In William Miller’s dream, the “bustle” at the beginning, when the people began to trouble the jewels was preceded by Miller assembling the jewels and calling “come and see.” Christ as the dirt brush man, uses the broom to sweep out the rubbish, assemble the jewels in a much larger casket, and He then called Miller to “come and see.” When Christ begins His broom-work, the room is empty, for Miller recorded that a “door opened, and a man entered the room, when the people all left it; and he, having a dirt brush in his hand, opened the windows, and began to brush the dirt and rubbish from the room.”
U snu Vilijama Milera, „vreva” na početku, kada su ljudi počeli da uznemiravaju dragulje, bila je prethodno uslovljena time što je Miler sabrao dragulje i pozvao: „dođite i vidite.” Hristos, kao čovek sa četkom za prašinu, koristi metlu da pomete otpatke, sabere dragulje u mnogo veći kovčežić, a zatim je pozvao Milera: „dođi i vidi.” Kada Hristos započne svoje delo metle, soba je prazna, jer je Miler zabeležio da su se „vrata otvorila, i jedan čovek je ušao u sobu, kada ju je sav narod napustio; i on, držeći u ruci četku za prašinu, otvorio je prozore i počeo da četka prljavštinu i otpatke iz sobe.”
The dirt brush man enters the room when all the people had left it. In 2023, the dirt brush man entered the empty room, for the movement of the one hundred and forty-four thousand had been shattered and scattered. The truths represented by Habakkuk’s Tables of 2012 was buried in rubbish, and the room was empty. The dirt brush man is He who came after John the Baptist, who John said had a fan, and that He would use that fan to thoroughly purge His floor.
Човек са четком за прашину улази у просторију када су је сви људи напустили. Године 2023, човек са четком за прашину ушао је у празну просторију, јер је покрет сто четрдесет и четири хиљаде био разбијен и расејан. Истине представљене Авакумовим Таблицама из 2012. биле су затрпане смећем, и просторија је била празна. Човек са четком за прашину јесте Онај који је дошао после Јована Крститеља, за кога је Јован рекао да има вејачу, и да ће том вејачом темељно очистити своје гумно.
I indeed baptize you with water unto repentance: but he that cometh after me is mightier than I, whose shoes I am not worthy to bear: he shall baptize you with the Holy Ghost, and with fire: Whose fan is in his hand, and he will thoroughly purge his floor, and gather his wheat into the garner; but he will burn up the chaff with unquenchable fire. Then cometh Jesus from Galilee to Jordan unto John, to be baptized of him. Matthew 3:11–13.
Ја вас, дакле, крштавам водом за покајање; али Онај који за мном долази јачи је од мене, коме ја нисам достојан ни обућу носити; Он ће вас крстити Духом Светим и огњем; Његова је лопата у руци Његовој, и Он ће добро очистити гумно Своје, и сабраће пшеницу Своју у житницу; а плеву ће сажећи огњем неугасивим. Тада дође Исус из Галилеје на Јордан к Јовану, да га он крсти. Матеј 3:11–13.
Galilee is a symbol of a turning point, and the point on the Jordan where Jesus came to be baptized is named Bethabara, and it means “the ferry crossing,” and it marks the place where ancient Israel crossed over to the Promised Land. When Jesus was baptized, He then became Jesus Christ. Galilee, Jordan, Bethabara and Jesus becoming the Christ are all emphasizing a change of dispensation, which is also what a door represents, especially for Philadelphians who are given the key of the open and shut door.
Галилеја је символ прекретнице, а место на Јордану где је Исус дошао да буде крштен назива се Витавара, и то значи „прелаз скелом“, и означава место где је древни Израел прешао у Обећану земљу. Када је Исус био крштен, тада је постао Исус Христос. Галилеја, Јордан, Витавара и Исусово постајање Христом — све то наглашава промену диспензације, што је уједно и оно што врата представљају, нарочито за Филаделфијце којима је дат кључ отворених и затворених врата.
And to the angel of the church in Philadelphia write; These things saith he that is holy, he that is true, he that hath the key of David, he that openeth, and no man shutteth; and shutteth, and no man openeth; I know thy works: behold, I have set before thee an open door, and no man can shut it: for thou hast a little strength, and hast kept my word, and hast not denied my name. Revelation 3:7, 8.
И анђелу цркве у Филаделфији напиши: Ово говори Свети, Истинити, Онај који има кључ Давидов, који отвара, и нико не затвара; и затвара, и нико не отвара: Знам твоја дела; ево, поставио сам пред тобом отворена врата, и нико их не може затворити; јер имаш мало силе, и одржао си моју реч, и ниси се одрекао мога имена. Откривење 3:7, 8.
When Christ “opened” the “door” and “entered the room,” the room was “His room,” for He thoroughly purges “His floor.” If it is His floor, it is His room.
Када је Христос „отворио“ „врата“ и „ушао у собу“, та соба је била „Његова соба“, јер Он темељно чисти „Свој под“. Ако је то Његов под, то је Његова соба.
“At Capernaum Jesus dwelt in the intervals of His journeys to and fro, and it came to be known as ‘His own city.’ It was on the shores of the Sea of Galilee, and near the borders of the beautiful plain of Gennesaret, if not actually upon it.” The Desire of Ages, 252.
„У Капернауму је Исус боравио у размацима између Својих путовања тамо и амо, те је он постао познат као „Његов град“. Налазио се на обалама Галилејског мора, и близу граница дивне генисаретске равнице, ако не и управо на њој.“ Чежња векова, 252.
He enters His room to gather His wheat and to gather and burn the tares. The change of dispensation represented by Galilee, Jordan, Bethabara, the baptism, the transition from John to Jesus aligns with the transition of the church militant of Laodicea unto the church triumphant of Philadelphia. He entered His room in July of 2023. Miller had closed his eyes in the bustle of July 18, 2020, and when he opened his eyes, the room was empty of people; truth was buried beneath error, and then the dirt brush man opened the windows and began to sweep the rubbish out.
Он улази у Своју одају да сабере Своју пшеницу и да сакупи и спали кукољ. Промена раздобља представљена Галилејом, Јорданом, Витаваром, крштењем, прелазом са Јована на Исуса, подудара се са прелазом ратујуће цркве Лаодикије у победоносну цркву Филаделфије. Он је ушао у Своју одају у јулу 2023. Милер је склопио очи у вреви 18. јула 2020, и када је отворио очи, одаја је била празна од људи; истина је била затрпана под заблудом, а затим је човек са четком за прашину отворио прозоре и почео да износи напоље смеће.
“‘Whose fan is in His hand, and He will throughly purge His floor, and gather His wheat into the garner.’ Matthew 3:12. This was one of the times of purging. By the words of truth, the chaff was being separated from the wheat. Because they were too vain and self-righteous to receive reproof, too world-loving to accept a life of humility, many turned away from Jesus. Many are still doing the same thing. Souls are tested today as were those disciples in the synagogue at Capernaum. When truth is brought home to the heart, they see that their lives are not in accordance with the will of God. They see the need of an entire change in themselves; but they are not willing to take up the self-denying work. Therefore they are angry when their sins are discovered. They go away offended, even as the disciples left Jesus, murmuring, ‘This is an hard saying; who can hear it?’” The Desire of Ages, 392.
