“We should know for ourselves what constitutes Christianity, what is truth, what is the faith that we have received, what are the Bible rules—the rules given us from the highest authority.” The 1888 Materials, 403.
„Треба сами за себе да знамо шта сачињава хришћанство, шта је истина, шта је вера коју смо примили, каква су библијска правила — правила дата нам од највишег ауторитета.“ The 1888 Materials, 403.
For several years Future for America has identified that the seven churches of Revelation not only represent the history of modern Israel from the time of the apostles until the end of the world, but that the seven churches also represent ancient Israel from the time of Moses until the stoning of Stephen. The pioneers of Adventism did not teach this truth, but they understood and employed the principles that establish this truth. Jesus identifies the end from the beginning and ancient Israel represents modern Israel. Therefore, any truth that is part of the prophetic characteristics of modern Israel also existed in ancient Israel.
Током неколико година, Future for America је указивао на то да седам цркава из Откривења не представљају само историју савременог Израиља од времена апостола до краја света, већ да тих седам цркава такође представљају и древни Израиљ од времена Мојсија до каменовања Стефана. Пионири адвентизма нису поучавали ову истину, али су разумели и примењивали начела која утврђују ову истину. Исус показује крај од почетка, а древни Израиљ представља савремени Израиљ. Стога је свака истина која је део пророчких обележја савременог Израиља такође постојала и у древном Израиљу.
Before Millerite history the traditional Christian view of the seven churches was that they represented the actual churches in Asia minor during the time of John. The traditional view also understood that the counsel to the individual churches may also be understood to represent specific counsel to various churches throughout Christian history, and also that the very same counsel and warnings is for individual Christians. They also understood that the seven churches represent seven periods of church history from the time of the disciples until the end of the world. These perspectives pre-dated the Millerite history. Those four recognitions of the seven churches that make up the traditional view that pre-dated William Miller were and are based upon the “historicist” interpretation of the Bible. It is that methodology that God’s angels led William Miller to adopt.
Пре милеритске историје, традиционално хришћанско гледиште о седам цркава било је да оне представљају стварне цркве у Малој Азији у Јованово време. Традиционално гледиште је такође разумевало да се савет упућен појединачним црквама може разумети и као посебан савет разним црквама током целокупне хришћанске историје, као и да су ти исти савети и опомене намењени појединачним хришћанима. Они су такође разумевали да седам цркава представљају седам раздобља црквене историје од времена ученика па све до краја света. Ова гледишта претходила су милеритској историји. Та четири препознавања седам цркава, која сачињавају традиционално гледиште и која су претходила Вилијаму Милеру, била су и јесу заснована на „историцистичком“ тумачењу Библије. Управо је ту методологију Божји анђели навели Вилијама Милера да усвоји.
“The seven churches of Asia is a history of the church of Christ in her seven forms, in all her windings and turnings, in all her prosperity and adversity, from the days of the apostles down to the end of the world. The seven seals are a history of the transactions of the powers and kings of the earth over the church, and God’s protection of his people during the same time. The seven trumpets are a history of seven peculiar and heavy judgments sent upon the earth, or Roman kingdom. And the seven vials are the seven last plagues sent upon Papal Rome. Mixed with these are many other events, woven in like tributary streams, and filling up the grand river of prophecy, until the whole ends us in the ocean of eternity.
„Седам цркава у Азији јесу историја Христове цркве у њених седам облика, у свим њеним кривудањима и заокретима, у свем њеном напретку и невољи, од дана апостола па све до свршетка света. Седам печата јесу историја поступака сила и царева земаљских према цркви, и Божје заштите његовог народа током истог времена. Седам труба јесу историја седам особитих и тешких судова посланих на земљу, или на Римско царство. А седам чаша јесу седам последњих зала посланих на папски Рим. Са овима су помешани и многи други догађаји, уткани попут приточних токова, испуњавајући велику реку пророштва, све док се целина не оконча у океану вечности.“
“This, to me, is the plan of John’s prophecy in the book of Revelation. And the man who wishes to understand this book, must have a thorough knowledge of other parts of the word of God. The figures and metaphors used in this prophecy, are not all explained in the same, but must be found in other prophets, and explained in other passages of Scripture. Therefore it is evident that God has designed the study of the whole, even to obtain a clear knowledge of any part.” William Miller, Miller’s Lectures, volume 2, lecture 12, 178.
„Ово је, по мом мишљењу, план Јовановог пророчанства у књизи Откривења. А човек који жели да разуме ову књигу мора имати темељно познавање других делова Божје речи. Слике и метафоре употребљене у овом пророчанству нису све објашњене у њему самом, него се морају наћи код других пророка и објаснити у другим одломцима Светога писма. Стога је очигледно да је Бог наменио проучавање целине, чак и ради стицања јасног познања било ког појединог дела.“ William Miller, Miller’s Lectures, volume 2, lecture 12, 178.
