We left off the last article by writing, “Verses 10–15 represent three proxy wars accomplished by the king of the north, the papal power, from 1989 to the Sunday law.” These three proxy wars begin with the identification of the United States in verse 40 as “chariots, ships, and horsemen.”
Претходни чланак завршили смо речима: „Стихови 10–15 представљају три посредничка рата која је извео цар севера, папска сила, од 1989. године до закона о недељи.” Ова три посредничка рата почињу препознавањем Сједињених Држава у 40. стиху као „кочија, лађа и коњаника.”
The next proxy war, represented by verse 11 and its historical fulfillment at the Battle of Raphia in 217 BC, was between Ptolemy IV Philopator, the southern king of Egypt, and Antiochus the Great, also called Antiochus Magnus, of the Seleucid Empire. Antiochus had fulfilled verse 10 when he retaliated against Egypt for his northern kingdom’s defeat and loss of possessions, retaking all the geography the southern kingdom had previously seized from his kingdom. He did so but stopped at the border of Egypt, thus fulfilling verse 10 and typifying 1989.
Следећи посреднички рат, представљен стихом 11 и његовим историјским испуњењем у бици код Рафије 217. године пре Христа, вођен је између Птолемеја IV Филопатора, јужног цара Египта, и Антиоха Великог, такође названог Антиох Магнус, из Селеукидског царства. Антиох је испунио стих 10 када је узвратио Египту због пораза свога северног царства и губитка поседа, поново заузевши сву област коју је јужно царство раније било отело од његовог царства. То је и учинио, али се зауставио на граници Египта, испунивши тиме стих 10 и представљајући праслику 1989. године.
But his sons shall be stirred up, and shall assemble a multitude of great forces: and one shall certainly come, and overflow, and pass through: then shall he return, and be stirred up, even to his fortress. Daniel 11:10.
Али ће се његови синови подићи и сабраће мноштво великих сила; и један ће заиста доћи, и преплавити, и проћи; затим ће се вратити и подићи, све до своје тврђаве. Данило 11:10.
The second proxy war was the Battle of Raphia. Raphia means the borderland. That battleground marks the point where Antiochus had ceased his previous invasion of verse 10. The three proxy wars are governed by truth, in the sense that the first proxy war aligns with the last proxy war. All three wars—verses 10, 11, and then the third war of verses 13–15—are waged by the same historical figure in their initial fulfillment. Antiochus Magnus is present in each of the three battles, prophetically tying them together into one line. Antiochus wins the first and last battles, but not the middle one, where the king of the south prevails.
Други посреднички рат био је Битка код Рафије. Рафија значи погранична земља. То бојиште означава место на коме је Антиох зауставио своју претходну најезду из 10. стиха. Трима посредничким ратовима управља истина, у смислу да се први посреднички рат поравнава са последњим посредничким ратом. Сва три рата — 10, 11, а потом и трећи рат из стихова 13–15 — води иста историјска личност у њиховом почетном испуњењу. Антиох Магнус присутан је у свакој од те три битке, пророчки их повезујући у једну линију. Антиох добија прву и последњу битку, али не и средњу, у којој цар југа односи победу.
Just as Raphia means borderland, so does Ukraine. The second proxy war, first fulfilled by the Battle of Raphia, is now being fulfilled in the Ukrainian war. Vladimir Putin is the king of the south, the prophetic descendant of the first modern king of the south, Vladimir Lenin. Putin has repeatedly claimed that Russia’s response to Ukraine is based on a disputed agreement that, upon Germany’s reunification, NATO would not expand further into former USSR territory. Putin’s motivation mirrors Ptolemy’s in verses 5–9 and Napoleon’s in 1797. All three southern kings justify their actions against the northern king based on a broken treaty.
Као што Рафија значи погранична земља, тако значи и Украјина. Други посреднички рат, који се најпре испунио у бици код Рафије, сада се испуњава у украјинском рату. Владимир Путин је цар југа, пророчки потомак првог модерног цара југа, Владимира Лењина. Путин је више пута тврдио да се руски одговор на Украјину заснива на спорном споразуму да се, након поновног уједињења Немачке, НАТО неће даље ширити на некадашњу територију СССР-а. Путинов мотив одражава мотив Птолемеја у стиховима 5–9 и Наполеонов 1797. године. Сва три јужна цара оправдавају своје поступке против северног цара на основу прекршеног савеза.
