We are working on bringing all the lines of Daniel eleven together in connection with the hidden history of verse forty that represents 1989 unto the Sunday law in the United States. Our calling as students of prophecy is to rightly divide the word of truth.
Радимо на томе да све токове Данила једанаест повежемо у вези са скривеном историјом четрдесетог стиха, која представља 1989. годину па све до недељног закона у Сједињеним Државама. Наш позив као проучавалаца пророштва јесте да право управљамо речју истине.
Study to show thyself approved unto God, a workman that needeth not to be ashamed, rightly dividing the word of truth. 2 Timothy 2:15.
Постарај се да се покажеш Богу одобрен, као делатељ који нема чега да се стиди, који право управља речју истине. 2. Тимотеју 2:15.
Daniel chapter eleven can be divided into ten prophetic lines. Verses one through four represent one prophetic line. Verse five through nine represents a second line. Verse ten represents a third line. Verses eleven and twelve represent the fourth line. The fifth line is verses thirteen through fifteen. The sixth line is verses sixteen through twenty-two. The seventh line is verses twenty-three and twenty-four. Verse twenty-four through verse thirty-one is the eighth line. Verse thirty-one through forty is the ninth line, and the tenth and final line are verses forty through forty-five. These ten lines are to be brought together line upon line.
Једанаесто поглавље Данила може се поделити на десет пророчких линија. Стихови од једног до четири представљају једну пророчку линију. Стихови од пет до девет представљају другу линију. Десети стих представља трећу линију. Стихови једанаест и дванаест представљају четврту линију. Пета линија су стихови од тринаест до петнаест. Шеста линија су стихови од шеснаест до двадесет два. Седма линија су стихови двадесет три и двадесет четири. Од двадесет четвртог до тридесет првог стиха је осма линија. Од тридесет првог до четрдесетог стиха је девета линија, а десета и последња линија су стихови од четрдесет до четрдесет пет. Ових десет линија треба сагледати заједно, линију на линију.
Whom shall he teach knowledge? and whom shall he make to understand doctrine? them that are weaned from the milk, and drawn from the breasts.
Кога ће научити знању? и кога ће учинити да разуме науку? Оне који су одбијени од млека и одвучени од дојки.
For precept must be upon precept, precept upon precept; line upon line, line upon line; here a little, and there a little:
Јер заповест мора бити на заповест, заповест на заповест; правило на правило, правило на правило; овде мало, и онде мало:
For with stammering lips and another tongue will he speak to this people. To whom he said, This is the rest wherewith ye may cause the weary to rest; and this is the refreshing: yet they would not hear.
Јер ће муцавим уснама и другим језиком говорити овоме народу. Којима рече: Ово је починак којим можете дати одмор уморноме; и ово је окрепљење; али они не хтедоше слушати.
But the word of the Lord was unto them precept upon precept, precept upon precept; line upon line, line upon line; here a little, and there a little; that they might go, and fall backward, and be broken, and snared, and taken. Isaiah 28:9–13.
Него им је реч Господња била заповест на заповест, заповест на заповест; правило на правило, правило на правило; овде мало и онде мало; да би отишли, и пали натрашке, и били скрхани, и ухваћени у замку, и заробљени. Исаија 28:9–13.
Each of the ten prophetic lines are of course interrelated, but within each line a specific theme can be recognized. Though each line has a primary theme, the lines possess more than a singular testimony. I intend to identify each of the themes in the ten lines.
Свака од десет пророчких линија је, наравно, међусобно повезана, али се унутар сваке линије може препознати одређена тема. Иако свака линија има примарну тему, те линије поседују више од једног сведочанства. Намера ми је да идентификујем сваку од тема у тих десет линија.
First Line
Прва линија
Also I in the first year of Darius the Mede, even I, stood to confirm and to strengthen him. And now will I shew thee the truth. Behold, there shall stand up yet three kings in Persia; and the fourth shall be far richer than they all: and by his strength through his riches he shall stir up all against the realm of Grecia. And a mighty king shall stand up, that shall rule with great dominion, and do according to his will. And when he shall stand up, his kingdom shall be broken, and shall be divided toward the four winds of heaven; and not to his posterity, nor according to his dominion which he ruled: for his kingdom shall be plucked up, even for others beside those. Daniel 11:1–4.
И ја, прве године Дарија Мидјанина, стадох да га утврдим и оснажим. А сада ћу ти показати истину. Ево, још ће три цара настати у Персији; а четврти ће бити далеко богатији од свих њих; и својом снагом, посредством свога богатства, подигнуће све против царства Грчке. И устаће силан цар, који ће владати великом влашћу и чинити по својој вољи. А када устане, његово ће се царство разбити и разделити према четирима ветровима небеским; али не његовом потомству, нити према власти којом је владао; јер ће његово царство бити ишчупано, и припашће другима, а не онима. Данило 11:1–4.
