In the previous two articles addressing the private interpretation that claims that the United States has been typified by the “robbers of thy people” who “establish the vision” in Daniel chapter eleven verse fourteen, we cited a passage from the pen of Ellen White which stated, “The members of the church will individually be tested and proved.” That proving, testing, and sifting process which is represented as the Messenger of the Covenant in Malachi chapter three, cleansing the silver and gold is now under way. In Malachi chapter three, it identifies a purging.
У претходна два чланка, у којима се разматрало приватно тумачење које тврди да су Сједињене Америчке Државе предочене „разбојницима твога народа“ који „утврђују виђење“ у једанаестом поглављу, четрнаестом стиху Књиге пророка Данила, навели смо један одломак из пера Елен Вајт који каже: „Чланови цркве биће појединачно кушани и испитивани.“ Тај процес доказивања, кушања и решетања, који је у трећем поглављу Књиге пророка Малахије представљен као Весник завета који чисти сребро и злато, сада је у току. У трећем поглављу Књиге пророка Малахије указује се на очишћење.
And he shall sit as a refiner and purifier of silver: and he shall purify the sons of Levi, and purge them as gold and silver, that they may offer unto the Lord an offering in righteousness. Then shall the offering of Judah and Jerusalem be pleasant unto the Lord, as in the days of old, and as in former years. Malachi 3:3, 4.
И седеће као пречишћивач и очиститељ сребра; и очистиће синове Левијеве, и пречистиће их као злато и сребро, да би Господу приносили принос у праведности. Тада ће принос Јудин и Јерусалимов бити мио Господу, као у древне дане и као у пређашње године. Малахија 3:3, 4.
Those who hold to the idea that the United States is the symbol which establishes the vision have been unable or unwilling to understand that the message that was unsealed in July of 2023 is what purges the candidates to be among the one hundred and forty-four thousand. In the synagogue at Capernaum the final purging of the one hundred and forty-four thousand was typified.
Они који се држе мишљења да су Сједињене Државе симбол који утемељује визију нису били у стању, или нису били вољни, да разумеју да је порука која је била отпечаћена у јулу 2023. године оно што прочишћава кандидате да буду међу сто четрдесет и четири хиљаде. У синагоги у Капернауму био је предочен коначни процес прочишћавања сто четрдесет и четири хиљаде.
“Jesus told them plainly, ‘There are some of you that believe not;’ adding, ‘Therefore said I unto you, that no man can come unto Me, except it were given unto him of My Father.’ He wished them to understand that if they were not drawn to Him it was because their hearts were not open to the Holy Spirit. ‘The natural man receiveth not the things of the Spirit of God: for they are foolishness unto him: neither can he know them, because they are spiritually discerned.’ 1 Corinthians 2:14. It is by faith that the soul beholds the glory of Jesus. This glory is hidden, until, through the Holy Spirit, faith is kindled in the soul.
„Исус им отворено рече: ‚Има неких међу вама који не верују;‘ додајући: ‚Зато вам рекох да нико не може доћи к Мени ако му не буде дано од Оца Мога.‘ Желео је да разумеју да, ако нису привучени к Њему, то је стога што њихова срца нису била отворена за Светога Духа. ‚Телесни човек не прима што је од Духа Божјега, јер му је лудост; нити може да разуме, јер се то духовно расуђује.‘ 1. Коринћанима 2:14. Вером душа посматра славу Исусову. Ова слава остаје скривена све док се, посредством Светога Духа, вера не распали у души.“
“By the public rebuke of their unbelief these disciples were still further alienated from Jesus. They were greatly displeased, and wishing to wound the Saviour and gratify the malice of the Pharisees, they turned their backs upon Him, and left Him with disdain. They had made their choice,—had taken the form without the spirit, the husk without the kernel. Their decision was never afterward reversed; for they walked no more with Jesus.
„Јавним укором њиховог неверја ови ученици су се још више отуђили од Исуса. Били су веома незадовољни, и желећи да повреде Спаситеља и удовоље злоби фарисеја, окренули су Му леђа и презриво Га оставили. Учинили су свој избор — узели су облик без духа, љуску без језгра. Њихова одлука никада потом није била опозвана; јер више нису ишли са Исусом.
“‘Whose fan is in His hand, and He will throughly purge His floor, and gather His wheat into the garner.’ Matthew 3:12. This was one of the times of purging. By the words of truth, the chaff was being separated from the wheat. Because they were too vain and self-righteous to receive reproof, too world-loving to accept a life of humility, many turned away from Jesus. Many are still doing the same thing. Souls are tested today as were those disciples in the synagogue at Capernaum. When truth is brought home to the heart, they see that their lives are not in accordance with the will of God. They see the need of an entire change in themselves; but they are not willing to take up the self-denying work. Therefore they are angry when their sins are discovered. They go away offended, even as the disciples left Jesus, murmuring, ‘This is an hard saying; who can hear it?’” The Desire of Ages, 392.
„Коме је лопата у руци, и очистиће добро гумно своје, и скупиће пшеницу своју у житницу.“ Матеј 3:12. Ово је било једно од времена чишћења. Речима истине, кукољ се одвајао од пшенице. Пошто су били сувише ташти и самоправедни да би примили укор, сувише љубитељи света да би прихватили живот понизности, многи су се одвратили од Исуса. Многи још увек чине исто. Душе се данас испитују као што су били испитивани они ученици у синагоги у Капернауму. Када се истина унесе у срце, они увиђају да њихов живот није у складу са Божјом вољом. Они увиђају потребу за потпуном променом у себи; али нису вољни да се прихвате тог дела које захтева самоодрицање. Стога се гневе када се њихови греси открију. Одлазе увређени, као што су ученици оставили Исуса, мрмљајући: „Ово је тврда беседа; ко је може слушати?“ Чежња векова, 392.