According to Isaiah 23, the whore of Tyre, representing the papal power, would be forgotten for seventy years, as the days of one king—a period repeatedly shown to be the time when the sixth kingdom of Bible prophecy, the earth beast of Revelation 13 (the United States), rules.
Према Исаији 23, блудница тирска, која представља папску власт, биће заборављена седамдесет година, као дани једнога цара — раздобље за које је више пута показано да је време када влада шесто царство библијског пророштва, звер из земље из Откривења 13 (Сједињене Државе).
And it shall come to pass in that day, that Tyre shall be forgotten seventy years, according to the days of one king: after the end of seventy years shall Tyre sing as an harlot. Take an harp, go about the city, thou harlot that hast been forgotten; make sweet melody, sing many songs, that thou mayest be remembered. And it shall come to pass after the end of seventy years, that the Lord will visit Tyre, and she shall turn to her hire, and shall commit fornication with all the kingdoms of the world upon the face of the earth. Isaiah 23:15–17.
И догодиће се у онај дан да ће Тир бити заборављен седамдесет година, према данима једнога цара; а после навршетка седамдесет година Тир ће запевати као блудница. Узми харфу, обилази град, ти блуднице која си била заборављена; засвирај умилно, певај многе песме, да би те се сетили. И догодиће се после навршетка седамдесет година да ће Господ посетити Тир, и он ће се вратити својој заради, и блудничиће са свим царствима света по лицу земље. Исаија 23:15–17.
The symbolic seventy-year period spans from 1798 to the Sunday law, which is the history represented by verse 40. It is not until the ending of the seventy years, or the approach of the Sunday law, that the whore reappears. For this reason, the warfare of the three battles in verses 10–15 is carried out by a proxy of the papal power, for she is prophetically forgotten during this period.
Симболични период од седамдесет година обухвата време од 1798. године до закона о недељи, што је историја представљена четрдесетим стихом. Тек по окончању тих седамдесет година, односно при приближавању закона о недељи, блудница се поново појављује. Из тог разлога, ратовање у три битке из стихова 10–15 води се посредством заступника папске силе, јер је она у овом раздобљу пророчки заборављена.
In the first and last proxy battles, the king of the north prevails over the king of the south. In the middle battle, the king of the south prevails over the king of the north. The Battle of Raphia was the initial historical fulfillment of verse 11, and the verse and their historical fulfillment make up two witnesses that are to be combined with the parallel passages of papal Rome’s three and a half prophetic days of rule. Thus, two passages of Scripture within Daniel 11, accompanied by their historical fulfillments, set forth the prophetic characteristics of verse 11’s battle of the borderland, first fulfilled at the Battle of Raphia and then again at the time of the end in 1798.
У првој и последњој посредничкој бици, цар севера надвладава цара југа. У средишњој бици, цар југа надвладава цара севера. Битка код Рафије била је почетно историјско испуњење 11. стиха, а тај стих и његово историјско испуњење чине два сведока која треба сјединити са паралелним одломцима о три и по пророчка дана владавине папског Рима. Тако два библијска одломка унутар Данила 11, праћена својим историјским испуњењима, излажу пророчке одлике битке за пограничну земљу из 11. стиха, која се најпре испунила у Бици код Рафије, а потом поново у време краја 1798. године.
These lines of witness uphold that Vladimir Putin is the last Vladimir of the modern king of the south. “Vladimir” is often defined as meaning “ruler of the world,” but the word mir also correctly means “community.” Thus, Vladimir means “ruler of the community,” or “ruler of communism.” Putin identifies his involvement with Ukraine as based on a broken agreement addressing his concerns about NATO’s encroachment beyond the borders agreed upon after Germany’s unification. Putin’s direction is as much focused against NATO and the EU as it is against Zelenskyy and Ukraine. NATO and the EU’s encroachment upon territory Putin insists was to remain NATO-free parallels Ptolemy’s rage when the Seleucid king set the Egyptian princess bride aside for his former wife. That broken treaty pointed forward to the broken Treaty of Tolentino in 1797. In Daniel 11, when the southern king prevails over the northern king, it involves a broken treaty.
