Those on the wrong side of this final controversy of the symbol of Rome lean upon a flawed application of a triple application of prophecy as they suggest that the three Rome’s are defined by the three Sunday laws of the years 321, 538 and the soon-coming Sunday law in the United States. In doing so they place an incorrect slant upon the rule and the prophetic history they select, as was also done in the controversy over the four insects of Joel. The four generations followed by four devouring insects in the first six verses of Joel address how God’s people are progressively decimated over four generations, and that the decimation was accomplished by Adventism’s acceptance of the theology of Rome and apostate Protestantism.
Они који се налазе на погрешној страни ове завршне расправе о симболу Рима ослањају се на погрешну примену троструке примене пророштва, тврдећи да су три Рима одређена трима недељним законима из година 321, 538. и ускоро долазећим недељним законом у Сједињеним Државама. Чинећи то, они дају погрешан нагласак правилу и пророчкој историји коју бирају, као што је то такође учињено у расправи о четири инсекта у Јоилу. Четири покољења, праћена четирима инсектима који прождиру у првих шест стихова Јоила, говоре о томе како је Божји народ постепено десеткован током четири покољења, и да је то десетковање извршено прихватањем теологије Рима и отпалог протестантизма од стране адвентизма.
In the current controversy those who attempt to employ the Sunday law to define the three Rome’s, avoid the truth that there are actually four Sunday laws that are identified in God’s prophetic Word, and that the year 321 represents the soon-coming Sunday law in the United States, and the Sunday law of 538 typifies the Sunday law which is enforced upon all the nations of the world. Four Sunday laws does not identify three Sunday laws, especially when the third manifestation in a triple application of prophecy represents the final fulfillment. The soon-coming Sunday law in the United States is not the final Sunday law, it actually marks the beginning of a series of Sunday laws as each nation on the globe progressively accepts the mark of papal authority.
У садашњој расправи, они који настоје да употребе закон о недељи како би одредили три Рима, заобилазе истину да су у Божјој пророчкој Речи заправо означена четири закона о недељи, и да година 321 представља ускоро долазећи закон о недељи у Сједињеним Државама, а да закон о недељи из 538. године представља праслику закона о недељи који ће бити наметнут свим народима света. Четири закона о недељи не означавају три закона о недељи, нарочито када трећа појава у трострукој примени пророчанства представља коначно испуњење. Ускоро долазећи закон о недељи у Сједињеним Државама није коначни закон о недељи; он заправо означава почетак низа закона о недељи, док сваки народ на земаљској кугли поступно прихвата жиг папске власти.
Those who were awakened in July, 2023, are required to understand that the prophetic test that confronts them occurs during the outpouring of the Holy Spirit, and that during that outpouring one class is receiving the “oil,” and the other class is receiving “strong delusion.” The primary representation of those who receive strong delusion is represented in the very chapter where the expression strong delusion is located, and in that chapter the truth that is either loved or rejected is the truth which defines the prophetic relationship between pagan Rome and papal Rome.
Они који су пробуђени у јулу 2023. дужни су да разумеју да се пророчки испит који им се поставља догађа за време изливања Светога Духа, и да током тог изливања једна класа прима „уље“, а друга класа прима „силну заблуду“. Првенствено представљање оних који примају силну заблуду приказано је управо у оном поглављу у коме се налази израз силна заблуда, а у том поглављу истина која се или љуби или одбацује јесте истина која одређује пророчки однос између паганског Рима и папског Рима.
The prophetic relationship between 321 and 538 is shown by the prophetic relationship between the church of Pergamos and the church of Thyatira. In the last days, pagan Rome, represented by 321 and Pergamos, is a symbol of the United States, and papal Rome, represented by 538 and Thyatira, is a symbol of Modern Rome.
Пророчки однос између 321. и 538. године показује се кроз пророчки однос између цркве у Пергаму и цркве у Тијатири. У последњим данима, незнабожачки Рим, представљен 321. годином и Пергамом, симбол је Сједињених Држава, а папски Рим, представљен 538. годином и Тијатиром, симбол је Модерног Рима.