By “words of truth” the gold and silver of Malachi’s illustration of the final temple cleansing of the one hundred and forty-four thousand was represented.
Под „речима истине“ било је представљено злато и сребро из Малахијеве илустрације коначног чишћења храма сто четрдесет и четири хиљаде.
Behold, I will send my messenger, and he shall prepare the way before me: and the Lord, whom ye seek, shall suddenly come to his temple, even the messenger of the covenant, whom ye delight in: behold, he shall come, saith the Lord of hosts. But who may abide the day of his coming? and who shall stand when he appeareth? for he is like a refiner’s fire, and like fullers’ soap. Malachi 3:1, 2.
Ево, ја ћу послати гласника свога, и он ће приправити пут преда мном; и Господ, кога тражите, изненада ће доћи у храм свој, и анђео завета, кога желите: ево, доћи ће, вели Господ над војскама. Али ко ће поднети дан доласка његова? и ко ће опстати кад се он јави? јер је он као огањ ливчев и као сапун белиочев. Малахија 3:1, 2.
All the prophets, including Malachi are identifying the last days. In the first of these articles we cited, The 1888 Materials, page 403, where we are informed, “He who rests satisfied with his own present imperfect knowledge of the Scriptures, thinking this sufficient for his salvation, is resting in a fatal deception. There are many who are not thoroughly furnished with Scriptural arguments, that they may be able to discern error, and condemn all the tradition and superstition that has been palmed off as truth.” Those identified in the same passage “are not close Bible students,” who have “not studied to a purpose” the “passages of Scripture” where there exists “differences of opinion.” Those being addressed “do not read the Bible [in order] to appropriate the marrow and fatness to their own souls. They do not feel that it is the voice of God speaking to them. But, if we would understand the way of salvation, if we would see the beams of the Sun of righteousness,” they “must study the Scriptures for a purpose.”
Сви пророци, укључујући и Малахију, указују на последње дане. У првом од ових чланака навели смо The 1888 Materials, стр. 403, где нам се каже: „Онај ко почива задовољан својим садашњим несавршеним познавањем Писма, сматрајући то довољним за своје спасење, почива у кобној обмани. Многи нису темељно опремљени библијским доказима, да би могли распознати заблуду и осудити свако предање и сујеверје које је подметнуто као истина.” Они који су означени у истом одломку „нису марљиви проучаваоци Библије”, који „нису сврсисходно проучавали” „места Писма” у којима постоје „разлике у мишљењу”. Они којима се обраћа „не читају Библију [да би] присвојили сржи и обиље њеним сопственим душама. Они не осећају да је то глас Божји који им говори. Али, ако бисмо разумели пут спасења, ако бисмо видели зраке Сунца правде”, они „морају проучавати Писмо са циљем.”
The first article identified that one of the pieces of their misguided prophetic model is the passage from The Great Controversy, which records, “Romanism in the Old World and apostate Protestantism in the New will pursue a similar course toward those who honor all the divine precepts.” The Great Controversy, 615. Their private interpretation claims this sentence is identifying “Romanism” as past history and “apostate Protestantism” as the modern world. After the grammatical evidence that the application they make on this sentence has been wrested from its correct meaning, they exhibited no public retraction of the false application. In fact they used the very passage to advertise their next zoom meeting. Yet we are informed that “We ought to impress upon all the necessity of inquiring diligently into divine truth, that they may know that they do know what is truth.” There was no effort to retract the false claim, which appears to be evidence that those promoting this false application are not “inquiring diligently” to “know what is truth.”
У првом чланку је указано да је један од саставних делова њиховог погрешног пророчког модела одломак из Велике борбе, у коме је забележено: „Римокатолицизам у Старом свету и отпаднички протестантизам у Новом следиће сличан пут према онима који поштују све божанске прописе.“ Велика борба, 615. Њихово приватно тумачење тврди да ова реченица означава „римокатолицизам“ као прошлост, а „отпаднички протестантизам“ као савремени свет. Након граматичких доказа да је примена коју дају овој реченици изврнута из њеног исправног значења, нису јавно повукли ту лажну примену. Штавише, управо су тај одломак употребили да најаве свој следећи Zoom састанак. Ипак, обавештени смо да „треба да свима нагласимо неопходност да марљиво истражују божанску истину, како би знали да заиста знају шта је истина“. Није било никаквог настојања да се повуче та лажна тврдња, што, по свему судећи, представља доказ да они који унапређују ову лажну примену не „истражују марљиво“ да би „знали шта је истина“.
From the beginning of this controversy, we have approached it as if it was more than simply a disagreement between truth and error over who the robbers of thy people represent, and I still hold that position. The articles on the book of Daniel had reached a point by number two hundred where the significance of verses thirteen to fifteen of Daniel eleven had been soundly set forth. The verses represent the history from 1989 unto the soon-coming Sunday law that exists in verse forty of Daniel eleven.
