Seleucus III Ceraunus, ruled briefly as king from 226 to 223 BC before being assassinated or dying under mysterious circumstances. Seleucus III was the immediate predecessor of Antiochus III. The two brothers represent the “sons” of verse ten, and they represent Reagan and Bush in 1989.
Селеук III Керавн владао је кратко као цар од 226. до 223. године пре Христа, пре него што је био убијен или умро под тајанственим околностима. Селеук III био је непосредни претходник Антиоха III. Та два брата представљају „синове“ из десетог стиха, и они представљају Регана и Буша 1989. године.
But his sons shall be stirred up, and shall assemble a multitude of great forces: and one shall certainly come, and overflow, and pass through: then shall he return, and be stirred up, even to his fortress. Daniel 11:10.
Али ће се синови његови подићи и сабраће мноштво великих сила; и један ће заиста доћи, и преплавиће, и проћи; потом ће се вратити и подигнути, све до његове тврђаве. Данило 11:10.
Verse ten is the third line and it represents the “time of the end” in 1989. It ties together with verse forty of chapter eleven and Isaiah eight verse eight. The connection of these three verses identifies that verse eleven represents the current Ukrainian war, with Putin and Zelenskyy as the antagonists represented in the Battle of Raphia set forth in verse eleven. Verse twelve identifies the aftermath of the Ukrainian war and the fate of Putin. Verse thirteen through fifteen is the battle of Panium.
Десети стих је трећа линија и представља „време краја“ 1989. године. Он је повезан са четрдесетим стихом једанаесте главе и са Исаијом осам, осми стих. Повезаност ова три стиха показује да једанаести стих представља садашњи украјински рат, при чему су Путин и Зеленски противници представљени у бици код Рафије изложеној у једанаестом стиху. Дванаести стих указује на последице украјинског рата и на Путинову судбину. Стихови тринаести до петнаестог представљају битку код Панијума.
The theme of verse ten is the “time of the end” and in agreement with the principles associated with the unsealing of truth at the “time of the end” the verse, though only one verse has a multitude of prophetic lines represented. Verse ten identifies the beginning of the hidden history of verse forty, which marks the beginning of the movement of the third angel and the sealing of the one hundred and forty-four thousand.
Тема десетог стиха јесте „време краја“, и у складу с начелима повезаним са откривањем запечаћене истине у „време краја“, тај стих, иако је само један стих, представља мноштво пророчких линија. Десети стих означава почетак скривене историје четрдесетог стиха, што означава почетак покрета трећег анђела и запечаћивање сто четрдесет и четири хиљаде.
The verse connects the seven times of Leviticus twenty-six as identified in the vision which begins in Isaiah chapter seven. That connection marks the combining of divinity with humanity, which is the finishing of the mystery of godliness during the sounding of the seventh trumpet, which is the third woe of Islam.
Овај стих повезује седам времена из Левитске двадесет шест, како су препозната у виђењу које започиње у седмој глави Исаије. Та повезаност означава сједињење божанства са човечанством, што је довршење тајне побожности за време оглашавања седме трубе, која је треће тешко стање ислама.
The verse marks 1989 as the time of the end, and with the connection of Leviticus twenty-six’s seven times, it includes the foundational truth of William Miller, and the rebellion of 1863. The verse starts the hidden history of verse forty. It is therefore an essential element of the increase of knowledge that arrives at the time of the end in 1989 and begins the prophetic illustration of the external events that make up the hidden history of verse forty, and through its connection with the seven times also identifies the internal events in the history between 1989 and the Sunday law.
Стих означава 1989. годину као време краја, и повезаношћу са седам времена из двадесет шесте главе Левитске књиге обухвата темељну истину Вилијама Милера, као и побуну из 1863. године. Стих започиње скривену историју четрдесетог стиха. Стога је он суштински елемент умножавања знања које долази у време краја 1989. године и започиње пророчку илустрацију спољашњих догађаја који сачињавају скривену историју четрдесетог стиха, а кроз своју повезаност са седам времена такође препознаје унутрашње догађаје у историји између 1989. године и закона о недељи.