„„Којему је лопата у руци Његовој, и Он ће добро очистити гумно Своје, и скупиће пшеницу Своју у житницу.“ Матеј 3:12. Ово је било једно од времена прочишћавања. Речима истине, кукољ се одвајао од пшенице. Зато што су били сувише сујетни и самоправедни да приме укор, сувише љубитељи света да прихвате живот понизности, многи су се одвратили од Исуса. Многи и данас чине исто. Душе се данас испитују као што су се испитивали и они ученици у синагоги у Капернауму. Када се истина приведе срцу, они увиђају да њихов живот није у складу с вољом Божјом. Они увиђају потребу за потпуном променом у себи; али нису вољни да се прихвате дела самоодрицања. Зато се гневе када се њихови греси открију. Одлазе увређени, као што су и ученици оставили Исуса, мрмљајући: „Ово је тврда беседа; ко је може слушати?““ Чежња векова, 392.
On the last day of 2023, which touches the first day of 2024, the Lion of the tribe of Judah began to progressively unseal the revelation of Himself. In accordance with the three-step testing process of Daniel twelve’s unsealing, there would then be three tests, represented as “purified, made white and tried.”
Последњег дана 2023. године, који се дотиче првог дана 2024. године, Лав из племена Јудина почео је да постепено скида печате са откривења о самоме Себи. У складу са тростепеним процесом испитивања при распечаћивању из дванаесте главе Данила, тада би постојала три испита, представљена као „очишћени, убељени и окушани“.
And he said, Go thy way, Daniel: for the words are closed up and sealed till the time of the end. Many shall be purified, and made white, and tried; but the wicked shall do wickedly: and none of the wicked shall understand; but the wise shall understand. Daniel 12:9, 10.
И рече: Иди својим путем, Данило, јер су ове речи затворене и запечаћене до времена краја. Многи ће се очистити, и убелити, и бити окушани; а безбожници ће чинити безбожно; и нико од безбожника неће разумети, али ће мудри разумети. Данило 12:9, 10.
The first angel represents purification, as the convicted sinner places his sins upon the sacrifice in the courtyard, where he is justified by the blood.
Први анђео представља очишћење, док осведочени грешник полаже своје грехе на жртву у дворишту, где се оправдава крвљу.
The blood is then taken into the holy place where the sanctification process of holiness is represented as being made white through the washing of the blood from the courtyard. Righteousness is there manifested in those who overcome with the blood and the word of their testimony.
Крв се затим уноси у свето место, где је процес посвећења светости представљен као учињен белим прањем крвљу из дворишта. Ту се праведност пројављује у онима који побеђују крвљу и речју свога сведочанства.
They are then tried, and in the latter days they are found to be ten times better than all the other wise men of Babylon. The third test is where they are glorified in the Most Holy Place and distinguished from the other class of professed wise men. That third test is the Sunday law, and the first test is the first angel’s call to return to the foundations, for in the next step the temple is erected. That next step is the second angel’s separation message, which is followed by the litmus test of the third angel.
Затим бивају испитани, и у последњим данима налази се да су десет пута бољи од свих осталих мудраца Вавилона. Трећа проба јесте она у којој су прослављени у Светињи над светињама и издвојени од друге класе наводно мудрих људи. Та трећа проба јесте закон о недељи, а прва проба јесте позив првог анђела на повратак темељима, јер се у следећем кораку подиже храм. Тај следећи корак јесте порука раздвајања другог анђела, за којом следи одлучујућа проба трећег анђела.
In 2023, the first angel arrived as He had done on August 11, 1840, when he came down with a message of Islam of the second woe. He came down as He had done at 9/11, with a message of Islam of the third woe, and the call to return to the old paths. The foundations of Millerite history were set up once the message of the second woe was fulfilled on August 11, 1840. The angel of Revelation chapter ten then descended, thus typifying the descent of the angel of Revelation chapter eighteen and the arrival of the third woe.
Godine 2023, prvi anđeo je sišao kao što je to učinio 11. avgusta 1840, kada je sišao s porukom islama drugog teško. Sišao je kao što je to učinio 11. septembra, s porukom islama trećeg teško i s pozivom na povratak starim stazama. Temelji mileritske istorije bili su postavljeni kada je poruka drugog teško bila ispunjena 11. avgusta 1840. Tada je sišao anđeo iz desetog poglavlja Otkrivenja, čime je predočen silazak anđela iz osamnaestog poglavlja Otkrivenja i dolazak trećeg teško.
Josiah Litch is the historical figured associated with the foundations being established on August 11, 1840. The name “Josiah” means “the foundation of God,” and king Josiah in sacred history represents Josiah’s reformation, which included the discovery of the curse of Moses, buried among the rubbish in the sanctuary, just as Miller’s jewels were buried in the room.
Јосија Лич је историјска личност повезана са темељима који су положени 11. августа 1840. Име „Јосија“ значи „темељ Божји“, а цар Јосија у светој историји представља Јосијину реформу, која је обухватала откриће Мојсијевог проклетства, затрпаног међу рушевинама у светињи, као што су Милерови драгуљи били закопани у соби.
King Josiah died at Megiddo, which is Armageddon of Revelation chapter sixteen. The reformation of Josiah was a fulfillment of the prophecy set forth by the disobedient prophet, when Jeroboam set up the two altars in Bethel and Dan. That disobedient prophet died between the ass and the lion. King Josiah had been predicted, by name, and his reformation was part of the prediction, which included that the future king Josiah would beat down the very altar where the disobedient prophet confronted the wicked king Jeroboam.
Цар Јосија погинуо је код Мегида, што је Армагедон из шеснаесте главе Откривења. Јосијина реформација била је испуњење пророчанства које је изрекао непослушни пророк, када је Јеровоам подигао два жртвеника у Ветиљу и Дану. Тај непослушни пророк умро је између магарца и лава. Цар Јосија био је проречен по имену, а његова реформација била је део тог пророчанства, које је укључивало да ће будући цар Јосија оборити управо онај жртвеник код којега се непослушни пророк супротставио опаком цару Јеровоаму.
Josiah means the foundation of God, and king Josiah fulfilled the prediction given about 340 years before his reign. He led out in a revival and reformation that ultimately arrived at the altar where the prophet from Judah confronted king Jeroboam. Once there, Josiah smashed the altar down, as the prophecy said he would do. Those two altars of Jeroboam were purposeful counterfeits of the temple in Jerusalem, even to the depth that Jeroboam instituted counterfeit feast days. In doing so, he was simply doing what Aaron did with the golden calf. Aaron’s rebellion was at the foundation of ancient Israel’s sacred history. It occurred when Moses was receiving the Law, which is the foundation of God’s government.
Јосија значи темељ Божји, и цар Јосија је испунио предсказање дато око 340 година пре његове владавине. Он је предводио пробуђење и реформу која је најзад стигла до олтара на коме се пророк из Јуде суочио са царем Јеровоамом. Када је стигао тамо, Јосија је разорио олтар, као што је пророштво рекло да ће учинити. Та два Јеровоамова олтара била су намерни фалсификати храма у Јерусалиму, и то до те мере да је Јеровоам установио лажне празничне дане. Чинећи то, он је једноставно чинио оно што је Арон учинио са златним телетом. Аронова побуна била је у самом темељу свете историје древног Израиља. Догодила се док је Мојсије примао Закон, који је темељ Божје владавине.
