Лаодикија — број пет

У идеалном случају, седам цркава и седам печата треба разумети као паралелне симболе који представљају унутрашње и спољашње токове исте историје. Такође је важно запазити да, када се разматрају последње три цркве и последња три печата, историјска линија која представља прогресивну историју није примарни предмет тих симбола. Када се цркве примењују у контексту паралелних историја, напредовање историје јесте суштински елемент симболизма, али то није случај када се последње три цркве и печата разматрају као симбол сами за себе.

Последње три цркве, као симбол, говоре о односу трију група и о динамици међусобног деловања трију група богослужитеља које представљају разне цркве. Последња три печата поистовећују Божји народ онако како га представљају Мојсије и Илија. Илија представља сто четрдесет и четири хиљаде, а Мојсије праведне мртве.

Sestra Vajt nas obaveštava da se peti pečat odnosi na „razdoblje vremena u budućnosti“. Stihovi petog pečata postavljaju pitanje kada će Bog suditi papstvu zbog ubijanja Božjeg naroda tokom mračnog srednjeg veka. Odgovor je dat da će u „poslednjim danima“ Bog suditi papstvu zbog tih ubistava, a takođe i zbog druge grupe papskih mučenika koji će takođe biti ubijeni od strane papstva tokom krize zakona o nedelji.

Надахнуће такође потврђује да су душе под олтаром, које желе да знају када ће Бог судити папству, повезане са два гласа анђела који обасјава земљу својом славом у осамнаестом поглављу Откривења.

У осамнаестом поглављу Откривења суд над католицизмом је двострук, јер је ту и тада она кажњена не само због оних које ће убити у „последњим данима“, него и због жртава убиства током мрачног доба папске владавине.

Шести печат пружа једну од класичних библијских илустрација догађаја који непосредно претходе Другом Христовом доласку током седам последњих зала. Она се завршава уводом у седмо поглавље Откривења, које даје одговор на питање постављено у последњем стиху шестог печата: „ко може опстати?“ Постоје две групе које ће стајати као Божји барјак у кризи закона о недељи, која се завршава када наступе седам последњих зала. Те две групе су сто четрдесет и четири хиљаде, које представља Илија, и „велико мноштво“, које представља Мојсије. Ова два симбола, Мојсије и Илија, раније су била препозната као они који стоје на крају света, јер су обојица стајали са Христом на Гори преображења.

Првој групи папских мученика из Мрачног доба дате су беле хаљине, а друга група, за коју им је речено да чекају док се та група не попуни, јесте „велико мноштво“ које такође носи беле хаљине. Пети и шести печат не излажу паралелну историју пете и шесте цркве, већ сведоче о двема групама које се подижу као застава за Господа у „последњим данима“. Те две групе су они који објављују поруке два гласа у осамнаестој глави Откривења. Порука која се тада објављује праћена је изливањем Светога Духа, како је то предочено историјом Педесетнице и историјом Поноћног поклича на почетку адвентизма.

Након што шести печат покреће питање које уводи Илију и Мојсија, представљене у седмом поглављу Откривења, отвара се седми печат и описује изливање Светога Духа на те две групе. Треба запазити да је у том опису тишина за пола часа. Изливање позног дажда, представљено отварањем седмог печата, обухвата раздобље тишине.

Као што је управо запажено у одломку из Велике борбе, позни дажд почиње да се излива када силни анђео сиђе и обасја земљу својом славом. Позни дажд је отпочео када су „велике зграде Њујорк Ситија биле срушене“ 11. септембра 2001. године.

Дана 11. септембра 2001. позни дажд је почео да пада, и изливање тог дажда пада на оне које представљају Илија и Мојсије, и укључује време тишине. Време тишине за Мојсија и Илију такође је представљено у једанаестом поглављу Откривења, где су Мојсије и Илија, та два пророка која су мучила свет, била „убијена“ на улицама. Али после три и по дана изашли су из хоривске пећине и узнели се на небо. У историји позног дажда порука, представљена том двојицом весника, бива убијена и избачена на улицу, али не и сахрањена све док не васкрсне. Ово је једна од основних истина које Лав из племена Јудина сада скида с печата.

Последња три печата поистовећују завршни покрет Божјег народа, представљен Илијом и Мојсијем. Тај покрет умире и васкрсава. То је покрет, јер је адвентизам започео покретом који је трајао до 1863. године, када су оставили по страни прву истину коју је Вилијам Милер био наведен да препозна. Године 1863. покрет се окончао, јер су 1863. године правно постали црква. Алфа и Омега истрајава у томе да, ако је започео Свој остатак народа као покрет, тако ће га и окончати као покрет.