Од самог почетка ове расправе, приступали смо јој као да је она више од простог неслагања између истине и заблуде око тога кога представљају разбојници народа твога, и ја и даље задржавам тај став. Чланци о књизи пророка Данила били су до двестотог наставка доспели до тачке на којој је значај стихова тринаест до петнаест из Данила једанаест био темељно изложен. Ти стихови представљају историју од 1989. године па све до скорог доношења закона о недељи који се налази у четрдесетом стиху Данила једанаест.
We have been identifying that history as the hidden history of verse forty. We have also identified that when Sister Whites states “the book that was sealed is not the Revelation, but that portion of the prophecy of Daniel relating to the last days,” that the hidden history of Daniel chapter eleven verse forty is “that portion of the prophecy of Daniel.” Verses thirteen through fifteen represent the prophetic truth which is unsealed in the last days. Those three verses are therefore also represented as both the “Revelation of Jesus Christ” and the “Seven Thunders” in the book of Revelation that is unsealed just prior to the close of probation. When Sister White refers to that “portion of the book of Daniel,” the passage where the statement is located states:
Препознавали смо ту историју као скривену историју четрдесетог стиха. Такође смо утврдили да, када сестра Вајт каже: „књига која је била запечаћена није Откривење, већ онај део Даниловог пророштва који се односи на последње дане“, скривена историја Данила 11:40 јесте „онај део Даниловог пророштва“. Стихови тринаест до петнаест представљају пророчку истину која се отпечаћује у последње дане. Та три стиха су стога такође представљена и као „Откривење Исуса Христа“ и као „Седам громова“ у књизи Откривења која се отпечаћује непосредно пре завршетка времена милости. Када се сестра Вајт позива на тај „део књиге пророка Данила“, одломак у коме се та изјава налази гласи:
“Let none think, because they cannot explain the meaning of every symbol in the Revelation, that it is useless for them to search this book in an effort to know the meaning of the truth it contains. The One who revealed these mysteries to John will give to the diligent searcher for truth a foretaste of heavenly things. Those whose hearts are open to the reception of truth will be enabled to understand its teachings, and will be granted the blessing promised to those who ‘hear the words of this prophecy, and keep those things which are written therein.’
„Нека нико не мисли да је, зато што не може да објасни значење сваког симбола у Откривењу, за њега бескорисно да истражује ову књигу у настојању да упозна значење истине коју она садржи. Онај који је Јовану открио ове тајне даће марљивом трагаоцу за истином предокушај небеских ствари. Онима чија су срца отворена за примање истине биће омогућено да разумеју њена учења, и биће им дарован благослов обећан онима који „слушају речи овога пророштва и држе оно што је у њему написано.”“
“In the Revelation all the books of the Bible meet and end. Here is the complement of the book of Daniel. One is a prophecy; the other a revelation. The book that was sealed is not the Revelation, but that portion of the prophecy of Daniel relating to the last days. The angel commanded, ‘But thou, O Daniel, shut up the words, and seal the book, even to the time of the end.’ Daniel 12:4.” Acts of the Apostles, 584, 585.
„У Откривењу се све књиге Библије састају и завршавају. Овде се налази допуна књиге пророка Данила. Једна је пророчанство; друга је откривење. Књига која је била запечаћена није Откривење, него онај део пророчанства Даниловог који се односи на последње дане. Анђео је заповедио: ‘А ти, Данило, затвори ове речи и запечати књигу до времена краја.’ Данило 12:4.” Делa апостолска, 584, 585.
The word “complement” means to bring to perfection. The portion of the book of Daniel that relates to the last days, which is unsealed at the time of the end, is made perfect when combined, “line upon line” with the “Revelation of Jesus Christ,” and “the Seven Thunders.” Those three representations are the message which is unsealed, and therefore represents the “words of truth” that are employed to “purge” the one hundred and forty four thousand in the final temple cleansing of Malachi, as represented in verses thirteen to fifteen of Daniel eleven. The verse in the middle is the verse where the current controversy is represented, and as such represents the identical controversy that confronted the Millerites in their prophetic history.
Реч „допунити“ значи довести до савршенства. Део књиге пророка Данила који се односи на последње дане, који је отпечаћен у време краја, бива усавршен када се сједини, „ред на ред“, са „Откривењем Исуса Христа“ и „Седам громова“. Та три приказа јесу порука која је отпечаћена, те стога представљају „речи истине“ које се употребљавају да „очисте“ сто четрдесет и четири хиљаде у завршном храмовном очишћењу код Малахије, као што је приказано у стиховима тринаест до петнаест једанаесте главе Данила. Стих у средини јесте стих у коме је приказана садашња расправа, и као такав представља истоветну расправу са којом су се Милерити суочили у својој пророчкој историји.
To claim the “robbers of thy people” in verse fourteen is the United States is a perfect parallel to the Protestants of Millerite history claiming that the robbers represented Antiochus Epiphanes. The controversy will purge the dross from the gold and silver, but the more important issue is that the controversy has been allowed to lead those represented by the Levites of Malachi chapter three to study more deeply than ever before God’s prophetic Word. The “dirt brush Man” of William Miller’s dream is now sweeping the counterfeit coins and jewels out of the room, in advance of His work in reassembling the genuine jewels into a perfect order which shines ten times brighter than the sun.
