The line of prophecy identifying when the United States forms an image to and of the beast occurs when the horn of Protestantism is forming the image of Christ. That formation is specifically identified in Daniel chapter ten, when Daniel beholds the causative looking-glass “marah,” vision. Daniel represents those who behold Christ, and in so doing they reflect Christ’s character. The one hundred and forty-four thousand, who are represented by Daniel in chapter ten, form the image of Christ within, only as they behold His character. By beholding they become changed.
Пророчка линија која одређује када Сједињене Државе образују лик звери и по узору на звер јавља се онда када рог протестантизма образује Христов лик. То образовање је нарочито означено у десетој глави Данила, када Данило посматра узрочно огледало, виђење „marah“. Данило представља оне који посматрају Христа, и чинећи то, одражавају Христов карактер. Сто четрдесет и четири хиљаде, које у десетој глави представља Данило, образују унутар себе Христов лик само док посматрају Његов карактер. Гледајући, они бивају преображени.
The image of the beast reflects the beast, and the formation of the image of the beast is the great test for the people of God, by which their eternal destiny will be decided. When the Protestant churches take control of the government of the United States, they will have formed an image of the church and state system that identifies the structure of control which the papal power employed before the political support was removed. In the same period of time the image of Christ will be produced in His last day people. Yet, there were those that were with Daniel who saw not the vision, for they fled from the vision. They failed the test of the formation of the image of the beast, by refusing to allow the image of Christ to be formed within them during the testing time.
Лик звери одражава звер, а образовање лика звери представља велику пробу за Божји народ, којом ће бити одлучена њихова вечна судбина. Када протестантске цркве преузму контролу над владом Сједињених Америчких Држава, тиме ће начiniti лик систему цркве и државе који оличава структуру власти коју је папска сила примењивала пре него што јој је била ускраћена политичка подршка. У истом временском раздобљу лик Христов биће произведен у Његовом народу последњих дана. Ипак, били су они који беху с Данилом, а не видеше виђење, јер побегоше од виђења. Они падоше на проби образовања лика звери, одбивши да допусте да се лик Христов обликује у њима у време кушања.
The spiritual principle of reflection is accomplished by looking into a mirror that represents Christ and because the “marah” vision is a causative vision, the image of Christ in the mirror, produces the image of Christ in humanity. A literal mirror reflects the image of the man who looks at the mirror, but the spiritual application of the principle has variables associated with the mirror. Those who are simply a “hearer of the word, and not a doer,” “beholdeth himself, and goeth his way, and straightway forgetteth what manner of man he was.” They look to the mirror and only see humanity.
Духовно начело одражавања остварује се гледањем у огледало које представља Христа, а пошто је виђење „marah“ узрочно виђење, слика Христа у огледалу производи слику Христа у човечанству. Дословно огледало одражава лик човека који гледа у огледало, али духовна примена овог начела има чиниоце повезане са огледалом. Они који су само „слушалац речи, а не творилац“, „погледа себе, и отиде, и одмах заборави какав беше“, гледају у огледало и виде само човечанство.
The other class who are “not a forgetful hearer, but a doer of the work” see the law of God, they see Christ in the mirror. The work is to understand that the principle of reflection has a “natural” reality and a spiritual reality. Daniel illustrates those who did the “work,” for in chapters nine and ten he illustrates the work that produces the spiritual principle of reflection.
Друга класа, која „није заборавни слушалац, него творац дела“, види закон Божји; они виде Христа у огледалу. Дело је у томе да се разуме да начело одражавања има „природну“ стварност и духовну стварност. Данило приказује оне који су вршили „дело“, јер у деветом и десетом поглављу он приказује дело које производи духовно начело одражавања.
In those days I Daniel was mourning three full weeks. I ate no pleasant bread, neither came flesh nor wine in my mouth, neither did I anoint myself at all, till three whole weeks were fulfilled. Daniel 10:1, 2.
У оне дане ја, Данило, туговах три пуне седмице. Не једох укуснога хлеба, нити месо нити вино уђе у уста моја, нити се уопште помазах, док се не навршише три пуне седмице. Данило 10:1, 2.
Gabriel had given a partial interpretation of the vision of chapter eight to Daniel, but Daniel had not understood it all.
Гаврило је Данилу дао делимично тумачење виђења из осмог поглавља, али Данило није све то разумео.