The first year of Darius marks the end of seventy years, thus identifying a prophetic time of the end. By verse three Alexander the Great establishes his worldwide kingdom, and by verse four his kingdom was to be plucked up and divided unto the four winds. Using Darius as the time of the end in 1989 allows us to count the kings represented in verse two. When Gabriel states in verse one, “Also in the first year of Darius” he is following up on what he informed Daniel at the beginning of the vision, which began in chapter ten.
Прва година Дарија означава крај седамдесет година, те тако указује на пророчко време краја. До трећег стиха Александар Велики успоставља своје светско царство, а до четвртог стиха његово царство треба да буде ишчупано и раздељено на четири ветра. Узимање Дарија као времена краја 1989. године омогућава нам да избројимо цареве представљене у другом стиху. Када Гаврило у првом стиху каже: „И ја у првој години Дарија“, он наставља оно о чему је обавестио Данила на почетку виђења, које је започело у десетом поглављу.
In the third year of Cyrus king of Persia a thing was revealed unto Daniel, whose name was called Belteshazzar; and the thing was true, but the time appointed was long: and he understood the thing, and had understanding of the vision. Daniel 10:1.
Треће године Кира, цара персијског, откри се ствар Данилу, који се зваше Валтасар; и ствар беше истинита, али време одређено беше дуго; и он разуме ствар и имаде разумевање виђења. Данило 10:1.
The waymark that represents a “time of the end” contains two symbols. The “time of the end” for Moses’ prophetic line was Aaron’s birth, followed three years later with the birth of Moses. Aaron and Moses are the twofold symbol of the “time of the end” in their history and typify the birth of John the Baptist and Jesus six months thereafter. The “time of the end” in 1798 marked the capture of the pope of Rome who thereafter died in captivity in 1799. From “the first year of Darius the Mede” unto “the third year of Cyrus king of Persia”; Darius and Cyrus represent thee “time of the end” in 1989, for all the prophets are speaking more about the last days than the days in which they lived.
Ознака која представља „време краја“ садржи два симбола. „Време краја“ за Мојсијеву пророчку линију било је Ароново рођење, а три године касније уследило је рођење Мојсија. Арон и Мојсије јесу двоструки симбол „времена краја“ у својој историји и представљају праслику рођења Јована Крститеља и Исуса шест месеци потом. „Време краја“ 1798. године означило је заробљавање римског папе, који је потом умро у заробљеништву 1799. године. Од „прве године Дарија Међанина“ до „треће године Кира, цара персијског“; Дарије и Кир представљају „време краја“ 1989. године, јер сви пророци више говоре о последњим данима него о данима у којима су живели.
Now all these things happened unto them for ensamples: and they are written for our admonition, upon whom the ends of the world are come. 1 Corinthians 10:11.
А све се ово догодило њима за пример: и написано је за нашу опомену, на које су дошли свршетци света. 1. Коринћанима 10:11.
Darius and Cyrus represent Ronald Reagan and George Bush senior in 1989. Both were presidents that year. Verse one of chapter eleven places the vision in the third year of Cyrus, which would represent George Bush the senior who followed Reagan as Cyrus followed Darius. Verse two states that three kings would yet stand up and the fourth is far richer than them all. The final “time of the end” in chapter eleven begins in 1989 and identifies that after George Bush senior three kings would yet stand up, thus identifying the three presidents that followed Bush senior. Those three kings were Bill Clinton, George Bush junior, Barak Obama and then the richest president, Donald Trump would “by his strength” and “through his riches he shall stir up all against the realm of Grecia”.
Дарије и Кир представљају Роналда Регана и Џорџа Буша старијег 1989. године. Обојица су те године били председници. Први стих једанаестог поглавља смешта виђење у трећу годину Кирову, што би представљало Џорџа Буша старијег, који је следио Регана као што је Кир следио Дарија. Други стих казује да ће још устати три цара, а четврти ће бити далеко богатији од свих њих. Завршно „време краја“ у једанаестом поглављу почиње 1989. године и указује да ће после Џорџа Буша старијег још устати три цара, чиме се тако препознају три председника који су следили Буша старијег. Та три цара били су Бил Клинтон, Џорџ Буш млађи, Барак Обама, а потом би најбогатији председник, Доналд Трамп, „својом снагом“ и „својим богатством подигao све против царства Грчке“.
Verse three then introduces Alexander the Great and therefore typifies the last leader of United Nations who unites with the papacy in the last days, but who like unto the papacy comes to his end. The United Nations is the seventh kingdom represented as ten kings in Revelation seventeen, and the confederacy of ten kings agree to give their seventh kingdom unto the papal beast for one symbolic hour.
Трећи стих, дакле, уводи Александра Великог и стога представља праслику последњег вође Уједињених нација који се у последњим данима уједињује са папством, али који, као и папство, долази своме крају. Уједињене нације су седмо царство представљено као десет царева у Откривењу седамнаест, и савез десеторице царева саглашава се да своје седмо царство преда папској звери за један симболички час.