Ове линије сведочанства потврђују да је Владимир Путин последњи Владимир савременог цара југа. „Владимир“ се често дефинише као да значи „владар света“, али реч мир такође исправно значи „заједница“. Према томе, Владимир значи „владар заједнице“, или „владар комунизма“. Путин своје учешће у Украјини представља као засновано на прекршеном споразуму који се тиче његових забринутости због ширења НАТО-а преко граница договорених након уједињења Немачке. Путиново усмерење подједнако је усредсређено против НАТО-а и ЕУ колико и против Зеленског и Украјине. Задирање НАТО-а и ЕУ на територију за коју Путин инсистира да је требало да остане изван НАТО-а упоредиво је са Птолемејевим гневом када је селевкидски цар египатску принцезу невесту оставио по страни ради своје раније жене. Тај прекршени савез указивао је унапред на прекршени Толентински уговор из 1797. године. У Данилу 11, када цар југа надвлада цара севера, то укључује прекршени савез.
This broken treaty concerns the EU’s unwillingness to restrict NATO’s expansion beyond its borders when Germany was reunified. In this sense, Putin, the king of the south, is in a battle against the king of the north, represented by his proxy power. Just as the Nazis of World War II were a proxy for the Catholic Church, the Nazis of Ukraine become the symbol of the second proxy war of verses 10–15. Three world wars and three proxy wars—and in both lines, the Nazis are the proxy representative of the Catholic Church during the middle conflict.
Овај прекршени споразум тиче се неспремности ЕУ да ограничи ширење НАТО-а изван својих граница у време када је Немачка поново уједињена. У том смислу, Путин, цар југа, налази се у борби против цара севера, представљеног преко своје посредничке силе. Као што су нацисти у Другом светском рату били посредник Римокатоличке цркве, тако нацисти Украјине постају симбол другог посредничког рата у стиховима 10–15. Три светска рата и три посредничка рата — и у обе линије, нацисти су посреднички представник Римокатоличке цркве током средишњег сукоба.
In the three original historical fulfillments of these proxy wars, Antiochus Magnus was in each battle. It has often been shown how the etymology of “Antiochus” and the symbolism associated with the Seleucid kingdom as the king of the north identify Antiochus as a symbol of the antichrist—the pope of Rome. But in the history of the three proxy wars, the whore of Tyre is forgotten, so the symbol of the “pope” represented in the name “Antiochus” stands for his proxy power. In the first and last battles, it is the United States openly doing the bidding for Rome. In verse 11, the proxy power is the Nazism of Ukraine, but it was and still is the ships and chariots of the United States that propped up Zelenskyy in the war. On the surface of the second proxy war, the United States is hidden, as is the pope during the seventy years of Isaiah 23. The United States is hidden in the very history where it develops all the characteristics of the beast, making it prophetically fitting that, once the second proxy war is underway, the United States is obscured by the proxy power of Nazism in Ukraine, though it remains the military and economic might of the earth beast that props up Ukraine until their demise.
У три изворна историјска испуњења ових посредничких ратова, Антиох Велики био је присутан у свакој бици. Често је показивано како етимологија имена „Антиох“ и симболика повезана са селевкидским царством као царем севера поистовећују Антиоха као симбол антихриста — римског папе. Али у историји три посредничка рата, тирска блудница је заборављена, те стога симбол „папе“, представљен у имену „Антиох“, означава његову посредничку силу. У првој и последњој бици, Сједињене Државе отворено извршавају налоге Рима. У 11. стиху, посредничка сила јесте нацизам Украјине, али су то биле и јесу лађе и кола Сједињених Држава које су одржавале Зеленског у рату. На површини другог посредничког рата, Сједињене Државе су скривене, као што је и папа током седамдесет година из Исаије 23. Сједињене Државе су скривене управо у оној историји у којој развијају сва обележја звери, чинећи пророчки прикладним да, једном када је други посреднички рат у току, Сједињене Државе буду замагљене посредничком силом нацизма у Украјини, премда војна и економска моћ земаљске звери остаје она која подупире Украјину све до њихове пропасти.