And I Daniel fainted, and was sick certain days; afterward I rose up, and did the king’s business; and I was astonished at the vision, but none understood it. Daniel 8:27.
И ја, Данило, онесвестих се и боловах неколико дана; потом устадох и обављах цареве послове; и бех запањен због виђења, али га нико не разумеде. Данило 8:27.
Sister White informs us that Daniel was seeking to understand the interpretation of the message of Daniel chapter eight which Gabriel had brought to Daniel in chapter nine.
Sestra Vajt nas obaveštava da je Danilo nastojao da razume tumačenje poruke iz osmog poglavlja knjige proroka Danila, koju je Gavrilo doneo Danilu u devetom poglavlju.
“With a new and deeper earnestness, Miller continued the examination of the prophecies, whole nights as well as days being devoted to the study of what now appeared of such stupendous importance and all-absorbing interest. In the eighth chapter of Daniel he could find no clue to the starting point of the 2300 days; the angel Gabriel, though commanded to make Daniel understand the vision, gave him only a partial explanation. As the terrible persecution to befall the church was unfolded to the prophet’s vision, physical strength gave way. He could endure no more, and the angel left him for a time. Daniel ‘fainted, and was sick certain days.’ ‘And I was astonished at the vision,’ he says, ‘but none understood it.’
„С новом и дубљом озбиљношћу, Милер је наставио испитивање пророчанстава, посвећујући проучавању читаве ноћи као и дане ономе што му се сада показивало као питање од тако огромне важности и свеобухватног значаја. У осмом поглављу Данила није могао наћи никакав траг о почетној тачки 2300 дана; анђео Гаврило, иако му је било заповеђено да Данилу разјасни виђење, дао му је само делимично објашњење. Када се пред пророковим видом открило страшно прогонство које је имало задесити Цркву, телесна снага га је издала. Није могао више поднети, и анђео га је за неко време оставио. Данило се „онесвести, и поболева неколико дана“. „И зачудих се за ово виђење“, каже он, „али нико не разуме.“”
“Yet God had bidden His messenger: ‘Make this man to understand the vision.’ That commission must be fulfilled. In obedience to it, the angel, sometime afterward, returned to Daniel, saying: ‘I am now come forth to give thee skill and understanding;’ ‘therefore understand the matter, and consider the vision.’ Daniel 8:27, 16; 9:22, 23, 25–27. There was one important point in the vision of chapter 8 which had been left unexplained, namely, that relating to time—the period of the 2300 days; therefore the angel, in resuming his explanation, dwells chiefly upon the subject of time.” The Great Controversy, 325.
„Ипак је Бог био заповедио Свом веснику: ‘Учи́ни да овај човек разуме виђење.’ Тај налог је морао бити извршен. У послушности томе, анђео се, нешто касније, вратио Данилу, говорећи: ‘Сада изиђох да ти дам мудрост и разум;’ ‘зато разуми ствар и разуми виђење.’ Данило 8:27, 16; 9:22, 23, 25–27. У виђењу из 8. главе остала је неразјашњена једна важна тачка, наиме она која се односила на време — раздобље од 2300 дана; стога се анђео, настављајући своје објашњење, задржава првенствено на предмету времена.“ Велика борба, 325.
In chapter ten we are informed that Daniel had understanding of the “vision” and the “thing,” but Daniel wanted more light, so he set his heart to find that understanding and he fasted for twenty-one days. In so doing he represents those of the last days who understand the spiritual principle of reflection that is typified by the natural principle of reflection. That understanding is illustrated by their works, and their works are represented by Daniel as seeking a correct understanding of God’s prophetic Word. The obvious contrast of those who fled from the vision, is that they were not seeking for a correct understanding of God’s prophetic Word.
У десетом поглављу бивамо обавештени да је Данило имао разумевање „виђења“ и „ствари“, али је Данило желео више светлости, те је управио своје срце да пронађе то разумевање и постио је двадесет и један дан. Чинећи тако, он представља оне последњих дана који разумеју духовно начело одсјаја, које је предочено природним начелом одсјаја. То разумевање приказано је њиховим делима, а њихова дела представљена су Данилом као тражење исправног разумевања Божје пророчке Речи. Очигледна супротност онима који су побегли од виђења јесте у томе што они нису тражили исправно разумевање Божје пророчке Речи.