And the ten horns which thou sawest are ten kings, which have received no kingdom as yet; but receive power as kings one hour with the beast. These have one mind, and shall give their power and strength unto the beast. These shall make war with the Lamb, and the Lamb shall overcome them: for he is Lord of lords, and King of kings: and they that are with him are called, and chosen, and faithful. Revelation 17:12–14.
И десет рогова које си видео јесу десет царева, који још не примише царство; него примају власт као цареви заједно са звери за један час. Ови имају једну мисао, и даће силу своју и власт своју звери. Они ће заратити с Јагњетом, и Јагње ће их победити; јер је Он Господар над господарима и Цар над царевима; и они што су с Њим јесу позвани, и изабрани, и верни. Откривење 17:12–14.
Those ten kings are represented by verses three and four and also by the history of the rise and fall of Alexander the Great who fulfilled the verses in the fourth century. Greece is the third kingdom of Bible prophecy and is a symbol of the dragon, a third of the threefold union of the dragon, the beast and the false prophet. At the cross the message “King of the Jews” was recorded in Hebrew, Latin and Greek; representing the Jews, the Romans and the rest of the multitudes from the other nations that would be in Jerusalem at the Passover. The Greeks represent the dragon, the Romans represent the beast, and the Jews were the false prophet.
Тих десет царева представљени су стиховима три и четири, а такође и историјом успона и пада Александра Великог, који је испунио те стихове у четвртом веку. Грчка је треће царство библијског пророштва и симбол је аждаје, једне трећине тројног савеза аждаје, звери и лажног пророка. На крсту је натпис „Цар Јудејски“ био записан на јеврејском, латинском и грчком; представљајући Јевреје, Римљане и остало мноштво из других народа које ће за Пасху бити у Јерусалиму. Грци представљају аждају, Римљани представљају звер, а Јевреји су били лажни пророк.
The first four verses of chapter eleven identify the end of the earthly dragon power who commits fornication with the papal power as human probation closes. Verses three and four identify the final rise and fall of the last manifestation of an earthly dragon power. The verses overlay the last six verses which identify the end of the beast who commits fornication with the kings of the earth. The beginning and ending of chapter eleven identify the history where the enemies of God come to their end with none to help. The first four verses aligned with the last six verses and in so doing they bear the symbolism of the Ten Commandments with a table of the first four commandments and a table with the last six commandments, while also symbolizing a test with the number ten.
Прва четири стиха једанаестог поглавља означавају крај земаљске змајеве силе која чини блуд са папском силом док се људско време милости приводи крају. Стихови три и четири означавају коначни успон и пад последњег испољавања једне земаљске змајеве силе. Ти стихови се преклапају са последњих шест стихова који означавају крај звери која чини блуд са царевима земаљским. Почетак и завршетак једанаестог поглавља означавају историју у којој непријатељи Божји долазе своме крају, а да им нема помоћи. Прва четири стиха, усклађена са последњих шест стихова, тиме носе симболику Десет заповести, са плочом прве четири заповести и плочом последњих шест заповести, док уједно симболизују и пробу бројем десет.
The first four verses represent a beginning that illustrates the ending while anchoring the message as beginning at the “time of the end” in 1989. The verses represent 1989 until the close of human probation, thus summarizing the message of the last six verses which are the increase of knowledge that was unsealed in 1989, which identify the events connected with the close of probation.
Прва четири стиха представљају почетак који илуструје свршетак, истовремено утемељујући поруку као да започиње у „време краја“ 1989. године. Ти стихови представљају раздобље од 1989. године до завршетка времена милости за човечанство, те тако сажимају поруку последњих шест стихова, који су умножено знање откривено 1989. године, а који поистовећују догађаје повезане са завршетком времена милости.
The verses provide the prophetic anchor to recognize that beginning in 1989 there would be a total of eight presidents, with the eighth being of the seven previous presidents, thus tying the passage together with the enigma of the eighth being of the seven, which is a prophetic characteristic that is present truth in the last days.
Ови стихови пружају пророчко упориште да се препозна како ће, почевши од 1989. године, бити укупно осам председника, при чему ће осми бити од седморице претходних председника, повезујући тако овај одломак са загонетком да је осми од седморице, што је пророчка одлика која представља садашњу истину у последњим данима.
The theme which can be understood with the verses is the final destruction of the dragon power who commits fornication with the whore of Tyre. The whore commits fornication with all the kings of the earth, but just as ancient France became the firstborn of the Catholic church when Clovis dedicated his throne to the papacy in 496, so too, the earth beast of the United States will also be the first of the kings to commit fornication with the whore at the Sunday law. Just as in the ending six verses the beginning four verses identify and emphasize all three powers that lead the world to Armageddon, but the theme in the first four verses is the dragon power represented by Grecia and Alexander the Great.