When the king of the south went to Babylon and took the king of the north captive, and also when General Berthier took the pope captive, he walked right into the Vatican suggesting that the Ukrainian war will end with Putin’s victory at a point when any resistance from the Ukraine has been removed. The kingdom Ptolemy captured was Babylon, and the kingdom Napoleon captured was spiritual Babylon. Thus, Zelenskyy’s kingdom is represented by those subjects which provide him support. Now that Trump has withdrawn the support of the earth beast’s chariots horsemen and ships, Ukraine’s support is the EU, the very group that has been unwilling to hear Putin’s claims of the broken treaty concerning the encroachment of NATO.
Када је цар јужни отишао у Вавилон и одвео цара северног у ропство, а такође и када је генерал Бертије одвео папу у ропство, он је ушао право у Ватикан, што указује да ће се украјински рат завршити Путиновом победом у тренутку када буде уклоњен сваки отпор из Украјине. Царство које је Птоломеј освојио било је Вавилон, а царство које је Наполеон освојио било је духовни Вавилон. Стога је Зеленсковo царство представљено оним поданицима који му пружају подршку. Сада, када је Трамп повукао подршку кола, коњаника и лађа звери из земље, подршка Украјине јесте ЕУ, управо она група која није била вољна да саслуша Путинове тврдње о прекршеном споразуму у вези са ширењем НАТО-а.
The philosophy that guides the eurocrats of the EU is the Greenpeace movement. For this reason, Zelenskyy means, “green.” Zelenskyy is the symbolic head of the warmongers of the EU who are guided by the foolish global agenda of environmentalism. When the Ukraine war concludes Putin will celebrate not only a victory over Ukraine, but the entire EU and NATO.
Филозофија која води евроКрате ЕУ јесте покрет Гринпис. Из тог разлога, Зеленски значи „зелен“. Зеленски је симболички поглавар ратних хушкача у ЕУ које води безумна глобална агенда екологизма. Када се рат у Украјини оконча, Путин ће славити не само победу над Украјином, него над целом ЕУ и НАТО-ом.
The three proxy wars therefore possess the signature of truth. The first and last proxy war the king of the south is defeated through an alliance between the sea beast and earth beast of Revelation thirteen. In the beginning the victory for the king of the north was brought about by an alliance between a conservative, Vatican I pope, who in the context of the Fatima secrets of Catholicism lore is the white or good pope. The current pope, who as I write this is on his deathbed is a Vatican II, liberal pope, who in the context of the Fatima secrets is the black or bad pope.
Стога, три посредничка рата носе печат истине. У првом и последњем посредничком рату цар југа бива поражен посредством савеза између звери из мора и звери из земље из Откривења тринаест. На почетку је победа цара севера била остварена савезом са конзервативним папом Првог ватиканског концила, који је, у контексту тајни Фатиме у предању католицизма, бели или добри папа. Садашњи папа, који је, док ово пишем, на самртној постељи, јесте либерални папа Другог ватиканског концила, који је, у контексту тајни Фатиме, црни или лоши папа.
Verse fourteen identifies that when the “robbers of thy people” who exalt themselves and fall, enter into prophetic history the vision is established. In the fulfillment of verses thirteen through fifteen in the Battle of Panium in 200 BC pagan Rome inserted itself into the issues concerning that very battle. In the three verses which address the Battle of Panium, verse fourteen identifies that the vision is established by Rome.
Четрнаести стих показује да се, када „насилници из народа твога“, који се узвисују и падају, ступе у пророчку историју, утврђује виђење. У испуњењу стихова тринаест до петнаест у бици код Панијума 200. године пре Христа, пагански Рим се умешао у питања која су се тицала управо те битке. У три стиха која се односе на битку код Панијума, четрнаести стих показује да се виђење утврђује посредством Рима.
In the Battle of Panium history a conservative, Vatican I white pope will join forces with the last of the eight presidents that began in the period of Reagan, who previously formed an alliance with a conservative Vatican I pope. They did so in 1989 to bring down the former USSR, and at the end they do so to bring down the last ruler of that very kingdom.
У бици код Панијума историја ће показати да ће се један конзервативни, „бели“ папа Ватикана I удружити са последњим од осморице председника чији је низ започео у време Регана, који је раније већ склопио савез са једним конзервативним папом Ватикана I. То су учинили 1989. године да би оборили бивши СССР, а на крају ће то учинити да би оборили последњег владара управо тога царства.