Aaron’s rebellion was a foundational rebellion, and it was repeated when Jeroboam founded the ten northern tribes as Israel. Moses rebuked Aaron, and Moses is the alpha, or foundation in relation to Christ the omega. Aaron and Moses represent two classes in the foundational rebellion and a third class are the heroes who stood with Moses—the Levites. King Jeroboam and the prophet from Judah are the two classes in the foundation rebellion of the northern kingdom, and once again the Levites are the heroes.
Аронова побуна била је темељна побуна, и поновила се када је Јеровоам утемељио десет северних племена као Израиљ. Мојсије је укорио Арона, а Мојсије је алфа, односно темељ у односу на Христа, омегу. Арон и Мојсије представљају две класе у темељној побуни, а трећа класа су јунаци који су стали уз Мојсија — Левити. Цар Јеровоам и пророк из Јуде јесу две класе у темељној побуни северног царства, а Левити су, још једном, јунаци.
At Jeroboam’s foundational rebellion the prophet from Judah rebukes him and prophesies of a king that would be named “the foundation of God”—Josiah. The fulfillment of the predicted reformation included that when Josiah began his revival and reformation, the curse of Moses was discovered, and the reading of the sacred words of Moses empowered a revival and reformation that had already begun. Josiah, clearly a prophetic symbol, represents a revival and reformation that is empowered when a prophecy from the writings of Moses is discovered.
При Јеровоамовој темељној побуни, пророк из Јуде прекорева га и прориче о цару који ће се звати „темељ Божји“ — Јосија. Испуњење предсказане реформе укључивало је то да је, када је Јосија започео своје оживљење и реформу, било откривено Мојсијево проклетство, а читање светих Мојсијевих речи оснажило је оживљење и реформу која је већ била отпочела. Јосија, јасно пророчки симбол, представља оживљење и реформу која бива оснажена када се открије једно пророчанство из Мојсијевих списа.
The foundational rebellion in the story of king Jeroboam is represented by the king of Israel, and also by the prophet from Judah who was sent with a divine pronouncement against Jeroboam’s foundational rebellion and instructions for the prophet identifying which path to avoid when returning to Judah. The prophet from Judah rejects Jeroboam’s request to stay, but thereafter accepts the invitation of the lying prophet of Bethel, and seals his fate. The disobedient prophet would die between the ass and the lion, and then be buried in the tomb of the lying prophet.
Темељна побуна у причи о цару Јеровоаму представљена је царем Израиља, а такође и пророком из Јуде, који је био послан са божанском објавом против Јеровоамове темељне побуне и са упутствима за пророка која су одређивала којим путем да не иде при повратку у Јуду. Пророк из Јуде одбацује Јеровоамов захтев да остане, али потом прихвата позив лажљивог пророка из Ветила и тиме запечаћује своју судбину. Непослушни пророк умреће између магарца и лава, а затим ће бити сахрањен у гробу лажљивог пророка.
On August 11, 1840, a prophecy of the second woe was fulfilled, and the foundations of Adventism was laid. Josiah Litch presented the prophecy in 1838, and then ten days before August 11, 1840 he fined tuned his calculations and predicted August 11, 1840, as the day the Ottoman supremacy would cease, in fulfillment of the prophecy of Islam of the second woe.
Dana 11. avgusta 1840. godine ispunilo se proročanstvo o drugom teškoći, i postavljen je temelj adventizma. Josiah Litch je izneo to proročanstvo 1838. godine, a zatim je deset dana pre 11. avgusta 1840. godine precizno doradio svoje proračune i predvideo 11. avgust 1840. godine kao dan kada će osmanska prevlast prestati, u ispunjenju proročanstva o islamu drugog teškoći.
King Josiah symbolizes the final revival and reformation, for every prophet speaks more directly of the latter days, than any prior days. King Josiah symbolizes the final revival and reformation, and that reformation has been set forth in the Bible by a prediction. The book of Joel identifies the final revival and reformation that takes place among those who will be the one hundred and forty-four thousand. Josiah’s revival was two steps, it began, then a prophecy was unsealed that added momentum to the work. The two steps are the early and latter rain, as set forth in the book of Joel, and fulfilled in the books of Acts, and then fulfilled again in the Millerite history.
Цар Јосија симболизује последње пробуђење и реформу, јер сваки пророк говори непосредније о последњим данима него о било којим ранијим данима. Цар Јосија симболизује последње пробуђење и реформу, а та реформа је у Библији изложена кроз једно пророчанство. Књига пророка Јоила поистовећује последње пробуђење и реформу која се збива међу онима који ће бити сто четрдесет и четири хиљаде. Јосијино пробуђење имало је два корака: започело је, а потом је једно пророчанство било отпечаћено, што је дало додатни замах делу. Та два корака су рани и позни дажд, као што је изложено у књизи пророка Јоила, и испуњено у књигама Дела апостолских, а затим поново испуњено у милеритској историји.
At the foundational rebellions of Aaron, king Jeroboam and the prophet from Judah to king Josiah, and then on to Josiah Litch, identifies a line of testimony concerning the foundational test. The foundational test is the first test, that is followed by the temple test when the capstone is placed. After that the third test, the litmus test arrives.
У темељним побунама Арона, цара Јеровоама и пророка из Јуде до цара Јосије, а затим све до Јосије Лича, он препознаје низ сведочанстава у вези с темељним тестом. Темељни тест је први тест, за којим следи тест храма када се поставља завршни камен. После тога долази трећи тест, одлучујући тест.
From the golden calf, unto Jeroboam’s altars at Bethel and Dan, to king Josiah, unto Josiah Litch represents a series of prophetic footsteps that lead to the foundational test of 9/11. When the great buildings of New York came down at 9/11, a prophecy of the third woe identified the test calling for a return to the old foundational paths, for the parallel of August 11, 1840 and 9/11 could be seen by any Laodicean Seventh-day Adventist who chose to see. Al Qaeda’s involvement in 9/11 is often brought into question in these days of conspiracy theories that generally are true, but Al Qaeda means “the foundation,” and they began as an organization one year before the time of the end in 1989, in fact on August 11, 1988.
Од златнога телета, преко Јеровоамових олтара у Ветиљу и Дану, до цара Јосије, па све до Јосије Лича, пружа се низ пророчких корака који воде ка темељном испиту 11. септембра. Када су се на 11. септембар срушиле велике зграде Њујорка, пророчанство о трећем тешко идентификовало је испит који позива на повратак старим темељним стазама, јер је паралелизам између 11. августа 1840. и 11. септембра могао да уочи сваки лаодикијски адвентиста седмога дана који је изабрао да види. Умешаност Ал Каиде у 11. септембар често се доводи у питање у овим данима теорија завере које су углавном истините, али Ал Каида значи „темељ“, а они су започели као организација годину дана пре времена краја, 1989, заправо 11. августа 1988.