Тема која се може разумети из ових стихова јесте коначно уништење змајеве силе која чини блуд са тирском блудницом. Блудница чини блуд са свим царевима земаљским, али као што је древна Француска постала првенац Католичке цркве када је Хлодовех 496. године посветио свој престо папству, тако ће и звер из земље, Сједињене Америчке Државе, такође бити прва међу царевима која ће учинити блуд са блудницом при недељном закону. Као што у завршних шест стихова почетна четири стиха препознају и наглашавају све три силе које воде свет ка Армагедону, тако је тема у прва четири стиха змајева сила представљена Грчком и Александром Великим.
Reagan began the process of eight presidents that has led now to the last of the eight presidents. The eighth president will erect the image of the beast and enforce a Sunday law in the United States, while also brokering and arrangement making him the head of the United Nations, that will at that very point enter into a worldwide church state relationship under the guise of solving the increasing warfare of radical Islam.
Реаган је започео низ од осам председника који је сада довео до последњег од тих осам председника. Осми председник ће подићи икону звери и наметнути недељни закон у Сједињеним Државама, док ће истовремено посредовати у склапању споразума који ће га поставити на чело Уједињених нација, које ће управо у том тренутку ступити у светски однос цркве и државе под изговором решавања све већег ратовања радикалног ислама.
The transition of the United States, which is the earth beast of Revelation chapter thirteen from being the sixth kingdom of Bible prophecy unto the head of the seventh kingdom of Bible prophecy, while consummating the unlawful relationship with the eighth kingdom of Bible prophecy is illustrated from verse one identifying 1989, through the presidents that lead to the Sunday law in the United States, and immediately then identifies the mighty king standing up. That mighty king is Trump assuming control over the United Nations, which he is now in the process of dismantling in advance of his demands.
Прелаз Сједињених Америчких Држава, које су звер из земље из тринаесте главе Откривења, од тога да буду шесто царство библијског пророчанства до тога да постану глава седмог царства библијског пророчанства, док уједно довршавају незаконити однос са осмим царством библијског пророчанства, приказан је од првог стиха, који означава 1989. годину, преко председника који воде до закона о недељи у Сједињеним Државама, а затим одмах идентификује силног цара који устаје. Тај силни цар је Трамп, који преузима контролу над Уједињеним нацијама, које сада разграђује унапред ради својих захтева.
Second Line
Друга линија
Verse five through nine represents the first mention and the point by point illustration of the battle between the kings of the north and south that the entire chapter employs as the primary prophetic backdrop. Verse five sets forth the theme of the passage.
Стихови пет до девет представљају прво помињање и поступно, тачку по тачку, приказивање борбе између царева севера и југа, коју читаво поглавље користи као основну пророчку позадину. Стих пети излаже тему овог одломка.
And the king of the south shall be strong, and one of his princes; and he shall be strong above him, and have dominion; his dominion shall be a great dominion. Daniel 11:5.
И цар јужни биће силан, и један од његових кнезова; и он ће бити силнији од њега, и владаће; власт његова биће велика власт. Данило 11:5.
Ptolemy I Soter and Seleucus I Nicator are represented in the verse. Both were a fourth of the “Diadochi” (meaning successor) of Alexander’s kingdom. Seleucus is the first “king of the north” in chapter eleven, and in agreement with pagan Rome, papal Rome and modern Rome—Seleucus was only established as the prophetic king of the north after three primary victories or pivotal events: his reclamation of Babylon in 312 BC, the Battle of Ipsus in 301 BC, and the Battle of Corupedium in 281 BC. These movements defeated his major rivals, expanded his empire, and solidified his dominance in the region.
У стиху су представљени Птолемеј I Сотер и Селеук I Никатор. Обојица су били један од четворице „Дијадоха“ (што значи наследник) Александровог царства. Селеук је први „цар севера“ у једанаестом поглављу и, у сагласности са паганским Римом, папским Римом и савременим Римом — Селеук је као пророчки цар севера био утврђен тек након трију главних победа или пресудних догађаја: поновног освајања Вавилона 312. године пре Христа, битке код Ипса 301. године пре Христа и битке код Корупедија 281. године пре Христа. Ови покрети поразили су његове главне супарнике, проширили његово царство и учврстили његову превласт у том подручју.
The second line begins with identifying the kings of the north and south in distinction with any other of the successors (Diadochi) of Alexander’s divided kingdom. It begins with identifying that the king of the north is only empowered after three conquests. Then in the history of the struggle for dominion that unfolded after Alexanders death in verses six through nine, identify a period that concludes with the overthrow of the king of the north by the king of the south. This is the first of three times in chapter eleven that the king of the south prevails over the king of the north. They provide three internal witnesses within the chapter that clearly establishes the waymarks of the history that leads to a king of the south defeating a king of the north.
Друга линија почиње тиме што препознаје цареве севера и југа у разликовању од било којих других наследника (Дијадоха) Александровог подељеног царства. Она почиње утврђивањем да је цар севера оснажен тек после три освајања. Затим, у историји борбе за превласт која се одвијала после Александрове смрти у стиховима шест до девет, препознаје се раздобље које се завршава обарањем цара севера од стране цара југа. Ово је први од три пута у једанаестом поглављу када цар југа надвладава цара севера. Они пружају три унутрашња сведочанства унутар поглавља која јасно утврђују међаше историје која води до тога да цар југа порази цара севера.