Тврдити да су „разбојници из твога народа“ у четрнаестом стиху Сједињене Државе представља савршену паралелу са протестантима из милеритске историје који су тврдили да су разбојници представљали Антиоха Епифана. Ова полемика ће очистити троску од злата и сребра, али је важније то што је допуштено да ова полемика наведе оне који су представљени Левитима из треће главе Малахије да проучавају дубље него икада раније Божју пророчку Реч. „Човек са четком за прљавштину“ из сна Вилијама Милера сада из просторије измеће кривотворене новчиће и драгуље, унапред припремајући Своје дело поновног састављања истинских драгуља у савршен поредак који сија десет пута јаче од сунца.
The controversy was allowed to take place to accomplish that very work, for we have been informed that, “God will arouse His people; if other means fail, heresies will come in among them, which will sift them, separating the chaff from the wheat. The Lord calls upon all who believe His word to awake out of sleep. Precious light has come, appropriate for this time. It is Bible truth, showing the perils that are right upon us. This light should lead us to a diligent study of the Scriptures and a most critical examination of the positions which we hold. God would have all the bearings and positions of truth thoroughly and perseveringly searched, with prayer and fasting. Believers are not to rest in suppositions and ill-defined ideas of what constitutes truth.”
Dopušteno je da dođe do tog spora kako bi se izvršilo upravo to delo, jer nam je rečeno da će „Bog probuditi svoj narod; ako druga sredstva zakažu, među njih će ući jeresi, koje će ih rešētati, odvajajući plevu od pšenice. Gospod poziva sve koji veruju Njegovoj Reči da se probude iz sna. Dragocena svetlost je došla, prikladna za ovo vreme. To je biblijska istina, koja pokazuje opasnosti koje su neposredno pred nama. Ova svetlost treba da nas povede na marljivo proučavanje Svetoga pisma i na najozbiljnije ispitivanje stavova koje zastupamo. Bog želi da se sve strane i sva stanovišta istine temeljno i istrajno istraže, uz molitvu i post. Vernici ne treba da počivaju na pretpostavkama i nejasno određenim predstavama o tome šta sačinjava istinu.”
The “heresies” He allows and employs to arouse His sleeping saints are “old controversies.”
„Јереси“ које Он допушта и употребљава да пробуди Своје успаване свете јесу „старе расправе“.
“In history and prophecy the Word of God portrays the long continued conflict between truth and error. That conflict is yet in progress. Those things which have been, will be repeated. Old controversies will be revived, and new theories will be continually arising. But God’s people, who in their belief and fulfillment of prophecy have acted a part in the proclamation of the first, second, and third angels’ messages, know where they stand. They have an experience that is more precious than fine gold. They are to stand firm as a rock, holding the beginning of their confidence steadfast unto the end.” Selected Messages, book 2, 109.
„У историји и пророштву Реч Божја приказује дуготрајни сукоб између истине и заблуде. Тај сукоб још увек траје. Оно што је било, поновиће се. Стара спорења биће оживљена, а нове теорије ће непрестано настајати. Али Божји народ, који је у своме веровању и у испуњењу пророштва одиграо улогу у објављивању порука првог, другог и трећег анђела, зна где стоји. Они имају искуство које је драгоценије од чистога злата. Треба да стоје чврсто као стена, држећи почетак свога поуздања непоколебљиво до краја.“ Selected Messages, књига 2, 109.
The controversy over the “robbers of thy people” is an old controversy from the Millerite history, which is the “beginning of their confidence” that they are told to hold “steadfast to the end.” The “beginning of” the one hundred and forty-four thousand’s “confidence” is the foundational truths which are represented upon the 1843 and 1850 pioneer charts.
Спор у вези са „насилницима из твога народа“ јесте стари спор из милеритске историје, који представља „почетак њиховог поуздања“, за који им је речено да га држе „чврсто до краја“. „Почетак“ „поуздања“ сто четрдесет и четири хиљаде јесу темељне истине које су приказане на пионирским картама из 1843. и 1850. године.
“The enemy is seeking to divert the minds of our brethren and sisters from the work of preparing a people to stand in these last days. His sophistries are designed to lead minds away from the perils and duties of the hour. They estimate as nothing the light that Christ came from heaven to give John for his people. They teach that the scenes just before us are not of sufficient importance to receive special attention. They make of no effect the truth of heavenly origin, and rob the people of God of their past experience, giving them instead a false science.
„Непријатељ настоји да одврати умове наше браће и сестара од дела припремања народа да опстане у овим последњим данима. Његове софистерије смишљене су да одведу умове од опасности и дужности овога часа. Они светлост коју је Христос дошао с неба да да Јовану за свој народ сматрају ни за шта. Уче да призори који су управо пред нама нису од довољне важности да би им се посветила нарочита пажња. Они обеснажују истину небеског порекла и лишавају Божји народ његовог прошлог искуства, дајући му уместо тога лажну науку.
“‘Thus saith the Lord, Stand ye in the ways, and see, and ask for the old paths, where is the good way, and walk therein.’
„Овако говори Господ: Станите на путевима и видите, и питајте за старе стазе, где је добар пут, и ходите њиме.“
“Let none seek to tear away the foundations of our faith,—the foundations that were laid at the beginning of our work, by prayerful study of the Word and by revelation. Upon these foundations we have been building for the last fifty years. Men may suppose that they have found a new way, and that they can lay a stronger foundation than that which has been laid. But this is a great deception. Other foundation can no man lay than that which has been laid.