Сада смо завршили преглед седам цркава и седам печата. У последња три печата видимо две класе откупљених које су представљене Мојсијем и Илијом. Сви ти печати сведоче о моћном анђелу из Откривења осамнаест. Када је сишао 11. септембра 2001, две класе откупљених ушле су у процес прочишћења који је осмишљен да разоткрије и раздвоји две класе поклоника унутар покрета на крају адвентизма, како је то било предсказано покретом на почетку адвентизма. Данило показује да једна од тих класа, коју он назива безбожнима, неће разумети умножење знања, док ће мудри разумети. Матеј нас обавештава да се за девицу која нема разумевање знања које је било отпечаћено каже да је луда. Мудре девице показују у кризи о поноћи да су разумеле и да поседују умножење знања. Мудри и луди представљени су црквом у Филаделфији или црквом у Лаодикији. Безбожне, луде девице Лаодикије треба да буду избљуване из уста Господњих, а мудри примају Божје име, или Његов карактер, на својим челима. Ако шеста црква, Филаделфија, представља мудре, како онда седма црква, Лаодикија, представља безбожне? Ако је то тако, онда је редослед нарушен, зар не? Одговор се, наравно, разрешава кроз Алфу и Омегу.

На почетку првог именованог Божјег народа, древног Израиља, Мојсије је био праслика Христа на крају тог именованог народа.

На крају првог именованог Божјег народа, Јован Крститељ био је Илијин весник који је припремио пут за Христов први долазак. Исус ће затим принети Своју жртву на крсту и после тога отпочети Своју првосвештеничку службу у Светињи небеског светилишта. На почетку другог именованог Божјег народа, савременог Израиља, Вилијам Милер био је Илијин весник који је припремио пут за Христов Други долазак. Исус је тада изненада дошао у Светињу над светињама и отпочео суд. На крају другог именованог Божјег народа, последњи Илијин весник припремио је пут да Христос започне раздобље суда живима, завршетак Своје службе као Небески Првосвештеник и Свој Други долазак.

Вилијам Милер симболизује не само гласника, него и покрет са којим је био повезан.

Na početku drevnoga Izrailja Bog je pozvao Mojsija, koji je primio četrdeset godina iskvarenog obrazovanja u Egiptu, zbog čega je bilo potrebno četrdeset godina života u pustinji u nastojanju da se uticaj Egipta ukloni iz njegovog karaktera. Četrdeset godina nakon svog rođenja, shvatajući da je izabran da izvede Božji narod iz Egipta, Mojsije je upotrebio ljudsku snagu da ubije Egipćanina. Četrdeset godina kasnije, kod gorućeg žbuna, usprotivio se Božjem pozivu. Pošto je konačno prihvatio poziv, zanemario je zapovest da obreže svoga sina sve dok mu nije zaprećeno smrću. Na granici Obećane zemlje pobunio se i udario u Stenu po drugi put. Na početku drevnoga Izrailja, Mojsije je posedovao crte karaktera Laodikijca. Uprkos tome, ipak je ispunio svoj uzvišeni i sveti poziv, uključujući i tipsko predstavljanje Hrista na kraju drevnoga Izrailja. Hristos, koji se borio sa sitničavim Jevrejima, ili onima koji su govorili da su Jevreji, a nisu bili, predstavljao je karakter Filadelfijca. Na početku drevnoga Izrailja Mojsije je predstavljao Laodikijca kojem su bili potrebni zlato, očnja mast i bele haljine. Na kraju je Hristos Filadelfijac.

На почетку адвентизма, Вилијам Милер, представљен онима неколицини у Сарду који нису окаљали своје хаљине, представљао је Филаделфијца, као што је то био случај и са покретом повезаним с њим. На крају адвентизма, покрет који је 1989. године препознао време краја био је исто толико лаодикијски колико је то био и Мојсије. Милеритски покрет представља праслику покрета Future for America, уз пророчку ограду да се први покрет испунио кроз Филаделфијце у време Филаделфије, а последњи покрет се испуњава кроз Лаодикијце у време Лаодикије.