And the king of the south shall be strong, and one of his princes; and he shall be strong above him, and have dominion; his dominion shall be a great dominion. And in the end of years they shall join themselves together; for the king’s daughter of the south shall come to the king of the north to make an agreement: but she shall not retain the power of the arm; neither shall he stand, nor his arm: but she shall be given up, and they that brought her, and he that begat her, and he that strengthened her in these times. But out of a branch of her roots shall one stand up in his estate, which shall come with an army, and shall enter into the fortress of the king of the north, and shall deal against them, and shall prevail: And shall also carry captives into Egypt their gods, with their princes, and with their precious vessels of silver and of gold; and he shall continue more years than the king of the north. So the king of the south shall come into his kingdom, and shall return into his own land. Daniel 11:5–9.
И цар јужни биће силан, и један од његових кнезова; и он ће бити силнији од њега, и имаће власт; власт његова биће велика власт. И на крају година они ће се удружити; јер ће кћи јужнога цара доћи к северноме цару да склопи погодбу; али она неће задржати силу мишице; нити ће он опстати, ни мишица његова; него ће она бити предана, и они који су је довели, и онај који ју је родио, и онај који ју је крепио у она времена. Али из изданка њезиних корена подићи ће се један на његово место, који ће доћи с војском, и ући ће у тврђаву севернога цара, и поступиће против њих, и надвладаће; И одвешће у Мисир као заробљенике и њихове богове, с њиховим кнезовима, и с њиховим драгоценим судовима од сребра и од злата; и он ће трајати више година него северни цар. Тако ће цар јужни доћи у своје царство, и вратиће се у своју земљу. Данило 11:5–9.
The historical fulfillment of the verses provides the template for the prophetic fulfillment of the twelve hundred and sixty years of papal rule identified in verses thirty-one through forty, and the prophetic template for the fulfillment of verse eleven, that was first fulfilled in 217 BC at the Battle of Raphia. Those three witnesses identify the characteristics of the Ukrainian War where Putin, the final king of the south will prevail over the proxy army of the papal king of the north.
Историјско испуњење стихова пружа образац за пророчко испуњење хиљаду двеста и шездесет година папске владавине, означене у стиховима тридесет првом до четрдесетом, и пророчки образац за испуњење једанаестог стиха, који се најпре испунио 217. године пре Христа у бици код Рафије. Та три сведока одређују обележја украјинског рата у којем ће Путин, последњи цар југа, надвладати посредничку војску папског цара севера.
The theme of the second line of prophetic history is how the deadly wound is delivered to the papacy in 1798, as represented by verses five through nine and the battle of Raphia in verse eleven. The king of the south, which is Egypt, is the dragon power.
Тема друге линије пророчке историје јесте како је папству 1798. године нанесена смртоносна рана, као што је представљено у стиховима од петог до деветог и битком код Рафије у једанаестом стиху. Цар југа, који је Египат, јесте сила аждаје.
Son of man, set thy face against Pharaoh king of Egypt, and prophesy against him, and against all Egypt: Speak, and say, Thus saith the Lord God; Behold, I am against thee, Pharaoh king of Egypt, the great dragon that lieth in the midst of his rivers, which hath said, My river is mine own, and I have made it for myself. Ezekiel 29:2, 3.
Сине човечји, окрени лице своје против Фараона, цара египатскога, и пророкуј против њега и против свега Египта; говори и реци: Овако вели Господ Бог: Ево, ја сам против тебе, Фараоне, царе египатски, велика аждајо што лежиш усред својих река, која говориш: Моја је река, и ја сам је начинио себи. Језекиљ 29:2, 3.
The three illustrations of the king of the south prevailing over the king of the north in chapter eleven combine to identify the final fall of the king of the north in verse forty-five.
Три приказа о томе како цар југа надвладава цара севера у једанаестом поглављу заједно указују на коначни пад цара севера у четрдесет петом стиху.
And he shall plant the tabernacles of his palace between the seas in the glorious holy mountain; yet he shall come to his end, and none shall help him. Daniel 11:45.
И засадиће шаторе своје дворске палате између мора на славној светој гори; али ће доћи своме крају, и нико му неће помоћи. Данило 11:45.
There are three lines in chapter eleven that illustrate a king of the south defeating a king of the north, but when the king of the north comes to his end with none to help it is not so apparent. But the book of Revelation identifies that it is the dragon power that brings her down by eating her flesh and burning her with fire. Once the dragon power is recognized from the book of Revelation we can see the kings, who are also the dragon and also the king of the south who are going to bring down the king of the north in verse forty-five. Three direct witnesses in the chapter that are all testifying to their perfect fulfillment as represented through the connection of the books of Daniel and Revelation.