In the Reagan years and with the alliance of pope John Paul II and the USA, John Paul II came to believe he was the good pope of the prophecies of Fatima. Motivated by that conviction he began to travel the world to promote what he understood to be a fulfillment of the predictions of Fatima. In doing so he became the most travelled pope in history, as well as the most recognized pope of all time as he fulfilled Revelation thirteen’s prediction that there would be a time when the whole world would wonder after the beast. Pope John Paul II’s public persona typifies the conservative Vatican I pope who comes into an alliance with the last president of the USA.
У годинама Реганове владавине и уз савез папе Јована Павла II и Сједињених Америчких Држава, Јован Павле II је дошао до уверења да је он добри папа из фатимских пророчанстава. Подстакнут тим уверењем, почео је да путује по свету како би унапређивао оно што је разумео као испуњење фатимских предсказања. Чинећи то, постао је папа који је највише путовао у историји, као и најпрепознатљивији папа свих времена, док је испуњавао предсказање из тринаестог поглавља Откривења да ће доћи време када ће се сав свет чудити за зверју. Јавна личност папе Јована Павла II отелотворује конзервативног папу Првог ватиканског сабора који ступа у савез са последњим председником Сједињених Америчких Држава.
Therefore, one of the prophetic characteristics of the Reagan contemporary pope is that there is a point where his public image is marked as a waymark. That mark is in verse fourteen, when the robbers of thy people establish the vision. Pope John Paul II fulfills a prophetic characteristic of being the pope that the entire world wondered after, thus pointing forward to the conservative end time Vatican I pope who comes into an alliance with Trump. When that happens the vision is established, and what establishes the vision is the pope inserting himself into the history of Panium and the year 200 BC.
Стога, једно од пророчких обележја савременог папе из времена Регана јесте то да постоји тренутак у коме је његов јавни лик означен као путоказ. Та ознака је у четрнаестом стиху, када насилници из твога народа утврђују виђење. Папа Јован Павле II испуњава пророчко обележје папе за којим се чудила сва земља, указујући тиме унапред на конзервативног ватиканског папу I последњег времена, који ступа у савез са Трампом. Када се то догоди, виђење бива утврђено, а оно што утврђује виђење јесте то што се папа уноси у историју Панијума и у 200. годину пре Христа.
The beginning of the eight presidents illustrates the ending of the eight presidents and just before the Sunday law of verse sixteen the whore of Tyre who has been forgotten returns to open history as she forms an alliance with Reagan’s counterpart, Donald Trump. Together as represented by the alliance of Antiochus and Philip of Macedon they bring down the final generation of the southern kingdom as represented by the child king Ptolemy. A child in Bible prophecy is a symbol of the final generation, and after the Ukraine war Putin will repeat the history of the southern kings who are lifted up from military victories and lose their way in some type of church and state dilemma.
Почетак осморице председника илуструје свршетак осморице председника, а непосредно пре недељног закона из шеснаестог стиха блудница из Тира, која је била заборављена, враћа се у отворену историју док ступа у савез са панданoм Регана, Доналдом Трампом. Заједно, како је представљено савезом Антиоха и Филипа Македонског, они обарају последњи нараштај јужног царства, представљеног царем-дететом Птолемејем. Дете у библијском пророчанству представља симбол последњег нараштаја, а после рата у Украјини Путин ће поновити историју јужних царева који се уздижу војним победама и губе свој пут у некој врсти дилеме између цркве и државе.
Thus, verse ten, representing 1989 and the first proxy war is the beginning, or the first letter of the Hebrew alphabet. The Battle of Raphia in verse eleven representing the Ukraine war is the thirteenth letter in the Hebrew alphabet. The number 13 is a symbol of rebellion, and the proxy army in the Ukrainian war are Nazi’s, the premier symbol of rebellion in the modern world. Panium is the last letter in the Hebrew alphabet, which is made up of twenty-two letters. Thus, the Hebrew word truth which is created by bringing the first, thirteenth and twenty-second letters of the alphabet together to form the Hebrew word “truth,” identifies the structure of these three proxy wars as truth. The twenty-second and last letter of the Hebrew alphabet is a symbol of divinity being combined with humanity, and the fulfillment of the Battle of Panium in the near future takes place during Trump’s presidency. Trump is the twenty-second president to have served two terms.
