ponovo uskladi i učvrsti dragocene dragulje u okviru istine. Načela istine koja je On sam dao da blagoslove svet, bila su, posredstvom sotonskog delovanja, zatrpana i naizgled iščezla. Hristos ih je izbavio iz ruševina zablude, dao im novu, životnu silu i naložio im da svetle kao dragoceni dragulji i da ostanu postojana zauvek.“
“Christ Himself could use any of these old truths without borrowing the smallest particle, for He had originated them all. He had cast them into the minds and thoughts of each generation, and when He came to our world He rearranged and vitalized the truths which had become dead, making them more forcible for the benefit of future generations. It was Jesus Christ who had the power of rescuing the truths from the rubbish, and again giving them to the world with more than their original freshness and power.” Manuscript Releases, volume 13, 240, 241.
„Сам Христос могао је да употреби било коју од ових старих истина, а да не позајми ни најмању честицу, јер је Он све њих био зачео. Он их је утискивао у умове и мисли сваког нараштаја, а када је дошао на наш свет, преуредио је и оживео истине које су постале мртве, чинећи их снажнијима на корист будућих нараштаја. Исус Христос је био Тај који је имао силу да избави истине из рушевина и да их поново да свету са више него њиховом првобитном свежином и силом.“ Manuscript Releases, volume 13, 240, 241.
Peter’s keys were to bind and to loose, and Peter represents the last Christian bride, who are the one hundred and forty-four thousand. The binding message of Peter represented in the witness of the one hundred and forty-four thousand is the sealing. The loosing message of Peter in the witness of the one hundred and forty-four thousand is Islam of the third woe.
Петрови кључеви били су да везују и да разрешују, а Петар представља последњу хришћанску невесту, која је сто четрдесет и четири хиљаде. Порука везивања Петра, представљена у сведочанству сто четрдесет и четири хиљаде, јесте запечаћење. Порука разрешивања Петра у сведочанству сто четрдесет и четири хиљаде јесте ислам трећег аваја.
“I then saw the third angel. Said my accompanying angel, ‘Fearful is his work. Awful is his mission. He is the angel that is to select the wheat from the tares, and seal, or bind, the wheat for the heavenly garner. These things should engross the whole mind, the whole attention.’” Early Writings, 119.
„Тада сам видела трећег анђела. Мој анђео пратилац рече: ‘Страшно је његово дело. Узвишена и страховита је његова мисија. Он је анђео који треба да одвоји пшеницу од кукоља и да запечати, односно свеже, пшеницу за небеску житницу. Ове ствари треба да заокупе сав ум, сву пажњу.’“ Early Writings, 119.
The wheat that are bound are represented by the first fruit wheat offering of Pentecost, that as a wave offering would represent the lifting up of the ensign of the one hundred and forty-four thousand. The sealing of God’s people is Peter’s internal message, that occurs during the history of Islam of the third woe that is progressively loosed from 9/11 onward.
Снопови пшенице који су повезани представљени су приносом првине пшенице о Педесетници, који би, као принос за потресање, представљао подизање заставе сто четрдесет и четири хиљаде. Печаћење Божјег народа јесте Петрова унутрашња порука, која се одиграва током историје ислама трећег јао, који се поступно ослобађа од 11. септембра надаље.
And after these things I saw four angels standing on the four corners of the earth, holding the four winds of the earth, that the wind should not blow on the earth, nor on the sea, nor on any tree. And I saw another angel ascending from the east, having the seal of the living God: and he cried with a loud voice to the four angels, to whom it was given to hurt the earth and the sea, Saying, Hurt not the earth, neither the sea, nor the trees, till we have sealed the servants of our God in their foreheads. Revelation 7:1–3.
И после овога видех четири анђела где стоје на четири угла земље, држећи четири ветра земаљска, да ветар не дува на земљу, ни на море, ни на иједно дрво. И видех другога анђела где узлази од истока сунчанога, који имаше печат Бога живога; и повика силним гласом ка четири анђела, којима беше дано да кваре земљу и море, говорећи: Не кварите ни земље, ни мора, ни дрвета, док не запечатимо слуге Бога нашега на челима њиховим. Откривење 7:1–3.