The first Rome of 321 was a singular power state, and the second Rome of 538 was a dual power representing a combination of church and state with the church in control of the relationship. The third and final Rome, which is modern Rome, is a threefold power that consists of the dragon, the beast and the false prophet.
Први Рим из 321. године био је јединствена држава моћи, а други Рим из 538. године био је двојна сила која је представљала спој цркве и државе, при чему је црква имала власт над тим односом. Трећи и последњи Рим, који је савремени Рим, јесте трострука сила која се састоји од аждаје, звери и лажног пророка.
Paul taught that to not understand the prophetic and historic relationship of pagan Rome (the dragon) and papal Rome (the beast) was to manifest a hatred of the truth which brought about strong delusion. All the prophets, including Paul were more specifically addressing the last days, so the relationship between the two powers in Paul’s history represents the relationship between the three powers of Modern Rome in the last days. To reject the prophetic relationship that “forms” the threefold union of the dragon, the beast and the false prophet in the last days is to secure strong delusion for yourself.
Павле је учио да не разумети пророчки и историјски однос између незнабожачког Рима (аждаје) и папског Рима (звери) значи показати мржњу према истини, што доводи до силне заблуде. Сви пророци, укључујући Павла, још одређеније су се обраћали последњим данима, тако да однос између те две силе у Павловом историјском приказу представља однос између три силе Модерног Рима у последњим данима. Одбацити пророчки однос који „образује“ троструки савез аждаје, звери и лажног пророка у последњим данима значи себи обезбедити силну заблуду.
Uriah Smith’s private interpretation of the king of the north represented a “cause” that produced an “effect.” But the class that is on the wrong side of the controversies about Rome is specifically identified as being unable to reason from cause to effect. Smith did not see that his flawed application of the king of the north would produce a prophetic platform which would lead him to also misrepresent the sixth plague, where there is a warning to keep or lose the garment of Christ’s righteousness.
Privatno tumačenje careva sa severa od strane Urija Smita predstavljalo je „uzrok” koji je proizveo „posledicu”. Ali skupina koja se nalazi na pogrešnoj strani u sporovima o Rimu naročito je označena kao nesposobna da rasuđuje od uzroka ka posledici. Smit nije uvideo da će njegova pogrešna primena careva sa severa proizvesti proročku platformu koja će ga navesti da takođe pogrešno prikaže šestu zlu, gde se nalazi opomena da se sačuva ili izgubi haljina Hristove pravednosti.
As with Paul’s emphasis in 2 Thessalonians, John in chapter sixteen of Revelation and the sixth plague emphasizes the necessity of understanding who the three powers who lead the world to Armageddon are. Smith’s flawed application of the king of the north provides witness to an inability to rightly apply types and antitypes.
Као и код Павловог наглашавања у 2. Солуњанима, Јован у шеснаестом поглављу Откривења и у шестом злу наглашава неопходност разумевања ко су три силе које воде свет ка Армагедону. Смитова погрешна примена цара севера сведочи о неспособности да се исправно примене типови и антитипови.
Smith could not, or would not, apply the principle so strongly set forth in the writings of Paul that the literal before the time-period of the cross represented the spiritual after the time-period of the cross. When this principle is carefully and correctly followed it is easily demonstrated that the “king of the north” is one of many symbols that represent the spiritual “king of the north” in the last days. Seventh-day Adventists above any other people should know that one of the primary structures that prophecy is based upon is the controversy between Christ and Satan. Christ is the true King of the north, and Satan has been attempting to manifest himself as the counterfeit king of the north.
Смит није могао, или није хтео, да примени начело тако снажно изложено у Павловим списима да је дословно пре временског раздобља крста представљало духовно после временског раздобља крста. Када се ово начело пажљиво и исправно следи, лако се показује да је „цар северни“ један од многих симбола који представљају духовног „цара северног“ у последњим данима. Адвентисти седмога дана, више него било који други народ, треба да знају да је једна од основних структура на којима се пророштво заснива спор између Христа и Сотоне. Христос је истински цар северни, а Сотона је настојао да се покаже као лажни цар северни.