Тако је десети стих, који представља 1989. годину и први посреднички рат, почетак, односно прво слово хебрејског алфабета. Битка код Рафије у једанаестом стиху, која представља украјински рат, јесте тринаесто слово хебрејског алфабета. Број 13 је симбол побуне, а посредничка војска у украјинском рату су нацисти, прворазредни симбол побуне у савременом свету. Панијум је последње слово у хебрејском алфабету, који се састоји од двадесет и два слова. Тако хебрејска реч истина, која настаје спајањем првог, тринаестог и двадесет другог слова алфабета у хебрејску реч „истина“, означава структуру ова три посредничка рата као истину. Двадесет друго и последње слово хебрејског алфабета јесте симбол божанства сједињеног са човечанством, а испуњење Битке код Панијума у блиској будућности одиграва се током Трамповог председничког мандата. Трамп је двадесет други председник који је служио два мандата.
Panium has a double witness to a twofold alliance and in both references the alliance represents an alliance identifying a hierarchical relationship between two parties. The alliance between Philip and Antiochus was strategic, aimed at countering Ptolemaic and Roman influence in the eastern Mediterranean. However, their collaboration was not focused on the Battle of Panium itself—Antiochus conducted this campaign independently, without Philip’s direct military involvement. Philip’s role was more indirect, providing political and strategic support by tying down Roman and Ptolemaic allies in Greece and the Aegean, allowing Antiochus to focus on Coele-Syria. The historians all identify that Antiochus was the more powerful in the alliance, and that it was only Antiochus who actually fought the battle. Their alliance was concerning the broader area associated with Alexander’s former kingdom. Thus, the alliance has a premier leader and a lesser subordinate as represented by the name Caesarea-Philippi, the name for Panium when Christ walked among men. Caesarea-Philippi therefore aligns with Antiochus and Philip, for Caesar was the more powerful in the alliance symbolized by both Caesar Augustus and Herod Philip the tetrarch.
Панијум има двоструко сведочанство о двоструком савезу, и у оба упућивања тај савез представља савез који означава хијерархијски однос између две стране. Савез између Филипа и Антиоха био је стратешки, усмерен на супротстављање птолемејском и римском утицају у источном Медитерану. Међутим, њихова сарадња није била усредсређена на саму Битку код Панијума — Антиох је овај поход водио самостално, без Филиповог непосредног војног учешћа. Филипова улога била је више посредна, пружајући политичку и стратешку подршку тиме што је везивао римске и птолемејске савезнике у Грчкој и Егеју, омогућавајући Антиоху да се усредсреди на Келе-Сирију. Сви историчари указују на то да је Антиох био моћнији у том савезу, и да је једино Антиох заиста водио битку. Њихов савез тicao се ширег подручја повезаног са некадашњим Александровим царством. Стога тај савез има првенственог вођу и мањег потчињеног, као што је представљено именом Цезареја-Филипова, именом за Панијум у време када је Христос ходио међу људима. Цезареја-Филипова се, дакле, подудара са Антиохом и Филипом, јер је Цезар био моћнији у савезу који су символизовали и Цезар Август и Ирод Филип тетрарх.
The word “Tetrarch” means ruler over a fourth. Caesar ruled the entire kingdom, and Philip ruled over a fourth of a territory thus placing the symbol of Philip in a subjective relationship in the alliances of Panium and Caesarea-Philippi. With Herod Philip we see the symbol of two blood lines which are both symbols of a broken covenant relationship with God. We also see echoes of one fourth of the division of Alexander’s kingdom into four parts, or four tetrarchs. Philip means lover of horses.
Реч „Тетрарх“ значи владар над једном четвртином. Цезар је владао целим царством, а Филип је владао над једном четвртином територије, чиме се симбол Филипа поставља у субјективан однос у савезима Панијума и Цезареје-Филипове. У Иродy Филипу видимо симбол двеју крвних лоза, које су обе симболи нарушеног заветног односа с Богом. Такође видимо одјеке једне четвртине поделе Александровог царства на четири дела, или на четири тетрарха. Филип значи љубитељ коња.
