And in those times there shall many stand up against the king of the south: also the robbers of thy people shall exalt themselves to establish the vision; but they shall fall. Daniel 11:14.
И у та времена многи ће устати против цара јужнога; и одметници из твога народа узвисиће се да утврде виђење; али ће пасти. Данило 11:14.
The correct identification of the power in the last days that is represented as Modern Rome, and therefore the power that “establishes the vision” is essential and salvational. It represents an element of the final testing process of the one hundred and forty-four thousand. The word “vision” in the verse is the same Hebrew word which Solomon chose when he identified why God’s people perish.
Исправно поистовећење силе последњих дана која је представљена као Савремени Рим, и стога силе која „утврђује виђење“, од суштинске је важности и за спасење. То представља један елемент завршног процеса испитивања сто четрдесет и четири хиљаде. Реч „виђење“ у том стиху јесте иста јеврејска реч коју је Соломон употребио када је означио зашто Божји народ пропада.
Where there is no vision, the people perish: but he that keepeth the law, happy is he. Proverbs 29:18.
Где нема визије, народ пропада; а блажен је онај који држи закон. Приче Соломонове 29:18.
All the prophets are speaking more directly concerning the last days than any other period of sacred history, and Solomon’s warning about the need of possessing the “vision” is a life-or-death proposition. Truth always divides and produces two classes of worshippers. In the verse, there is a class that perishes and a class that happily keeps the law. It should be noted however, that Solomon’s counsel is placed in the context of a controversy over “truth.” It is also in the context of the parable of the ten virgins, for the parable of the ten virgins is a primary illustration of the experience of God’s people in the last days.
Сви пророци говоре непосредније о последњим данима него о било ком другом раздобљу свете историје, а Соломоново упозорење о потреби поседовања „виђења“ представља питање живота или смрти. Истина увек раздваја и производи две класе богослужитеља. У том стиху постоји класа која пропада и класа која радосно држи закон. Треба, међутим, запазити да је Соломонов савет постављен у контекст расправе о „истини“. Он је такође у контексту приче о десет девојака, јер је прича о десет девојака првенствена илустрација искуства Божјег народа у последњим данима.
A fool uttereth all his mind: but a wise man keepeth it in till afterwards. If a ruler hearken to lies, all his servants are wicked. The poor and the deceitful man meet together: the Lord lighteneth both their eyes. The king that faithfully judgeth the poor, his throne shall be established forever. The rod and reproof give wisdom: but a child left to himself bringeth his mother to shame. When the wicked are multiplied, transgression increaseth: but the righteous shall see their fall. Correct thy son, and he shall give thee rest; yea, he shall give delight unto thy soul. Where there is no vision, the people perish: but he that keepeth the law, happy is he. Proverbs 29:11–18.
Безумник износи сав свој ум; а мудар га задржава до после. Ако владар слуша лажи, све су његове слуге безбожне. Сиромах и варљив човек срећу се заједно; Господ просветљује очи обојице. Цар који верно суди сиромасима, престо ће му се утврдити довека. Прут и укор дају мудрост; а дете препуштено самоме себи срамоти своју мајку. Кад се умноже безбожници, умножава се преступ; али праведници ће видети њихов пад. Карај сина свога, и донеће ти мир; да, даће насладу души твојој. Где нема утваре, народ пропада; а благо ономе који држи закон. Приче Соломонове 29:11–18.
It is not my intent to point a finger at those that may hold to a different understanding of Modern Rome than I do. My intent is to illustrate that Solomon is addressing two classes of worshippers, which he identifies as a “wise man” and a “fool.” The “fool” is also identified as the “wicked.” The wise and foolish virgins of the parable are also identified in the prophetic line of Daniel chapter twelve as the wise and the wicked.
Није ми намера да упирем прстом у оне који можда имају другачије разумевање Савременог Рима од мога. Моја намера је да покажем да се Соломон обраћа двема класама богомољаца, које он означава као „мудрога“ и „безумнога“. „Безумни“ је такође означен као „зли“. Мудре и луде девојке из приче такође су у пророчкој линији дванаестог поглавља Данила означене као мудри и зли.
Many shall be purified, and made white, and tried; but the wicked shall do wickedly: and none of the wicked shall understand; but the wise shall understand. Daniel 12:10.
Многи ће се очистити, и убелити, и бити окушани; а безбожници ће чинити безбожно; и нико од безбожника неће разумети; али разумни ће разумети. Данило 12:10.