Ја сам сведок већег дела пророчке историје овога покрета од 1989. године него иједна друга особа повезана са историјом Future for America, и сведочим да сам лично прошао кроз ту историју, почев од 1989. године па надаље, као потврђени лаодикијски адвентиста. На том путу има много душа које би потврдиле моје сведочанство. Такође могу са сигурношћу посведочити да су они који су били повезани са покретом на крају адвентизма такође били потврђени лаодикијски адвентисти. Први именовани народ почиње са једним Лаодикијцем који постаје Филаделфијац и завршава се Филаделфијцем. Други именовани народ почиње са Филаделфијцем и завршава се Лаодикијцем који је позван да постане Филаделфијац. То је обележје Алфе и Омеге.

Упркос бедној, јадној духовној слепоћи вође и оних који су му се придружили, Бог је ипак управљао и надзирао пророчке путоказе који су се одиграли од 1989. године до сада. Упркос духовној наготи и сиромаштву вође и оних који су му се придружили, Бог је и даље управљао распечаћивањем истина које је сматрао за сходно да распечати. У Својој милости, која никада није одвојена од Његове „истине“, Он је устројио процес очишћења који је омогућио да један Лаодикејац умре и потом буде васкрснут као Филаделфијац. Та смрт и васкрсење били су предочени у лику писаца књига Данила и Откривења, који су обојица били симболично убијени и васкрснути. Јован је био васкрснут из смрти бацања у котао врелог уља, а Данило из јаме гладних лавова. Тако две књиге, које су једна књига, дају нагласак симболу смрти и васкрсења као делу поруке која се сада распечаћује.

Како се покрет у „последњим данима“ истражног суда (који је био предображен Милеритским покретом) приближавао свршетку времена, Бог је одредио да вођа и покрет буду убијени, а потом васкрснути. У контексту седам цркава, Лаодикија је била убијена 18. јула 2020. и биће васкрснута као Филаделфија пре надолазећег недељног закона. Васкрсли покрет биће од седам цркава, али ће бити осми. Покрет ће бити осми, то јест од седам.

Ова пророчка тајна поткрепљена је у књизи Откривења на основу неколико сведока, премда до сада није била препозната. У овом временском раздобљу сада улазимо у пробу иконе звери, за коју нам сестра Вајт казује да је проба која долази пре недељног закона. Управо при недељном закону печат Божји бива утиснут на Филаделфијце те историје. Али они морају проћи пробу иконе звери која долази пре него што се време милости затвори.

У овој садашњој историји, два рога која су раније била поистовећивана са републиканизмом и протестантизмом већ су се изменила у демократију и отпаднички протестантизам. Када се та два рога у потпуности сједине, тада образују једну силу, један рог. У том истом раздобљу, Бог ће препознати и уздићи истински рог протестантизма да упозори против лика звери. Та два рога теку упоредо један с другим све док Сједињене Државе не престану да буду шесто царство библијског пророчанства.

Откривење седамнаесте главе поистовећује да је троструки савез аждаје (Уједињених нација), звери (папске силе) и лажног пророка (Сједињених Америчких Држава) сила која је осма глава, и која је од седам глава. Тих седам глава јесу царства библијског пророштва, почевши од Вавилона, затим Мидо-Персије, Грчке, а потом паганског Рима. Потом је пето царство папски Рим, који је пророчки примио смртну рану 1798. године. У том тренутку историје шесто царство библијског пророштва, Сједињене Америчке Државе, узашло је на престо све док не буде збачено ускоро долазећим законом о недељи.

Уједињене нације ће тада бити приморане силом која присиљава цео свет да подигне лик звери. У том тренутку и шесто царство је такође задобило смртоносну рану, али ће Сједињене Америчке Државе тада приморати цео свет да прихвати њихово вођство над Уједињеним нацијама и захтевати да прихвате и морални ауторитет папства да управља троструким савезом.

Једина дефиниција „иконе звери“ у надахнућу јесте да она представља сједињење цркве (папске силе) и државе (Уједињених нација, при чему Сједињене Државе управљају осталих девет царева). Језавеља је папска сила; Ахав су Сједињене Државе, које су цар над десет северних племена.

Када Сједињене Државе падну под недељним законом, Тир (папство), који је био заборављен од 1798. године, бива „поменут“, и она почиње своје заводљиве песме. Због финансијског слома, представљеног као „национална пропаст“ у списима Елен Вајт, Сједињене Државе бивају принуђене да окупе цео свет како би се суочиле са библијском силом која окреће руку свакога човека против њега. Та сила је ислам, као што је представљено Исмаилом, праоцем ислама.