Sister White agrees with and upholds the “historicist” view held by Miller, but she added a deeper insight to the book of Revelation than Miller saw, for Miller had not recognized the sanctuary as it truly is. He understood the sanctuary to be the earth. Sister White recognized that when Jesus presented the predictions represented in the book of Revelation, that Christ was doing so in conjunction with His work as the heavenly High Priest.
Сестра Вајт се слаже са „историцистичким“ гледиштем које је заступао Милер и потврђује га, али је књизи Откривења додала дубљи увид него што га је Милер имао, јер Милер није препознао светилиште онаквим какво оно заиста јесте. Он је светилиште разумео као земљу. Сестра Вајт је препознала да је, када је Исус износио предсказања представљена у књизи Откривења, Христос то чинио у повезаности са Својом службом небеског Првосвештеника.
When John turns and sees Christ, He is walking among the candlesticks in priestly garments, and the candlesticks are located in the holy place, and therefore in the history after His ascension, but before He moved into the Most Holy Place in 1844. Miller could not have understood the significance of this reality. Neither would have Tyndale, Luther or John Wycliffe or any of the early reformers. Truth is progressive, shining brighter and still brighter unto the perfect day.
Када се Јован окрене и угледа Христа, Он хода међу свећњацима у свештеничкој одећи, а свећњаци се налазе у Светињи, и стога у историји након Његовог вазнесења, али пре него што је 1844. године прешао у Светињу над светињама. Милер није могао разумети значај ове стварности. Нити би га могли разумети Тиндејл, Лутер, Џон Виклиф, нити било који од раних реформатора. Истина је прогресивна, сијајући све јаче и јаче до савршеног дана.
“The great principle so nobly advocated by Robinson and Roger Williams, that truth is progressive, that Christians should stand ready to accept all the light which may shine from God’s holy word, was lost sight of by their descendants. The Protestant churches of America,—and those of Europe as well,—so highly favored in receiving the blessings of the Reformation, failed to press forward in the path of reform. Though a few faithful men arose, from time to time, to proclaim new truth and expose long-cherished error, the majority, like the Jews in Christ’s day or the papists in the time of Luther, were content to believe as their fathers had believed and to live as they had lived. Therefore religion again degenerated into formalism; and errors and superstitions which would have been cast aside had the church continued to walk in the light of God’s word, were retained and cherished. Thus the spirit inspired by the Reformation gradually died out, until there was almost as great need of reform in the Protestant churches as in the Roman Church in the time of Luther. There was the same worldliness and spiritual stupor, a similar reverence for the opinions of men, and substitution of human theories for the teachings of God’s word.” The Great Controversy, 297.
„Велико начело које су тако племенито заступали Робинсон и Роџер Вилијамс — да је истина прогресивна и да хришћани треба да буду спремни да прихвате сву светлост која може засијати из Божје свете Речи — њихови потомци изгубили су из вида. Протестантске цркве Америке — а такође и оне у Европи — тако високо повлашћене примањем благослова Реформације, нису успеле да иду даље стазом реформе. Иако су се с времена на време појављивали понеки верни људи да објаве нову истину и разоткрију дуго неговану заблуду, већина је, као Јевреји у Христово време или паписти у Лутерово доба, била задовољна да верује као што су веровали њихови оци и да живи као што су они живели. Стога је религија поново дегенерисала у формализам; а заблуде и сујеверја која би била одбачена да је црква наставила да хода у светлости Божје Речи, били су задржани и неговани. Тако је дух надахнут Реформацијом постепено замро, све док у протестантским црквама није постојала готово исто толика потреба за реформом као у Римској цркви у Лутерово време. Постојала је иста световност и духовна обамрлост, слично поштовање према мишљењима људи и замена људских теорија учењима Божје Речи.“ Велика борба, 297.
If the fact that truth develops progressively throughout history is not recognized, then the significance of any new light in this final generation may very well be impossible to recognize. Once a person ceases to understand the progressive nature of “truth,” they automatically begin to rely upon traditions, customs and fallen human guidance.
Ако се не призна чињеница да се истина током историје развија поступно, онда значај било какве нове светлости у овом последњем нараштају може сасвим лако бити немогуће препознати. Када човек престане да разуме поступну природу „истине“, он аутоматски почиње да се ослања на предања, обичаје и пало људско вођство.
The methodology that Miller employed is a waymark that runs through the entire prophetic line which presents a testimony of the development of biblical truth that began with the apostles. Yet in the waymark represented by Miller, we find a beginning that demands a counterpart at the end. Most never understand these realities, but not so with Satan.
Методологија коју је Милер применио представља оријентир који се протеже кроз целокупну пророчку линију и који износи сведочанство о развоју библијске истине започетом са апостолима. Ипак, у оријентиру који је представљен Милером налазимо почетак који захтева свој пандан на крају. Већина никада не разуме ове стварности, али са Сатаном није тако.