The truth of God’s prophetic Word that Daniel is represented as hungering to understand is the light of the last days, for Daniel typifies the one hundred and forty-four thousand. Daniel is therefore representing a class who are seeking to understand the light of God’s prophetic Word that is represented as the final test before probation closes. In this regard, it is the Revelation of Jesus Christ that is unsealed just before probation closes, but it is also the test that is represented as the formation of the image of the beast.
Истина Божје пророчке Речи, за коју је Данило приказан као да жуди да је разуме, јесте светлост последњих дана, јер Данило представља сто четрдесет и четири хиљаде. Стога Данило представља једну класу која настоји да разуме светлост Божје пророчке Речи, која је приказана као последњи испит пре него што се заврши време милости. У том погледу, то је Откривење Исуса Христа које бива отпечаћено непосредно пре него што се заврши време милости, али је то уједно и испит који је приказан као образовање иконе звери.
The formation of the image of the beast is directly identifying the process of how the image of the beast is developed. That reality cannot be correctly determined without first identifying the primary subject of the test, the beast. It is the beast that establishes and identifies how the image is formed.
Oblikovanje ikone zveri neposredno označava proces na koji se ikona zveri razvija. Ta stvarnost ne može se ispravno utvrditi bez prethodnog prepoznavanja glavnog predmeta ispita, zveri. Upravo zver uspostavlja i određuje kako se ikona oblikuje.
“But what is the ‘image to the beast’? and how is it to be formed? The image is made by the two-horned beast, and is an image to the beast. It is also called an image of the beast. Then to learn what the image is like and how it is to be formed we must study the characteristics of the beast itself—the papacy.
„Али шта је ‘лик звери’? и како треба да буде начињен? Лик начињава звер са два рога, и он је лик звери. Такође се назива и лик звери. Да бисмо, дакле, сазнали какав је тај лик и како треба да буде начињен, морамо проучити одлике саме звери — папства.
“When the early church became corrupted by departing from the simplicity of the gospel and accepting heathen rites and customs, she lost the Spirit and power of God; and in order to control the consciences of the people, she sought the support of the secular power. The result was the papacy, a church that controlled the power of the state and employed it to further her own ends, especially for the punishment of ‘heresy.’ In order for the United States to form an image of the beast, the religious power must so control the civil government that the authority of the state will also be employed by the church to accomplish her own ends.” The Great Controversy, 443.
„Када се рана црква покварила одступањем од једноставности јеванђеља и прихватањем незнабожачких обреда и обичаја, изгубила је Духа и силу Божју; и да би контролисала савест народа, потражила је подршку световне власти. Резултат је било папство, црква која је контролисала силу државе и употребљавала је за унапређивање сопствених циљева, нарочито ради кажњавања ‘јереси’. Да би Сједињене Америчке Државе начиниле лик звери, верска власт мора тако контролисати грађанску власт да црква такође употреби ауторитет државе ради остваривања сопствених циљева.“ Велика борба, 443.
In order “to learn what the image is like and how it is to be formed we must study the characteristics of the beast itself—the papacy.” It is the beast that establishes the vision that is the test of the last days that is brought about just before probation closes. Daniel understood the vision and the thing.
Да бисмо „сазнали каква је икона и како треба да буде начињена, морамо проучити обележја саме звери — папства.“ Звер је та која успоставља визију која је испит последњих дана и која се збива непосредно пре него што се време милости затвори. Данило је разумео визију и ствар.
In the third year of Cyrus king of Persia a thing was revealed unto Daniel, whose name was called Belteshazzar; and the thing was true, but the time appointed was long: and he understood the thing, and had understanding of the vision. Daniel 10:1.
Треће године Кира, цара персијског, откривена је ствар Данилу, који се звао Валтасар; и ствар беше истинита, али време одређено дуго; и он разуме ствар и схвати виђење. Данило 10:1.
The vision is the “mareh” vision of the twenty-three hundred years. The “thing” is the Hebrew word “dabar,” meaning “word.” The same word (“dabar”) which is translated as “thing” in verse one is translated as “matter” in chapter nine verse twenty-three.
Виђење је виђење „mareh“ о две хиљаде и три стотине година. „Ствар“ је хебрејска реч „dabar“, што значи „реч“. Иста реч („dabar“), која је у првом стиху преведена као „ствар“, у деветом поглављу, двадесет трећем стиху, преведена је као „предмет“.