A Song and Psalm for the sons of Korah. Great is the Lord, and greatly to be praised in the city of our God, in the mountain of his holiness. Beautiful for situation, the joy of the whole earth, is mount Zion, on the sides of the north, the city of the great King. God is known in her palaces for a refuge. Psalms 48:1–3.
Песма и псалам за синове Корејеве. Велик је Господ и достојан сваке хвале у граду Бога нашега, на светој гори својој. Дивна је висином својом, радост је све земље гора Сион, на странама северним, град великога Цара. Бог је у дворима њезиним познат као уточиште. Псалми 48:1–3.
Satan’s efforts to counterfeit the true King of the north, includes employing the pope of Rome as his earthly representative. Satan is antichrist, and so is the pope of Rome, who is Satan’s proxy in his work of deception.
Сотонини напори да подражава правог цара севера обухватају и употребу римског папе као свог земаљског представника. Сотона је антихрист, а то је и римски папа, који је Сотонин заступник у његовом делу обмане.
“To secure worldly gains and honors, the church was led to seek the favor and support of the great men of earth; and having thus rejected Christ, she was induced to yield allegiance to the representative of Satan—the bishop of Rome.” The Great Controversy, 50.
„Да би обезбедила световне добитке и почасти, црква је била наведена да тражи наклоност и подршку великих људи овога света; а пошто је тиме одбацила Христа, била је наведена да пружи оданост представнику Сатане — римском епископу.“ Велика борба, 50.
In the breakup of Alexander the Great’s kingdom, Seleucus Nicator became the first king of the north in the history represented in Daniel chapter eleven. His father, Antiochus, had been an influential leader in Alexander’s kingdom, and his son, Seleucus, was made the satrap of Babylon. A “satrap” is a governor, and when Seleucus had secured three of the four geographical areas that Alexander’s kingdom divided into, he became the king of the north.
При распаду царства Александра Великог, Селевк Никатор постао је први цар севера у историји приказаној у једанаестом поглављу Данила. Његов отац, Антиох, био је утицајан вођа у Александровом царству, а његов син, Селевк, био је постављен за сатрапа Вавилона. „Сатрап“ је намесник, а када је Селевк обезбедио три од четири географске области на које се Александрово царство поделило, постао је цар севера.
Smith’s private interpretation and avoidance of grammatical rules led him to assume the final powers that made up Satan’s confederacy of evil in the last days were represented in prophecy as literal powers, not spiritual powers. Thus, he could not see that Seleucus Nicator as the first king of the north, the governor of Babylon, would of prophetic necessity represent the final spiritual king of the north who was the power that controlled modern spiritual Babylon.
Смитово приватно тумачење и избегавање граматичких правила навели су га да претпостави да су завршне силе које су у последњим данима сачињавале Сатанин савез зла у пророчанству представљене као дословне силе, а не као духовне силе. Стога није могао да увиди да је Селеук Никатор, као први цар севера, управитељ Вавилона, по пророчкој нужности морао представљати коначног духовног цара севера, који је био сила што је управљала савременим духовним Вавилоном.
And there came one of the seven angels which had the seven vials, and talked with me, saying unto me, Come hither; I will shew unto thee the judgment of the great whore that sitteth upon many waters: With whom the kings of the earth have committed fornication, and the inhabitants of the earth have been made drunk with the wine of her fornication. So he carried me away in the spirit into the wilderness: and I saw a woman sit upon a scarlet coloured beast, full of names of blasphemy, having seven heads and ten horns. And the woman was arrayed in purple and scarlet colour, and decked with gold and precious stones and pearls, having a golden cup in her hand full of abominations and filthiness of her fornication: And upon her forehead was a name written, MYSTERY, BABYLON THE GREAT, THE MOTHER OF HARLOTS AND ABOMINATIONS OF THE EARTH. And I saw the woman drunken with the blood of the saints, and with the blood of the martyrs of Jesus: and when I saw her, I wondered with great admiration. Revelation 17:1-6.