Those four winds that are restrained during the binding of God’s people were released at 9/11, and then restrained by George Bush the lesser. The external message of Peter is Islam, and the loosening and the restraining if Islam is the external message that runs through the sealing time. Peter’s humanity is connected with Divinity, for the keys given to him represent agreement between heaven and earth.
Та четири ветра, која су задржана током запечаћења Божјег народа, била су пуштена 11. септембра, а затим их је задржао Џорџ Буш млађи. Спољашња порука Петра јесте ислам, а попуштање и задржавање ислама јесте спољашња порука која се провлачи кроз време запечаћења. Петрова човечност повезана је с Божанством, јер кључеви који су му дати представљају сагласност између неба и земље.
We will continue this study in the next article.
Наставићемо ово проучавање у следећем чланку.
“The darkness of the evil one encloses those who neglect to pray. The whispered temptations of the enemy entice them to sin; and it is all because they do not make use of the privileges that God has given them in the divine appointment of prayer. Why should the sons and daughters of God be reluctant to pray, when prayer is the key in the hand of faith to unlock heaven’s storehouse, where are treasured the boundless resources of Omnipotence? Without unceasing prayer and diligent watching we are in danger of growing careless and of deviating from the right path. The adversary seeks continually to obstruct the way to the mercy seat, that we may not by earnest supplication and faith obtain grace and power to resist temptation.
„Тама злога обавија оне који занемарују молитву. Шапатом изречена искушења непријатеља маме их на грех; и све је то зато што не користе предности које им је Бог дао у божанској установи молитве. Зашто би синови и кћери Божје оклевали да се моле, кад је молитва кључ у руци вере којим се отвара небеска ризница, где се чувају безгранична богатства Свемоћи? Без непрестане молитве и будног бдења у опасности смо да постанемо немарни и да скренемо с правог пута. Противник непрестано настоји да запречи пут ка престолу милости, да усрдном молбом и вером не бисмо задобили благодат и силу да се одупремо искушењу.“
“There are certain conditions upon which we may expect that God will hear and answer our prayers. One of the first of these is that we feel our need of help from Him. He has promised, ‘I will pour water upon him that is thirsty, and floods upon the dry ground.’ Isaiah 44:3. Those who hunger and thirst after righteousness, who long after God, may be sure that they will be filled. The heart must be open to the Spirit’s influence, or God’s blessing cannot be received.
„Постоје извесни услови под којима можемо очекивати да ће Бог чути и услишити наше молитве. Један од првих међу њима јесте да осећамо своју потребу за Његовом помоћи. Он је обећао: ‘Јер ћу излити воду на жеднога и потоке на суху земљу.’ Исаија 44:3. Они који гладују и жедне за правдом, који чезну за Богом, могу бити сигурни да ће се наситити. Срце мора бити отворено за утицај Духа, иначе се Божји благослов не може примити.“
“Our great need is itself an argument and pleads most eloquently in our behalf. But the Lord is to be sought unto to do these things for us. He says, ‘Ask, and it shall be given you.’ And ‘He that spared not His own Son, but delivered Him up for us all, how shall He not with Him also freely give us all things?’ Matthew 7:7; Romans 8:32.
„Наша велика потреба сама по себи представља аргумент и најречитије заступа нашу ствар. Али Господа треба молити да нам учини ово. Он каже: ‘Иштите, и даће вам се.’ И: ‘Који Свога Сина не поштеде, него Га предаде за све нас, како, дакле, да нам с Њиме све не дарује?’ Матеј 7:7; Римљанима 8:32.“
“If we regard iniquity in our hearts, if we cling to any known sin, the Lord will not hear us; but the prayer of the penitent, contrite soul is always accepted. When all known wrongs are righted, we may believe that God will answer our petitions. Our own merit will never commend us to the favor of God; it is the worthiness of Jesus that will save us, His blood that will cleanse us; yet we have a work to do in complying with the conditions of acceptance.