„Нека нико не настоји да ишчупа темеље наше вере — темеље који су били положени на почетку нашег дела, молитвеним проучавањем Речи и откривењем. На тим темељима градимо већ последњих педесет година. Људи могу мислити да су нашли нов пут и да могу положити чвршћи темељ од онога који је већ положен. Али то је велика обмана. Јер нико не може поставити другог темеља осим онога који је постављен.
“In the past many have undertaken the building of a new faith, the establishment of new principles. But how long did their building stand?—It soon fell; for it was not founded upon the Rock.
„У прошлости су многи предузимали изградњу нове вере, успостављање нових начела. Али колико је дуго њихова грађевина опстала? — Убрзо је пала; јер није била утемељена на Стени.
“Did not the first disciples have to meet the sayings of men? Did they not have to listen to false theories, and then, having done all, to stand firm, saying, ‘Other foundation can no man lay than that is laid’?
„Зар први ученици нису морали да се суоче са људским казивањима? Зар нису морали да слушају лажне теорије, а затим, пошто све изврше, да остану постојани, говорећи: ‘Другога темеља нико не може поставити осим онога који је постављен’?“
“So we are to hold the beginning of our confidence steadfast unto the end. Words of power have been sent by God and by Christ to this people, bringing them out from the world, point by point, into the clear light of present truth. With lips touched with holy fire, God’s servants have proclaimed the message. The divine utterance has set its seal to the genuineness of the truth proclaimed.” Review and Herald, March 3, 1904.
„Тако треба да држимо почетак свога поуздања чврсто до краја. Речи силе биле су послате од Бога и од Христа овом народу, изводећи га из света, тачку по тачку, у јасну светлост садашње истине. Уснама дотакнутим светим огњем, Божје слуге објављивале су поруку. Божански исказ ставио је свој печат на истинитост објављене истине.“ Review and Herald, March 3, 1904.
Jeremiah’s “old paths,” are the “foundations that were laid at the beginning of our work.” Those truths were founded “upon the Rock,” and in the Millerite history those foundational truths were the “present truth” message that was proclaimed in 1842, 1843 and 1844.
Јеремијини „стари путеви“ јесу „темељи који су били положени на почетку нашег дела“. Те истине биле су утемељене „на Стени“, а у милеритској историји те темељне истине биле су порука „садашње истине“ која је била објављивана 1842, 1843. и 1844. године.
“May God help you to receive the words that I have spoken. Let those who stand as God’s watchmen on the walls of Zion be men who can see the dangers before the people,—men who can distinguish between truth and error, righteousness and unrighteousness.
„Нека вам Бог помогне да примите речи које сам изговорио. Нека они који стоје као Божји стражари на зидинама Сиона буду људи који могу да виде опасности пре народа, — људи који могу да разликују истину од заблуде, праведност од неправедности.
“The warning has come: Nothing is to be allowed to come in that will disturb the foundation of the faith upon which we have been building ever since the message came in 1842, 1843, and 1844. I was in this message, and ever since I have been standing before the world, true to the light that God has given us. We do not propose to take our feet off the platform on which they were placed as day by day we sought the Lord with earnest prayer, seeking for light. Do you think that I could give up the light that God has given me? It is to be as the Rock of Ages. It has been guiding me ever since it was given. Brethren and sisters, God lives and reigns and works today. His hand is on the wheel, and in his providence he is turning the wheel in accordance with his own will. Let not men fasten themselves to documents, saying what they will do, and what they will not do. Let them fasten themselves to the Lord God of heaven. Then the light of heaven will shine into the soul-temple, and we shall see the salvation of God.” Review and Herald, April 14, 1903.
„Упозорење је дошло: не сме се допустити да уђе било шта што би уздрмало темељ вере на којем градимо још откако је дошла порука 1842, 1843. и 1844. године. Ја сам била у тој поруци, и од тада стојим пред светом, верна светлости коју нам је Бог дао. Не намеравамо да склонимо своје ноге са платформе на коју су биле постављене док смо из дана у дан тражили Господа у усрдној молитви, тражећи светлост. Мислите ли да бих могла да се одрекнем светлости коју ми је Бог дао? Она треба да буде као Стена векова. Она ме води откако ми је дата. Браћо и сестре, Бог живи и царује и делује данас. Његова рука је на точку, и у своме промислу Он окреће точак у складу са сопственом вољом. Нека се људи не везују за документе, говорећи шта ће чинити, а шта неће чинити. Нека се привежу за Господа Бога небеског. Тада ће светлост неба обасјати храм душе, и видећемо спасење Божје.” Review and Herald, April 14, 1903.
The message that was proclaimed “in 1842, 1843, and 1844” is the message represented upon the 1843 pioneer chart. In May of 1842, three hundred 1843 charts were printed. Ellen White and the pioneers all gave testimony that the chart was a fulfillment of Habakkuk chapter two’s command to write the vision and make it plain upon tables. In that very history there were three hundred Millerite preachers, and SDA historians testify to the fact that they all employed the 1843 chart.
Порука која је била објављивана „1842, 1843. и 1844. године“ јесте порука представљена на пионирској карти из 1843. У мају 1842. године одштампано је три стотине карата из 1843. године. Елен Вајт и сви пионири посведочили су да је та карта била испуњење заповести из другог поглавља Авакума да се утвара запише и јасно изложи на таблицама. У тој истој историји било је три стотине милеритских проповедника, а историчари SDA сведоче о чињеници да су се сви они служили картом из 1843. године.
