Review
Преглед
Leviticus twenty-three identifies three tests within the Pentecostal season of the one hundred and forty-four thousand. Aligning the first day of the feast of Tabernacles with the day of Pentecost, and then aligning the forty days that Christ taught the disciples face to face before His ascension with the day of first fruits creates an overall structure that represents the three angel’s messages.
Левитска двадесет трећа глава препознаје три испита унутар пентекостне сезоне сто четрдесет и четири хиљаде. Усклађивање првога дана празника Сеница са даном Педесетнице, а затим усклађивање четрдесет дана током којих је Христос лицем к лицу поучавао ученике пре Свога вазнесења са даном првина, ствара свеобухватну структуру која представља поруке тројице анђела.
When the “death, burial and resurrection” is applied as a single prophetic waymark that has three steps; as it is represented by Christ’s baptism, we find that five days after the resurrection on the day of first fruits, the end of the seven day feast of unleavened bread arrives as a holy convocation. Thus, at Christ’s resurrection, which aligns with the first fruit offering, there follows a five-day period.
Када се „смрт, погребење и васкрсење“ примене као један пророчки путоказ који има три корака, као што је то представљено Христовим крштењем, налазимо да пет дана после васкрсења, на дан првина, долази крај седмодневног празника бесквасних хлебова као свети сабор. Тако, при Христовом васкрсењу, које је у складу са приношењем првине, следи раздобље од пет дана.
At the end of the structure which is created by aligning the first day of the feast of Tabernacles with the day of Pentecost, there is another waymark with three steps, also followed by five days that reaches unto Pentecost.
На крају структуре која је образована усклађивањем првог дана празника Сеница са даном Педесетнице, постоји још један путоказ са три корака, за којим такође следи пет дана, који досежу до Педесетнице.
Between those two ‘three-step waymarks followed by five days,’ is a period of thirty days. When we align the first day of the feast of Tabernacles with the day of Pentecost, we understand that five days before the feast of Tabernacles was the Day of Atonement. Ten days before the day of Atonement was the feast of Trumpets. The forty days of Christ teaching face to face after His resurrection on the day of first fruits, aligns five days after the feast of Trumpets, and five days before the day of atonement.
Између та два „тростепена путоказa праћена са пет дана“ налази се период од тридесет дана. Када ускладимо први дан празника Сеница са даном Педесетнице, разумемо да је пет дана пре празника Сеница био Дан очишћења. Десет дана пре Дана очишћења био је празник Труба. Четрдесет дана Христовог поучавања лицем к лицу после Његовог васкрсења на дан првина, усклађује се пет дана после празника Труба и пет дана пре Дана очишћења.
The three-step waymark of His ‘death, burial and resurrection,’ followed by five days unto the end of the feast of unleavened bread is then repeated thirty days later when the three-step waymark of ‘trumpets, ascension, and judgment,’ that are then followed by five days unto Pentecost. The beginning three-step waymark is easily defined as one waymark with three steps, for it is directly identified as such with Christ’s baptism, that symbolizes His ‘death, burial and resurrection.’ The baptism was the alpha to the sacred 1,260-day period that culminated at His ‘death, burial and resurrection’ which was the omega to the 1,260 days.
Тростепени путоказ Његове „смрти, погребења и васкрсења“, праћен са пет дана до краја празника бесквасних хлебова, затим се понавља тридесет дана касније као тростепени путоказ „труба, вазнесења и суда“, који је потом праћен са пет дана до Педесетнице. Почетни тростепени путоказ лако се одређује као један путоказ са три корака, јер је као такав непосредно поистовећен са Христовим крштењем, које симболизује Његову „смрт, погребење и васкрсење“. Крштење је било алфа светог периода од 1.260 дана, који је достигао своју кулминацију у Његовој „смрти, погребењу и васкрсењу“, што је било омега тих 1.260 дана.
The three-step waymark at the end of the Pentecostal season must be recognized through prophetic application. In the fifty days of the Pentecostal season the same structure is found at the beginning and the ending. Based upon the principle that Christ always illustrates the end with the beginning we can identify the feast of trumpets, followed by the ascension, followed by the day of Atonement, followed by five days as one ‘three-step waymark followed by five days.’
Тростепени путоказ на крају пентекостне сезоне мора се препознати кроз пророчку примену. У педесет дана пентекостне сезоне иста се структура налази и на почетку и на крају. На основу начела да Христос увек илуструје крај почетком, можемо препознати празник труба, затим вазнесење, затим Дан помирења, а потом пет дана, као један „тростепени путоказ праћен са пет дана“.
We also test the proposed three steps with the biblical guidelines of the characteristics of each of the three steps. Those three steps are represented repeatedly in God’s Word. They are the three angels; they are the courtyard, holy place and Most Holy Place; they are the work of the Holy Spirit in convicting of sin, righteousness and judgment. Identifying the feast of trumpets, the ascension and the day of Atonement as those three steps requires that each of the steps aligns with the established biblical testimony.
Такође испитујемо предложена три корака према библијским мерилима која се тичу обележја сваког од та три корака. Та три корака се изнова приказују у Божјој Речи. То су три анђела; то су двориште, Светиња и Светиња над светињама; то су дело Светога Духа у осведочавању о греху, правди и суду. Поистовећивање празника труба, вазнесења и Дана помирења са та три корака захтева да сваки од тих корака буде у складу са утврђеним библијским сведочанством.