If these details about the prophetic symbolism of the foundations is not noticed, much is lost. At 9/11 the foundations were laid in the first step. The second step the temple is finished as the capstone is placed. The third step is the closed door of the Sunday law. From 9/11 unto the Sunday law the message is primarily directed to Laodicean Seventh-day Adventists, for judgment begins at the house of God, and it ends for the house of God at the Sunday law. There and then Laodicean Seventh-day Adventism is passed by; as were the Protestants in Millerite history, and the Jews in the history of Christ, and as were those who died over forty years in the history of Moses.
Ако се ови детаљи о пророчкој симболици темеља не уоче, много тога се губи. На 11. септембар темељи су били положени у првом кораку. У другом кораку храм је довршен када се постави заглавни камен. Трећи корак јесте затворена врата недељног закона. Од 11. септембра па до недељног закона порука је првенствено упућена лаодикијским адвентистима седмога дана, јер суд почиње од дома Божјега, а за дом Божји завршава се код недељног закона. Тамо и тада лаодикијски адвентизам седмога дана бива заобиђен, као што су били протестанти у милеритској историји, и Јевреји у Христовој историји, и као што су били они који су умирали током четрдесет година у Мојсијевој историји.
The third woe of 9/11 was typified by the second woe of August 11, 1840, and at that level both waymarks are represented by the ass, the first symbol of Islam in Bible prophecy. The Sunday law is the mark of the beast, and that beast is often represented as a lion, thus counterfeiting the Lion of the tribe of Judah. The Sunday law is the lion and the disobedient prophet from Judah died between the ass and the lion, and was buried in the same grave as the lying prophet of Bethel. He died in the prophetic period from 9/11 unto the Sunday law, which is the prophetic period from the ass unto the lion. That testing period is the grave of the lying prophet of Bethel, who had the disobedient prophet from Judah buried in his very own grave.
Трећи јад 11. септембра био је предобразен другим јадом од 11. августа 1840, и на том нивоу обе путне ознаке представљене су магарцем, првим симболом ислама у библијском пророчанству. Недјељни закон је жиг звери, а та звер је често представљена као лав, чиме подражава Лава из племена Јудина. Недјељни закон је лав, а непослушни пророк из Јуде умро је између магарца и лава, и био је сахрањен у истом гробу као и лажљиви пророк из Ветиља. Он је умро у пророчком периоду од 11. септембра до недјељног закона, што је пророчки период од магарца до лава. Тај период испитивања јесте гроб лажљивог пророка из Ветиља, који је непослушног пророка из Јуде дао сахранити у свом сопственом гробу.
Jeroboam’s kingdom, which is represented as a counterfeit of the kingdom of Judah, where Jerusalem and the temple are located, represented the Protestants of Millerite history, that were no longer God’s people. They lost their covenant designation between August 11, 1840 and the closed door of October 22, 1844. That history aligns with 9/11 unto the Sunday law, and for this reason, the disobedient prophet of Judah is buried in the same tomb as were the apostate Protestants, who were represented by the lying prophet of Bethel.
Јеровоамово царство, које је представљено као кривотворина царства Јудиног, где се налазе Јерусалим и храм, представљало је протестанте милеритске историје, који више нису били Божји народ. Изгубили су своје савезно обележје између 11. августа 1840. и затворених врата 22. октобра 1844. Та историја се поклапа са периодом од 11. септембра до недељног закона, и из тог разлога је непослушни пророк из Јуде сахрањен у истом гробу као и отпали протестанти, који су били представљени лажљивим пророком из Ветиља.
Overall king Josiah was a good king, but he did die at Megiddo, an obvious and direct application to Armageddon. He went astray by refusing the warning message of Necho. Necho, the king of Egypt, and therefore the king of the south was on his way to do battle with Babylon, the king of the north. Josiah represents the Judeans that die at Armageddon, because they rejected the warning message of the battle of the king of the south and the king of the north in Daniel 11:40–45. That message became the foundation at 9/11.
Уопштено говорећи, цар Јосија био је добар цар, али је ипак погинуо код Мегида, што је очигледна и непосредна примена на Армагедон. Скренуо је с пута одбивши поруку упозорења Неха. Нехо, цар Египта, а самим тим и цар југа, био је на путу да зарати с Вавилоном, царем севера. Јосија представља Јудејце који гину у Армагедону, јер су одбацили поруку упозорења о бици цара југа и цара севера у Данилу 11:40–45. Та порука постала је темељ 11. септембра.
The first test is the first angel’s call to return to the foundations.
Прва проба јесте позив првог анђела да се вратимо темељима.
The second test is the second angel’s call to separate and finish the temple.
Други испит јесте позив другог анђела да се одвоје и доврше храм.
The third test is the third angel’s litmus test of the seal or the mark.
Трећи тест јесте пробни камен трећег анђела у погледу печата или жига.
The first test is a test upon the foundations, and in 2024 roughly half of those involved with the Sabbath zoom meetings left over the only doctrinal argument that is represented upon the 1843 chart. That argument was over the symbol that establishes the vision of God’s people in the latter days. The Millerite controversy had the Protestants claiming Antiochus Epiphanes, or Islam was the power who exalts himself, and falls, to establish the vision in verse fourteen of Daniel eleven.
Први тест јесте тест темеља, и током 2024. године отприлике половина оних који су били укључени у суботње Zoom састанке отишла је због јединог доктринарног аргумента који је представљен на карти из 1843. године. Тај аргумент односио се на симбол који утврђује визију Божјег народа у последњим данима. Милеритска полемика била је у томе што су протестанти тврдили да су Антиох Епифан, или ислам, сила која се узвисује и пада, да би утврдила визију у четрнаестом стиху једанаесте главе Данила.
And in those times there shall many stand up against the king of the south: also the robbers of thy people shall exalt themselves to establish the vision; but they shall fall. Daniel 11:14.
И у та времена многи ће устати на цара јужнога; и насилници из твога народа подигнуће се да утврде виђење; али ће пасти. Данило 11:14.
Was Islam or Antiochus Epiphanes the robbers of thy people, or was it Rome, as Miller identified. Miller had understood that the desolating powers of paganism and papalism were both the power that exalted themselves, who fell and who were the robbers of God’s people. The argument is represented on the chart that was “directed by the hand of God, and should not be altered,” and is the only representation on either of Habakkuk’s tables which identifies an event that had no direct reference in the prophetic Word. The reference on the chart was to highlight that foundational argument as a symbol of the separating power of God’s prophetic Word.
Да ли су ислам или Антиох Епифан били разбојници твога народа, или је то био Рим, како је Милер утврдио. Милер је разумео да су пустошеће силе паганизма и папства обе биле сила која се уздизала, која је пала и која је била разбојник Божјег народа. Тај аргумент је представљен на карти која је „била управљена руком Божјом и не треба да се мења“, и једини је приказ на било којој од Авакумових таблица који идентификује догађај који није имао непосредну референцу у пророчкој Речи. Упућивање на карти било је да истакне тај темељни аргумент као симбол раздвајајуће силе Божје пророчке Речи.
In 2024, roughly half of the zoom group left over the false understanding that it is the United States that establishes the vision, and not Rome, as the Millerites so aptly defended.
У 2024. години, отприлике половина зум групе се повукла због погрешног разумевања да визију успостављају Сједињене Државе, а не Рим, као што су то милерити тако прикладно бранили.