Solomon and Daniel agree with one another, for all the prophetic testimony aligns in the last days. The wise understand the “increase of knowledge.”
Соломон и Данило сагласни су један с другим, јер се сва пророчка сведочанства усклађују у последњим данима. Мудри разумеју „умножавање знања“.
And they that be wise shall shine as the brightness of the firmament; and they that turn many to righteousness as the stars for ever and ever. But thou, O Daniel, shut up the words, and seal the book, even to the time of the end: many shall run to and fro, and knowledge shall be increased. Daniel 12:3, 4.
И разумни ће се сијати као светлост небеског свода; и они који многе приведу праведности као звезде у векове векова. А ти, Даниле, затвори ове речи и запечати књигу до времена свршетка: многи ће претраживати тамо и амо, и знање ће се умножити. Данило 12:3, 4.
Verse ten identifies the three-step testing process that sifts the virgins, who are called to be among the one hundred and forty-four thousand. In both cases the sifting and testing process is based upon whether the virgins understand the increase of knowledge (the vision) that was unsealed at the time of the end in 1989.
Десети стих поистовећује тростепени процес испитивања који просејава девице, које су позване да буду међу сто четрдесет и четири хиљаде. У оба случаја, процес просејавања и испитивања заснива се на томе да ли девице разумеју умножење знања (виђење) које је било откривено у време краја 1989. године.
“The time of the end” in the last days was 1989, when verses forty through forty-five of Daniel eleven were unsealed. It was then established that the subject of the verses was the final rise and fall of the king of the north. It was then established that the king of the north in the verses is the papal power of the last days. Inspiration never uses the expression “Modern Rome.” The expression was invented by me, to represent the papal power of the last days, for prophetically “modern” represents the last days. Ellen White never used the expression “Modern Rome.”
„Време краја“ у последњим данима било је 1989. године, када су стихови четрдесет до четрдесет пет једанаестог поглавља Данила били отворени. Тада је утврђено да је предмет тих стихова коначни успон и пад цара са севера. Тада је утврђено да је цар са севера у тим стиховима папска сила последњих дана. Надахнуће никада не користи израз „Савремени Рим“. Тај израз сам ја сковао да представља папску силу последњих дана, јер пророчки „савремено“ представља последње дане. Елен Вајт никада није употребила израз „Савремени Рим“.
There are incorrect views of who the king of the north represents in the last six verses of Daniel eleven, but there is only one correct understanding. The understanding that the king of the north in the verses is the papal power was derived from many prophetic witnesses. Verse forty begins by identifying the papacy receiving a deadly wound in 1798, then verses forty-one through forty-three identify the dynamics involved with the healing of the deadly wound. Verse forty-four describes the message that enrages the papacy and leads into verse forty-five when the papal power comes to its final and complete end. The vision that was unsealed in 1989, is the vision of the final rise and fall of the papal power in the last days. That vision is the increase of knowledge that produces and manifests two classes of worshippers, based upon their acceptance or rejection of the knowledge located in those verses.
Постоје погрешна гледишта о томе кога цар са севера представља у последњих шест стихова једанаесте главе Данила, али постоји само једно исправно разумевање. Разумевање да цар са севера у тим стиховима представља папску силу изведено је из многих пророчких сведока. Стих четрдесети започиње тиме што указује на то да папство прима смртоносну рану 1798. године, а затим стихови четрдесет први до четрдесет трећи указују на токове који су укључени у исцељење смртоносне ране. Стих четрдесет четврти описује поруку која разгневљује папство и уводи у стих четрдесет пети, када папска сила долази своме коначном и потпуном крају. Виђење које је било отпечаћено 1989. године јесте виђење коначног успона и пада папске силе у последњим данима. То виђење представља умножење знања које производи и открива две класе богослужитеља, на основу њиховог прихватања или одбацивања знања које се налази у тим стиховима.
According to the very same chapter where the increase of knowledge was unsealed in 1989, the “robbers of thy people,” who “exalt themselves” and ultimately “fall” are the symbol that establishes the “vision.” In the final sifting, the first testing question is who is represented as the “robbers of thy people,” for they are the prophetic symbol that establishes the “vision.” Are the robbers the papal power or are they the United States?
Према истом оном поглављу у којем је пораст знања био отпечаћен 1989. године, „насилници из народа твојега“, који се „узвисују“ и на крају „падају“, јесу симбол који утврђује „виђење“. У завршном решетању, прво испитно питање гласи ко је представљен као „насилници из народа твојега“, јер су они пророчки симбол који утврђује „виђење“. Да ли су насилници папска сила или су то Сједињене Државе?