Trumpets are a warning message and it is associated with the first angel who cries out “fear God.” The ascension of Christ is a symbol of the glory of His Second Coming, for the second expression of the first angel is “give Him glory.” The day of Atonement is the symbol of judgment, and the third expression of the first angel is “the hour of His judgment is come.” There are several ways to identify that the prophetic characteristics of the three steps in the waymark at the end of the Pentecostal season represent the three steps of the everlasting gospel, where many are “purified, made white and tried.”
Трубе су порука упозорења и повезане су с првим анђелом који узвикује: „Бојте се Бога.“ Христово вазнесење је симбол славе Његовог Другог доласка, јер је други израз првог анђела: „Подајте Му славу.“ Дан помирења је симбол суда, а трећи израз првог анђела гласи: „Дошао је час Његовог суда.“ Постоји неколико начина да се препозна да пророчке одлике трију корака у ознаци пута на крају пентекостне сезоне представљају три корака вечног јеванђеља, где се многи „очишћују, беле и кушају.“
This being so, you then may see that in the first waymark of three steps the barley first fruit offering is given, and in the last waymark of the three steps the wheat first fruit offering is given. You then might see that the alpha three steps of the Pentecostal season identify unleavened bread, but the omega waymark of three steps identify leavened bread. You then could even see that in the three-step waymark in the beginning is where Christ was lifted up to draw all men, and in the ending three-step waymark the ensign of the one hundred and forty-four thousand is lifted up to draw the Gentiles.
Пошто је то тако, тада можете увидети да се на првој ознаци пута од три корака приноси првина од јечма, а на последњој ознаци пута од та три корака приноси се првина од пшенице. Тада бисте могли увидети да алфа три корака педесетничког раздобља означавају бесквасни хлеб, али да омега ознака пута од три корака означава квасни хлеб. Тада бисте чак могли увидети да је у ознаци пута од три корака на почетку Христос био уздигнут да привуче све људе, а да је у завршној ознаци пута од три корака подигнут стег оних сто четрдесет и четири хиљаде да привуче незнабошце.
The first and third angels are the same angel at the prophetic level, for the first is the beginning—and the third is the ending. The alpha first angel announces the opening of judgment and the omega last angel announces the close of judgment. The first angel’s message was empowered by the fulfillment of Islam on August 11, 1840, and the third angel was empowered by a fulfillment of Islam on 9/11. Sister White informs us that the mission of both the first and the third angel was to lighten the earth with its glory. Other witnesses are abundant, and they provide ample support for identifying the structure of the Pentecostal season as set forth in the fifty days from Christ’s resurrection unto Pentecost, with the first twenty-two verses of Leviticus twenty-three and the last twenty-two verses of Leviticus twenty-three. Between the two waymarks that are a waymark of three steps followed by five days is a thirty-day period that represents the second angel.
Први и трећи анђео су исти анђео на пророчком нивоу, јер први је почетак — а трећи је завршетак. Први, алфа анђео, објављује отварање суда, а последњи, омега анђео, објављује закључење суда. Порука првог анђела била је оснажена испуњењем ислама 11. августа 1840, а трећи анђео био је оснажен испуњењем ислама 11. септембра. Сестра Вајт нас обавештава да је мисија и првог и трећег анђела била да обасјају земљу својом славом. И других сведока има у изобиљу, и они пружају обилну потпору за поистовећивање структуре Педесетничке сезоне, онако како је изложена у педесет дана од Христовог васкрсења до Педесетнице, са прва двадесет и два стиха Левитске двадесет треће главе и последња двадесет и два стиха Левитске двадесет треће главе. Између две ознаке које су ознака од три корака праћена са пет дана налази се период од тридесет дана који представља другог анђела.
The first waymark of ‘three steps followed by five’ days is the first angel, the thirty days is the second angel and the second waymark of ‘three steps followed by five’ days is the third angel. These three steps cover the entire Pentecostal season up to Pentecost, which then marks the beginning of the seven days of the feast of Tabernacles that represents the outpouring of the latter rain during the Sunday law crisis beginning at the Sunday law in the United States and continuing until Michael stands up and human probation closes. The structure is divine, but it produces some serious considerations.
Први путоказ од „три корака праћена са пет“ дана јесте први анђео, тридесет дана јесте други анђео, а други путоказ од „три корака праћена са пет“ дана јесте трећи анђео. Ова три корака обухватају целокупно Педесетничко раздобље до Педесетнице, која затим означава почетак седам дана празника Сеница, што представља изливање позног дажда током кризе недељног закона, која почиње недељним законом у Сједињеним Државама и траје све док Михаило не устане и не заврши се време људског испитивања. Структура је божанска, али она покреће нека озбиљна разматрања.
Serious Considerations
Озбиљна разматрања
It is evident that the waymark represented by the ‘trumpets, ascension and judgment’ is the litmus and third test. The third test is always the litmus test, where character is manifested, but never developed.
Очигледно је да знамен које је представљено „трубама, вазнесењем и судом“ јесте лакмус и трећи тест. Трећи тест је увек лакмус-тест, на коме се карактер испољава, али се никада не развија.