Yea, whiles I was speaking in prayer, even the man Gabriel, whom I had seen in the vision at the beginning, being caused to fly swiftly, touched me about the time of the evening oblation. And he informed me, and talked with me, and said, O Daniel, I am now come forth to give thee skill and understanding. At the beginning of thy supplications the commandment came forth, and I am come to show thee; for thou art greatly beloved: therefore understand the matter, and consider the vision. Daniel 9:21–23.
Да, док још говорах у молитви, човек Гаврило, кога видех у виђењу на почетку, долете брзо и дотаче ме око времена вечерњег приноса. И поучи ме, и говораше са мном, и рече: Даниле, сада изиђох да ти дам мудрост и разумевање. На почетку твојих молитава изађе заповест, и дошао сам да ти објавим; јер си веома мио: зато разуми ствар и пази на виђење. Данило 9:21–23.
Gabriel comes to Daniel in response to Daniel’s prayer, which is associated with the enlightenment Daniel had received when he had understood that he was in a captivity represented by the scattering of Leviticus twenty-six.
Гаврило долази к Данилу као одговор на Данилову молитву, која је повезана с просвећењем које је Данило примио када је разумео да се налази у ропству представљеном расејањем из двадесет шесте главе Левитске књиге.
In the first year of his reign I Daniel understood by books the number of the years, whereof the word of the Lord came to Jeremiah the prophet, that he would accomplish seventy years in the desolations of Jerusalem. Daniel 9:2.
Прве године његовога царовања ја Данило разумех из књига број година, о којима дође реч Господња Јеремији пророку, да ће навршити седамдесет година у пустошењу Јерусалима. Данило 9:2.
The captivity identified by Jeremiah led Daniel to the captivity of the “seven times” recorded by Moses, which was both an “oath” and a “curse.”
Ропство које је Јеремија означио одвело је Данила до ропства „седам времена“ забележеног код Мојсија, које је било и „заклетва“ и „проклетство“.
Yea, all Israel have transgressed thy law, even by departing, that they might not obey thy voice; therefore the curse is poured upon us, and the oath that is written in the law of Moses the servant of God, because we have sinned against him. And he hath confirmed his words, which he spake against us, and against our judges that judged us, by bringing upon us a great evil: for under the whole heaven hath not been done as hath been done upon Jerusalem. As it is written in the law of Moses, all this evil is come upon us: yet made we not our prayer before the Lord our God, that we might turn from our iniquities, and understand thy truth. Daniel 9:11–13.
Да, сав Израиљ преступио је закон твој, одступивши да не слуша глас твој; зато се излило на нас проклетство и заклетва која је написана у закону Мојсија, слуге Божјега, јер сагрешисмо против Њега. И потврдио је речи своје, које је изговорио против нас и против судија наших који су нам судили, пустивши на нас велико зло; јер под целим небом није учињено као што је учињено над Јерусалимом. Као што је написано у закону Мојсијеву, све ово зло дошло је на нас; ипак се не молисмо Господу Богу својему да бисмо се одвратили од безакоња својих и разумели истину твоју. Данило 9:11–13.
Upon the two witnesses of Jeremiah and Moses, Daniel understood the desolation which had been brought upon Jerusalem was “the curse” “of Moses” that had been “poured upon” ancient Israel. Sister White refers to Jeremiah’s witness as “testimonies to the church,” and in this regard it is identifying Jeremiah as the Spirit of Prophecy of the last days, for the “testimonies to the church” in the last days is this very thing. Jeremiah represents the Spirit of Prophecy and Moses represents the Bible.
На основу два сведока, Јеремије и Мојсија, Данило је разумео да је опустошење које је било доведено на Јерусалим било „проклетство“ „Мојсијево“ које је било „изливено на“ древни Израиљ. Сестра Вајт упућује на сведочанство Јеремијино као на „сведочанства цркви“, и у том погледу то поистовећује Јеремију са Духом пророштва последњих дана, јер „сведочанства цркви“ у последњим данима јесу управо то. Јеремија представља Дух пророштва, а Мојсије представља Библију.
Daniel represents those of the last days that understand from those two witnesses that they have been scattered, and that understand from the Bible and Spirit of Prophecy that they have been awakened, as was Daniel to the fact that he (they) had been in captivity, and that the captivity was represented in God’s prophetic Word.