The books of Daniel and Revelation are the same book, representing two witnesses of the same line of prophecy. Daniel is the beginning and Revelation is the ending, and together they represent two witnesses of the truth that is unsealed at the time of the end in 1989.
Књиге Данила и Откривења јесу иста књига, представљајући два сведока исте линије пророштва. Данило је почетак, а Откривење је свршетак, и заједно представљају два сведока истине која је запечаћена у време краја, 1989. године.
Daniel describes the purification process that was produced when the Lion of the tribe of Judah unsealed verses forty to forty-five in 1989. At that time a testing process began to determine and manifest who would be the “priests” that make up the covenant people who are the one hundred and forty-four thousand in the last days. Hosea contributes that those who reject the increase of knowledge of the last days will not become one of the priests who make up the one hundred and forty-four thousand.
Данило описује процес очишћења који је настао када је Лав из племена Јудина 1989. године скинуо печат са стихова четрдесет до четрдесет пет. У то време отпочео је процес испитивања како би се утврдило и показало ко ће бити „свештеници“ који сачињавају заветни народ, који су сто четрдесет и четири хиљаде у последњим данима. Осија додаје да они који одбацују умножавање знања последњих дана неће постати један од свештеника који сачињавају сто четрдесет и четири хиљаде.
My people are destroyed for lack of knowledge: because thou hast rejected knowledge, I will also reject thee, that thou shalt be no priest to me: seeing thou hast forgotten the law of thy God, I will also forget thy children. Hosea 4:6.
Народ мој гине због недостатка знања; зато што си ти одбацио знање, и ја ћу одбацити тебе, да ми више не будеш свештеник; пошто си заборавио закон Бога свога, и ја ћу заборавити децу твоју. Осија 4:6.
The book of Revelation identifies that the knowledge that is unsealed and rejected by one class accomplishes their rejection just before probation closes.
Књига Откривења показује да знање које је откривено и одбачено од једне класе доводи до њиховог одбацивања непосредно пре него што се време милости затвори.
And he saith unto me, Seal not the sayings of the prophecy of this book: for the time is at hand. He that is unjust, let him be unjust still: and he which is filthy, let him be filthy still: and he that is righteous, let him be righteous still: and he that is holy, let him be holy still. Revelation 22:10, 11.
И рече ми: Не запечаћуј речи пророчанства ове књиге; јер је време близу. Ко чини неправду, нека и даље чини неправду; и ко је нечист, нека и даље буде нечист; и ко је праведан, нека и даље чини правду; и ко је свет, нека и даље буде свет. Откривење 22:10, 11.
The Millerite history illustrates the history of the one hundred and forty-four thousand, and together the Millerites and the one hundred and forty-four thousand represent the beginning and ending of the message and work of the three angels of Revelation chapter fourteen. The parallel histories identify the events connected with the close of probation. The work of both histories has been typified by Elijah and John the Baptist.
Милеритска историја илуструје историју сто четрдесет и четири хиљаде, а заједно Милерити и сто четрдесет и четири хиљаде представљају почетак и завршетак поруке и дела тројице анђела из Откривења, четрнаесте главе. Те паралелне историје поистовећују догађаје повезане са завршетком времена милости. Дело обеју историја било је предсказано у лику Илије и Јована Крститеља.
“With trembling, William Miller began to unfold to the people the mysteries of the kingdom of God, carrying his hearers down through the prophecies to the second advent of Christ. With every effort he gained strength. As John the Baptist heralded the first advent of Jesus and prepared the way for His coming, so William Miller and those who joined with him proclaimed the second advent of the Son of God.” Early Writings, 229, 230.
„Са дрхтањем је Вилијам Милер почео да народу открива тајне царства Божјег, водећи своје слушаоце кроз пророчанства до другог Христовог доласка. Са сваким напором добијао је снагу. Као што је Јован Крститељ најавио први Исусов долазак и припремио пут за Његов долазак, тако су Вилијам Милер и они који су му се придружили објављивали други долазак Сина Божјег.“ Early Writings, 229, 230.
The Millerite message identified the “events” connected with the close of probation, as represented by both Elijah and John the Baptist.
Милеритска порука је идентификовала „догађаје“ повезане са завршетком времена милости, онако како су представљени и Илијом и Јованом Крститељем.