“Character is revealed by a crisis. When the earnest voice proclaimed at midnight, ‘Behold, the bridegroom cometh; go ye out to meet him,’ the sleeping virgins roused from their slumbers, and it was seen who had made preparation for the event. Both parties were taken unawares, but one was prepared for the emergency, and the other was found without preparation. Character is revealed by circumstances. Emergencies bring out the true metal of character. Some sudden and unlooked-for calamity, bereavement, or crisis, some unexpected sickness or anguish, something that brings the soul face to face with death, will bring out the true inwardness of the character. It will be made manifest whether or not there is any real faith in the promises of the word of God. It will be made manifest whether or not the soul is sustained by grace, whether there is oil in the vessel with the lamp.
„Karakter se otkriva u krizi. Kada je ozbiljan glas u ponoć objavio: ‘Evo ženika gde dolazi; iziđite mu u susret,’ uspavane devojke prenuše se iz sna, i videlo se ko se pripremio za taj događaj. Obe strane bile su zatečene nespremne, ali jedna je bila pripravljena za tu hitnu priliku, a druga se pokazala bez pripreme. Karakter se otkriva okolnostima. Vanredne prilike iznose na videlo pravo svojstvo karaktera. Neka iznenadna i neočekivana nesreća, žalost zbog gubitka, ili kriza, neka neočekivana bolest ili muka, nešto što dušu dovodi licem u lice sa smrću, izneće na videlo pravu unutrašnjost karaktera. Pokazaće se da li postoji stvarna vera u obećanja reči Božje ili ne. Pokazaće se da li se duša održava blagodaću, da li u sudu s videlom ima ulja.“
“Testing times come to all. How do we conduct ourselves under the test and proving of God? Do our lamps go out? or do we still keep them burning? Are we prepared for every emergency by our connection with Him who is full of grace and truth? The five wise virgins could not impart their character to the five foolish virgins. Character must be formed by us as individuals.” Review and Herald, October 17, 1895.
„Времена кушања долазе на све. Како се понашамо под Божјом пробом и испитивањем? Да ли се наше светиљке гасе? или их и даље држимо да горе? Јесмо ли спремни за сваку непредвиђену околност својом повезаношћу с Оним који је пун благодати и истине? Пет мудрих девојака нису могле да пренесу свој карактер на пет лудих девојака. Карактер морамо изградити ми као појединци.“ Review and Herald, October 17, 1895.
When the feast of trumpets waymark arrives, your character is forever sealed, you are lifted up as an ensign and your sins are forever blotted out. The three steps represent three aspects of the sealing. The arrival of the message of the Midnight Cry manifests those who have oil and who are lifted up as an ensign as their sins are removed. The message, the work and the seal are all one waymark. It is a waymark “that brings the soul face to face with death” because of an “unlooked for calamity.” The trumpet of Islam represents that “unlooked for calamity.” At that point the message, “Behold the Bridegroom cometh,” is proclaimed five days in advance of the Sunday law, where the message changes unto the loud cry of the third angel.
Када дође оријентир празника труба, ваш карактер је заувек запечаћен, ви бивате подигнути као застава и ваши греси су заувек избрисани. Три корака представљају три аспекта запечаћења. Долазак поруке Поноћног поклича објављује оне који имају уља и који су подигнути као застава док се њихови греси уклањају. Порука, дело и печат јесу један исти оријентир. То је оријентир „који доводи душу лицем у лице са смрћу“ због „неочекиване несреће“. Труба ислама представља ту „неочекивану несрећу“. У том тренутку порука: „Ево, Женик иде“, објављује се пет дана унапред у односу на закон о недељи, где се порука мења у силни поклич трећег анђела.
The three steps of the waymark are identifying elements of the sealing of and the lifting up of the one hundred and forty-four thousand, just before the Sunday law. It is clear that the litmus test of ‘trumpets, ascension and judgment’ has been represented by the Exeter camp meeting. The five days between the day of Atonement and Pentecost, represents the sixty-six days between the end of the Exeter camp meeting on August 17 unto October 22, 1844, when the door closed. Those sixty-six days of Millerite history are illustrating the latter days, and in this regard, they are illustrating the proclamation of the message of the Midnight Cry by the one hundred and forty-four thousand.
Три корака путаказа представљају распознатљиве елементе запечаћења и уздизања сто четрдесет и четири хиљаде, непосредно пред недељни закон. Јасно је да је лакмусов тест „трубе, вазнесење и суд“ био представљен ексетерским логорским скупом. Пет дана између Дана помирења и Педесетнице представљају шездесет и шест дана од завршетка ексетерског логорског скупа 17. августа до 22. октобра 1844. године, када су се врата затворила. Тих шездесет и шест дана милеритске историје илуструју последње дане, и у том погледу они илуструју објављивање поруке Поноћног поклича од стране сто четрдесет и четири хиљаде.
The five days to Pentecost, aligns with the sixty-six days of the Millerites proclaiming the message of the Midnight Cry, which was also typified by Christ’s triumphal entry into Jerusalem. The first of the three steps is the feast of trumpets, which is the seventh trumpet, or third woe, or Islam in the latter days, and Christ’s triumphal entry was preceded by the loosing of an ass.
Пет дана до Педесетнице подудара се са шездесет и шест дана током којих су милерити објављивали поруку Поноћног вапаја, што је такође било предображено Христовим свечаним уласком у Јерусалим. Први од три корака јесте празник труба, који је седма труба, или трећи јаук, или ислам у последњим данима, а Христовом свечаном уласку претходило је одвезивање једног магарца.