У једанаестом поглављу постоје три линије које приказују како цар југа побеђује цара севера, али када цар севера дође своме крају и никога не буде да му помогне, то није тако очигледно. Али књига Откривења показује да је сила аждаје та која је обара, једући јој месо и сажиžuћи је огњем. Када се сила аждаје препозна из књиге Откривења, можемо видети цареве, који су такође аждаја, а такође и цар југа, који ће оборити цара севера у четрдесет петом стиху. Три непосредна сведока у том поглављу, који сви сведоче о своме савршеном испуњењу, као што је представљено кроз повезаност књига Данила и Откривења.
The modern papal king of the north comes to his end with none to help in verse forty-five, and the book of Revelation identifies how the papal power comes to his end at the hands of the dragon power.
Савремени папски цар севера долази своме крају, и нико му не помаже, у четрдесет петом стиху, а књига Откривења показује како папска власт долази своме крају од руке аждајске силе.
And the ten horns which thou sawest upon the beast, these shall hate the whore, and shall make her desolate and naked, and shall eat her flesh, and burn her with fire. For God hath put in their hearts to fulfil his will, and to agree, and give their kingdom unto the beast, until the words of God shall be fulfilled. Revelation 17:16, 17.
И десет рогова које си видео на звери, они ће омрзнути блудницу, и опустошиће је и обнажити, и јешће њено месо, и сажећи ће је огњем. Јер је Бог метнуо у њихова срца да изврше Његову вољу, и да буду сагласни, и да предаду своје царство звери, док се не испуне речи Божије. Откривење 17:16, 17.
The ten kings burn the papal king of the north with fire and eat her flesh. The kings of the last days are the dragon power.
Десет царева спаљују папског северног цара огњем и једу њено месо. Цареви последњих дана јесу змајева сила.
“Kings and rulers and governors have placed upon themselves the brand of antichrist, and are represented as the dragon who goes to make war with the saints—with those who keep the commandments of God and who have the faith of Jesus. In their enmity against the people of God, they show themselves guilty also of the choice of Barabbas instead of Christ.” Testimonies to Ministers, 38.
„Краљеви и владари и намесници ставили су на себе жиг антихриста, и представљени су као аждаја која полази да ратује са светима — са онима који држе заповести Божје и који имају веру Исусову. У свом непријатељству према народу Божјем, они се показују кривима и за избор Вараве уместо Христа.“ Testimonies to Ministers, 38.
The ten kings are the dragon power, who is also represented by the kingdom of Greece and Alexander. Those kings are southern kings, for they are represented by Pharaoh king of Egypt. They will eat her flesh, for they are also the prophetic “dogs” which the Psalmist calls the “assembly of the wicked.”
Десет царева јесу сила аждаје, која је такође представљена царством Грчке и Александром. Ти цареви су јужни цареви, јер су представљени Фараоном, царем Египта. Они ће јести њено месо, јер су они и пророчки „пси“ које псалмист назива „збором безбожника“.
For dogs have compassed me: the assembly of the wicked have enclosed me: they pierced my hands and my feet. I may tell all my bones: they look and stare upon me. They part my garments among them, and cast lots upon my vesture. Psalms 22:16–18.
Јер ме опколише пси; збор зликоваца обухвати ме; прободоше руке моје и ноге моје. Могао бих избројати све кости своје; они гледају и зуре у ме. Деле хаљине моје међу собом, и за одећу моју бацају жреб. Псалми 22:16–18.
The papacy is the king of the north in verse forty-five, and the papacy is represented by Jezebel in the church of Thyatira.
Папство је цар севера у четрдесет петом стиху, а папство је представљено Језавељом у цркви у Тијатири.
Notwithstanding I have a few things against thee, because thou sufferest that woman Jezebel, which calleth herself a prophetess, to teach and to seduce my servants to commit fornication, and to eat things sacrificed unto idols. And I gave her space to repent of her fornication; and she repented not. Behold, I will cast her into a bed, and them that commit adultery with her into great tribulation, except they repent of their deeds. Revelation 2:20–22.
Али имам неколико ствари против тебе: што допушташ жени Језавељи, која себе назива пророчицом, да учи и заводи моје слуге да чине блуд и да једу оно што је жртвовано идолима. И дадох јој времена да се покаје за свој блуд, и не покаја се. Ево, бацићу је на постељу, а оне који с њом чине прељубу у велику невољу, ако се не покају за своја дела. Откривење 2:20–22.
Jezebel’s judgment is accomplished when she is eaten by dogs.
Језавељин суд се извршава када је пси поједу.
And of Jezebel also spake the Lord, saying, The dogs shall eat Jezebel by the wall of Jezreel. 1 Kings 21:23.
И о Језавељи Господ рече, говорећи: Пси ће изјести Језавељу крај зида Језраела. 1. Царевима 21:23.
The dogs are pagan Rome, the dragon power, for it was pagan Rome that crucified Christ.
Пси представљају пагански Рим, силу аждаје, јер је управо пагански Рим разапео Христа.