“It was needful that men should be awakened to their danger; that they should be roused to prepare for the solemn events connected with the close of probation.” The Great Controversy, 310.
„Било је неопходно да људи буду пробуђени за опасност у којој се налазе; да буду покренути да се припреме за свечане догађаје повезане са завршетком времена милости.“ Велика борба, 310.
In 1989, with the collapse of the Soviet Union the portion of the book of Daniel that related to the last days was unsealed and a testing process began. The test was based upon the ability or inability of God’s people to understand or reject the increase of knowledge that is represented in the last six verses of Daniel chapter eleven; verses that lead to the first verse of chapter twelve, which identifies the “close of probation.” The message of the “events connected with the close of probation” was then unsealed, and the work of those who were the candidates to be the “priests” of the one hundred and forty-four thousand began. Their work was to “understand” and proclaim the message represented in the passage. The message and the work of the one hundred and forty-four thousand, was to present the unsealed message in order to rouse men “to prepare for the solemn events connected with the close of probation.”
Godine 1989, sa raspadom Sovjetskog Saveza, bio je zapečaćen deo knjige proroka Danila koji se odnosi na poslednje dane, i započeo je proces ispitivanja. Ispit je bio zasnovan na sposobnosti ili nesposobnosti Božjeg naroda da razume ili odbaci umnožavanje znanja koje je predstavljeno u poslednjih šest stihova jedanaeste glave Danilove; stihova koji vode ka prvom stihu dvanaeste glave, koji označava „završetak vremena milosti“. Tada je poruka o „događajima povezanim sa završetkom vremena milosti“ bila otpečaćena, i otpočelo je delo onih koji su bili kandidati da budu „sveštenici“ sto četrdeset i četiri hiljade. Njihovo delo bilo je da „razumeju“ i objavljuju poruku predstavljenu u tom odlomku. Poruka i delo sto četrdeset i četiri hiljade trebalo je da iznesu otpečaćenu poruku kako bi probudili ljude „da se pripreme za svečane događaje povezane sa završetkom vremena milosti“.
“Today, in the spirit and power of Elias and of John the Baptist, messengers of God’s appointment are calling the attention of a judgment-bound world to the solemn events soon to take place in connection with the closing hours of probation and the appearance of Christ Jesus as King of kings and Lord of lords. Soon every man is to be judged for the deeds done in the body. The hour of God’s judgment has come, and upon the members of His church on earth rests the solemn responsibility of giving warning to those who are standing as it were on the very brink of eternal ruin. To every human being in the wide world who will give heed must be made plain the principles at stake in the great controversy being waged, principles upon which hang the destinies of all mankind.” Prophets and Kings, 715, 716.
„Данас, у духу и сили Илије и Јована Крститеља, весници по Божјем одређењу скрећу пажњу света који је подложан суду на свечане догађаје који ускоро треба да се одиграју у вези са завршним часовима времена милости и појављивањем Христа Исуса као Цара над царевима и Господара над господарима. Ускоро свакоме човеку треба да се суди за дела учињена у телу. Дошао је час Божјег суда, и на припадницима Његове цркве на земљи почива свечана одговорност да упозоре оне који стоје, такорећи, на самом рубу вечне пропасти. Сваком људском бићу у целом свету које хоће да послуша морају се јасно изложити начела о којима је реч у великој борби која се води, начела о којима висе судбине целокупног човечанства.“ Пророци и цареви, 715, 716.
The history of John the Baptist and Christ, as well as the history of the Millerites illustrates the message and work of the one hundred and forty-four thousand. Both John and Christ understood their message as representing the close of probation.
Историја Јована Крститеља и Христа, као и историја милерита, илуструје поруку и дело сто четрдесет и четири хиљаде. И Јован и Христос разумели су своју поруку као представљање завршетка времена благодати.
But when he saw many of the Pharisees and Sadducees come to his baptism, he said unto them, O generation of vipers, who hath warned you to flee from the wrath to come? Matthew 3:7.
А кад виде где многи од фарисеја и садукеја долазе на његово крштење, рече им: Породе аспидин, ко вам каза да бежите од гнева који иде? Матеј 3:7.
Christ presented the destruction of Jerusalem, the same destruction which John had warned the quibbling Jews about, as approaching. Jesus employed the destruction as a symbol of the “wrath” that begins when He, as Michael, stands up in Daniel chapter twelve, verse one.