The number ten is a symbol of a test, and the verses’ connection with the vision of Isaiah seven which places an emphasis upon understanding the truth.
Број десет је симбол кушње, а повезаност ових стихова са виђењем из Исаије седам ставља нагласак на разумевање истине.
For the head of Syria is Damascus, and the head of Damascus is Rezin; and within threescore and five years shall Ephraim be broken, that it be not a people. And the head of Ephraim is Samaria, and the head of Samaria is Remaliah’s son. If ye will not believe, surely ye shall not be established. Isaiah 7:8, 9.
Јер је глава Сирији Дамаск, и глава Дамаску Ресин; а за шездесет и пет година Јефрем ће се разорити тако да више не буде народ. И глава Јефрему јесте Самарија, и глава Самарији син Ремалијин. Ако не верујете, заиста се нећете одржати. Исаија 7:8, 9.
You will not be established if you do not believe that a “head” represents a capital city (Samaria and Damascus) and a king (Rezin and Remaliah’s son Pekah). If you do not understand those three interchangeable symbols, in the context of Isaiah eight, verse eight, (which is the same vision as chapter seven) then you will not be able to identify Putin and Russia as the king of the south in verses eleven through fifteen.
Нећете бити утврђени ако не верујете да „глава“ представља престони град (Самарију и Дамаск) и цара (Резина и Фека, сина Ремалијина). Ако не разумете та три међусобно заменљива симбола, у контексту осме главе Исаије, осмог стиха, (што је исто виђење као и седма глава) онда нећете бити у стању да препознате Путина и Русију као цара јужног у стиховима једанаест до петнаест.
Now therefore, behold, the Lord bringeth up upon them the waters of the river, strong and many, even the king of Assyria, and all his glory: and he shall come up over all his channels, and go over all his banks: And he shall pass through Judah; he shall overflow and go over, he shall reach even to the neck; and the stretching out of his wings shall fill the breadth of thy land, O Immanuel. Isaiah 8:7, 8.
Зато, ево, Господ доводи на њих воде Реке, силне и многе, то јест цара асирског и сву славу његову; и он ће надоћи преко свих својих корита и прелити се преко свих својих обала; и продреће у Јуду; плавиће и преливати се, допреће до грла; и раширена крила његова испуниће ширину земље твоје, о Емануиле. Исаија 8:7, 8.
The theme of verse ten is a three-step testing process that begins at the time of the end and leads to the close of probation at the Sunday law.
Тема десетог стиха јесте тростепени процес испитивања који почиње у време краја и води до завршетка времена милости приликом недељног закона.
And he said, Go thy way, Daniel: for the words are closed up and sealed till the time of the end. Many shall be purified, and made white, and tried; but the wicked shall do wickedly: and none of the wicked shall understand; but the wise shall understand. Daniel 12:9, 10.
И рече: Иди својим путем, Даниле; јер су ове речи затворене и запечаћене до времена свршетка. Многи ће се очистити и убелити и бити окушани; а безбожници ће безбожно чинити; и ниједан од безбожника неће разумети; али ће разумни разумети. Данило 12:9, 10.
At the “time of the end” the book of Daniel is “unsealed” and a three-step testing process as represented by “purified, and made white, and tried” begins. The “wise” understand, the “wicked” do not understand. Their lack of understanding, just as their lack of oil in the parable of the ten virgins causes them to be destroyed.
У „време краја“ књига пророка Данила бива „отпечаћена“ и започиње тростепени процес испитивања, представљен речима: „очишћени, и убељени, и окушани“. „Разумни“ разумеју, а „безбожни“ не разумеју. Њихово неразумевање, као и њихов недостатак уља у причи о десет девојака, проузрокује њихову пропаст.