“In the sufferings of Christ upon the cross prophecy was fulfilled. Centuries before the crucifixion, the Saviour had foretold the treatment He was to receive. He said, ‘Dogs have compassed Me: the assembly of the wicked have enclosed Me: they pierced My hands and My feet. I may tell all My bones: they look and stare upon Me. They part My garments among them, and cast lots upon My vesture.’ Psalm 22:16–18. The prophecy concerning His garments was carried out without counsel or interference from the friends or the enemies of the Crucified One. To the soldiers who had placed Him upon the cross, His clothing was given. Christ heard the men’s contention as they parted the garments among them. His tunic was woven throughout without seam, and they said, ‘Let us not rend it, but cast lots for it, whose it shall be.’” The Desire of Ages, 746.
„У Христовим страдањима на крсту испунило се пророштво. Вековима пре распећа, Спаситељ је унапред казао какав ће поступак према Њему бити. Рекао је: „Опколише ме пси; чета злочинаца окружава ме; прободоше руке моје и ноге моје. Могао бих избројати све кости своје; они гледају и зуре у ме. Раздељују хаљине моје међу собом, и за одећу моју бацају коцку.” Псалам 22:16–18. Пророштво у вези с Његовим хаљинама испунило се без договора или мешања пријатеља или непријатеља Распетога. Војницима који су Га ставили на крст дата је Његова одећа. Христос је чуо препирку тих људи док су међу собом делили хаљине. Његова туника беше исткана у целини, без шава, и они рекоше: „Да је не деремо, него да бацимо коцку за њу, коме ће припасти.”“ Чежња векова, 746.
The ten kings, who are the dogs, who are the assembly of the wicked, who are Greece and Egypt will also to burn the whore with fire.
Десет царева, који су пси, који су збор безбожника, који су Грчка и Египат, такође ће спалити блудницу огњем.
And the daughter of any priest, if she profane herself by playing the whore, she profaneth her father: she shall be burnt with fire. Leviticus 21:9.
И кћи којега свештеника, ако се оскврни курвањем, скрнави оца свога; огњем нека се спали. Левитска 21:9.
The ten kings burn the whore with fire for she professes to be a priestess but is a whore.
Десет царева спаљују блудницу огњем, јер тврди да је свештеница, а блудница је.
And it shall come to pass in that day, that Tyre shall be forgotten seventy years, according to the days of one king: after the end of seventy years shall Tyre sing as an harlot. Take an harp, go about the city, thou harlot that hast been forgotten; make sweet melody, sing many songs, that thou mayest be remembered. And it shall come to pass after the end of seventy years, that the Lord will visit Tyre, and she shall turn to her hire, and shall commit fornication with all the kingdoms of the world upon the face of the earth. Isaiah 23:15–17.
И догодиће се у онај дан да ће Тир бити заборављен седамдесет година, према данима једнога цара; а после навршетка седамдесет година Тир ће певати као блудница. Узми харфу, обилази град, ти блуднице која си била заборављена; засвирај умилно, певај многе песме, да би била упамћена. И догодиће се после навршетка седамдесет година да ће Господ походити Тир, и он ће се вратити својој заради, и блудничиће са свим царствима света по лицу земље. Исаија 23:15–17.
In verses five through nine, and verses thirty-one through forty, we find witness to the papacy coming to its end at the hands of the dragon power. This principle is also currently being fulfilled in the Ukrainian War. These three witnesses inform us that when the king of the north comes to his end with none to help in verse forty-five, the dragon will eat her flesh and burn her with fire. Upon three witnesses the motivation for the dragon’s action will include a broken treaty.
У стиховима од петог до деветог, и у стиховима од тридесет првог до четрдесетог, налазимо сведочанство о томе да папство долази своме крају од руке силе аждаје. Ово начело се такође управо сада испуњава у Украјинском рату. Ова три сведока обавештавају нас да ће, када цар севера дође своме крају и никога не буде да му помогне у четрдесет петом стиху, аждаја појести њено месо и сажећи је огњем. На основу три сведока, побуда за деловање аждаје укључиваће нарушени савез.
In verses five through nine, the second Syrian War ended with a treaty in 253 BC. The war had started in 260 BC and seven years into the second Syrian War a peace treaty was accomplished by the king of the south giving a daughter to the king of the north so he could marry the king of the south’s daughter and bring about peace through the marriage alliance. Seven years after the marriage in 246 BC the king of the north set aside the southern bride and restored his original wife who he had set aside when he married the Egyptian princess. The motivation for the king of the south to invade the northern kingdom and capture the northern king was a broken treaty.
У стиховима пет до девет, Други сиријски рат окончан је уговором 253. године пре н. е. Рат је започео 260. године пре н. е., и седам година по отпочињању Другог сиријског рата склопљен је мировни уговор тако што је цар југа дао кћер цару севера како би се он оженио кћерју цара југа и тако посредством брачног савеза успоставио мир. Седам година после тог брака, 246. године пре н. е., цар севера одбацио је јужну невесту и поново узео своју првобитну жену, коју је био одбацио када се оженио египатском принцезом. Побуда цара југа да нападне северно царство и зароби северног цара била је нарушени уговор.