Христос је приказао разорење Јерусалима, исто оно разорење на које је Јован опомињао цепидлачке Јевреје, као нешто што се приближава. Исус је то разорење употребио као симбол „гнева“ који отпочиње када Он, као Михаило, устане у Даниилу, дванаестој глави, првом стиху.
“Christ saw in Jerusalem a symbol of the world hardened in unbelief and rebellion, and hastening on to meet the retributive judgments of God. The woes of a fallen race, pressing upon His soul, forced from His lips that exceeding bitter cry. He saw the record of sin traced in human misery, tears, and blood; His heart was moved with infinite pity for the afflicted and suffering ones of earth; He yearned to relieve them all. But even His hand might not turn back the tide of human woe; few would seek their only Source of help. He was willing to pour out His soul unto death, to bring salvation within their reach; but few would come to Him that they might have life.
„Христос је у Јерусалиму видео симбол света окорелог у неверству и побуни, који хита у сусрет казненим Божјим судовима. Тешкоће палог људског рода, које су притискале Његову душу, изнудиле су са Његових усана тај крајње горки вапај. Видео је запис греха урезан у људској беди, сузама и крви; Његово срце било је покренуто бескрајним сажаљењем према невољнима и страдалнима на земљи; чезнуо је да им свима донесе олакшање. Али ни Његова рука није могла зауставити бујицу људске несреће; мало њих тражило би у Њему свој једини Извор помоћи. Био је вољан да излије Своју душу на смрт, да спасење учини доступним њима; али мало њих дошло би к Њему да имају живот.“
“The Majesty of heaven in tears! the Son of the infinite God troubled in spirit, bowed down with anguish! The scene filled all heaven with wonder. That scene reveals to us the exceeding sinfulness of sin; it shows how hard a task it is, even for Infinite Power, to save the guilty from the consequences of transgressing the law of God. Jesus, looking down to the last generation, saw the world involved in a deception similar to that which caused the destruction of Jerusalem. The great sin of the Jews was their rejection of Christ; the great sin of the Christian world would be their rejection of the law of God, the foundation of His government in heaven and earth. The precepts of Jehovah would be despised and set at nought. Millions in bondage to sin, slaves of Satan, doomed to suffer the second death, would refuse to listen to the words of truth in their day of visitation. Terrible blindness! strange infatuation!” The Great Controversy, 22.
„Величанство неба у сузама! Син бесконачнога Бога узнемирен у духу, савијен под болом! Тај призор испунио је цело небо чуђењем. Тај призор нам открива крајњу грешност греха; он показује како је тежак задатак, чак и за Бесконачну Силу, да спасе криве од последица преступања Божјег закона. Исус је, гледајући унапред до последњег нараштаја, видео свет обузет обманом сличном оној која је проузроковала разорење Јерусалима. Велики грех Јевреја био је њихово одбацивање Христа; велики грех хришћанскога света биће његово одбацивање Божјег закона, темеља Његове владавине на небу и на земљи. Јеховини прописи биће презрени и погажени. Милиони у ропству греху, робови Сотоне, осуђени да претрпе другу смрт, одбиће да слушају речи истине у дан свога похода. Страшна слепоћа! чудновата заслепљеност!” Велика борба, 22.
The warning message proclaimed by John the Baptist and also by Christ was the same warning message, just as the warning message of the Millerites was the same message identifying the events connected with the close of probation as the one hundred and forty-four thousand will proclaim. Three witnesses; John the Baptist, Christ and the Millerites testifying that the work and message of the one hundred and forty-four thousand is a life-or-death testing process accomplished by the increase of knowledge that was unsealed in 1989. The message unsealed at that time is the last day vision that must be understood by the wise if they are to be the “priests” that make up the one hundred and forty-four thousand. If those candidates do not understand that vision, they are identified as wicked, or as fools, and they perish. They and their children are rejected in agreement with their rejection of the vision that is the increase of knowledge.
Порука упозорења коју су објављивали Јован Крститељ, а такође и Христос, била је иста порука упозорења, као што је и порука упозорења милерита била иста порука која означава догађаје повезане са завршетком времена милости, а коју ће објављивати сто четрдесет и четири хиљаде. Три сведока — Јован Крститељ, Христос и милерити — сведоче да су дело и порука сто четрдесет и четири хиљаде процес испитивања од живота или смрти, остварен кроз умножавање знања које је било откривено 1989. године. Порука откривена у то време јесте визија последњих дана коју мудри морају разумети ако треба да буду „свештеници“ који сачињавају сто четрдесет и четири хиљаде. Ако ти кандидати не разумеју ту визију, они се препознају као зли, или као безумни, и пропадају. Они и њихова деца бивају одбачени у складу са својим одбацивањем визије која представља умножавање знања.