Сједињене Државе ступају у савез са осталих девет царева, преузимајући водећи положај. То чине само за кратко време, а потом ће настојати да папска власт постане глава свега тога, као што је Језавеља управљала Ахавом.

Тако троструки савез аждаје, звери и лажног пророка заједно полази ка Армагедону. Број осам представља васкрсење, а царство за које је у пророчанству забележено да је примило смртоносну рану било је пето царство, папска власт. Када папство буде васкрснуто, оно постаје осмо царство и њему се даје власт над троструким савезом; и то осмо царство јесте она једна глава од седам царстава која је означена као она која је примила смртоносну рану, али надахнуће такође указује и на исцељење те смртоносне ране.

Пето царство, шесто царство и седмо царство до тог тренутка сви су изгубили своја појединачна царства, те су њихова одговарајућа царства сва заједно васкрснута као једно царство састављено од три дела, кривотворећи тројни састав Божанства.

Шесто царство, које почиње са два рогу налик на јагње, а завршава се као један рог који говори као аждаја, поседује пророчку одлику папске власти, јер постаје икона звери. Управо је звер, папска власт, првенствено представљена као васкрсло осмо царство које беше од седморице. Али, иако је папска власт та која најнепосредније испуњава пророчку загонетку да је осмо од седморице, Сједињене Државе образују лик папства и стога пророчки испољавају исте одлике као папска власт.

Сједињене Државе су отпочеле 1798. године, када је, према Исаији двадесет трећој глави, Тир, папска сила, требало да буде заборављен до краја шестога царства. Година 1798. била је време свршетка за милерите, на почетку адвентизма. До пролећа 1844. године, милеритски адвентизам је прихватио плашт протестантизма, који тече упоредо са рогом републиканизма што представља владу Сједињених Држава. Два рога су на истој звери, те стога кроз историју напредују заједно. Почетак и завршетак адвентизма теку упоредо са републиканским рогом. Историја од 1798. године, па све док протестанти нису одбацили поруку првог анђела, била је раздобље у којем је Бог успостављао тај протестантски рог. Учинио је то кроз процес испитивања, као што је учинио и са републиканским рогом. О упоредним роговима има се много тога рећи, али не сада.

Републикански рог чини блуд са отпадничким протестантизмом, а не са истинским протестантским рогом, јер је истински рог Невеста Јагњетова и она је девица. Од времена краја 1989. године било је седам председника. Шести од тих председника задобио је смртоносну рану управо у оној години у којој је и покрет на крају адвентизма такође задобио смртоносну рану. Осми председник од времена краја 1989. године биће онај који је задобио смртоносну рану која је исцељена. Он мора бити председник који је од седморице. У исто време, 2020. године, када је шести председник задобио своју смртоносну рану, убијен је и рог који сада носи протестантски плашт. Као са зверју католицизма, и као са ликом звери отпадничког протестантизма, тако и са истинским рогом протестантизма. Рог протестантизма представљен је као шеста црква, која постаје осма, али је од седам.

Када испитујете ове тврдње, имајте на уму да ће порука која је запечаћена до непосредно пре затварања времена милости сасвим сигурно бити изложена у оквиру начела да почетак осликава свршетак. Та порука биће изложена методом „историцизма“, који користи библијску историју усклађену са светском историјом да би се препознао крај света. Та порука ниче из земље.

Није реч само о томе да је земља у том одломку означена као „земља“. Одломак у Псалмима не само да поистовећује „земљу“ са звери „из земље“ из тринаесте главе Откривења, него и запажа да „истина“ „ниче“ из земље.

Сједињене Државе су звер из земље која „израста“. Стога, када испитујете тврдње изнете у овим чланцима, надахнуће указује да ће порука бити заснована на томе да је крај илустрован почетком, да ће бити постављена у контексту историјске линије на историјску линију, и да мора доћи од гласа у Сједињеним Државама. Наравно, унутар Сједињених Држава постоје и лажни гласови, али према и на основу ауторитета Божје Речи сваки весник или служба који се налази изван Сједињених Држава, или има своје порекло изван њих, представља лажну светлост. Адвентизам је започео у Сједињеним Државама гласом једног човека и покретом успостављеним у Сједињеним Државама. Исус крај једне ствари илуструје почетком те ствари.

Ко има ухо, нека чује шта Дух говори црквама.