At the Battle of Panium which is fulfilled at the conclusion of the Ukrainian war Antiochus Magnus, the United States will defeat Russia and will enter into an alliance with a lesser player represented by Philip. That lesser player will be involved but not directly in the battle. The battle will be between the USA and Putin, evidently directly connected with a religious controversy produced by Putin’s irritation and pride as illustrated by both Ptolemy IV Philopator after the Battle of Raphia, and by king Uzziah of Judah. Ptolemy and Uzziah were southern kings lifted up in pride by their military success who then desired to take up a sacred work which was only to be accomplished by the priests. Uzziah received leprosy for his efforts and Ptolemy in a rage slew 50,000 Jews in Alexandria.
У бици код Панија, која се испуњава при закључењу украјинског рата, Антиох Велики, то јест Сједињене Америчке Државе, поразиће Русију и ступиће у савез са мањим чиниоцем представљеним Филипом. Тај мањи чинилац биће укључен, али не непосредно у самој бици. Битка ће бити између САД и Путина, очигледно непосредно повезана са верском расправом изазваном Путиновом раздраженошћу и поносом, као што то показују и Птолемеј IV Филопатор после битке код Рафије, и Озија, цар Јудин. Птолемеј и Озија били су јужни цареви које је војни успех узвисио у поносу, те су потом пожелели да се прихвате светога дела које су једино свештеници смели да извршавају. Озија је за свој покушај био кажњен губом, а Птолемеј је у јарости побио 50.000 Јевреја у Александрији.
Verse thirteen identifies the battle between the final generation of the modern king of the community, or communism, Vladimir Putin’s Russia and the USA. Trump prevails in the battle, but he does so with an ally from a fourth part of the kingdom, who is not actually at the battle. We are near the conclusion of verse eleven as testified to by the current events. Putin will be victorious over Ukraine, as represented by Raphia. He will then begin his progressive demise as represented by Uzziah being placed into a house until his death, due to leprosy. After his victory at Raphia in 217 BC, Ptolemy IV Philopator’s reign deteriorated due to corruption, extravagance, and reliance on unscrupulous advisors. He died in 204 BC, likely assassinated or poisoned by his ministers, Sosibius and Agathocles, as part of a conspiracy to secure power for his young son, Ptolemy V. This turbulent end reflects the instability and intrigue common in Hellenistic royal courts, marking a significant turning point in the decline of Ptolemaic Egypt.
Тринаести стих поистовећује битку између последње генерације савременог цара заједнице, то јест комунизма, Русије Владимира Путина, и Сједињених Америчких Држава. Трамп односи победу у тој бици, али то чини уз савезника из четвртог дела царства, који заправо није присутан у самој бици. Близу смо завршетка једанаестог стиха, како о томе сведоче садашњи догађаји. Путин ће однети победу над Украјином, како је представљено Рафијом. Потом ће започети његова постепена пропаст, представљена тиме што је Озија смештен у дом до своје смрти, због губе. После своје победе код Рафије 217. године пре Христа, владавина Птолемеја IV Филопатора почела је да пропада услед корупције, раскоши и ослањања на несавесне саветнике. Умро је 204. године пре Христа, вероватно убијен или отрован од стране својих министара, Сосибија и Агатокла, као део завере да се осигура власт за његовог младог сина, Птолемеја V. Овај буран завршетак одражава нестабилност и сплетке уобичајене на хеленистичким краљевским дворовима, означавајући значајну прекретницу у опадању Птолемејског Египта.
A characteristic of the spiritual fulfillment of the king of the south which was typified by the literal fulfillments which took place in the struggle for world domination following Alexander’s death is “revolution.” France becomes the spiritual king of the south in the French Revolution time period. The modern king of the south, Russia was born in the Russian Revolution. As the philosophy introduced into the French Revolution matured from the anarchy of the French Revolution unto the communism of the Soviet revolution is a characteristic of the king of the south. Communism spread through the world with revolutions.
Карактеристика духовног испуњења цара јужног, које је било предображено дословним испуњењима што су се одиграла у борби за светску превласт након Александрове смрти, јесте „револуција“. Француска постаје духовни цар јужни у раздобљу Француске револуције. Савремени цар јужни, Русија, рођен је у Руској револуцији. Како је филозофија уведена у Француску револуцију сазревала од анархије Француске револуције до комунизма совјетске револуције, тако је то обележје цара јужног. Комунизам се ширио светом путем револуција.