God’s Word identifies that Rome is the power that exalts itself, robs God’s people, and then falls and establishes the vision. The question of whether Modern Rome is the papal power or the United States is the test that identifies that those candidates are either wise or foolish virgins. The test is a prophetic test derived from the book of Daniel, that is thereafter confirmed and brought to perfection in the book of Revelation. The subject of Modern Rome is not simply a choice between the papal power or the United States, it is the final test for the one hundred and forty-four thousand. It is a prophetic test, and correctly understood it encompasses every representation of the final testing process that is set forth within God’s sanctified prophetic testimony.
Божја Реч указује да је Рим сила која узноси саму себе, отима Божји народ, а потом пада и утврђује виђење. Питање да ли је Савремени Рим папска сила или Сједињене Америчке Државе јесте испит који открива да ли су ти кандидати или мудре или луде девојке. Тај испит је пророчки испит изведен из књиге пророка Данила, који потом бива потврђен и доведен до савршенства у књизи Откривења. Тема Савременог Рима није једноставно избор између папске силе или Сједињених Америчких Држава; она је последњи испит за сто четрдесет и четири хиљаде. То је пророчки испит, и ако се правилно разуме, он обухвата свако представљање завршног процеса испитивања које је изложено унутар Божјег посвећеног пророчког сведочанства.
The testing process of the time of John the Baptist and Christ was derived from the book of Daniel, as was the testing process in the time of the Millerites. As a prophetic test, the methodology of how truth is established is as essential for those candidates to correctly apply, as is simply holding to the correct view of who is Modern Rome. Whether the correct identification of Modern Rome, or the application of the correct methodology is considered, both elements of the test are couched in the book of Daniel. In Daniel chapter one, Daniel navigated through a three-step testing process beginning with diet, then a visual test, followed by a test accomplished by Nebuchadnezzar, a biblical symbol of the King of the North, the papal power of the last days.
Процес испитивања у време Јована Крститеља и Христа произашао је из књиге пророка Данила, као што је и процес испитивања у време милерита такође из ње проистекао. Као пророчки тест, методологија по којој се истина утврђује подједнако је суштинска да би је ти кандидати исправно применили, као што је то и само држање исправног гледишта о томе ко је Савремени Рим. Било да се разматра исправна идентификација Савременог Рима, или примена исправне методологије, оба елемента теста уобличена су у књизи пророка Данила. У првој глави Данила, Данило је прошао кроз тростепени процес испитивања који је отпочео исхраном, затим визуелним тестом, а потом тестом који је спровео Навуходоносор, библијски симбол Цара Севера, папске силе последњих дана.
As for these four children, God gave them knowledge and skill in all learning and wisdom: and Daniel had understanding in all visions and dreams. Now at the end of the days that the king had said he should bring them in, then the prince of the eunuchs brought them in before Nebuchadnezzar. And the king communed with them; and among them all was found none like Daniel, Hananiah, Mishael, and Azariah: therefore stood they before the king. And in all matters of wisdom and understanding, that the king inquired of them, he found them ten times better than all the magicians and astrologers that were in all his realm. Daniel 1:17–20.
А за ову четворицу дечака, Бог им даде знање и вештину у свакој књижевности и мудрости; а Данило имаше разумевање у свим виђењима и сновима. А на крају дана, које цар беше одредио да их доведу, кнез евнуха доведе их пред Навуходоносора. И цар разговараше с њима; и међу свима њима не нађе се ниједан као Данило, Ананија, Мисаило и Азарија; зато стајаху пред царем. И у свакој ствари мудрости и разумевања, за коју их цар испитиваше, нађе их десет пута бољима од свих врачара и звездара који беху у свем царству његову. Данило 1:17–20.
“At the end of the days,” which is prophetically the last days when the one hundred and forty-four thousand are tested, Daniel and the three worthies were found “ten times better than all the magicians and astrologers that were in all his realm,” and Daniel had “understanding in all visions and dreams.” Daniel represents the one hundred and forty four thousand, who in the last days understand the increase of knowledge that arrived when Christ, as the Lion of the tribe of Judah, unsealed “that portion of the book of Daniel that related to the last days,” in 1989.