Satan has resisted the truth and its development from his rebellion in heaven onward. When it reached the point in history that the reformers began to distinctly understand how to study the Bible, Satan did as he always does and he introduced counterfeits. The historical evidence of his work of counterfeiting the truth identifies that Jesuits such as Ribera and Louis de Alcazar focused their counterfeit methodology specifically against the book of Revelation. The corrupted methodology that is called “preterism” began in the second and third centuries with two primary representatives of that false methodology. One was Eusebius of Caesarea (260–339), and Victorinus of Pettau (died circa 304). Both of these early historical figures promoted the methodology suggesting the book of Revelation was fulfilled during the time of the Roman Empire by such historical figures as the infamous emperor Nero.
Сатана се од своје побуне на небу па надаље противио истини и њеном развоју. Када је у историји дошло до тачке у којој су реформатори почели јасно да разумеју како треба проучавати Библију, Сатана је учинио оно што увек чини и увео кривотворине. Историјски докази о његовом делу кривотворења истине показују да су језуити као што су Рибера и Луис де Алказар усмерили своју кривотворну методологију посебно против књиге Откривења. Искварена методологија која се назива „претеризам“ започела је у другом и трећем веку са два главна представника те лажне методологије. Један је био Евсевије Кесаријски (260–339), а Викторин из Петауа (умро око 304). Обојица ових раних историјских личности заступала су методологију која је сугерисала да се књига Откривења испунила у време Римског царства кроз историјске личности као што је озлоглашени цар Нерон.
In the nineteenth century John Darby (1800–1882) from the United Kingdom introduced another satanic methodology which was also inserted to the foot notes of the Trojan horse Bible called the Scofield Reference Bible which we have previously identified. “Dispensationalism” is a theological framework that divides history and God’s interaction with humanity into distinct periods, or ‘dispensations,’ in which God administers His plan in different ways. I note this at this point for this is one of the falsehoods that was introduced to the movement of Future for America by voices from the same area Darby had propagated his satanic ideas. Darby’s ideas that attacked Future for America were accompanied by the philosophy of the so-called modern-day “woke” movement which promotes the same anarchy represented by the French Revolution and the same licentiousness represented by Sodom and Gomorrah.
У деветнаестом веку Џон Дарби (1800–1882) из Уједињеног Краљевства увео је још једну сатанску методологију, која је такође унета у фусноте тројанске коњске Библије, назване Scofield Reference Bible, коју смо претходно идентификовали. „Диспензационализам“ је теолошки оквир који историју и Божје општење са човечанством дели на раздобља, односно „диспензације“, у којима Бог на различите начине управља Својим планом. Ово напомињем на овом месту, јер је то једна од неистина које су биле уведене у покрет Future for America од стране гласова из истог подручја из којег је Дарби ширио своје сатанске идеје. Дарбијеве идеје, које су нападале Future for America, биле су праћене филозофијом такозваног савременог покрета „woke“, који промовише исту анархију коју је представљала Француска револуција и исту разузданост коју су представљали Содом и Гомора.
Today the theologians of modern Adventism employ a system of dissecting the truths of the Bible based upon a two-fold system of biblical interpretation they employ to undermine and deny both the Bible and the Spirit of Prophecy. They identify men as either experts in biblical languages or as experts in biblical history. Thus, the theologians of Adventism today control the minds of Laodicean Adventism either by interpreting God’s Word based upon a fallen man’s understanding of history or fallen man’s understanding of language. These modern manifestations of error which have been often used to attack the message you are now reading will be addressed further in these articles when we consider the symbolism of the French Revolution. Satan is alive, and he knows his time is short. The last rule of Miller’s rules, number fourteen concludes with the following paragraph.
Данас теолози модерног адвентизма примењују систем рашчлањивања библијских истина заснован на двоструком систему библијског тумачења, којим настоје да подрију и порекну и Библију и Дух пророштва. Они људе разврставају или као стручњаке за библијске језике или као стручњаке за библијску историју. Тако теолози адвентизма данас управљају умовима лаодикијског адвентизма, било тумачећи Божју Реч на основу разумевања историје палог човека, било на основу разумевања језика палог човека. Ова савремена испољавања заблуде, која су често употребљавана да нападну поруку коју сада читате, биће даље размотрена у овим чланцима када будемо разматрали симболику Француске револуције. Сатана је жив и он зна да му је време кратко. Последње правило Милерових правила, правило број четрнаест, завршава се следећим пасусом.