My people are destroyed for lack of knowledge: because thou hast rejected knowledge, I will also reject thee, that thou shalt be no priest to me: seeing thou hast forgotten the law of thy God, I will also forget thy children. Hosea 4:6.
Народ мој пропада због недостатка знања; пошто си ти одбацио знање, и ја ћу одбацити тебе, да ми више не будеш свештеник; пошто си заборавио закон Бога својега, и ја ћу заборавити децу твоју. Осија 4:6.
The words “My people” means a covenant people, and these covenant people are to be rejected and destroyed for “lack of knowledge.” The Sunday law in the United States is the waymark where things are forgotten or remembered. Remember the Sabbath day is present truth at that point. It is there the whore of Tyre is remembered. It is there that God remembers the sins of Babylon in Revelation.
Речи „мој народ“ означавају заветни народ, и тај заветни народ треба да буде одбачен и уништен због „недостатка знања“. Недјељни закон у Сједињеним Државама јесте међаш на коме се ствари или заборављају или памте. „Сећај се дана одмора“ јесте садашња истина у том тренутку. Тамо се спомиње блудница Тира. Тамо Бог у Откривењу опомиње на грехе Вавилона.
And I heard another voice from heaven, saying, Come out of her, my people, that ye be not partakers of her sins, and that ye receive not of her plagues. For her sins have reached unto heaven, and God hath remembered her iniquities. Reward her even as she rewarded you, and double unto her double according to her works: in the cup which she hath filled fill to her double. Revelation 18:4–6.
И чух други глас с неба где говори: Изађите из ње, народе мој, да не будете саучесници у њеним гресима, и да не примите од њених зала. Јер су греси њезини допрли до неба, и Бог се опоменуо безакоња њезиних. Узвратите јој као што је и она вама узвратила, и удвостручите јој двоструко по делима њезиним: у чаши коју је напунила напуните јој двоструко. Откривење 18:4–6.
It is there that the children, or the prophetic last generation of Laodicean Adventism is cut off. It is there that those who Daniel calls the “wicked” manifest that they had “forgot” God’s law, and the portion of God’s law which they forgot is God’s prophetic rules or laws. The context is clearly that they lack the “knowledge” that is increased when the book of Daniel is unsealed. Daniel contrasts the “wise” with the “wicked” and Jesus the “wise virgins” with the “foolish virgins.” Amos identifies the same class as “fair virgins” as those who are unable to find the prophetic message represented by the east, north and seas.
Тамо се деца, односно пророчки последњи нараштај лаодикијског адвентизма, одсецају. Тамо они које Данило назива „безбожнима“ показују да су „заборавили“ Божји закон, а део Божјег закона који су заборавили јесу Божја пророчка правила или закони. Контекст јасно показује да им недостаје „знање“ које се умножава када се књига Данилова отпечати. Данило супротставља „мудре“ „безбожнима“, а Исус „мудре девојке“ „лудим девојкама“. Амос исту групу означава као „лепе девојке“, као оне које нису у стању да пронађу пророчку поруку представљену истоком, севером и морима.
Behold, the days come, saith the Lord God, that I will send a famine in the land, not a famine of bread, nor a thirst for water, but of hearing the words of the Lord: And they shall wander from sea to sea, and from the north even to the east, they shall run to and fro to seek the word of the Lord, and shall not find it. In that day shall the fair virgins and young men faint for thirst. They that swear by the sin of Samaria, and say, Thy god, O Dan, liveth; and, The manner of Beersheba liveth; even they shall fall, and never rise up again. Amos 8:11–14.
Ево, долазе дани, говори Господ Бог, кад ћу пустити глад на земљу, не глад хлеба нити жеђ воде, него слушања речи Господњих. И лутаће од мора до мора, и од севера па до истока, трчаће тамо-амо да траже реч Господњу, и неће је наћи. У тај дан лепе девојке и младићи клонуће од жеђи. Они који се куну грехом Самаријиним и говоре: Жив је бог твој, Дане; и: Жив је пут Вирсавејски; и они ће пасти и више неће устати. Амос 8:11–14.