„На крају дана“, што у пророчком смислу означава последње дане када се сто четрдесет и четири хиљаде испитују, Данило и три достојна младића показали су се „десет пута бољи од свих врача и звездара који беху у целом његовом царству“, а Данило је имао „разумевање у свим виђењима и сновима“. Данило представља сто четрдесет и четири хиљаде, који у последњим данима разумеју умножавање знања које је дошло када је Христос, као Лав из племена Јудина, отворио „онај део књиге Данилове који се односио на последње дане“, 1989. године.
Daniel did not simply understand more than others concerning dreams and visions, he had “understanding in all visions and dreams.” He represents those who employ the methodology of line upon line, for that methodology brings “all visions and dreams” together into one cohesive message. The message that brings together all dreams and visions into one prophetic line identifies the “events connected with the close of probation.” That message is established by the prophetic symbol that is Modern Rome, the power who exalts itself, robs God’s people, and falls.
Данило није једноставно разумео више од других у погледу снова и виђења, него је имао „разумевање у свим виђењима и сновима“. Он представља оне који примењују методологију ред по ред, јер та методологија сабира „сва виђења и снове“ у једну складну поруку. Порука која сједињује све снове и сва виђења у једну пророчку линију поистовећује „догађаје повезане са завршетком времена милости“. Та порука је утврђена пророчким симболом који је Савремени Рим, сила која се узвисује, пљачка Божји народ и пада.
That power can only be established by applying the correct methodology. Most who profess to study the Bible reject the methodology of line upon line, and some who profess to employ it, misapply the rules that make up the methodology of line upon line. Those rules were first put into the public record by the Millerites, and God’s last day people have been forewarned that those who are actually the messengers of the third angel will be using William Miller’s rules of prophetic interpretation.
Та сила може бити успостављена једино применом исправне методологије. Већина оних који тврде да проучавају Библију одбацује методологију ред на ред, а неки који тврде да је примењују погрешно примењују правила која сачињавају методологију ред на ред. Та правила су најпре унели у јавни запис милерити, а Божји народ последњих дана унапред је опоменут да ће они који су заиста весници трећег анђела користити правила пророчког тумачења Вилијама Милера.
“Those who are engaged in proclaiming the third angel’s message are searching the Scriptures upon the same plan that Father Miller adopted.” Review and Herald, November 25, 1884.
„Они који су заузети објављивањем поруке трећег анђела истражују Свето писмо по истом плану који је усвојио отац Милер.“ Review and Herald, 25. новембар 1884.
William Miller represented the beginning of the three angels of Revelation fourteen, and he was typified by John the Baptist, who was the beginning of the message of which Christ was the ending. Sister White directly aligns the testing process of John the Baptist to Christ with the testing process of the three angels. John began the message, and it was not until just before the cross, when Christ had taken His disciples to Caesarea Philippi, that Jesus then added the details of the message that John had begun. The first truth John identified when He saw Christ, was identifying Christ as the Lamb of God, that takes away the sins of the world.
Vilijam Miler predstavljao je početak poruke tri anđela iz Otkrivenja četrnaest, i bio je predočen Jovanom Krstiteljem, koji je bio početak poruke čiji je Hristos bio završetak. Sestra Vajt neposredno usklađuje proces kušanja od Jovana Krstitelja do Hrista sa procesom kušanja poruke tri anđela. Jovan je započeo poruku, i tek neposredno pred krst, kada je Hristos poveo svoje učenike u Cezareju Filipovu, Isus je tada dodao pojedinosti poruke koju je Jovan bio započeo. Prva istina koju je Jovan prepoznao kada je ugledao Hrista, bilo je prepoznavanje Hrista kao Jagnjeta Božjeg, koje uzima na sebe grehe sveta.
These things were done in Bethabara beyond Jordan, where John was baptizing. The next day John seeth Jesus coming unto him, and saith, Behold the Lamb of God, which taketh away the sin of the world. This is he of whom I said, After me cometh a man which is preferred before me: for he was before me. John 1:28–30.
Ово се догоди у Витавари преко Јордана, где Јован крштаваше. Сутрадан Јован угледа Исуса где долази к њему, и рече: Гле, Јагње Божије, које узима на се грех света. Ово је онај за кога рекох: За мном иде човек који преда мном постаде; јер пре мене беше. Јован 1:28–30.
Then began the three-and-a-half-year period of testing that ended at the cross. After John was murdered just before the cross, Jesus then began to explain that very first statement of John.