“The divinity taught in our schools is always founded on some sectarian creed. It may do to take a blank mind and impress it with this kind, but it will always end in bigotry. A free mind will never be satisfied with the views of others. Were I a teacher of youth in divinity, I would first learn their capacity and mind. If these were good, I would make them study the Bible for themselves, and send them out free to do the world good. But if they had no mind, I would stamp them with another’s mind, write bigot on their forehead, and send them out as slaves!” William Miller, Miller’s Works, volume 1, 24.
„Богословље које се поучава у нашим школама увек се заснива на неком секташком вероисповедању. Можда се може узети празан ум и утиснути у њега таква врста учења, али ће се то увек завршити задртошћу. Слободан ум никада неће бити задовољан туђим гледиштима. Када бих ја био учитељ младих у богословљу, најпре бих упознао њихову способност и ум. Ако би то било добро, навео бих их да сами проучавају Библију и послао бих их као слободне да чине добро свету. Али ако не би имали ума, утиснуо бих у њих туђи ум, написао бих им на челу: задртица, и послао бих их као робове!“ William Miller, Miller’s Works, volume 1, 24.
In the period just after John the Revelator lived, and in the days of the Reformation, Satan was actively producing false prophetic methodology to confuse and destroy true biblical analysis. What is sometimes missed in these historical facts is that all those satanic methodologies were aimed directly at no other book than the book of Revelation. That was the subject of each of these promoters of satanic confusion. The book of Revelation has always been Satan’s target. Satan knows it is the book of Revelation that he must war against. When we recognize this fact, we can then recognize another unseen reality, that is obscured by another significant truth.
У раздобљу непосредно након живота Јована Откривитеља, као и у данима Реформације, Сатана је активно производио лажну пророчку методологију како би збунио и уништио истинску библијску анализу. Оно што се понекад превиђа у овим историјским чињеницама јесте да су све те сатанске методологије биле усмерене непосредно ни на једну другу књигу до на књигу Откривења. То је била тема сваког од тих промотера сатанске забуне. Књига Откривења одувек је била Сатанина мета. Сатана зна да је књига Откривења она књига против које он мора да ратује. Када препознамо ову чињеницу, тада можемо препознати и другу невидљиву стварност, која је замагљена другом значајном истином.
The false methodology of the Jesuits was intended to prevent a clear understanding that the pope of the Roman church is the antichrist of Bible prophecy. Every single Protestant reformer came to recognize and identify this truth. Therefore, when the accurate history of men such as Ribera and Louis de Alcazar have been publicly presented in the past through word and publication the history men such as Ribera and Louis de Alcazar was used for the purpose of demonstrating the satanic efforts to prevent a correct understanding of the “man of sin.” The written or spoken testimonies exposing the purpose of the introduction of these satanic methodologies are correct as far as they go, but Satan was attempting to cover up more than simply the biblical proofs that identify the antichrist as the pope of Rome.
Лажна методологија језуита била је смишљена да спречи јасно разумевање да је папа римске цркве антихрист библијског пророштва. Сваки поједини протестантски реформатор дошао је до тога да препозна и утврди ову истину. Стога, када је у прошлости тачна историја људи као што су Рибера и Луј де Алказар била јавно изношена усмено и путем публикација, историја људи као што су Рибера и Луј де Алказар коришћена је са циљем да покаже сатанске напоре да се спречи исправно разумевање „човека греха“. Писана или усмена сведочанства која разоткривају сврху увођења ових сатанских методологија тачна су докле год допиру, али је Сатана настојао да прикрије више од самих библијских доказа који идентификују антихриста као папу Рима.
There are truths in the book of Revelation that have been covered up with the confusion produced by these false systems of biblical interpretation that are outside the subject of the man whose number is six, six, six. One of those truths is most definitely the truth represented when the seven churches are understood in their fullest development. There are truths located within the seven churches that speak directly to the history that got under way on September 11, 2001 and ends in the Sunday law crisis. Satan has been seeking to keep this light buried, and he invented the satanic methodologies to obscure several gems of truth located in the book of Revelation, not only the identification of the pope of Rome as the antichrist.
Постоје истине у књизи Откривења које су биле прикривене пометњом насталом услед ових лажних система библијског тумачења који стоје изван теме о човеку чији је број шест стотина шездесет и шест. Једна од тих истина свакако је истина представљена онда када се седам цркава разуме у свом пуном развоју. У оквиру седам цркава налазе се истине које непосредно говоре о историји која је отпочела 11. септембра 2001. године и завршава се у кризи недељног закона. Сатана је настојао да ову светлост одржи затрпаном, и измислио је сатанске методологије да би замаглио неколико драгуља истине који се налазе у књизи Откривења, не само поистовећење римског папе са антихристом.