The purging that began in 2023, began when Christ entered the room with His fan, and the fan is His words of truth. When He entered His room, it was empty of people, so He raised up a voice in the wilderness to prepare the way of the Lord. The voice was to prepare the way for the Messenger of the Covenant to suddenly come unto His temple; His temple of the one hundred and forty-four thousand.
Прочишћавање које је отпочело 2023. године започело је када је Христос ушао у просторију са Својом лопатом за вејање, а та лопата за вејање јесу Његове речи истине. Када је ушао у Своју просторију, она је била празна од људи, те је подигао глас у пустињи да припреми пут Господњи. Тај глас је требало да припреми пут да Гласник завета изненада дође у храм Свој; у Свој храм сто четрдесет и четири хиљаде.
Then in 2024, the first test, the test of the foundations, the test of who establishes the vision—that vision that seals the remnant. The internal vision that seals the remnant is the vision of Christ in chapter ten, and the external vision is the vision that is established by the antichrist, and the antichrist is Rome. An internal vision of Christ and an external vision of antichrist. The sealing is a settling into truth, both spiritually and intellectually; and the internal vision of chapter ten is the spiritual, and chapter eleven’s external vision is the intellectual. The understanding and corresponding experience of both visions is the required criteria for anyone who would be sealed, as Daniel represented in the first verse of Daniel chapter ten.
Затим, 2024. године, први испит, испит темеља, испит тога ко успоставља визију — ону визију која запечаћује остатак. Унутрашња визија која запечаћује остатак јесте визија Христа у десетом поглављу, а спољашња визија јесте визија коју успоставља антихрист, а антихрист је Рим. Унутрашња визија Христа и спољашња визија антихриста. Запечаћење је утврђивање у истини, и духовно и умно; а унутрашња визија десетог поглавља јесте духовна, а спољашња визија једанаестог поглавља јесте умна. Разумевање и одговарајуће искуство обеју визија представљају неопходни критеријум за свакога ко би био запечаћен, као што је Данило представио у првом стиху десетог поглавља Књиге пророка Данила.
In the third year of Cyrus king of Persia a thing was revealed unto Daniel, whose name was called Belteshazzar; and the thing was true, but the time appointed was long: and he understood the thing, and had understanding of the vision. Daniel 10:1.
Треће године Кира, цара персијскога, откри се ствар Данилу, којему беше име Валтасар; и ствар беше истинита, али време одређено беше дуго; и разуме ствар, и разумевање му би дато за виђење. Данило 10:1.
The alpha test of the foundations was over verse fourteen of Daniel eleven, and it was a parallel to the same foundational test of the Millerites, and that test was the only controversy from Millerite history that is represented upon the table Habakkuk’s watchman was commanded to write and make plain. The foundational test of 2024, was the first angel’s descent, as represented by August 11, 1840, 1888 and 9/11.
Алфа-испит темеља био је око четрнаестог стиха једанаесте главе Данила, и представљао је паралелу истом том темељном испиту милерита; а тај испит био је једина расправа из историје милерита која је представљена на табли коју је Авакумовом стражару било заповеђено да напише и учини јасном. Темељни испит 2024. године био је силазак првог анђела, како је представљен 11. августом 1840, 1888. годином и 11. септембром.
That angel had also descended as Michael, for Michael is the one who resurrected Moses, who with Elijah was resurrected on the last day of 2023. That resurrection is represented by Ezekiel as being accomplished by a prophecy of the four winds, which Sister White calls the angry restrained horse, which is Islam of August 11, 1840 and 9/11. The alpha test was the foundational testing external vision. The omega test would be an internal capstone vision.
Тај анђео је такође сишао као Михаило, јер Михаило је онај који је васкрсао Мојсија, који је с Илијом био васкрснут последњег дана 2023. године. То васкрсење Језекиљ представља као извршено пророчанством о четири ветра, које сестра Вајт назива гневним задржаним коњем, што је ислам од 11. августа 1840. и 11. септембра. Алфа тест је био темељно испитивање спољашње визије. Омега тест би био унутрашња завршна визија.
Why would there be an alpha and omega to be followed by a third test? This is the very issue I am identifying. The alpha external testing vision of 2024, is the first of three tests. That foundational test must be passed to be involved in the capstone omega test. Those two tests are of a different prophetic nature than the third test. The third test is a litmus test which demonstrates if the candidate has truly passed the previous two steps.
Зашто би постојали алфа и омега, да би након њих уследио и трећи тест? Управо је то питање које овде истичем. Алфа, визија спољашњег испитивања из 2024. године, јесте први од три теста. Тај темељни тест мора бити положен да би неко био укључен у завршни, омега тест. Та два теста су пророчке природе која се разликује од природе трећег теста. Трећи тест је лакмус тест који показује да ли је кандидат заиста положио претходна два корака.
The first test is the foundation, and the second test is the temple completed. The foundation of the temple was laid during the history of the first decree to come out of Babylon. In the history of the second decree the temple was completed. The third decree was different, for in that decree, Judah’s national sovereignty was restored giving them the authority to prosecute civil and religious crimes. Judgment is restored at the third decree. In 2024, the foundational alpha test separated those in the dirt brush man’s virtually empty room.
Прва проба је темељ, а друга проба је довршени храм. Темељ храма био је положен током историје првог указа о изласку из Вавилона. У историји другог указа храм је био довршен. Трећи указ био је другачији, јер је тим указом Јудина национална сувереност била обновљена, дајући им власт да гоне грађанске и верске преступе. Суд је обновљен при трећем указу. Године 2024, темељна алфа-проба одвојила је оне у готово празној соби човека од четке за прашину.
The omega test is where the temple is finished, as represented by the capstone being placed. The completion of the temple is the church triumphant that is established when the tares are removed. The completion of the temple in Miller’s dream was when the jewels were cast back into the larger casket “without any visible pains of the man who cast them in.” After Miller identifies the dirt brush man casting the jewels into the larger casket, he ends his testimony with the words, “I shouted with very joy, and that shout awoke me.”
Omega test je mesto gde se hram dovršava, kao što je predstavljeno postavljanjem krunskog kamena. Dovršenje hrama jeste crkva pobedonosna, koja se uspostavlja kada se kukolj ukloni. Dovršenje hrama u Milerovom snu bilo je onda kada su dragulji bili vraćeni u veću škrinju „bez ikakvog vidljivog truda čoveka koji ih je ubacivao“. Nakon što Miler prepoznaje čoveka s četkom za prljavštinu kako ubacuje dragulje u veću škrinju, on završava svoje svedočanstvo rečima: „Uzviknuo sam od same radosti, i taj uzvik me je probudio.“
Take note that Miller’s loud cry that awakens, was empowered by “joy.” Joy is the symbol of those in Joel who have the “new wine,” and “shame” is upon those other drinkers of wine who have been cut off from the new wine. The Midnight Cry that awakens Miller, follows after the dirt brush man casts the jewels into the larger casket. The larger casket is full of the jewels that have been separated from the rubbish and cast into the casket, which is both the temple of the one hundred and forty-four thousand, and the message of the Midnight Cry. The temple is finished in the second decree, or the second angel, or the second and omega test. In Miller’s dream, the omega test is represented when the windows of heaven are opened.