Prophetically this identifies that the loosing of the ass marks the beginning of the triumphal entry, which is the Midnight Cry. Bible prophecy is to be applied in the latter days to the sixth kingdom of Bible prophecy—the earth beast, the United States. Islam will strike the United States, as it did at 9/11, thus marking the beginning of the proclamation of the Midnight Cry with a significant strike upon the United States by Islam, and the ending of the proclamation of the Midnight Cry with another significant strike upon the United States by Islam, for Jesus always illustrates the end of a thing with the beginning of a thing.
У пророчком смислу, ово указује на то да одвезивање магарца означава почетак свечаног уласка, што је Поноћни поклич. Библијско пророштво треба применити у последњим данима на шесто царство библијског пророштва — звер из земље, Сједињене Америчке Државе. Ислам ће ударити на Сједињене Америчке Државе, као што је учинио 11. септембра, означавајући тако почетак објављивања Поноћног поклича значајним ударом ислама на Сједињене Америчке Државе, као и завршетак објављивања Поноћног поклича другим значајним ударом ислама на Сједињене Америчке Државе, јер Исус увек крај нечега приказује почетком нечега.
The message of Pentecost is the message of the loud cry, and the loud cry is simply an escalation of the message of the Midnight Cry. In Millerite history the Midnight Cry ended when the door was closed on October 22, 1844, and it ends when the door closes at the Sunday law in the latter days. At Pentecost Peter proclaimed the message of Joel, and Pentecost is the omega ending of the Midnight Cry, so the alpha beginning of the Midnight Cry Peter must of prophetic necessity also be presenting the message of Joel. At the Midnight Cry Peter is in Acts chapter two, in the upper room at the third hour, and then on the same day at the ninth hour he is in the temple proclaiming Joel’s message.
Порука Педесетнице јесте порука силнога вапаја, а силни вапај је једноставно појачање поруке Поноћног вапаја. У милеритској историји Поноћни вапај завршио се када су се врата затворила 22. октобра 1844. године, а завршава се и када се врата затворе при недељном закону у последњим данима. На Педесетницу Петар је објављивао Јоилову поруку, а Педесетница је омега-завршетак Поноћног вапаја, те стога Петар, као алфа-почетак Поноћног вапаја, по пророчкој нужности такође мора износити Јоилову поруку. У време Поноћног вапаја Петар је у другој глави Дела апостолских, у горњој соби о трећем часу, а затим истога дана о деветом часу налази се у храму објављујући Јоилову поруку.
Peter is the symbol of the one hundred and forty-four thousand at Pentecost, which is the end of the Midnight Cry, and he is the symbol of the one hundred and forty-four thousand at the beginning of the Midnight Cry. The sealing and raising up of the one hundred and forty-four thousand begins with the loosing of the ass as Islam strikes. When the Millerites left the Exeter camp meeting they carried the message like a tidal wave, and symbolically typified the one hundred and forty-four thousand who repeat that experience.
Петар је симбол сто четрдесет и четири хиљаде на Педесетницу, која представља крај Поноћног вапаја, и он је симбол сто четрдесет и четири хиљаде на почетку Поноћног вапаја. Запечаћење и подизање сто четрдесет и четири хиљаде почиње одвезивањем магарета када ислам задаје ударац. Када су милерити напустили логорски састанак у Ексетеру, понели су поруку попут плимног таласа, и у симболичком смислу предочили сто четрдесет и четири хиљаде који понављају то искуство.
This application becomes more serious when you recognize that Peter is representing those who proclaim the Midnight Cry message at the litmus and third test of the Pentecostal season. The third hour for Peter at Pentecost places him in the upper room, and the upper room is also the ten days before Pentecost. The second test of the Pentecostal season is the thirty-day temple test that follows the foundational test. The second test of the temple requires the faithful to enter by faith into the Most Holy Place where their sins are blotted out and where they are seated by faith with Christ in heavenly places. The book of Acts informs us that Peter began his sermon on the book of Joel at the third hour in the upper room, then at the ninth hour he was in the temple.
Ова примена постаје озбиљнија када препознате да Петар представља оне који објављују вест Поноћног поклича при лакмус тесту и трећем тесту пентекостне сезоне. Трећи час за Петра на Педесетницу смешта га у горњу собу, а горња соба је такође и десет дана пре Педесетнице. Други тест пентекостне сезоне јесте тридесетодневни храмски тест који следи након темељног теста. Други тест храма захтева од верних да вером уђу у Светињу над светињама, где се њихови греси бришу и где су вером посађени с Христом на небеским местима. Књига Дела апостолских обавештава нас да је Петар започео своју проповед о књизи пророка Јоила у трећи час у горњој соби, а затим је у девети час био у храму.
But Peter, standing up with the eleven, lifted up his voice, and said unto them, Ye men of Judaea, and all ye that dwell at Jerusalem, be this known unto you, and hearken to my words: For these are not drunken, as ye suppose, seeing it is but the third hour of the day. But this is that which was spoken by the prophet Joel. … Now Peter and John went up together into the temple at the hour of prayer, being the ninth hour. Acts 2:14–16; 3:1.
А Петар, ставши с једанаесторицом, подиже глас свој и рече им: Људи Јудејци, и сви који живите у Јерусалиму, нека вам ово буде знано, и чујте речи моје: јер ови нису пијани, као што ви мислите, будући да је тек трећи час дана. Него је ово оно што је казао пророк Јоил. … А Петар и Јован иђаху заједно горе у храм у час молитве, у девети час. Дела 2:14–16; 3:1.