И дође један од седам анђела који су имали седам чаша, и проговори са мном, говорећи ми: Ходи овамо; показаћу ти суд над великом блудницом која седи на многим водама; с којом су цареви земаљски чинили блуд, и становници земље опише се вином блуда њезина. И одведе ме духом у пустињу; и видех жену где седи на звери скерлетне боје, пуној имена хуле, која имаше седам глава и десет рогова. А жена беше обучена у порфиру и скерлет, и украшена златом и драгим камењем и бисером, имајући у руци својој златну чашу пуну гадости и нечистоте блуда свога; и на челу њезину беше написано име: ТАЈНА, ВАВИЛОН ВЕЛИКИ, МАТИ БЛУДНИЦАМА И ГАДОСТИМА ЗЕМАЉСКИМ. И видех жену пијану од крви светих и од крви мученика Исусових; и кад је видех, зачудих се чудом великим. Откривење 17:1-6.
The power that governs Babylon in the last days is the papal church, and she is therefore also the spiritual king of the north.
Сила која управља Вавилоном у последњим данима јесте папска црква, те је она стога и духовни цар севера.
“The woman (Babylon) of Revelation 17 is described as ‘arrayed in purple and scarlet color, and decked with gold and precious stones and pearls, having a golden cup in her hand full of abominations and filthiness:…and upon her forehead was a name written, Mystery, Babylon the Great, the mother of harlots.’ Says the prophet: ‘I saw the woman drunk with the blood of the saints, and with the blood of the martyrs of Jesus.’ Babylon is further declared to be ‘that great city, which reigneth over the kings of the earth.’ Revelation 17:4-6, 18. The power that for so many centuries maintained despotic sway over the monarchs of Christendom is Rome. The purple and scarlet color, the gold and precious stones and pearls, vividly picture the magnificence and more than kingly pomp affected by the haughty see of Rome. And no other power could be so truly declared ‘drunken with the blood of the saints’ as that church which has so cruelly persecuted the followers of Christ. Babylon is also charged with the sin of unlawful connection with ‘the kings of the earth.’ It was by departure from the Lord, and alliance with the heathen, that the Jewish church became a harlot; and Rome, corrupting herself in like manner by seeking the support of worldly powers, receives a like condemnation.” The Great Controversy, 382.
„Жена (Вавилон) из Откривења 17 описана је као ‘обучена у порфиру и скерлет, и украшена златом и драгим камењем и бисером, имајући у својој руци златну чашу пуну гадости и нечистоте: …и на њеном челу беше написано име: Тајна, Вавилон велики, мати блудницама.’ Пророк каже: ‘Видех жену пијану од крви светих и од крви Исусових мученика.’ Даље се за Вавилон каже да је ‘онај велики град, који царује над царевима земаљским.’ Откривење 17:4-6, 18. Сила која је током толиких векова одржавала деспотску власт над монарсима хришћанског света јесте Рим. Порфира и скерлет, злато и драго камење и бисери, живо дочаравају величанственост и раскош више него царског сјаја којим се разметала охола римска столица. И ни за једну другу силу не би се тако истинито могло рећи да је била ‘пијана од крви светих’ као за ону цркву која је тако сурово прогонила Христове следбенике. Вавилон се такође терети за грех незаконите везе са ‘царевима земаљским’. Јеврејска црква постала је блудница тиме што је отпала од Господа и ступила у савез са незнабошцима; а Рим, кварећи се на исти начин тражећи потпору световних сила, прима исту осуду.” Велика борба, 382.
The governor is the king, and according to Isaiah, a king is a kingdom and is also the capital city of a kingdom.
Управитељ је цар, а према Исаији, цар је царство и такође престони град једнога царства.
For the head of Syria is Damascus, and the head of Damascus is Rezin; and within threescore and five years shall Ephraim be broken, that it be not a people. And the head of Ephraim is Samaria, and the head of Samaria is Remaliah’s son. If ye will not believe, surely ye shall not be established. Isaiah 7:8, 9.
Јер је глава Сирији Дамаск, а глава Дамаску Резин; и за шездесет и пет година Јефрем ће се сатрти, да не буде више народ. И глава Јефрему јесте Самарија, а глава Самарији син Ремалијин. Ако не верујете, заиста се нећете одржати. Исаија 7:8, 9.