The message they cannot find is represented by where they are looking as they “wander from sea to sea, and from the north even to the east.” Amos says these “fair virgins” are in a “famine” of hearing “the Word of the Lord,” and that “in that day they shall run to and fro to seek the word of the Lord, and shall not find it.” The message that was unsealed from the book of Daniel at the time of the end in 1989 in fulfillment of verse forty and also of verse ten of chapter eleven is summarized in the final two verses of chapter eleven.
Порука коју не могу пронаћи представљена је местима где је траже док „лутају од мора до мора, и од севера чак до истока“. Амос каже да су те „лепе девојке“ у „глади“ за слушањем „речи Господње“, и да ће „у тај дан трчати тамо-амо да траже реч Господњу, и неће је наћи“. Порука која је била откривена из књиге Данилове у време свршетка, 1989. године, као испуњење четрдесетог стиха, а такође и десетог стиха једанаестог поглавља, сажета је у последња два стиха једанаестог поглавља.
But tidings out of the east and out of the north shall trouble him: therefore he shall go forth with great fury to destroy, and utterly to make away many. And he shall plant the tabernacles of his palace between the seas in the glorious holy mountain; yet he shall come to his end, and none shall help him. Daniel 11:44, 45.
Али ће га узнемирити гласови са истока и са севера; зато ће изаћи с великом јарошћу да погуби и сасвим истреби многе. И поставиће шаторе своје палате између мора на славној светој гори; али ће доћи своме крају, и нико му неће помоћи. Данило 11:44, 45.
The foolish, fair and wicked virgins who lack the oil, the message of the east, north and seas who rejected knowledge and God’s covenant and Law are remembered by God at the Sunday law. Three battles are represented in verses ten through fifteen. I separate these three battles into three histories, but they are also a line when considered together, for verse ten opens up the “time of the end” and therefore initiates a three-step testing process.
Луде, лепе и зле девојке које немају уља, порука истока, севера и мора, који су одбацили знање и Божји завет и Закон, Бог се сећа код недељног закона. У стиховима од десетог до петнаестог представљене су три битке. Те три битке раздвајам у три историје, али оне су и једна линија када се посматрају заједно, јер десети стих отвара „време краја“ и стога започиње тростепени процес провере.
Verse ten connects with the seven times of Leviticus twenty-six and therefore the foundations of Adventism and William Miller’s work. The second step of the three steps is a visual test that began when the light of verse eleven and the Ukrainian war opened up. The second test is visual and represents a test concerning our ability to recognize current events in the light of God’s prophetic Word. The third test is the Battle of Panium of verse fifteen, where Simon Barjonah’s name was changed to Peter, and thus marked the sealing of the one hundred and forty-four thousand just before probation closes at the Sunday law of verse sixteen.
Десети стих се повезује са седам времена из Левитске двадесет шест и, стога, са темељима адвентизма и делом Вилијама Милера. Други корак од три корака јесте визуелни тест који је започео када су се отворили светлост једанаестог стиха и украјински рат. Други тест је визуелан и представља испит у погледу наше способности да препознамо текуће догађаје у светлости Божје пророчке Речи. Трећи тест јесте битка код Панијума из петнаестог стиха, где је Симону Варјони промењено име у Петар, и тиме је означено запечаћење сто четрдесет и четири хиљаде непосредно пре него што се време благодати затвори на недељном закону из шеснаестог стиха.
When we consider Antiochus Magnus appearance in each of the three battles represented by verse ten, eleven and fifteen we also see the history of verse nine through sixteen the rise and fall of the false prophet of Bible prophecy.