Before “the man of sin” was revealed in 538, men such as Eusebius and Victorinus attacked the book of Revelation in an attempt to obscure the rise of the papal power. Later in history Christ fulfilled His promise to Thyatira and brought forth the morning star of the reformation (Wycliffe), and Satan thereafter brought forth two prominent historical figures to champion and carry on his satanic work. The long-drawn-out war over the development of truth that reaches its climax when the secret of the book of Revelation is unsealed, (just before the close of probation) includes light from the seven churches that Miller never recognized, nor did Sister White, but it can be easily shown that both Miller and the Spirit of Prophecy uphold the new light, for new light never contradicts old light.
Пре него што се „човек безакоња“ открио 538. године, људи као што су Јевсевије и Викторин напали су књигу Откривења у покушају да прикрију успон папске силе. Касније у историји Христос је испунио Своје обећање Тијатири и извео јутарњу звезду реформације (Виклиф), а Сатана је потом извео две истакнуте историјске личности да заступају и наставе његово сатанско дело. Дуготрајни рат око развоја истине, који достиже свој врхунац када се тајна књиге Откривења отпечати (непосредно пре завршетка времена милости), укључује светлост из седам цркава коју Милер никада није препознао, нити ју је препознала Сестра Вајт, али се лако може показати да и Милер и Дух пророштва подржавају нову светлост, јер нова светлост никада не противречи старој светлости.
“It is a fact that we have the truth, and we must hold with tenacity to the positions that cannot be shaken; but we must not look with suspicion upon any new light which God may send, and say, Really, we cannot see that we need any more light than the old truth which we have hitherto received, and in which we are settled. While we hold to this position, the testimony of the True Witness applies to our cases its rebuke, ‘And knowest not that thou art wretched, and miserable, and poor, and blind, and naked.’ Those who feel rich and increased with goods and in need of nothing, are in a condition of blindness as to their true condition before God, and they know it not.” Review and Herald, August 7, 1894.
„Чињеница је да ми имамо истину, и морамо се чврсто држати ставова који се не могу уздрмати; али не смемо са подозрењем гледати ни на какву нову светлост коју Бог може послати, и говорити: Заиста, не можемо видети да нам је потребно икакво више светлости од старе истине коју смо до сада примали и у којој смо утврђени. Док се држимо таквог става, сведочанство Истинитог Сведока примењује на наше случајеве свој укор: ‘И не знаш да си несрећан, и јадан, и сиромашан, и слеп, и наг.’ Они који осећају да су богати и да су се обогатили и да ни у чему немају потребе, налазе се у стању слепила у погледу свог правог стања пред Богом, а тога нису свесни.” Review and Herald, August 7, 1894.
The primary test for new light is whether it contradicts established truth, and whether it upholds the foundational truths.
Основни испит за нову светлост јесте да ли противречи утврђеној истини и да ли подржава темељне истине.
“When the power of God testifies as to what is truth, that truth is to stand forever as the truth. No after suppositions, contrary to the light God has given are to be entertained. Men will arise with interpretations of Scripture which are to them truth, but which are not truth. The truth for this time, God has given us as a foundation for our faith. He Himself has taught us what is truth. One will arise, and still another, with new light which contradicts the light that God has given under the demonstration of His Holy Spirit.” Selected Messages, book 1, 162.
„Када сила Божја посведочи шта је истина, та истина треба да стоји заувек као истина. Не смеју се прихватати никакве накнадне претпоставке, супротне светлости коју је Бог дао. Пojaviће се људи са тумачењима Писма која су за њих истина, али која нису истина. Истину за ово време Бог нам је дао као темељ наше вере. Он сам нас је поучио шта је истина. Један ће устати, па још један, са новом светлошћу која противречи светлости коју је Бог дао под потврдом Свога Светога Духа.” Selected Messages, књига 1, 162.
Satan has had the book of Revelation as his target of attack from the time John recorded the messages contained therein. Jesus said:
Сатана је књигу Откривења учинио метом својих напада још од времена када је Јован забележио поруке које су у њој садржане. Исус је рекао:
But blessed are your eyes, for they see: and your ears, for they hear. For verily I say unto you, That many prophets and righteous men have desired to see those things which ye see, and have not seen them; and to hear those things which ye hear, and have not heard them. Matthew 13:16, 17.
А благо вашим очима, јер виде; и вашим ушима, јер чују. Јер заиста вам кажем: многи пророци и праведници желели су да виде оно што ви видите, и не видеше; и да чују оно што ви чујете, и не чуше. Матеј 13:16, 17.
The blessing attached to seeing and hearing is the blessing of understanding the message of the Revelation of Jesus Christ. When John represented those in the “last days” who see and hear the message he fell down to worship the angel Gabriel, who immediately informed John not to do it.
Благослов који је везан за гледање и слушање јесте благослов разумевања поруке Откривења Исуса Христа. Када је Јован представљао оне у „последњим данима“ који виде и чују поруку, пао је да се поклони анђелу Гаврилу, који је одмах обавестио Јована да то не чини.