Christ was nailed to the cross at the third hour and He died at the ninth hour. His death, burial and resurrection are one waymark with three steps. The third step, the day of first fruits, begins the fifty days which conclude at Pentecost. In the alpha of the Pentecostal season the third and ninth hour represent a distinct contrast, for Christ was alive at the third hour and dead at the ninth. Peter was in the upper room at the third hour and in the temple at the ninth.
Христос је био прикован на крст у трећи час, и умро је у девети час. Његова смрт, погребење и васкрсење јесу једна путна ознака са три корака. Трећи корак, дан првина, започиње педесет дана који се завршавају на Педесетницу. У алфи пентекосталне сезоне трећи и девети час представљају јасан контраст, јер је Христос био жив у трећи час, а мртав у девети. Петар је био у горњој соби у трећи час, а у храму у девети.
The Pentecostal season of fifty sacred days in the time of Christ was a sacred prophetic period directly connected to the prophecy of twenty-three hundred years. It was especially connected with the final week of the four hundred and ninety years for the Jewish nation in Daniel nine. That sacred week when Christ confirmed the covenant was divided into two equal periods of 1,260 prophetic days. The heart of that week was the cross. The cross identifies the third and ninth hour, and Peter at Pentecost does the same. In the year 34, the end of that same sacred week when Cornelius sent for Peter from Caesarea Maritima, it was the ninth hour.
Педесетничко раздобље од педесет светих дана у време Христа било је свето пророчко раздобље непосредно повезано с пророчанством о две хиљаде и три стотине година. Оно је нарочито било повезано с последњом седмицом од четири стотине и деведесет година за јеврејски народ у деветој глави Књиге пророка Данила. Та света седмица, у којој је Христос потврдио завет, била је подељена на два једнака раздобља од 1.260 пророчких дана. Срце те седмице био је крст. Крст указује на трећи и девети час, а Петар на Педесетницу чини исто. Године 34, на крају те исте свете седмице, када је Корнилије послао по Петра из Кесарије Маритиме, био је девети час.
There was a certain man in Caesarea called Cornelius, a centurion of the band called the Italian band, A devout man, and one that feared God with all his house, which gave much alms to the people, and prayed to God alway. He saw in a vision evidently about the ninth hour of the day an angel of God coming in to him, and saying unto him, Cornelius. And when he looked on him, he was afraid, and said, What is it, Lord? And he said unto him, Thy prayers and thine alms are come up for a memorial before God. And now send men to Joppa, and call for one Simon, whose surname is Peter. Acts 10:1–5.
Беше неки човек у Кесарији по имену Корнилије, капетан чете која се звала Италијанска чета, побожан човек и онај који се бојао Бога са свим домом својим, који је давао много милостиње народу и молио се Богу свагда. Он виде јасно у виђењу око деветога часа дана анђела Божјег где улази к њему и говори му: Корнилије. А он, погледавши на њега, уплаши се и рече: Шта је, Господе? А он му рече: Молитве твоје и милостиње твоје узишле су за спомен пред Богом. И сада пошаљи људе у Јопу и дозови некога Симона, који се зове Петар. Дела апостолска 10:1–5.
The next day, Peter goes up on the roof to pray about the sixth hour.
Сутрадан, Петар се попе на кров да се помоли око шестога часа.
On the morrow, as they went on their journey, and drew nigh unto the city, Peter went up upon the housetop to pray about the sixth hour: And he became very hungry, and would have eaten: but while they made ready, he fell into a trance, And saw heaven opened, and a certain vessel descending unto him, as it had been a great sheet knit at the four corners, and let down to the earth: Wherein were all manner of four footed beasts of the earth, and wild beasts, and creeping things, and fowls of the air. And there came a voice to him, Rise, Peter; kill, and eat. But Peter said, Not so, Lord; for I have never eaten anything that is common or unclean. And the voice spake unto him again the second time, What God hath cleansed, that call not thou common. This was done thrice: and the vessel was received up again into heaven. Acts 10:9–16.
Сутрадан, док су они путовали и приближавали се граду, Петар се попе на кров да се помоли око шестога часа; и огладне веома, и хтеде да једе; али док су приправљали, паде у занос, и виде небо отворено, и некакав суд где силази к њему, као велико платно свезано о четири краја, и спуштено на земљу; у њему беху све врсте четвороножних животиња земаљских, и звери, и гмизаваца, и птица небеских. И дође му глас: Устани, Петре; закољи и једи. А Петар рече: Нипошто, Господе; јер никада нисам јео ништа погано или нечисто. И глас му опет проговори други пут: Што је Бог очистио, ти не називај поганим. Ово се догоди трипут; и суд би опет узнесен на небо. Дела апостолска 10:9–16.
The call for Peter to come to Caesarea is at the ninth hour, when an angel arrives to address Cornelius. Cornelius represents God’s other children who are called out of Babylon at the Sunday law. The angel who arrives at the Sunday law is the second voice of Revelation eighteen, who calls to those still in Babylon to flee. Peter is the one hundred and forty-four thousand and Cornelius is the eleventh-hour workers, who are represented to Peter as unclean animals. The relation of Peter and Cornelius is the relation of Revelation seven, where the one hundred and forty-four thousand are identified in association with the great multitude. Peter was commanded three times to rise, kill and eat. As the one hundred and forty-four thousand the call from Cornelius is where the ensign is commanded to rise.