In modern times the CIA through the use of Non-Governmental Agencies has worked to overthrow nations around the globe, and the step-by-step plan which they have repeatedly employed is what is called color revolutions. The king of the south is a dragon power, and globalists are also the dragon power and the color revolutions of the CIA are markers of a dragon power. The history of France as the spiritual king of the south possesses a unique history that marks a conclusion of that particular line of prophecy.
У савремено доба ЦИА је, посредством невладиних организација, радила на рушењу нација широм света, а план корак по корак који је више пута примењивала јесте оно што се назива обојеним револуцијама. Цар јужни је аждајска сила, а глобалисти су такође аждајска сила, и обојене револуције ЦИА представљају обележја једне аждајске силе. Историја Француске као духовног цара јужног поседује јединствену историју која означава закључак те посебне пророчке линије.
That conclusion is represented by Napoleon. The French Revolution marks the beginning of France as the king of the south and Napoleon marks its end. Historians identify a series a steps which led Napoleon to his Waterloo, thus identifying a progressive ending to the first spiritual king of the south, as opposed to Babylon and Belshazzar being taken in one night. The first Vladimir of the modern king of the south, Vladimir Lenin died over a two-year period from a series of strokes. Some speculate Joseph Stalin poisoned him, just as some speculate the Ptolemy IV was poisoned by his counselors. The end of the modern king of the south as represented with the Soviet Union was also accomplished by a revolution.
Тај закључак представљен је Наполеоном. Француска револуција означава почетак Француске као јужног цара, а Наполеон означава њен крај. Историчари препознају низ корака који су довели Наполеона до његовог Ватерлоа, чиме указују на постепени завршетак првог духовног јужног цара, насупрот томе што су Вавилон и Валтасар били освојени у једној ноћи. Први Владимир модерног јужног цара, Владимир Лењин, умро је током двогодишњег раздобља од низа можданих удара. Неки нагађају да га је Јосиф Стаљин отровао, као што неки нагађају да су Птолемеја IV отровали његови саветници. Крај модерног јужног цара, представљеног Совјетским Савезом, такође је био извршен револуцијом.
The protest in Moscow that contributed to the demise of the USSR was the massive public resistance during the August 1991 Coup (August 19–21, 1991). This event, centered around the defense of the White House and Boris Yeltsin’s leadership, directly undermined the Soviet hardliners, exposed the regime’s fragility, and accelerated the USSR’s collapse. While earlier protests in Moscow (e.g., 1987–1990) and the Baltic Way (1989) built momentum, the August 1991 protests were the critical tipping point in Moscow, leading to the Soviet Union’s dissolution by the end of 1991. The beginning of Russia as the king of the south begins and ends in revolution. The ending of the USSR was a progressive disintegration of the kingdom, as was Ptolemy, Uzziah, Napoleon and even Vladimir Lenin. The ending of Putin is a progressive fall, which begins as soon as the Ukraine war is finished. His end is brought about at the Battle of Panium, when the USA takes control of the kingdom, while receiving support from an ally who is not actually at the battle.
Протест у Москви који је допринео пропасти СССР-а био је масовни јавни отпор током Августовског пуча 1991. године (19–21. август 1991). Овај догађај, усредсређен око одбране Беле куће и вођства Бориса Јељцина, непосредно је поткопао совјетске тврдолинијаше, разоткрио крхкост режима и убрзао распад СССР-а. Иако су ранији протести у Москви (нпр. 1987–1990) и Балтички пут (1989) допринели јачању замаха, протести у августу 1991. били су критична прекретница у Москви, која је довела до распуштања Совјетског Савеза до краја 1991. године. Почетак Русије као цара југа почиње и завршава се револуцијом. Крај СССР-а био је постепено распадање царства, као што је то био случај и са Птолемејем, Озијом, Наполеоном, па чак и Владимиром Лењином. Путинов крај је постепени пад, који почиње чим се рат у Украјини заврши. Његов крај долази у бици код Панијума, када Сједињене Државе преузимају контролу над царством, док примају подршку од савезника који заправо није у самој бици.
We will continue these lines in the next article.
Наставићемо ове мисли у следећем чланку.