And I John saw these things, and heard them. And when I had heard and seen, I fell down to worship before the feet of the angel which showed me these things. Then saith he unto me, See thou do it not: for I am thy fellowservant, and of thy brethren the prophets, and of them which keep the sayings of this book: worship God. Revelation 22:8, 9.
И ја, Јован, видех ово и чух. И кад чух и видех, падох да се поклоним пред ноге анђела који ми ово показа. Тада ми рече: Пази, немој тога чинити; јер сам ја саслужитељ твој, и браће твоје пророка, и оних који држе речи ове књиге: Богу се поклони. Откривење 22:8, 9.
Gabriel and John are both created beings, who are only to worship the Creator. Many prophets and righteous men, including angels have desired to “see” and “hear” the message of the Midnight Cry when it is repeated at the end of the world.
И Гаврило и Јован јесу створена бића, која треба да се клањају једино Творцу. Многи пророци и праведни људи, укључујући и анђеле, желели су да „виде“ и „чују“ вест Поноћног поклича када се она буде поновила на крају света.
“Christ said, ‘Blessed are your eyes, for they see; and your ears, for they hear. For verily I say unto you, That many prophets and righteous men have desired to see those things which ye see, and have not seen them; and to hear those things which ye hear, and have not heard them’ [Matthew 13:16, 17]. Blessed are the eyes which saw the things that were seen in 1843 and 1844.
„Христос је рекао: ‘Благо вашим очима, јер виде; и вашим ушима, јер чују. Јер вам заиста кажем: да су многи пророци и праведници желели да виде оно што ви видите, и нису видели; и да чују оно што ви чујете, и нису чули’ [Matthew 13:16, 17]. Блажене су очи које су виделе оно што се видело 1843. и 1844. године.“
“The message was given. And there should be no delay in repeating the message, for the signs of the times are fulfilling; the closing work must be done. A great work will be done in a short time. A message will soon be given by God’s appointment that will swell into a loud cry. Then Daniel will stand in his lot, to give his testimony.” Manuscript Releases, volume 21, 437.
„Poruka je data. I ne bi trebalo da bude nikakvog odlaganja u ponavljanju poruke, jer se znaci vremena ispunjavaju; završno delo mora biti izvršeno. Veliko delo biće učinjeno za kratko vreme. Uskoro će po Božjem određenju biti data poruka koja će prerasti u silan poklič. Tada će Danilo stajati na svom delu, da da svoje svedočanstvo.“ Manuscript Releases, volume 21, 437.
What righteous men (John) and their fellow servants (angels) desired to see was the final fulfillment of the Midnight Cry at the end of Adventism when the earth would be lightened by God’s glory. That final manifestation of power in the latter rain is brought about by the unsealing of the Revelation of Jesus Christ.
Оно што су праведни људи (Јован) и њихове саслужитеље (анђели) желели да виде било је коначно испуњење Поноћног поклича на крају адвентизма, када ће земља бити обасјана Божјом славом. То коначно испољавање силе у позној киши бива остварено скидањем печата са Откривења Исуса Христа.
Of which salvation the prophets have inquired and searched diligently, who prophesied of the grace that should come unto you: Searching what, or what manner of time the Spirit of Christ which was in them did signify, when it testified beforehand the sufferings of Christ, and the glory that should follow. Unto whom it was revealed, that not unto themselves, but unto us they did minister the things, which are now reported unto you by them that have preached the gospel unto you with the Holy Ghost sent down from heaven; which things the angels desire to look into. Wherefore gird up the loins of your mind, be sober, and hope to the end for the grace that is to be brought unto you at the revelation of Jesus Christ. 1 Peter 1:10–13.
За то спасење распитивали су се и марљиво истраживали пророци који су пророковали о благодати намењеној вама: испитујући на које, или какво време указиваше Дух Христов који беше у њима, када је унапред сведочио о Христовим страдањима и о слави која ће потом доћи. Њима беше откривено да не служаху себи, него нама, у ономе што вам је сада објављено од оних који су вам проповедали јеванђеље Духом Светим посланим с неба; у што анђели желе завирити. Зато опасавши бедра свога ума, будите трезвени и до краја се надајте благодати која ће вам бити донесена при откривењу Исуса Христа. 1. Петрова 1:10–13.
The prophets, righteous men and angels have desired to live in the time when the “grace” or the power of God, is poured out during the final fulfillment of the Midnight Cry. That “grace,” which is God’s creative power is brought to men when the Revelation of Jesus Christ is unsealed. Satan knows that the avenue to convey the creative power of God unto His people is accomplished by the message that is unsealed in the book of Revelation, and it has therefore been his supreme effort to confuse, suppress and cover up the light contained in the book of Revelation. That light is not simply the identification of the man of sin, for that truth has been fully documented by all the Protestant reformers centuries ago.