Позив Петру да дође у Кесарију упућен је о деветом часу, када анђео долази да се обрати Корнилију. Корнилије представља другу Божју децу која су позвана да изађу из Вавилона у време недељног закона. Анђео који долази у време недељног закона јесте други глас из Откривења осамнаесте главе, који позива оне који су још у Вавилону да побегну. Петар представља сто четрдесет и четири хиљаде, а Корнилије раднике једанаестог часа, који су Петру представљени као нечисте животиње. Однос Петра и Корнилија јесте однос из Откривења седме главе, где је сто четрдесет и четири хиљаде препознато у повезаности са великим мноштвом. Петру је три пута било заповеђено да устане, закоље и једе. Као сто четрдесет и четири хиљаде, позив од Корнилија јесте место где је застави наложено да устане.
Cornelius is in Caesarea Maritima, sometimes called Caesarea by the sea. Revelation seventeen informs us that “the waters” “are peoples, and multitudes, and nations, and tongues.” The waters are those outside of God’s church and in Revelation as well as with Peter’s vision of the unclean beasts, the number four represents the entire world. Four various beasts are in Peter’s vision, and they descend in a sheet which is held at its four corners. The relation of Peter to Cornelius is also represented by Noah and the beasts that got on the ark.
Корнилије се налази у Кесарији Маритими, која се понекад назива Кесарија на мору. Седамнаесто поглавље Откривења обавештава нас да су „воде“ „народи, и мноштва, и народности, и језици“. Воде су они који су изван Божје цркве, а у Откривењу, као и у Петровом виђењу нечистих звери, број четири представља цео свет. У Петровом виђењу налазе се четири различите звери, и оне силазе у платну које се држи за његова четири угла. Однос Петра према Корнилију такође је представљен Нојем и зверима које су ушле у ковчег.
Peter was in Joppa, which means “bright and beautiful,” for as a symbol of the one hundred and forty-four thousand Peter is the bright and beautiful ensign to the Gentiles. The ninth hour, the Gentiles awaken to the ensign which Sister White identifies as the Sabbath, the law of God, the third angel’s message and the missionaries around the world that carry the message of the latter days. Cornelius was awakened to the ensign when the angel arrived at the ninth hour in Caesarea by the sea. The message at the Pentecostal Sunday law then goes to the world—the sea.
Петар је био у Јопи, што значи „светла и лепа“, јер као симбол сто четрдесет и четири хиљаде Петар је светли и лепи стег незнабошцима. Девети час — незнабошци се буде за стег који сестра Вајт поистовећује са суботом, Божјим законом, поруком трећег анђела и мисионарима широм света који носе поруку последњих дана. Корнелије се пробудио за тај стег када је анђео дошао у девети час у Кесарију на мору. Порука у време Педесетничког недељног закона потом одлази свету — мору.
The lifting up of the ensign is also represented as the Lord’s house being lifted up above the mountains, and Peter was praying on the rooftop of the beautiful bright city of Joppa, in the sixth hour, just before the Sunday law of the ninth hour. When the one hundred and forty-four thousand are sealed, the circumstances of the crisis within the world will draw God’s other children who are still in Babylon to seek for light. They are led to find Peter on the top of the house in Joppa.
Подизање заставе такође је представљено као подизање дома Господњег изнад гора, а Петар се мољаше на крову лепога, светлога града Јопе, око шестога часа, непосредно пре недељног закона деветога часа. Када сто четрдесет и четири хиљаде буду запечаћени, околности кризе унутар света навешће другу Божју децу, која су још увек у Вавилону, да траже светлост. Они су вођени да нађу Петра на врху куће у Јопи.
Peter was also in Caesarea Philippi in Matthew sixteen. Caesarea Philippi at the base of Mount Hermon had the same name as Caesarea by the sea, but it had a distinct contrast as one city was upon the land and the other on the sea. Christ’s crucifixion at the third hour and His death at the ninth, identify a distinct contrast of life and death. Peter at Pentecost’s third and ninth hour identifies a distinct contrast from the upper room unto the temple. Caesarea on the land or Caesarea on the sea represents the necessary prophetic contrast of the third and ninth hour, but there is no direct reference to the third hour when Peter was in Caesarea Philippi. Upon the testimony of two or three a thing is established and with the third and ninth hour of the cross and also on the day of Pentecost both illustrations are represented by a single person, whether Christ alive or in the tomb, or Peter in the upper room or the temple.
Петар је такође био у Кесарији Филиповој у шеснаестој глави Јеванђеља по Матеју. Кесарија Филипова, у подножју горе Хермона, имала је исто име као и Кесарија на мору, али је међу њима постојао јасан контраст, јер је један град био на копну, а други на мору. Христово распеће у трећи час и Његова смрт у девети означавају јасан контраст живота и смрти. Петар у трећем и деветом часу Педесетнице означава јасан контраст од горње собе до храма. Кесарија на копну или Кесарија на мору представља неопходни пророчки контраст трећега и деветога часа, али не постоји непосредно упућивање на трећи час када је Петар био у Кесарији Филиповој. На основу сведочанства два или три сведока ствар се утврђује, а са трећим и деветим часом крста, као и на дан Педесетнице, оба приказа представљена су једном истом личношћу, било Христом живим или у гробу, било Петром у горњој соби или у храму.