What would possess a person to claim that the pioneer identification of Rome as the robbers of thy people, as represented upon the chart, is erroneous? What would possess someone to receive that claim? Yet, what possesses those of us that claim to accept the pioneer understanding that Rome is symbolized with the expression, “robbers of thy people,” and yet in reality not be able to defend that understanding for themselves?
Шта би могло навести некога да тврди да је пионирско поистовећивање Рима са „разбојницима твога народа“, како је приказано на карти, погрешно? Шта би могло навести некога да прихвати такву тврдњу? Ипак, шта наводи нас који тврдимо да прихватамо пионирско разумевање да је Рим симболизован изразом „разбојници твога народа“, а да у стварности нисмо у стању да то разумевање сами одбранимо?
In the first article we cited the following passage:
У првом чланку навели смо следећи одломак:
“Whatever may be man’s intellectual advancement, let him not for a moment think that there is no need of thorough and continuous searching of the Scriptures for greater light. As a people we are called individually to be students of prophecy. We must watch with earnestness that we may discern any ray of light which God shall present to us.” Testimonies, volume 5, 708.
„Ма какав да је човеков интелектуални напредак, нека ни за тренутак не помисли да нема потребе за темељним и непрестаним истраживањем Светога писма ради веће светлости. Као народ, позвани смо да појединачно будемо проучаваоци пророштва. Морамо бдети с озбиљном ревношћу да бисмо могли разазнати сваки зрак светлости који ће нам Бог пружити.“ Testimonies, volume 5, 708.
I claim the “light which God” is now presenting “to us” is that we have not fully awakened to our responsibility to personally understand the first fifteen verses of Daniel eleven, and that we have not understood that verses thirteen to fifteen of that same chapter represents the truths that accomplish the final purging and sealing of the one hundred and forty-four thousand. If there were no heresies introduced in this very history it would provide evidence that we are wide awake. But this controversy proves otherwise.
Тврдим да је „светлост коју Бог“ сада износи „пред нас“ у томе што се нисмо у потпуности пробудили за своју одговорност да лично разумемо првих петнаест стихова једанаестог поглавља Данила, и што нисмо разумели да стихови тринаести до петнаести тог истог поглавља представљају истине које извршавају коначно очишћење и печаћење сто четрдесет и четири хиљаде. Када у саму ову историју не би биле унесене никакве јереси, то би пружило доказ да смо потпуно будни. Али овај спор доказује супротно.
“The fact that there is no controversy or agitation among God’s people should not be regarded as conclusive evidence that they are holding fast to sound doctrine. There is reason to fear that they may not be clearly discriminating between truth and error. When no new questions are started by investigation of the Scriptures, when no difference of opinion arises which will set men to searching the Bible for themselves to make sure that they have the truth, there will be many now, as in ancient times, who will hold to tradition and worship they know not what. . ..
„Чињеница да међу Божјим народом нема распре ни узнемирености не треба да се сматра коначним доказом да се они чврсто држе здраве науке. Постоји разлог за страх да они можда не разликују јасно истину од заблуде. Када се проучавањем Светога писма не покрећу нова питања, када не настаје разлика у мишљењу која ће навести људе да сами истражују Библију како би се уверили да имају истину, биће многих сада, као и у древна времена, који ће се држати предања и клањати се не знајући чему....“
“God will arouse His people; if other means fail, heresies will come in among them, which will sift them, separating the chaff from the wheat. The Lord calls upon all who believe His word to awake out of sleep. Precious light has come, appropriate for this time. It is Bible truth, showing the perils that are right upon us. This light should lead us to a diligent study of the Scriptures and a most critical examination of the positions which we hold. God would have all the bearings and positions of truth thoroughly and perseveringly searched, with prayer and fasting. Believers are not to rest in suppositions and ill-defined ideas of what constitutes truth. Their faith must be firmly founded upon the word of God so that when the testing time shall come and they are brought before councils to answer for their faith they may be able to give a reason for the hope that is in them, with meekness and fear.
„Бог ће подићи свој народ; ако друга средства закажу, јереси ће ући међу њих, које ће их просејати, одвајајући кукољ од пшенице. Господ позива све који верују Његовој речи да се пробуде из сна. Драгоцена светлост је дошла, прикладна за ово време. То је библијска истина, која показује опасности што су управо пред нама. Та светлост треба да нас поведе на марљиво проучавање Светога писма и на најстроже испитивање ставова које заузимамо. Бог жели да се све стране и сва становишта истине темељно и истрајно испитају, уз молитву и пост. Верници не треба да почивају у претпоставкама и нејасно одређеним представама о томе шта сачињава истину. Њихова вера мора бити чврсто утемељена на Божјој речи, тако да, када дође време кушања и када буду изведени пред већа да одговарају за своју веру, могу бити у стању да дају разлог за наду која је у њима, са кротошћу и страхом.
“Agitate, agitate, agitate. The subjects which we present to the world must be to us a living reality. It is important that in defending the doctrines which we consider fundamental articles of faith we should never allow ourselves to employ arguments that are not wholly sound.” Testimonies, volume 5, 708.
„Покрећите, покрећите, покрећите. Предмети које износимо пред свет морају за нас бити жива стварност. Важно је да, бранећи учења која сматрамо темељним чланцима вере, никада не допустимо себи да употребљавамо аргументе који нису у потпуности исправни.“ Testimonies, volume 5, 708.