Пророци, праведни људи и анђели желели су да живе у времену када се „благодат“, односно сила Божја, излива током коначног испуњења Поноћног поклича. Та „благодат“, која је Божја стваралачка сила, доноси се људима када се открива Откривење Исуса Христа. Сотона зна да се пут којим се Божја стваралачка сила преноси Његовом народу остварује поруком која је откривена у књизи Откривења, и зато је његов највећи напор био да унесе пометњу, потисне и прикрије светлост садржану у књизи Откривења. Та светлост није једноставно поистовећење човека греха, јер су ту истину сви протестантски реформатори потпуно документовали још пре више векова.
I was in the Spirit on the Lord’s day, and heard behind me a great voice, as of a trumpet, Saying, I am Alpha and Omega, the first and the last: and, What thou seest, write in a book, and send it unto the seven churches which are in Asia; unto Ephesus, and unto Smyrna, and unto Pergamos, and unto Thyatira, and unto Sardis, and unto Philadelphia, and unto Laodicea. And I turned to see the voice that spake with me. And being turned, I saw seven golden candlesticks; And in the midst of the seven candlesticks one like unto the Son of man, clothed with a garment down to the foot, and girt about the paps with a golden girdle. His head and his hairs were white like wool, as white as snow; and his eyes were as a flame of fire; And his feet like unto fine brass, as if they burned in a furnace; and his voice as the sound of many waters. And he had in his right hand seven stars: and out of his mouth went a sharp twoedged sword: and his countenance was as the sun shineth in his strength. And when I saw him, I fell at his feet as dead. And he laid his right hand upon me, saying unto me, Fear not; I am the first and the last: I am he that liveth, and was dead; and, behold, I am alive for evermore, Amen; and have the keys of hell and of death. Write the things which thou hast seen, and the things which are, and the things which shall be hereafter. Revelation 1:10–19.
Бех у Духу у дан Господњи, и чух за собом глас велик, као трубу, који говораше: Ја сам Алфа и Омега, први и последњи; и: што видиш, напиши у књигу и пошаљи седмим црквама које су у Азији: у Ефес, и у Смирну, и у Пергам, и у Тијатиру, и у Сард, и у Филаделфију, и у Лаодикију. И обазрех се да видим глас који говораше са мном. И обазревши се, видех седам златних свећњака; и усред седам свећњака једнога налик Сину човечијему, обучена у хаљину до ногу, и опасана по прсима златним појасом. А глава његова и коса беху беле као вуна, као снег; и очи његове као пламен огњени; и ноге његове као мјед ужарена, као да су у пећи усијане; и глас његов као хука многих вода. И имаше у десној руци својој седам звезда; и из уста његових излажаше мач оштар с обе стране; и лице његово беше као сунце што сија у сили својој. И кад га видех, падох к ногама његовим као мртав. И положи десницу своју на ме, говорећи ми: Не бој се; ја сам први и последњи: и живи; и бејах мртав, и ево сам жив ва век века, Амин; и имам кључеве ада и смрти. Напиши, дакле, што си видео, и што јесте, и што ће бити потом. Откривење 1:10–19.
While Adventism upheld the “historicist” methodology they recognized that all the churches of Revelation two and three are repeated in the final church. Unfortunately, at the end of the nineteenth century Satan was already closing Adventism’s eyes to the sacred methodology, the protection of, and the practice of being an essential part of their responsibility as “the depositaries of the great truths of prophecy.” Even as the methodology was being set aside in Adventism, there were still those who applied the sacred methodology. We use the book, Story of the Seer of Patmos as a witness to the fact that applying all the churches to the history of Laodicea is a valid application of prophecy. The following are excerpts from that book that make the point I am referring to.
Док је адвентизам заступао „историцистичку“ методологију, препознавали су да се све цркве из Откривења два и три понављају у последњој цркви. Нажалост, крајем деветнаестог века Сотона је већ затварао очи адвентизма за свету методологију, заштиту коју она пружа и праксу њене примене, што је представљало суштински део њихове одговорности као „чувара великих истина пророштва“. Чак и док је у адвентизму та методологија бивала потискивана, још увек је било оних који су примењивали свету методологију. Користимо књигу Story of the Seer of Patmos као сведочанство чињенице да је примена свих цркава на историју Лаодикије ваљана примена пророштва. Следе изводи из те књиге који истичу оно на шта указујем.
“It should be remembered that, as the experience of Ephesus, Smyrna, and Pergamos, will be repeated in the last church before the second coming of Christ, so the history of Thyatira will have its counterpart in the last generation.” Stephen N. Haskell, Story of the Seer of Patmos, 69.
„Treba imati na umu da će se, kao što će se iskustvo Efesa, Smirne i Pergama ponoviti u poslednjoj crkvi pre drugog Hristovog dolaska, tako i istorija Tijatire imati svoj pandan u poslednjem naraštaju.“ Stephen N. Haskell, Story of the Seer of Patmos, 69.