The third testimony of a third and ninth hour at the two Caesarea’s identifies Peter as the primary character in both instances, as was Christ in the beginning of the Pentecostal season and Peter at the end of that same season. The alpha character of the third hour is the same as the omega character of the ninth hour, providing one witness that Caesarea Philippi is the alpha of the two Caesarea’s. The second witness is that the name of both cities is the same, so the name of the main character and the name of the city are the same. A third witness is the contrast of land and sea. When Peter was at Caesarea Philippi, it was the third hour. This is where the message becomes even more serious.
Треће сведочанство о трећем и деветом часу код двеју Кесарија препознаје Петра као главног лика у оба случаја, као што је Христос био на почетку пентекостне сезоне, а Петар на крају те исте сезоне. Алфа-лик трећег часа исти је као омега-лик деветог часа, пружајући једно сведочанство да је Кесарија Филипова алфа двеју Кесарија. Друго сведочанство јесте то што је име оба града исто, тако да су име главног лика и име града исти. Треће сведочанство јесте супротност копна и мора. Када је Петар био у Кесарији Филиповој, био је трећи час. Овде порука постаје још озбиљнија.
It is correct to align two cities with the same name, which is what we are doing, but we are also incorporating the third and ninth hour into the application based upon the witness of Christ at the cross and Peter at Pentecost. By bringing the three lines together; Christ’s third and ninth hour, Peter at Pentecost’s third and ninth hour—we establish the third hour at Caesarea Philippi. The very same prophetic logic is to be applied to Cornelius at the ninth hour, Peter at the sixth hour and then Peter at Caesarea Philippi at the third hour.
Исправно је ускладити два града са истим именом, што и чинимо, али у примену такође укључујемо трећи и девети час на основу сведочанства Христа на крсту и Петра на Педесетницу. Доводећи три линије заједно — Христов трећи и девети час, Петров трећи и девети час на Педесетницу — утврђујемо трећи час у Цезареји Филиповој. Иста та пророчка логика треба да се примени на Корнилија у девети час, Петра у шести час, а затим и Петра у Цезареји Филиповој у трећи час.
Peter is at all three waymarks, Cornelius is at the sixth and ninth hour with Peter, but not at the third in Caesarea Philippi. The line is tied together for each step is either the third, sixth and ninth hour respectively from Caesarea Philippi, to Joppa to Caesarea Maritima. Both Caesarea’s had their cultural roots attached to both Greece and Rome, but Caesarea Philippi’s distinction was the embodiment of remote, mystical paganism, and Caesarea by the sea was a commercial and administrative hub, blending Greek culture with Roman governance. Caesarea Philippi was a symbol of churchcraft and Caesarea Maritima of statecraft.
Петар је присутан на сва три оријентира; Корнилије је са Петром у шестом и деветом часу, али не и у трећем, у Цезареји Филиповој. Ова линија је повезана, јер је сваки корак редом или трећи, шести и девети час, од Цезареје Филипове, преко Јопе, до Цезареје Приморске. Обе Цезареје имале су своје културне корене везане и за Грчку и за Рим, али је особеност Цезареје Филипове била у томе што је представљала оваплоћење удаљеног, мистичног паганства, док је Цезареја на мору била трговачко и управно средиште, у којем су се грчка култура и римска власт стапале. Цезареја Филипова била је симбол црквене вештине, а Цезареја Приморска симбол државничке вештине.
In the line of Caesarea to Caesarea, Joppa is the middle step of three steps. The three steps are represented by the third, sixth and ninth hours. Caesarea by the sea at the ninth hour is the Sunday law when the gospel goes to the Gentiles. Three hours before, at the sixth hour Peter is in Joppa, the bright and shining city. Three hours before that Peter is at the feast of Trumpets in the third hour. Caesarea to Caesarea is the period of the Midnight Cry. Peter represents those who proclaim the Midnight Cry at the beginning all the way to the ending, for Jesus always aligns the beginning with the ending. The Midnight Cry begins with the ass being loosed at the feast of trumpets waymark, where Peter is proclaiming the message of Joel.
У линији од Кесарије до Кесарије, Јопа је средњи корак од три корака. Та три корака представљена су трећим, шестим и деветим часом. Кесарија приморска у девети час јесте закон о недељи када јеванђеље одлази незнабошцима. Три часа раније, у шести час, Петар је у Јопи, светлом и блиставом граду. Три часа пре тога, Петар је на празнику Труба у трећи час. Кесарија до Кесарије јесте раздобље Поноћног вапаја. Петар представља оне који објављују Поноћни вапај од почетка па све до свршетка, јер Исус увек усклађује почетак са свршетком. Поноћни вапај почиње када се магарац одвезује на путоказу празника Труба, где Петар објављује Јоилову поруку.
Peter is at the three-step waymark of the feast of trumpets, the ascension, followed by judgment. At that waymark in Matthew sixteen the issue is raised about who Christ was. Peter’s name is changed and it is stated by Christ that it would be upon this Rock that He builds His church. The Rock which the temple is built upon is the foundation, and Peter at Caesarea Philippi is the first angel’s message, which is the foundational message. When Peter gets to the next step, at Joppa, he ascends as did Christ at the end of the forty days of face-to-face teaching. The ascension is also a parallel to the cross, the primary ensign of salvational history; and the cross is divided into two parts, with the two thieves, the tearing of the veil into the Most Holy Place and the darkness and the hours.