According to the witness of Isaiah, a student of prophecy who awakens in July of 2023 to a prophetic testing process must recognize the prophetic symbolism of the “head” if he wishes to be established. If he doesn’t recognize and apply the symbolism of a “head” when called for, then he is not established. Those who disbelieve are not established, and therefore Isaiah is identifying two classes of worshippers in the last days who either are established or are not established. They are the same two classes who either have the “oil,” or they don’t have the “oil.”
Према сведочанству Исаије, проучавалац пророштва који се у јулу 2023. буди за пророчки процес испитивања мора препознати пророчку симболику „главе“ ако жели да буде утврђен. Ако не препозна и не примени симболику „главе“ када се то захтева, онда није утврђен. Они који не верују нису утврђени, и стога Исаија указује на две класе богослужитеља у последњим данима који су или утврђени или нису утврђени. То су исте две класе које или имају „уље“, или немају „уље“.
One class that is established and has oil, receives the message of the Midnight Cry that began to be opened up in July of 2023, or they receive the strong delusion of 2 Thessalonians. Their test is the formation of the image of the beast, and the way in which the beast is formed, whether the papal beast of the Dark Ages, or its image that is formed by the United States, or the threefold union that leads the world to Armageddon. This includes the necessity of recognizing that the “head,” the “king” the ruler of the other two powers that make up the threefold union, is the papal power.
Један разред који је утврђен и има уље, прима вест Поноћног поклича која је почела да се отвара у јулу 2023. године, или прима снажну заблуду из 2. Солуњанима. Њихов испит јесте образовање иконе звери и начин на који се звер образује, било папска звер мрачног средњег века, било њена икона коју образују Сједињене Државе, или троструки савез који води свет у Армагедон. Ово укључује неопходност препознавања да је „глава“, „цар“, владар друге две силе које сачињавају троструки савез, папска сила.
The “head,” the capital city of Judah was Jerusalem, the city that the Lord chose to place His name.
„Глава“, престони град Јуде, био је Јерусалим, град који је Господ изабрао да у њега положи име своје.
And Rehoboam the son of Solomon reigned in Judah. Rehoboam was forty and one years old when he began to reign, and he reigned seventeen years in Jerusalem, the city which the Lord did choose out of all the tribes of Israel, to put his name there. And his mother’s name was Naamah an Ammonitess. 1 Kings 14:21.
И Ровоам, син Соломонов, зацари се над Јудом. Ровоаму беше четрдесет и једна година када поче да царује, и царова седамнаест година у Јерусалиму, граду који Господ изабра од свих племена Израиљевих да тамо положи име своје. А мајци његовој беше име Наама, Амонка. 1. Царевима 14:21.
In the great controversy between Christ and Satan, Christ’s capital city, where He places His name, is Jerusalem, and Satan’s counterfeit was the literal city of Babylon that represents spiritual Babylon that great city in the last days. Satan places his name upon the head as a counterfeit of God’s city and capitol. The king that resides there is the mother of harlots who commits fornication with the kings of the earth. The mother of harlots is the papal power, and her daughters are the fallen Protestant churches, of which the premier fallen apostate church is the apostate Protestants of the United States.
У великој борби између Христа и Сатане, Христов главни град, где Он ставља своје име, јесте Јерусалим, а Сатанин фалсификат био је дословни град Вавилон, који представља духовни Вавилон, онај велики град у последњим данима. Сатана ставља своје име на чело као фалсификат Божјег града и престонице. Цар који тамо пребива јесте мајка блудница, која чини блуд са царевима земаљским. Мајка блудница јесте папска сила, а њене кћери су пале протестантске цркве, од којих је прва међу палим отпадничким црквама отпаднички протестанти Сједињених Држава.
Those apostate Protestants represent the Protestant horn of the earth beast, and they are connected with their mother since their rejection of the prophetic message that was unsealed in 1798. Their counterpart, the Republican horn, is connected with the kings of the earth through their relationship with the United Nations, the ten kings of Revelation seventeen. The threefold union which leads the world to Armageddon is represented by its head, where its name is placed, and spiritual modern Rome is spiritual modern Babylon. Its “head” is the papal power.