Haskell correctly points out that the experience of the first four churches is repeated, or as he says, “will have its counterpart in the last generation.”
Хаскел с правом истиче да се искуство прве четири цркве понавља, или, како он каже, „имаће свој пандан у последњем нараштају.“
“He applied the test, but all pointed forward to the year 1843 as the time when the world must welcome its Saviour. The condition of the people at the first advent of Christ was now repeated.” Stephen N. Haskell, Story of the Seer of Patmos, 75.
„Применио је тај испит, али је све указивало унапред на 1843. годину као на време када свет мора дочекати свога Спаситеља. Стање народа приликом првог Христовог доласка сада се поновило.“ Stephen N. Haskell, Story of the Seer of Patmos, 75.
Haskell was speaking of William Miller identifying 1843 as the Second Coming of Christ, and identifies that the conditions of the first advent was repeated in the time of the Millerites. Haskell was correct, and Sister White confirms that Miller himself was represented by John the Baptist.
Хаскел је говорио о томе да је Вилијам Милер означио 1843. годину као време Другог Христовог доласка, и указује на то да су се прилике првог доласка поновиле у време милерита. Хаскел је био у праву, а сестра Вајт потврђује да је сам Милер био представљен Јованом Крститељем.
“As John the Baptist heralded the first advent of Jesus and prepared the way for His coming, so William Miller and those who joined with him proclaimed the second advent of the Son of God.” Early Writings, 229.
„Као што је Јован Крститељ најавио први Христов долазак и припремио пут за Његов долазак, тако су Вилијам Милер и они који су му се придружили објављивали други долазак Сина Божјег.“ Early Writings, 229.
Haskel even identifies that during the history of Pergamos, (the third church representing the compromise of Christianity with idolatry), the history of Sardis, the fifth church was repeated.
Хаскел чак указује на то да се током историје Пергама (треће цркве која представља компромис хришћанства с идолопоклонством) поновила историја Сарда, пете цркве.
“There was a time in the history of Pergamos, when Christianity thought Paganism was dead; but in reality, the religion which was apparently vanquished, had conquered. Paganism baptized, stepped into the church. In the days of Sardis this history was repeated.” Stephen N. Haskell, Story of the Seer of Patmos, 75, 76.
„Постојало је време у историји Пергама када је хришћанство мислило да је паганство мртво; али у стварности, религија која је привидно била побеђена, победила је. Крштено паганство закорачило је у цркву. У данима Сарда ова историја се поновила.“ Stephen N. Haskell, Story of the Seer of Patmos, 75, 76.
Sardis was the church of the Reformation that woke up and protested against the satanic fallacies of the papacy, but before their work was finished, they had already began returning to Rome. They thought as did the church of Pergamos that papalism was dead, but in reality, it was still living. Haskell also identifies that upon the remnant church shines “the accumulated rays of all past ages.”
Сард је била црква Реформације која се пробудила и устала у протест против сатанских заблуда папства, али пре него што је њено дело било довршено, већ је почела да се враћа Риму. Мислили су, као и црква у Пергаму, да је папство мртво, али је у стварности још увек било живо. Хаскел такође указује да на цркву остатка сијају „сабрани зраци свих прошлих векова“.
“Upon this last church—the remnant,—shine the accumulated rays of all past ages.” Stephen N. Haskell, Story of the Seer of Patmos, 69.
„На ову последњу цркву — остатак — сијају сабрани зраци свих прошлих векова.“ Stephen N. Haskell, Story of the Seer of Patmos, 69.
I am not suggesting that Haskell recognized that the progressive history represented by the seven churches, was also fulfilled in the history of ancient Israel, but he certainly upholds that truth when he writes that “the accumulated rays of all past ages” “shine” upon “the last church.” Ancient Israel is included in the “rays of” “past ages.” And though he upholds the principles necessary to recognize the symbolism of the seven churches in ancient Israel’s history, I am uncertain how deeply he recognized the parallels represented in those symbols. I am also certain he did not recognize an even more important aspect of the histories represented by the seven churches, an aspect we are leading to.
Не сугеришем да је Хаскел увидео да се прогресивна историја представљена седам цркава такође испунила у историји древног Израела, али он свакако потврђује ту истину када пише да „сабрани зраци свих прошлих векова“ „сијају“ на „последњу цркву“. Древни Израел је укључен у „зраке“ „прошлих векова“. И премда он подржава начела неопходна да би се препознала симболика седам цркава у историји древног Израела, нисам сигуран колико је дубоко увидео паралеле представљене у тим симболима. Такође сам сигуран да није увидео ни још важнији аспект историја представљених седам цркава, аспект ка коме водимо.
We will address this truth in our next article.
Ову истину ћемо размотрити у нашем наредном чланку.