„Ако безакоње гледамо у својим срцима, ако се држимо било ког познатог греха, Господ нас неће услишити; али молитва покајничке, скрушене душе увек се прима. Када се исправе сва позната зла, можемо веровати да ће Бог одговорити на наше молбе. Наша сопствена заслуга никада нас неће препоручити Божјој наклоности; достојност Исуса јесте оно што ће нас спасти, Његова крв је оно што ће нас очистити; ипак, и ми имамо дело које треба да извршимо испуњавајући услове прихватања.“
“Another element of prevailing prayer is faith. ‘He that cometh to God must believe that He is, and that He is a rewarder of them that diligently seek Him.’ Hebrews 11:6. Jesus said to His disciples, ‘What things soever ye desire, when ye pray, believe that ye receive them, and ye shall have them.’ Mark 11:24. Do we take Him at His word?” Steps to Christ, 94–96.
„Још један чинилац истрајне молитве јесте вера. ‘А без вере није могуће угодити Богу; јер онај који приступа Богу треба да верује да Он постоји и да награђује оне који Га усрдно траже.’ Јеврејима 11:6. Исус је рекао Својим ученицима: ‘Зато вам кажем: све што иштете у својој молитви, верујте да ћете примити; и биће вам.’ Марко 11:24. Да ли Му верујемо на Његову реч?” Пут Христу, 94–96.
“Here is a lesson for young men who profess to be servants of God, bearing His message, who are exalted in their own estimation. They can trace nothing remarkable in their experience, as could Elijah, yet they feel above performing duties which to them appear menial. They will not come down from their ministerial dignity to do needful service, fearing that they will be doing the work of a servant. All such should learn from the example of Elijah. His word locked the treasures of heaven, the dew and rain, from the earth three years. His word alone was the key to unlock heaven and bring showers of rain. He was honored of God as he offered his simple prayer in the presence of the king and the thousands of Israel, in answer to which fire flashed from heaven and kindled the fire upon the altar of sacrifice. His hand executed the judgment of God in slaying eight hundred and fifty priests of Baal; and yet, after the exhausting toil and most signal triumph of the day, he who could bring clouds and rain and fire from heaven was willing to perform the service of a menial and run before the chariot of Ahab in the darkness and in the wind and rain to serve the sovereign whom he had not feared to rebuke to his face because of his sins and crimes. The king passed within the gates. Elijah wrapped himself in his mantle and lay upon the bare earth.” Testimonies, volume 3, 287.
„Ево поуке за младе људе који тврде да су Божје слуге, да носе Његову поруку, и који су узвишени у сопственој оцени. Они у свом искуству не могу указати ни на шта нарочито, као што је могао Илија, а ипак сматрају да су изнад вршења дужности које им изгледају ниске. Они неће да сиђу са свога проповедничког достојанства да би извршили потребну службу, бојећи се да би тиме обављали посао слуге. Сви такви треба да уче из Илијиног примера. Његова реч затворила је ризнице неба, росу и кишу, од земље за три године. Само је његова реч била кључ да се небо отвори и донесе пљускове кише. Бог га је почастио док је узносио своју једноставну молитву у присуству цара и хиљада Израиљаца, као одговор на коју је огањ синуо с неба и запалио жртву на жртвенику. Његова рука извршила је Божји суд погубивши осам стотина и педесет Валових свештеника; па ипак, после исцрпљујућег труда и најславније победе тога дана, он, који је могао да донесе облаке и кишу и огањ с неба, био је вољан да изврши службу најамника и да трчи пред Ахавовим колима у тами и по ветру и киши, да послужи владару кога се није бојао да укори у лице због његових греха и злочина. Цар је прошао кроз капију. Илија се увио у свој плашт и легао на голу земљу.“ Testimonies, volume 3, 287.