As we move forward in this consideration of the robbers of God’s people we will demonstrate that the argument upon verse fourteen of Daniel eleven between the Protestants and the Millerites is identical to the argument between the new and private interpretation that the United States, and not Rome, establishes the vision. The position that The Great Controversy uses the expression, “old world” to identify past history is a “supposition and ill-defined idea” and it is an illustration of an “argument that is not wholly sound.”
Док будемо напредовали у овом разматрању разбојника Божјег народа, показаћемо да је расправа о четрнаестом стиху једанаесте главе Данила између протестаната и милерита истоветна расправи између новог и приватног тумачења, по којем Сједињене Државе, а не Рим, успостављају виђење. Став да Велика борба употребљава израз „стари свет“ да би означила прошлост јесте „претпоставка и нејасно одређена замисао“ и представља пример „аргумента који није сасвим исправан“.
Those who have used the passage to uphold their supposition that the Millerites were incorrect in identifying Rome as the robbers of thy people, should fulfill their Christian obligation and publicly retract their claim, for it is unsustainable grammatically and historically. For those sitting on the side-lines of this controversy, you are responsible to rightly divide the word of truth, for you have been called to be an individual who is a student of prophecy, not a follower of a man’s idea.
Они који су употребили овај одломак да би поткрепили своју претпоставку да су Милерити погрешили идентификујући Рим као „разбојнике твога народа“, треба да испуне своју хришћанску обавезу и јавно повуку своју тврдњу, јер је она граматички и историјски неодржива. А ви који седите по страни у овој расправи, одговорни сте да правилно управљате речју истине, јер сте позвани да будете појединци који проучавају пророчанство, а не следбеници човекове замисли.
Men wrest the Scriptures to their own destruction.
Људи изврћу Писма на сопствену пропаст.
And account that the longsuffering of our Lord is salvation; even as our beloved brother Paul also according to the wisdom given unto him hath written unto you; As also in all his epistles, speaking in them of these things; in which are some things hard to be understood, which they that are unlearned and unstable wrest, as they do also the other scriptures, unto their own destruction. Ye therefore, beloved, seeing ye know these things before, beware lest ye also, being led away with the error of the wicked, fall from your own stedfastness. But grow in grace, and in the knowledge of our Lord and Saviour Jesus Christ. To him be glory both now and forever. Amen. 2 Peter 3:15–18.
И дуготрпљење Господа нашега сматрајте спасењем; као што вам је и љубљени наш брат Павле, по даној му мудрости, писао; као и у свима својим посланицама, говорећи у њима о овоме; у којима има неких ствари тешко разумљивих, које неуки и неутврђени изврћу, као и остала Писма, на своју сопствену пропаст. Ви, дакле, љубљени, знајући ово унапред, чувајте се да, заведени заблудом безаконика, и ви не отпаднете од своје постојаности. Него узрастајте у благодати и у познању Господа нашега и Спаситеља Исуса Христа. Њему слава и сада и до века. Амин. 2 Петрова 3:15–18.
Peter states that it is the “unlearned and unstable” who “wrest” the Scriptures “unto their own destruction.” In agreement with that fact is Sister White’s repeated warnings to us to study for ourselves. If we are not fulfilling our responsibility to be students of prophecy, we are determining our own destruction.
Петар изјављује да су „неуки и неутврђени“ ти који „изврћу“ Писма „на своју сопствену пропаст“. Сагласно тој чињеници јесу и поновљена упозорења сестре Вајт да сами проучавамо. Ако не испуњавамо своју одговорност да будемо ученици пророштва, ми одређујемо сопствену пропаст.
It is the robbers of thy people who establish the vision, and Solomon identifies that where there is no vision the people perish.
То су разбојници твога народа који утврђују виђење, а Соломон истиче да тамо где нема виђења народ пропада.
Where there is no vision, the people perish: but he that keepeth the law, happy is he. Proverbs 29:18.
Где нема визије, народ пропада; а блажен је онај који држи закон. Приче 29:18.
One of the definitions of “perish” is to be made naked. Where there is an incorrect understanding of the vision, it is based upon the fact that the symbol that establishes the vision is not understood, or incorrectly understood. To be among those who perish in Solomon’s warning is to secure the nakedness represented by the Laodiceans who are spewed out of the mouth of the Lord at the soon coming Sunday law. Why would we accept an idea that misrepresents the clear meaning of Sister White’s comments upon the old and new world, and that rejects the Millerite identification that it is Rome who establishes the vision, which was directly represented upon the 1843 chart, which represents the foundational truths of Adventism, and which is Christ, the Rock of Ages that is represented by all sacred illustration of the foundations?
Једна од дефиниција речи „пропасти“ јесте бити обнажен. Где постоји неисправно разумевање визије, оно се заснива на чињеници да симбол који успоставља визију није схваћен, или је погрешно схваћен. Бити међу онима који пропадају у Соломоновој опомени значи осигурати нагост представљену Лаодикијцима који ће бити избљувани из уста Господњих приликом ускоро долазећег недељног закона. Зашто бисмо прихватили мисао која погрешно представља јасно значење коментара Сестре Вајт о старом и новом свету, и која одбацује милеритско поистовећење да је Рим тај који успоставља визију, што је било непосредно представљено на карти из 1843. године, која представља темељне истине адвентизма, и што је Христос, Стена векова, који је представљен у сваком светом приказу темеља?