Запазите уму да је Милеров гласан поклич који буди, био оснажен „радошћу“. Радост је симбол оних у Јоилу који имају „ново вино“, а „срамота“ је на оним другим пијанцима вина који су одсечени од новога вина. Поноћни поклич који буди Милера, следи након што човек са четком за прљавштину баци драгуље у већи ковчежић. Већи ковчежић је пун драгуља који су били одвојени од смећа и бачени у ковчежић, који је уједно и храм сто четрдесет и четири хиљаде, и порука Поноћног поклича. Храм је довршен у другој уредби, или другом анђелу, или другом и омега тесту. У Милеровом сну, омега тест је представљен онда када су прозори небески отворени.
And I heard as it were the voice of a great multitude, and as the voice of many waters, and as the voice of mighty thunderings, saying, Alleluia: for the Lord God omnipotent reigneth. Let us be glad and rejoice, and give honour to him: for the marriage of the Lamb is come, and his wife hath made herself ready. And to her was granted that she should be arrayed in fine linen, clean and white: for the fine linen is the righteousness of saints. And he saith unto me, Write, Blessed are they which are called unto the marriage supper of the Lamb. And he saith unto me, These are the true sayings of God. Revelation 19:6–9.
И чух као глас великога мноштва, и као глас многих вода, и као глас силних громова, где говори: Алилуја! јер Господ Бог Сведржитељ царује. Радујмо се и веселимо се, и подајмо славу њему; јер дође свадба Јагњетова, и жена његова приправила се. И њој би дано да се обуче у танано платно, чисто и бело; јер танано платно јесу праведна дела светих. И рече ми: Напиши: Блажени су они који су позвани на свадбену вечеру Јагњетову. И рече ми: Ово су истините речи Божје. Откривење 19:6–9.
On October 22, 1844, “four comings of Christ” were fulfilled, and each of those four comings are more perfectly fulfilled at the soon-coming Sunday law. He came as the Messenger of the Covenant, in fulfillment of the purging and purification of the Levites in Malachi three. He came to receive a kingdom in fulfillment of Daniel 7:13. He came to cleanse the sanctuary in fulfillment of Daniel 8:14 and He also came to the marriage. The marriage takes place when the bride has made herself ready.
Двадесет другог октобра 1844. године испунила су се „четири Христова доласка“, а сваки од та четири доласка потпуније ће се испунити при скором доношењу закона о недељи. Он је дошао као Гласник завета, у испуњењу очишћења и прочишћења Левита из треће главе Малахије. Он је дошао да прими царство, у испуњењу текста Данила 7:13. Он је дошао да очисти светињу, у испуњењу текста Данила 8:14, а такође је дошао и на свадбу. Свадба се одиграва када се невеста припремила.
“‘When the fruit is brought forth, immediately he putteth in the sickle, because the harvest is come.’ Christ is waiting with longing desire for the manifestation of Himself in His church. When the character of Christ shall be perfectly reproduced in His people, then He will come to claim them as His own.” Christ’s Object Lessons, 69.
„А када род роди, одмах шаље срп, јер је жетва дошла.“ Христос са чежњивом жељом очекује откривење самога Себе у Својој цркви. Када се Христов карактер буде савршено умножио у Његовом народу, тада ће доћи да их затражи као Своје. — Христове очигледне поуке, 69.
The “world can only be warned,” according to inspiration, by “seeing men and women” with the seal of God during the Sunday law crisis.
Према надахнућу, „свет се може само опоменути“ тиме што „види мушкарце и жене“ са печатом Божјим током кризе недељног закона.
“The work of the Holy Spirit is to convince the world of sin, of righteousness and of judgment. The world can only be warned by seeing those who believe the truth sanctified through the truth, acting upon high and holy principles, showing in a high, elevated sense, the line of demarcation between those who keep the commandments of God, and those who trample them under their feet. The sanctification of the Spirit signalizes the difference between those who have the seal of God, and those who keep a spurious rest-day. When the test comes, it will be clearly shown what the mark of the beast is. It is the keeping of Sunday. Those who after having heard the truth, continue to regard this day as holy, bear the signature of the man of sin, who thought to change times and laws.” Bible Training School, December 1, 1903.
„Дело Светога Духа јесте да осведочи свет о греху, о правди и о суду. Свет може бити опоменут једино тако што ће видети оне који верују истини посвећене кроз истину, како поступају по узвишеним и светим начелима, показујући, у узвишеном и уздигнутом смислу, јасну линију разграничења између оних који држе Божје заповести и оних који их газе под својим ногама. Посвећење Духом означава разлику између оних који имају Божји печат и оних који држе лажни дан одмора. Када дође проба, јасно ће се показати шта је жиг звери. То је држање недеље. Они који, пошто су чули истину, и даље сматрају овај дан светим, носе потпис човека безакоња, који је помислио да промени времена и законе.“ Bible Training School, December 1, 1903.
When the bride makes herself ready the harvest is come. The harvest begins with the gathering together of the first fruit wheat offering that is lifted up as a wave offering ensign. First the first fruits, which are the one hundred and forty-four thousand in the book of Revelation, are gathered, and then the other flock, who are the great multitude. The ensign is his mighty army, and his mighty army is arrayed in fine white linen. At the marriage, the temple of the one hundred and forty-four is finished in advance of the judgment of the Sunday law, and that temple is not only Miller’s larger casket, but it is the church triumphant that possesses all the gifts, including the spirit of prophecy.
Када невеста себе припреми, жетва је дошла. Жетва почиње сабирањем првине пшеничног приноса који се подиже као таласани принос, као стег. Најпре се сабирају првине, које су сто четрдесет и четири хиљаде у књизи Откривења, а затим друго стадо, које је велико мноштво. Стег је његова моћна војска, а његова моћна војска одевена је у фино бело платно. На свадби, храм сто четрдесет и четири хиљаде довршен је унапред, пре суда недељног закона, и тај храм није само Милеров већи ковчежић, него је то и црква победоносна која поседује све дарове, укључујући и дух пророштва.
And I fell at his feet to worship him. And he said unto me, See thou do it not: I am thy fellowservant, and of thy brethren that have the testimony of Jesus: worship God: for the testimony of Jesus is the spirit of prophecy. Revelation 19:10.
И падох пред ноге његове да му се поклоним. И рече ми: Пази, немој тога чинити; ја сам слуга као и ти, и браћа твоја која имају сведочанство Исусово: Богу се поклони; јер сведочанство Исусово јесте дух пророштва. Откривење 19:10.
The one hundred and forty-four thousand are those who have the testimony of Jesus, and the testimony of Jesus is set forth “line upon line” in both the Bible and Spirit of Prophecy. When the Laodicean movement of the one hundred and forty-four thousand transforms into the Philadelphian movement of the one hundred and forty-four thousand, they will all employ the line upon line methodology to present their testimony. That testimony is a combination of the Divine blood and the human witness.
Сто четрдесет и четири хиљаде јесу они који имају Исусово сведочанство, а Исусово сведочанство изложено је „ред по ред“ и у Библији и у Духу пророштва. Када се лаодикијски покрет сто четрдесет и четири хиљаде преобрази у филаделфијски покрет сто четрдесет и четири хиљаде, сви ће они употребљавати методологију „ред по ред“ да изложе своје сведочанство. То сведочанство је спој божанске крви и људског сведочења.