Данило представља оне последњих дана који од та два сведока разумеју да су били расејани, и који из Библије и Духа Пророштва разумеју да су били пробуђени, као што је и Данило био пробуђен за чињеницу да је он (они) био у ропству, и да је то ропство било представљено у Божјој пророчкој Речи.
The experience of God’s last-day people is the experience of the ten virgins.
Искуство Божјег народа последњих дана јесте искуство десет девојака.
“The parable of the ten virgins of Matthew 25 also illustrates the experience of the Adventist people.” The Great Controversy, 393.
„Прича о десет девојака из Матеја 25 такође илуструје искуство адвентистичког народа.“ Велика борба, 393.
The tarrying time of the parable of the ten virgins represents the same awakening of Daniel in chapter nine. Based upon the two sanctified witnesses Daniel realized that his entire life was a fulfillment of a specific prophecy within God’s Word. That prophecy directed Daniel to the remedy that was needed if Daniel was to be prepared for what was going to happen to him in the very next chapter. So too, when the Millerites fulfilled the parable of the ten virgins, they also had to be awakened to the fact that the first disappointment and delay had led them to fall asleep. All the prophets represent the last days.
Време закашњења у причи о десет девојака представља исто буђење Данила у деветом поглављу. На основу два посвећена сведока Данило је схватио да је читав његов живот испуњење одређеног пророчанства у Божјој Речи. То пророчанство упутило је Данила на лек који је био потребан ако је Данило требало да буде припремљен за оно што ће му се догодити већ у наредном поглављу. Исто тако, када су милерити испунили причу о десет девојака, и они су морали бити пробуђени за чињеницу да су их прво разочарање и одлагање навели да заспе. Сви пророци представљају последње дане.
The awakening of Daniel and the Millerites are two witnesses of an awakening of the one hundred and forty-four thousand in the last days.
Буђење Данила и милерита два су сведока буђења сто четрдесет и четири хиљаде у последњим данима.
“Jesus and all the heavenly host looked with sympathy and love upon those who had with sweet expectation longed to see Him whom their souls loved. Angels were hovering around them, to sustain them in the hour of their trial. Those who had neglected to receive the heavenly message were left in darkness, and God’s anger was kindled against them, because they would not receive the light which He had sent them from heaven. Those faithful, disappointed ones, who could not understand why their Lord did not come, were not left in darkness. Again they were led to their Bibles to search the prophetic periods. The hand of the Lord was removed from the figures, and the mistake was explained. They saw that the prophetic periods reached to 1844, and that the same evidence which they had presented to show that the prophetic periods closed in 1843, proved that they would terminate in 1844. Light from the Word of God shone upon their position, and they discovered a tarrying time—‘Though it [the vision] tarry, wait for it.’ In their love for Christ’s immediate coming, they had overlooked the tarrying of the vision, which was calculated to manifest the true waiting ones. Again they had a point of time. Yet I saw that many of them could not rise above their severe disappointment to possess that degree of zeal and energy which had marked their faith in 1843.” Early Writings, 236.
„Исус и сва небеска војска гледали су са сажаљењем и љубављу на оне који су са слатким ишчекивањем чезнули да виде Онога кога су њихове душе љубиле. Анђели су лебдели око њих, да их подрже у часу њихове кушње. Они који су занемарили да приме небеску вест били су остављени у тами, и Божји гнев се распалио против њих, јер нису хтели да приме светлост коју им је Он послао с неба. Они верни, разочарани, који нису могли да разумеју зашто њихов Господ није дошао, нису били остављени у тами. Поново су били упућени на своје Библије да истражују пророчке периоде. Рука Господња била је уклоњена са бројки, и грешка је била објашњена. Видели су да пророчки периоди досежу до 1844. године, и да исти докази које су изнели да покажу да се пророчки периоди завршавају 1843. године, доказују да ће се окончати 1844. године. Светлост из Божје Речи обасјала је њихов положај, и открили су време застоја — ‘Ако и одоцни [утвара], чекај је.’ У својој љубави према Христовом скорошњем доласку, превидели су одлагање виђења, које је требало да открије оне који заиста чекају. Поново су имали одређену временску тачку. Ипак, видела сам да многи од њих нису могли да се уздигну изнад свог тешког разочарања како би поседовали онај степен ревности и снаге који је обележио њихову веру 1843. године.“ Рани списи, 236.