“But every building erected on other foundation than God’s word will fall. He who, like the Jews in Christ’s day, builds on the foundation of human ideas and opinions, of forms and ceremonies of man’s invention, or on any works that he can do independently of the grace of Christ, is erecting his structure of character upon the shifting sand. The fierce tempests of temptation will sweep away the sandy foundation and leave his house a wreck on the shores of time.
„Али свака грађевина подигнута на другом темељу, а не на Божјој речи, пашће. Онај ко, попут Јевреја у Христово време, гради на темељу људских замисли и мишљења, на облицима и обредима људског изума, или на било каквим делима која може чинити независно од Христове благодати, подиже своје здање карактера на покретном песку. Жестоке буре искушења однеће пешчани темељ и оставити његову кућу као развалину на обалама времена.“
“‘“Therefore thus saith the Lord God, … Judgment also will I lay to the line, and righteousness to the plummet: and the hail shall sweep away the refuge of lies, and the waters shall overflow the hiding place.’ Isaiah 28:16, 17.
„Зато овако говори Господ Господ, … и суд ћу положити за меру, и правду за висак; и град ће однети уточиште лажи, и воде ће преплавити скровиште.“ Исаија 28:16, 17.
“But today mercy pleads with the sinner. ‘As I live, saith the Lord God, I have no pleasure in the death of the wicked; but that the wicked turn from his way and live: turn ye, turn ye from your evil ways; for why will ye die?’ Ezekiel 33:11. The voice that speaks to the impenitent today is the voice of Him who in heart anguish exclaimed as He beheld the city of His love: ‘O Jerusalem, Jerusalem, which killeth the prophets, and stoneth them that are sent unto her! how often would I have gathered thy children together, even as a hen gathereth her own brood under her wings, and ye would not! Behold, your house is left unto you desolate.’ Luke 13:34, 35 , R.V. In Jerusalem, Jesus beheld a symbol of the world that had rejected and despised His grace. He was weeping, O stubborn heart, for you! Even when Jesus’ tears were shed upon the mount, Jerusalem might yet have repented, and escaped her doom. For a little space the Gift of heaven still waited her acceptance. So, O heart, to you Christ is still speaking in accents of love: ‘Behold, I stand at the door, and knock: if any man hear My voice, and open the door, I will come in to him, and will sup with him, and he with Me.’ ‘Now is the accepted time; behold, now is the day of salvation.’ Revelation 3:20; 2 Corinthians 6:2.
„Али данас милост преклиње грешника. ‘Тако био ја жив, говори Господ Господ, није ми мило да безбожник умре, него да се безбожник одврати од свога пута и буде жив; вратите се, вратите се са својих злих путева; зашто да мрете?’ Језекиљ 33:11. Глас који данас говори непокајаноме јесте глас Онога који је у душевној муци узвикнуо, гледајући град Своје љубави: ‘Јерусалиме, Јерусалиме, који убијаш пророке и засићаш камењем оне који су ти послани! колико пута хтедох да скупим децу твоју као што кокош скупља пилиће своје под крила, и не хтесте! Ето, оставља вам се ваша кућа пуста.’ Лука 13:34, 35, R.V. У Јерусалиму је Исус видео симбол света који је одбацио и презрео Његову благодат. Он је плакао, о тврдо срце, за тобом! Чак и онда када су Исусове сузе биле проливене на гори, Јерусалим је још могао да се покаје и избегне своју пропаст. Још за кратко време Дар неба чекао је да буде примљен. Тако и теби, о срце, Христос још говори нагласцима љубави: ‘Ево стојим на вратима и куцам: ако ко чује Мој глас и отвори врата, ући ћу к њему, и вечераћу с њим, и он са Мном.’ ‘Ево сад је време најпогодније, ево сад је дан спасења.’ Откривење 3:20; 2. Коринћанима 6:2.“
“You who are resting your hope on self are building on the sand. But it is not yet too late to escape the impending ruin. Before the tempest breaks, flee to the sure foundation. ‘Thus saith the Lord God, Behold, I lay in Zion for a foundation a stone, a tried stone, a precious cornerstone, of sure foundation: he that believeth shall not make haste.’ ‘Look unto Me, and be ye saved, all the ends of the earth: for I am God, and there is none else.’ ‘Fear thou not; for I am with thee: be not dismayed; for I am thy God: I will strengthen thee; yea, I will help thee; yea, I will uphold thee with the right hand of My righteousness.’ ‘Ye shall not be ashamed nor confounded world without end.’ Isaiah 28:16, R.V.; 45:22; 41:10; 45:17.” Thoughts from the Mount of Blessing, 150–152.
„Ви који своју наду полажете у себе саме зидате на песку. Али још није прекасно да избегнете надолазећу пропаст. Пре него што олуја избије, побегните к сигурном темељу. ‘Овако вели Господ Бог: ево, мећем у Сиону камен за темељ, камен опробан, угаони камен драгоцен, темељ тврди; ко верује, неће се журити.’ ‘Погледајте к мени, и спасите се, сви крајеви земаљски; јер сам ја Бог, и нема другога.’ ‘Не бој се, јер сам ја с тобом; не плаши се, јер сам ја Бог твој; укрепићу те, и помоћи ћу ти, и подржаћу те десницом правде своје.’ ‘Нећете се постидети нити ћете се посрамити довека.’ Исаија 28:16, R.V.; 45:22; 41:10; 45:17.“ Мисли са Горе блаженства, 150–152.
We will continue this study in the next article.
Наставићемо ово проучавање у наредном чланку.