Ти отпаднички протестанти представљају протестантски рог звери из земље, и повезани су са својом мајком због свог одбацивања пророчке поруке која је била отпечаћена 1798. године. Њихов пандан, републикански рог, повезан је са царевима земаљским кроз свој однос са Уједињеним нацијама, десет царева из седамнаестог поглавља Откривења. Троструки савез који води свет ка Армагедону представљен је својом главом, где је положено његово име, а духовни савремени Рим јесте духовни савремени Вавилон. Његова „глава“ јесте папска власт.
The first represents the last and whether you apply Daniel chapter two as did the Millerites, as representing four kingdoms, or as has been opened up in the last days as representing eight kingdoms, the first kingdom was literal Babylon. The Millerites would inform you the last was literal Rome. Babylon and Rome are interchangeable symbols, for they are the first and the last of a prophetic line.
Прво представља последње и, било да Данило, друго поглавље, примењујете онако како су то чинили милерити, као да представља четири царства, или онако како је то откривено у последњим данима, као да представља осам царстава, прво царство било је дословни Вавилон. Милерити би вам рекли да је последње било дословни Рим. Вавилон и Рим су међусобно заменљиви симболи, јер су они први и последњи у једној пророчкој линији.
In the last days the first kingdom of literal Babylon represents the eighth and last kingdom which is spiritual modern Babylon, and is also spiritual modern Rome. Upon the two witnesses represented in Daniel chapter two Babylon and Rome are interchangeable symbols.
У последњим данима прво царство дословног Вавилона представља осмо и последње царство, које је духовни савремени Вавилон, а уједно и духовни савремени Рим. На основу два сведока представљена у другој глави Данила, Вавилон и Рим су међусобно заменљиви симболи.
When the papal whore is portrayed with a name on her forehead that identifies “Mystery Babylon,” it is also identifying “mystery Rome.” A prophetic “mystery” represents a truth that is so profound that it is impossible to understand the depth of the truth represented therein, especially without the influence of the Holy Spirit. But a biblical “mystery” also demands that what is revealed in connection with the mystery is a required understanding for those who seek to pass the test. This is why two witnesses in Revelation emphasize the need to understand modern Rome.
Када је папска блудница представљена са именом на своме челу које је означава као „Тајну Вавилон“, тиме се такође означава и „тајна Рим“. Пророчка „тајна“ представља истину толико дубоку да је немогуће схватити дубину истине која је у њој представљена, нарочито без утицаја Светога Духа. Али библијска „тајна“ такође захтева да оно што је откривено у вези с том тајном буде неопходно разумевање за оне који настоје да прођу испит. Зато два сведока у Откривењу наглашавају потребу да се разуме савремени Рим.
Here is wisdom. Let him that hath understanding count the number of the beast: for it is the number of a man; and his number is Six hundred threescore and six. Revelation 13:18.
Овде је мудрост. Ко има разум нека израчуна број звери; јер је то број човека; и број њезин је шест стотина шездесет и шест. Откривење 13:18.
“Wisdom” understands the number of the beast, which is the number of a man whose number is six, six, six. The “man of sin” is the head of the beast. Wisdom is an attribute of the wise virgins in the last days, and it is also a symbol of those who understand the increase of knowledge in the last days. Those who do not understand are foolish virgins and are the wicked. The “wisdom” they do not understand must of prophetic necessity be in the context of the final prophetic test, for this is when the wise and foolish virgins exist. They must understand “six, six, six.” The mind that has wisdom is also located by John in the last days in Revelation chapter seventeen.
„Мудрост“ разуме број звери, јер је то број човека, а број његов је шест стотина шездесет и шест. „Човек греха“ јесте глава звери. Мудрост је својство мудрих девојака у последњим данима, а уједно је и симбол оних који разумеју умножење знања у последњим данима. Они који не разумеју јесу луде девојке и безбожници. „Мудрост“ коју они не разумеју, по пророчкој нужности, мора бити у оквиру завршне пророчке пробе, јер тада постоје мудре и луде девојке. Оне морају разумети „шест стотина шездесет и шест“. Ум који има мудрост Јован такође смешта у последње дане, у Откривењу, седамнаестој глави.