And they overcame him by the blood of the Lamb, and by the word of their testimony; and they loved not their lives unto the death. Revelation 12:11.
И они га победише крвљу Јагњетовом и речју сведочанства својега; и не марише за живот свој до саме смрти. Откривење 12:11.
The testimony of humanity combined with the blood of Divinity is the testimony of Moses and the Lamb. Moses was humanity, the alpha to the blood of the omega Lamb’s divinity. All the gifts are restored as soon as the bride makes herself ready, and as a mighty army clothed in white linen, she takes her position as the ensign of the Lord’s advancing army. That battle march begins when the bride is made ready and clothed in white, which is when the windows of heaven are opened, as they were in Miller’s dream.
Сведочанство човечанства сједињено са крвљу Божанства јесте сведочанство Мојсија и Јагњета. Мојсије је био човечанство, алфа у односу на крв божанства Јагњета, Омеге. Сви дарови бивају обновљени чим се невеста припреми, и као моћна војска одевена у бели лан, она заузима свој положај као застава Господње војске која напредује. Тај бојни поход започиње када невеста буде припремљена и обучена у бело, а то је онда када се отварају небески прозори, као што је то било у Милеровом сну.
And I saw heaven opened, and behold a white horse; and he that sat upon him was called Faithful and True, and in righteousness he doth judge and make war. His eyes were as a flame of fire, and on his head were many crowns; and he had a name written, that no man knew, but he himself. And he was clothed with a vesture dipped in blood: and his name is called The Word of God. And the armies which were in heaven followed him upon white horses, clothed in fine linen, white and clean. And out of his mouth goeth a sharp sword, that with it he should smite the nations: and he shall rule them with a rod of iron: and he treadeth the winepress of the fierceness and wrath of Almighty God. And he hath on his vesture and on his thigh a name written, KING OF KINGS, AND LORD OF LORDS. Revelation 19:11–16.
И видех небо отворено, и гле, коњ бео; и Онај који сеђаше на њему зваше се Верни и Истинити, и по правди суди и војује. Очи Његове беху као пламен огњени, и на глави Његовој беху многе круне; и имаше име написано, које нико не знађаше осим Њега самога. И беше обучен у хаљину натопљену крвљу; и име Му је: Реч Божја. И војске небеске иђаху за Њим на белим коњима, обучене у фино платно, бело и чисто. И из уста Његових излажаше оштар мач, да њиме удари народе; и Он ће њима владати палицом гвозденом; и Он гази кацу вина жестине и гнева Бога Сведржитеља. И на хаљини Својој и на бедру Своме има име написано: ЦАР НАД ЦАРЕВИМА, И ГОСПОДАР НАД ГОСПОДАРИМА. Откривење 19:11–16.
When the dirt brush man enters the empty room and opens the windows He gathers up the jewels and cast them into the larger omega casket. James White would identify those jewels as God’s people, but William Miller would tell you symbols have more than one meaning, and the jewels represent not only the scattered foundational truths, but also the scattered jewels that are on the crown that is lifted up representing Christ’s kingdom of glory.
Када човек са четком за прашину уђе у празну собу и отвори прозоре, он сакупља драгуље и баца их у већи омега ковчежић. Џејмс Вајт би те драгуље поистоветио са Божјим народом, али Вилијам Милер би вам рекао да симболи имају више од једног значења, те да драгуљи представљају не само расуте темељне истине, него и расуте драгуље који се налазе на круни која је подигнута, представљајући Христово царство славе.
And the Lord their God shall save them in that day as the flock of his people: for they shall be as the stones of a crown, lifted up as an ensign upon his land. Zechariah 9:16.
И Господ Бог њихов спашће их у онај дан као стадо народа свога; јер ће они бити као камење у круни, уздигнуто као застава над земљом његовом. Захарија 9:16.
The omega and second test after the foundational alpha test of Rome establishing the vision, is the capstone omega test. It is the finishing of the temple test, that precedes the third litmus test of judgment. The test purges the two classes of worshippers from each other, separating the wise and foolish based upon the oil, which is the message, or as Sister White identified in her commentary of the synagogue at Capernaum—the “words of truth.”
Омега и други тест после темељног алфа-теста, у којем Рим успоставља виђење, јесте врхунски омега-тест. То је завршавање теста храма, које претходи трећем лакмус-тесту суда. Тај тест прочишћава две класе богомољаца једну од друге, раздвајајући мудре и луде на основу уља, које је порука, или, како је сестра Вајт то означила у свом коментару о синагоги у Капернауму — „речи истине“.
Capernaum is where in John 6:66, Jesus lost the greatest number of disciples at one time, and those disciples never returned. As the largest test of discipleship in the time of Christ, Capernaum is a symbol of the omega test of discipleship in the time of Christ, which in turn would typify the omega test of discipleship in the three-step testing process that began in 2023. In Capernaum, the test was represented by the Bread of Heaven, and it identified the failure of the Jews in the context of their inability to understand prophecy, due to their unwillingness to accept that when Jesus’ spoke of natural things, it was to be understood in a spiritual application.
Капернаум је место где је, у Јовану 6:66, Исус у једном тренутку изгубио највећи број ученика, и ти се ученици никада нису вратили. Као највећи испит учеништва у Христово време, Капернаум је симбол омега-испита учеништва у Христово време, који, заузврат, представља тип омега-испита учеништва у тростепеном процесу испитивања који је започео 2023. године. У Капернауму, испит је био представљен Хлебом с Неба, и он је указао на неуспех Јевреја у контексту њихове неспособности да разумеју пророчанство, услед њихове неспремности да прихвате да, када је Исус говорио о природним стварима, то треба разумети у духовној примени.
We will continue these things in the next article.
Наставићемо са овим темама у следећем чланку.
“Christ’s discourse in the synagogue concerning the bread of life was the turning point in the history of Judas. He heard the words, ‘Except ye eat the flesh of the Son of man, and drink His blood, ye have no life in you.’ John 6:53. He saw that Christ was offering spiritual rather than worldly good. He regarded himself as farsighted, and thought he could see that Jesus would have no honor, and that He could bestow no high position upon His followers. He determined not to unite himself so closely to Christ but that he could draw away. He would watch. And he did watch.
„Христов говор у синагоги о хлебу живота био је прекретница у историји Јуде. Он је чуо речи: ‘Ако не једете тело Сина човечијега и не пијете крв Његову, немате живота у себи.’ Јован 6:53. Видео је да Христос нуди духовно, а не световно добро. Сматрао је себе далековидим и мислио да може видети да Исус неће имати части и да не може даровати никакав висок положај Својим следбеницима. Одлучио је да се не сједини тако тесно с Христом да се не би могао одвојити. Мотриће. И заиста је мотрио.“
“From that time he expressed doubts that confused the disciples. …” The Desire of Ages, 719.
„Од тога времена он је изражавао сумње које су збуњивале ученике. …“ Чежња векова, 719.