The broken treaty typified the broken Treaty of Tolentino in 1797 that provided Napoleon with the motivation to take the pope captive in 1798, as Ptolemy had done to Seleucus in 246 BC. When Ptolemy III returned to Egypt from his victory over the northern Seleucid empire of Seleucus II he brought so many treasures back to Egypt that the Egyptians gave the title of “Euergetes” (meaning Benefactor) to Ptolemy III for restoring their “captive gods” after many years.
Прекршени савез је предочавао прекршени Толентински уговор из 1797. године, који је Наполеону пружио повод да 1798. године одведе папу у ропство, као што је Птолемеј учинио Селеуку 246. године пре Христа. Када се Птолемеј III вратио у Египат после своје победе над северним Селеукидским царством Селеука II, донео је у Египат толико много блага да су Египћани Птолемеју III дали назив „Еуергет“ (што значи Добротвор) зато што је после многих година вратио њихове „заробљене богове“.
But out of a branch of her roots shall one stand up in his estate, which shall come with an army, and shall enter into the fortress of the king of the north, and shall deal against them, and shall prevail: And shall also carry captives into Egypt their gods, with their princes, and with their precious vessels of silver and of gold; and he shall continue more years than the king of the north. Daniel 11:7, 8.
Али ће изданак из њених корена устати на његово место; и доћи ће с војском, и ући ће у тврђаву цара севернога, и поступиће против њих, и надвладаће. И одвешће у Египат у ропство и богове њихове, с кнезовима њиховим и с драгим судовима њиховим од сребра и од злата; и он ће остати више година него цар северни. Данило 11:7, 8.
When Napoleon took the pope captive in 1798, he robbed the Vatican treasures and brought them back to France as typified by Ptolemy III, who took treasures and also Seleucus II back to Egypt, where Seleucus II died falling from a horse. This typified Napoleon removing the papacy from the beast in 1798, and the death of the pope in 1799. The papacy in Revelation seventeen is the woman who rides upon the beast, and Seleucus’ defeat, captivity and subsequent death falling from a horse, typifies Napoleon removing the civil authority of the papacy (represented as a beast in Revelation seventeen).
Када је Наполеон 1798. године заробио папу, опљачкао је ватиканска блага и однео их натраг у Француску, као што је то било предсликано у Птолемеју III, који је узео блага, а такође и Селеука II, натраг у Египат, где је Селеук II умро павши с коња. То је предсликавало Наполеоново уклањање папства са звери 1798. године, као и смрт папе 1799. године. Папство у Откривењу седамнаест јесте жена која седи на звери, а Селеуков пораз, заробљеништво и потоња смрт падом с коња предсликавају Наполеоново одузимање грађанске власти папству (представљене као звер у Откривењу седамнаест).
So he carried me away in the spirit into the wilderness: and I saw a woman sit upon a scarlet coloured beast, full of names of blasphemy, having seven heads and ten horns. … And the angel said unto me, Wherefore didst thou marvel? I will tell thee the mystery of the woman, and of the beast that carrieth her, which hath the seven heads and ten horns. … And the woman which thou sawest is that great city, which reigneth over the kings of the earth. Revelation 17:3, 7, 18.
И однесе ме у духу у пустињу; и видех жену где седи на звери скерлетне боје, пуној имена хуле, која имаше седам глава и десет рогова. … И анђео ми рече: Зашто си се зачудио? Казаћу ти тајну жене и звери која је носи, која има седам глава и десет рогова. … И жена коју си видео јесте онај велики град, који царује над царевима земаљским. Откривење 17:3, 7, 18.
Verse five through nine introduces the warfare between the king of the north and south in chapter eleven. Verse five provides the anchor to Rome as the king of the north for it identifies that the king of the north would conquer three geographical areas before it ruled supremely. The verses provide the prophetic structure that sets forth a period when the king of the north rules but comes to its end. This is the very premise and promise of chapter eleven. The theme of the line is the deadly wound of the papal king of the north, or as verse forty-five states, “he comes to his end, with none to help.” This truth is present truth in the last days.
Стихови од петог до деветог уводе ратовање између цара севера и југа у једанаестом поглављу. Пети стих пружа упориште за Рим као цара севера, јер показује да ће цар севера освојити три географска подручја пре него што завлада врховно. Ови стихови дају пророчку структуру која износи период у којем цар севера влада, али долази своме крају. То је управо претпоставка и обећање једанаестог поглавља. Тема те линије јесте смртна рана папском цару севера, или, као што четрдесет пети стих каже: „и доћи ће своме крају, а неће бити никога да му помогне.” Ова истина је садашња истина у последњим данима.
We will continue in the next article.
Наставићемо у следећем чланку.