In fulfillment of the parable, the Millerites “had overlooked the tarrying of the vision,” but they were “again” “led to their Bibles to search the prophetic periods. The hand of the Lord was removed from the figures, and the mistake was explained.” Daniel was led to the Bible and the “hand of the Lord” was removed from “the prophetic periods,” and when Daniel as a doer, not simply a hearer, by active faith proved that he understood the message of Jeremiah and Moses by fulfilling the directions given in Leviticus twenty-six as well as the remedy and resolution of the scattered condition of God’s people, then the “explanation,” was given to Daniel.
У испуњењу приче, милерити су „били превидели одуговлачење виђења“, али су „поново“ били „упућени својим Библијама да истраже пророчке периоде. Рука Господња била је уклоњена са бројки, и грешка је била објашњена.“ Данило је био упућен на Библију, и „рука Господња“ била је уклоњена са „пророчких периода“, и када је Данило, као извршилац, а не само слушалац, делотворном вером доказао да разуме поруку Јеремије и Мојсија испуњавајући упутства дата у двадесет шестој глави Левитској, као и лек и разрешење расејаног стања Божјег народа, тада је Данилу било дато „објашњење“.
When the one hundred and forty-four thousand fulfill the tarrying time of the parable in its final and most perfect fulfillment in the last days, they will do so in a period of time when the “formation of the image of the beast” is their great test.
Када сто четрдесет и четири хиљаде испуне време закашњења из приче у њеном коначном и најсавршенијем испуњењу у последњим данима, то ће учинити у временском раздобљу у којем је „образовање лика звери“ њихов велики испит.
We will continue these thoughts in the next article.
Наставићемо ова разматрања у следећем чланку.
“‘When the fruit is brought forth, immediately he putteth in the sickle, because the harvest is come.’ Christ is waiting with longing desire for the manifestation of Himself in His church. When the character of Christ shall be perfectly reproduced in His people, then He will come to claim them as His own.” Christ’s Object Lessons 69.
„А кад сазри род, одмах замахује српом, јер наста жетва.“ Христос с чежњивом жељом очекује пројављивање самога Себе у Својој цркви. Када Христов карактер буде савршено пресликан у Његовом народу, тада ће Он доћи да их узме као Своје.“ Христове поуке из прича, 69.
“It is the darkness of misapprehension of God that is enshrouding the world. Men are losing their knowledge of His character. It has been misunderstood and misinterpreted. At this time a message from God is to be proclaimed, a message illuminating in its influence and saving in its power. His character is to be made known. Into the darkness of the world is to be shed the light of His glory, the light of His goodness, mercy, and truth.
„Тама погрешног схватања Бога обавија свет. Људи губе познање о Његовом карактеру. Он је био погрешно схваћен и погрешно протумачен. У ово време треба да буде објављена порука од Бога, порука која својим утицајем просветљује и својом силом спасава. Његов карактер треба да буде објављен. У таму света треба да буде проливена светлост Његове славе, светлост Његове доброте, милости и истине.
“This is the work outlined by the prophet Isaiah in the words, ‘O Jerusalem, that bringest good tidings, lift up thy voice with strength; lift it up, be not afraid; say unto the cities of Judah, Behold your God! Behold, the Lord God will come with strong hand, and His arm shall rule for Him; behold, His reward is with Him, and His work before Him.” Isaiah 40:9, 10.
„Ово је дело које је пророк Исаија изложио у речима: ‘О Јерусалиме, који доносиш добре вести, подигни свој глас снажно; подигни га, не бој се; реци градовима Јудиним: Гле Бога вашега! Гле, Господ Бог ће доћи с јаком руком, и Његова ће мишица владати за Њега; гле, Његова је награда с Њим, и Његово дело пред Њим.’ Исаија 40:9, 10.“
“Those who wait for the Bridegroom’s coming are to say to the people, ‘Behold your God.’ The last rays of merciful light, the last message of mercy to be given to the world, is a revelation of His character of love. The children of God are to manifest His glory. In their own life and character they are to reveal what the grace of God has done for them.” Christ’s Object Lessons, 415.
„Они који очекују долазак Женика треба да говоре народу: ‘Ево Бога вашега.’ Последњи зраци милосрдне светлости, последња порука милости која треба да буде дата свету, јесте откривење Његовог карактера љубави. Деца Божја треба да пројаве Његову славу. У свом сопственом животу и карактеру она треба да открију шта је за њих учинила благодат Божја.” Христове поуке, 415.