Тада је отпочело раздобље испитивања од три и по године, које се окончало на крсту. Након што је Јован био убијен непосредно пре крста, Исус је тада почео да објашњава управо ону прву Јованову изјаву.
When Jesus came into the coasts of Caesarea Philippi, he asked his disciples, saying, Whom do men say that I the Son of man am? And they said, Some say that thou art John the Baptist: some, Elias; and others, Jeremias, or one of the prophets. He saith unto them, But whom say ye that I am? And Simon Peter answered and said, Thou art the Christ, the Son of the living God. And Jesus answered and said unto him, Blessed art thou, Simon Barjona: for flesh and blood hath not revealed it unto thee, but my Father which is in heaven. And I say also unto thee, That thou art Peter, and upon this rock I will build my church; and the gates of hell shall not prevail against it. And I will give unto thee the keys of the kingdom of heaven: and whatsoever thou shalt bind on earth shall be bound in heaven: and whatsoever thou shalt loose on earth shall be loosed in heaven. Then charged he his disciples that they should tell no man that he was Jesus the Christ. From that time forth began Jesus to show unto his disciples, how that he must go unto Jerusalem, and suffer many things of the elders and chief priests and scribes, and be killed, and be raised again the third day. Matthew 16:13–21.
А када дође Исус у крајеве Кесарије Филипове, упита ученике своје говорећи: Шта говоре људи ко сам ја, Син човечији? А они рекоше: Једни говоре да си Јован Крститељ; други Илија; а други Јеремија, или један од пророка. Рече им Исус: А ви шта велите ко сам ја? А Симон Петар одговори и рече: Ти си Христос, Син Бога живога. А Исус одговори и рече му: Благо теби, Симоне, сине Јонин; јер ти то није открило тело и крв, него Отац мој који је на небесима. И ја теби кажем: ти си Петар, и на овоме камену сазидаћу цркву своју, и врата паклена неће је надвладати. И даћу ти кључеве царства небескога; и што свежеш на земљи биће свезано на небесима; и што раздрешиш на земљи биће раздрешено на небесима. Тада запрети ученицима својим да никоме не казују да је он Исус Христос. Од тада поче Исус казивати ученицима својим како ваља да иде у Јерусалим, и да много пострада од старешина и првосвештеника и књижевника, и да буде убијен, и трећи дан да устане. Матеј 16:13–21.
Caesarea Philippi is the name of Panium in the time of Christ, and Panium is identified in the verse which follows verse fourteen of Daniel eleven, where the robbers of thy people, who exalt themselves, but fall, are introduced. The message of John the Baptist, inspired and perfect, was the message at the beginning that represented the Millerite message, that had been established upon Miller’s rules. Christ’s message at the ending, built upon and expanded John’s message, and it typified the message at the ending of the three angels, that is based upon Miller’s rules and the details that are added to Miller’s message when the methodology of line upon line arrives at the ending.
Кесарија Филипова је назив за Панијум у Христово време, а Панијум је означен у стиху који следи после четрнаестог стиха једанаесте главе Данила, где се уводе насилници из твога народа, који се узвисују, али падају. Порука Јована Крститеља, надахнута и савршена, била је порука на почетку која је представљала милеритску поруку, утемељену на Милеровим правилима. Христова порука на крају, изграђена на Јовановој поруци и њено проширење, представљала је праслику поруке на крају троструке анђеоске вести, која се заснива на Милеровим правилима и на појединостима које се додају Милеровој поруци када методологија „ред на ред“ стиже на крај.
To arrive at an incorrect understanding of the symbol that establishes the vision with the symbol of Modern Rome parallels those in the history of Christ that rejected the message of the cross. We are informed that the Jews who rejected the message of John the Baptist could not be benefitted by the teachings of Jesus, and that the history of those Jews that did that very thing represents those who rejected the first angel’s message. The Millerites identified the robbers of thy people, which I later coined with the words, “Modern Rome,” as the papal power.
Доћи до погрешног разумевања симбола који успоставља виђење са симболом Модерног Рима паралелно је са онима у Христовој историји који су одбацили поруку крста. Обавештени смо да Јевреји који су одбацили поруку Јована Крститеља нису могли имати користи од Исусовог учења, и да историја оних Јевреја који су управо то учинили представља оне који су одбацили поруку првог анђела. Милерити су разбојнике твога народа, што сам касније означио речима „Модерни Рим“, идентификовали као папску силу.
We will continue these considerations in the next article.
Наставићемо ова разматрања у следећем чланку.