Петар се налази на тростепеном путоказу Празника труба, вазнесењу, за којим следи суд. На том путоказу у шеснаестој глави Матеја покреће се питање о томе ко је Христос био. Петру се мења име, и Христос изјављује да ће на тој Стени сазидати Своју цркву. Стена на којој је храм сазидан јесте темељ, а Петар у Кесарији Филиповој представља поруку првог анђела, која је темељна порука. Када Петар дође до следећег корака, у Јопи, он се узноси као што се и Христос узнео на крају четрдесет дана поучавања лицем к лицу. Вазнесење је такође паралела крсту, првобитној застави историје спасења; а крст је подељен на два дела, са два разбојника, раздрањем завесе према Светињи над светињама, и тамом и часовима.
Now from the sixth hour there was darkness over all the land unto the ninth hour. And about the ninth hour Jesus cried with a loud voice, saying, Eli, Eli, lama sabachthani? that is to say, My God, my God, why hast thou forsaken me? Matthew 27:45, 46.
А од шестога часа би тама по свој земљи до деветога часа. А око деветога часа повика Исус из свега гласа говорећи: Или, Или, лама савахтани? то јест: Боже мој, Боже мој, зашто си ме оставио? Матеј 27:45, 46.
At Joppa, at the sixth hour Peter is at a prophetic point of division, between the lost and saved, between light and darkness and between the beginning of and ending of the Midnight Cry. That break is emphasizing the transition of the Laodicean movement of the one hundred and forty-four thousand unto the Philadelphian movement of the one hundred and forty-four thousand. It is marking the full rejection of the Laodicean Seventh-day Adventist church. That closed door of judgment represented by the day of Atonement comes five days before the Pentecostal Sunday law. That judgment is preceded by the ascension, and before that, the trumpet message. Those three steps represent the waymark where the seal of God is impressed, and the message of the Midnight Cry is proclaimed by the church triumphant to those represented by Cornelius.
У Јопи, о шестом часу, Петар се налази на пророчкој тачки поделе, између изгубљених и спасених, између светлости и таме, и између почетка и завршетка Поноћног поклича. Тај прелом наглашава прелаз лаодикијског покрета сто четрдесет и четири хиљаде у филаделфијски покрет сто четрдесет и четири хиљаде. Он означава потпуно одбацивање лаодикијске Цркве адвентиста седмог дана. Та затворена врата суда, представљена Даном помирења, долазе пет дана пре пентекостног недељног закона. Томе суду претходи вазнесење, а пре тога трубна вест. Та три корака представљају међаш на коме се утискује печат Божји, и вест Поноћног поклича објављује победоносна црква онима које представља Корнилије.
Peter proclaims the message at Pentecost, and Pentecost marks the end of the message of the Midnight Cry. It is of prophetic necessity therefore that Peter also proclaims the message at the beginning of the period of the Midnight Cry. The beginning always illustrates the end. Peter’s Midnight Cry message is empowered when the ass of Islam is loosed, and attacks the United States, as it does again at the Sunday law. Peter proclaiming the message at the third and ninth hour of Pentecost identifies the beginning and ending of the Midnight Cry.
Петар објављује вест на Педесетницу, а Педесетница означава завршетак вести Поноћног поклика. Стога је, по пророчкој нужности, и то да Петар објављује вест и на почетку раздобља Поноћног поклика. Почетак увек осликава крај. Петрова вест Поноћног поклика бива оснажена када се одреши магарац ислама и нападне Сједињене Државе, као што то поново чини у време недељног закона. То што Петар објављује вест у трећи и девети час Педесетнице поистовећује почетак и завршетак Поноћног поклика.
In the line we are considering, the forty days that ends at Christ’s ascension, also begins the ten days in the upper room. Five days into the ten days, the day of atonement identifies that the sins of Israel have been blotted out and the church has made herself ready. It was in the third hour that Peter was in the upper room at Pentecost. At the ninth hour of the Sunday law, the message changes from the midnight unto the loud cry.
У линији коју разматрамо, четрдесет дана који се завршавају Христовим вазнесењем, такође започињу десет дана у горњој соби. Пет дана у оквиру тих десет дана, Дан помирења указује на то да су греси Израиља избрисани и да се црква припремила. У трећем часу Петар је био у горњој соби на Педесетницу. У деветом часу недељног закона, порука се мења од поноћног вапаја ка гласном покличу.
The proclamation of the message of the Midnight Cry by Peter occurs when he is in the third hour. That message is marked by the feast of trumpets, when the ass is loosed, and by Caesarea Philippi, and Caesarea Philippi is also Panium. Panium is represented in verses thirteen through fifteen of Daniel eleven. Peter is identifying not only an Islamic strike upon the United States when the ass is loosed at the outset of the proclamation of the Midnight Cry, but Peter is simultaneously at the battle of Panium that leads to the Sunday law. The battle of Panium is a parallel event to the Islamic strike upon the United States.
Петарово објављивање поруке Поноћног вапаја догађа се када се он налази у трећем часу. Та порука је обележена празником труба, када се магарац одрешује, и Кесаријом Филиповом, а Кесарија Филипова је такође Панијум. Панијум је представљен у стиховима тринаест до петнаест у Данијелу једанаест. Петар не указује само на исламски удар на Сједињене Државе када се магарац одрешује на почетку објављивања Поноћног вапаја, него се Петар истовремено налази и у бици код Панијума која води ка недељном закону. Битка код Панијума представља паралелни догађај исламском удару на Сједињене Државе.
We will continue these things in the next article.
Наставићемо са овим темама у наредном чланку.