And here is the mind which hath wisdom. The seven heads are seven mountains, on which the woman sitteth. And there are seven kings: five are fallen, and one is, and the other is not yet come; and when he cometh, he must continue a short space. And the beast that was, and is not, even he is the eighth, and is of the seven, and goeth into perdition. Revelation 17:9–11.
И овде је ум који има мудрост. Седам глава јесу седам гора, на којима жена седи. И јесу седам царева: пет их паде, и један јесте, а други још не дође; и кад дође, мало му ваља остати. И звер која беше, и није, и сама је осма, и од седморице је, и иде у пропаст. Откривење 17:9–11.
The “mind” that has the wisdom to understand the number “six, six, six,” is a wise virgin who has obtained the “mind of Christ.”
„Ум” који има мудрост да разуме број „шест, шест, шест“ јесте мудра девица која је задобила „ум Христов“.
For who hath known the mind of the Lord, that he may instruct him? But we have the mind of Christ. 1 Corinthians 2:16.
Јер ко познаде ум Господњи, да би га поучио? А ми имамо ум Христов. 1. Коринћанима 2:16.
The class of wise virgins have the mind of Christ, and the foolish wicked virgins have the mind of Christ’s adversary.
Skupina mudrih djevica ima Hristov um, a lude zle djevice imaju um Hristovog protivnika.
“The time has come for the true light to shine amid moral darkness. The third angel’s message has been sent forth to the world, warning men against receiving the mark of the beast or of his image in their foreheads or in their hands. To receive this mark means to come to the same decision as the beast has done, and to advocate the same ideas, in direct opposition to the word of God.” Review and Herald, July 13, 1897.
„Дошло је време да права светлост засија усред моралне таме. Вест трећег анђела послата је свету, опомињући људе да не приме жиг звери или њеног лика на своја чела или на своје руке. Примити тај жиг значи доћи до исте одлуке до које је дошла звер, и заступати исте идеје, у непосредној супротности са Речју Божјом.“ Review and Herald, July 13, 1897.
The formation of the image of the beast is the final test for the virgins of the parable, and the wise have the mind of Christ, for they have come to the same decision as Christ, for they have submitted their wills unto the Holy Spirit’s direction. The formation of the image of Christ in the wise virgins contrasts with the formation of the image of the beast in the foolish virgins. The foolish virgins come to the same decision as the beast, for they became confused upon the test question concerning the correct identification of the antichrist, who is the counterfeit king of the north and the head of modern Rome.
Образовање лика звери представља последњи испит за девојке из приче, а мудре имају Христов ум, јер су дошле до исте одлуке као Христос, пошто су своју вољу потчиниле вођству Светога Духа. Образовање Христовог лика у мудрим девојкама стоји у супротности са образовањем лика звери у лудим девојкама. Луде девојке долазе до исте одлуке као звер, јер су се збуниле на испитном питању у погледу исправног препознавања антихриста, који је лажни цар са севера и глава савременог Рима.
“Those who become confused in their understanding of the word, who fail to see the meaning of antichrist, will surely place themselves on the side of antichrist.” Kress Collection, 105.
„Они који постану збуњени у свом разумевању Речи, који не увиде значење антихриста, сигурно ће себе ставити на страну антихриста.“ Kress Collection, 105.
The foolish virgins in the testing time that is represented as the formation of the image of the beast become confused in their understanding of the Word. Their confusion is premised upon misunderstanding God’s prophetic Word, and failing to see the correct meaning of Modern Rome, they receive strong delusion, come to the same decision as the beast, and advocate the same papal ideas in direct opposition to the Word of God, and place themselves on the side of antichrist.
Луде девојке у времену испита које је представљено као обликовање лика звери постају збуњене у свом разумевању Речи. Њихова збуњеност почива на погрешном разумевању Божје пророчке Речи, и не увидевши право значење Савременог Рима, оне примају силну заблуду, долазе до исте одлуке као и звер, и заступају исте папске идеје у непосредној супротности са Речју Божјом, и стављају се на страну антихриста.
We will continue these thoughts in the next article in this category.
Наставићемо ове мисли у следећем чланку у овој категорији.