First Test
Први тест
“The look that Jesus cast upon the selfish Judas convinced him that the Master had penetrated his hypocrisy, and read his base, contemptible character. This was a more direct reproof than Judas had before received. He was provoked by it, and thus a door was opened through which Satan entered to control his thoughts. Instead of repenting, he planned revenge. Stung by the knowledge of his sin, and provoked to madness because his guilt was known, he rose from the table, and went to the palace of the high priest, where he found the council assembled. He was imbued with the spirit of Satan, and acted like one bereft of reason. The reward promised for the betrayal of his Master was thirty pieces of silver; and for a far less sum than the box of ointment cost he sold the Savior.
„Поглед који је Исус упутио себичном Јуди уверио га је да је Учитељ проникнуо у његово лицемерје и прозрео његов подли, презрени карактер. То је био непосреднији укор него што га је Јуда икада раније примио. Био је тиме изазван, и тако су се отворила врата кроз која је Сатана ушао да овлада његовим мислима. Уместо да се покаје, смислио је освету. Убоден сазнањем о своме греху и доведен до лудила тиме што је његова кривица била откривена, устао је од стола и отишао у палату првосвештеника, где је нашао сабрани савет. Био је прожет духом Сатане и поступао је као човек лишен разума. Награда обећана за издају његовог Учитеља била је тридесет сребрника; и за суму далеко мању од оне колико је стајала кутија с миром, продао је Спаситеља.“
“In spirit and practice many resemble Judas. As long as there is silence in regard to the plague-spot in their character, no open enmity is seen; but when they are reproved, bitterness fills their hearts.” Youth Instructor, July 12, 1900.
„По духу и понашању многи наликују Јуди. Докле год влада ћутање у погледу мрље губе у њиховом карактеру, не показује се никакво отворено непријатељство; али када буду укорени, огорченост испуњава њихова срца.“ Youth Instructor, July 12, 1900.
The Second Test
Други тест
“Before the Passover Judas had met a second time with the priests and scribes, and had closed the contract to deliver Jesus into their hands. . . . Judas was now offended at Christ’s act in washing the feet of His disciples. If Jesus could so humble Himself, he thought, He could not be Israel’s king. All hope of worldly honor in a temporal kingdom was destroyed. Judas was satisfied that there was nothing to be gained by following Christ. After seeing Him degrade Himself, as he thought, he was confirmed in his purpose to disown Him, and confess himself deceived. He was possessed by a demon, and he resolved to complete the work he had agreed to do in betraying his Lord.” The Desire of Ages, 645.
„Пре Пасхе, Јуда се по други пут састао са свештеницима и књижевницима и закључио погодбу да Исуса преда у њихове руке.... Јуда се сада саблазнио Христовим чином прања ногу Својим ученицима. Ако је Исус могао тако да се понизи, мислио је он, онда Он није могао бити Израиљев цар. Сва нада у световну част у једном временском царству била је уништена. Јуда је био уверен да се следећи Христа ништа не може добити. Након што Га је видео како понижава Себе, како је он мислио, утврдио се у својој намери да Га се одрекне и призна да је био преварен. Био је обузет демоном и одлучио је да доврши дело које је пристао да учини издајући свога Господа.“ Чежња векова, 645.
The Final Decision
Коначна одлука
“In surprise and confusion at the exposure of his purpose, Judas rose hastily to leave the room. ‘Then said Jesus unto him, That thou doest, do quickly. . . . He then having received the sop went immediately out: and it was night.’ Night it was to the traitor as he turned away from Christ into the outer darkness.
„U iznenađenju i smetenosti zbog razotkrivanja svoje namere, Juda naglo ustade da izađe iz odaje. ‘Tada mu Isus reče: Što činiš, čini brzo.... A on, primivši zalogaj, odmah iziđe; i beše noć.’ Bila je noć za izdajnika dok se odvraćao od Hrista u krajnju tamu.“
“Until this step was taken, Judas had not passed beyond the possibility of repentance. But when he left the presence of his Lord and his fellow disciples, the final decision had been made. He had passed the boundary line.
„Док овај корак није био учињен, Јуда још није био прешао изван могућности покајања. Али када је напустио присуство свога Господа и својих саученика, коначна одлука је била донета. Био је прешао граничну линију.“
“Wonderful had been the long-suffering of Jesus in His dealing with this tempted soul. Nothing that could be done to save Judas had been left undone. After he had twice covenanted to betray his Lord, Jesus still gave him opportunity for repentance. By reading the secret purpose of the traitor’s heart, Christ gave to Judas the final, convincing evidence of His divinity. This was to the false disciple the last call to repentance. No appeal that the divine-human heart of Christ could make had been spared. The waves of mercy, beaten back by stubborn pride, returned in a stronger tide of subduing love. But although surprised and alarmed at the discovery of his guilt, Judas became only the more determined. From the sacramental supper he went out to complete the work of betrayal.
„Чудесно је било дуготрпљење Исусово у Његовом поступању према овој искушаваној души. Ништа што се могло учинити да се Јуда спасе није било остављено неучињено. Пошто се двапут обавезао да изда свога Господа, Исус му је ипак још пружио прилику за покајање. Читајући тајну намеру у срцу издајника, Христос је Јуди дао коначни, убедљиви доказ свога божанства. То је за лажног ученика био последњи позив на покајање. Ниједан позив који је богочовечанско срце Христово могло упутити није био ускраћен. Таласи милости, одбијени тврдоглавом гордошћу, вратили су се у снажнијој плими покоравајуће љубави. Али, иако изненађен и узнемирен откривањем своје кривице, Јуда је постао само још одлучнији. Са светотајинске вечере он је изашао да доврши дело издаје.“
“In pronouncing the woe upon Judas, Christ also had a purpose of mercy toward His disciples. He thus gave them the crowning evidence of His Messiahship. ‘I tell you before it come,’ He said, ‘that, when it is come to pass, ye may believe that I AM.’ Had Jesus remained silent, in apparent ignorance of what was to come upon Him, the disciples might have thought that their Master had not divine foresight, and had been surprised and betrayed into the hands of the murderous mob. A year before, Jesus had told the disciples that He had chosen twelve, and that one was a devil. Now His words to Judas, showing that his treachery was fully known to his Master, would strengthen the faith of Christ’s true followers during His humiliation. And when Judas should have come to his dreadful end, they would remember the woe that Jesus had pronounced upon the betrayer.” The Desire of Ages, 653–655.
„Изричући тешко Јуди, Христос је имао и намеру милости према Својим ученицима. Тако им је дао крунишући доказ Свога месијанства. „Казујем вам пре него што се збуде“, рекао је, „да, кад се збуде, верујете да Ја Јесам.“ Да је Исус остао нем, привидно не знајући шта ће Га снаћи, ученици су могли помислити да њихов Учитељ нема божанско предзнање и да је био затечен и предан у руке убилачке светине. Годину дана раније, Исус је казао ученицима да је изабрао дванаесторицу и да је један ђаво. Сада су Његове речи упућене Јуди, показујући да је његово издајство било потпуно познато његовом Учитељу, требало да ојачају веру Христових правих следбеника током Његовог понижења. А када Јуда буде дошао до свога страшног свршетка, они ће се сетити тешкоће коју је Исус изрекао над издајником.“ Чежња векова, 653–655.