Када размотримо појављивање Антиоха Магнуса у свакој од три битке представљене у десетом, једанаестом и петнаестом стиху, такође у историји од деветог до шеснаестог стиха видимо успон и пад лажног пророка библијског пророштва.
Verses one through four identify the rise and fall of the dragon power. Verses nine and ten identify 1798 and 1989 respectively and in so doing, verses nine through sixteen identify the rise and fall of the false prophet. Verses forty to forty-five represent the rise and fall of the beast. Verses nine and ten also align with verse forty’s two “time of the ends” in 1798 and 1989.
Стихови од један до четири поистовећују успон и пад силе аждаје. Стихови девет и десет поистовећују 1798. и 1989. годину, и тиме стихови од девет до шеснаест поистовећују успон и пад лажног пророка. Стихови од четрдесет до четрдесет пет представљају успон и пад звери. Стихови девет и десет такође се подударају са два „времена краја“ из четрдесетог стиха, 1798. и 1989. године.
Sister White informs us clearly that to misunderstand the “time of the end” produces confusion as to where to apply the prophecies.
Sestra Vajt nam jasno stavlja do znanja da pogrešno razumevanje „vremena kraja“ dovodi do zabune u pogledu toga na šta treba primeniti proročanstva.
“Many are doing the same thing today, in 1897, because they have not had experience in the testing message comprehended in the first, second, and third angels’ messages. There are those who are searching the Scriptures for proof that these messages are still in the future. They gather together the truthfulness of the messages, but they fail to give them their proper place in prophetic history. Therefore such are in danger of misleading the people in regard to locating the messages. They do not see and understand the time of the end, or when to locate the messages. The day of God is coming with stealthy tread, but the supposed wise and great men are prating about ‘higher education’ which they suppose originates with finite men. They know not the signs of Christ’s coming, or of the end of the world.” Sermons and Talks, volume 1, 290.
„Многи чине исто и данас, 1897. године, зато што нису имали искуство у поруци кушања обухваћеној порукама првог, другог и трећег анђела. Има оних који истражују Писма тражећи доказ да су ове поруке још увек у будућности. Они сабирају доказе о истинитости ових порука, али им не дају њихово право место у пророчкој историји. Стога су такви у опасности да доведу народ у заблуду у погледу одређивања места ових порука. Они не виде и не разумеју време свршетка, нити где треба сместити ове поруке. Дан Божји долази тихим кораком, али тобоже мудри и велики људи празнослове о ‘вишем образовању’, за које претпостављају да потиче од коначних људи. Они не познају знаке Христовог доласка, ни свршетка света.” Sermons and Talks, volume 1, 290.
Verse ten’s theme is the “time of the end” and there are several “time of the ends” identified in chapter eleven. If you “do not see and understand” the “time of the ends” in chapter eleven, you will not know when “to locate the messages.” She says, “there are those who are searching the Scriptures,” and as with all prophets her words are addressing the last days, so in the last days those she is identifying are a class who do not understand the time of the end, so they are also Amos’ “fair virgins” who fall and never rise again.
Тема десетог стиха јесте „време краја“, а у једанаестом поглављу је препознато неколико „времена краја“. Ако „не видите и не разумете“ „времена краја“ у једанаестом поглављу, нећете знати када „да сместите поруке“. Она каже: „има оних који истражују Писма“, а као и код свих пророка, њене речи се односе на последње дане; стога су у последњим данима они које она означава класа која не разуме време краја, па су зато и Амосове „лепе девојке“ које падају и више никада не устају.
In chapter eleven verse one Darius and Cyrus stand together to mark the time of the end in 1989. When Ptolemy went to Babylon and took the northern king into captivity in Egypt in 246 BC, in turn typifying 1798 as represented in verses seven through nine, it was a “time of the end.” Verse ten is the “time of the end” in 1989.
У једанаестом поглављу, првом стиху, Дарије и Кир стоје заједно да означе време краја 1989. године. Када је Птолемеј отишао у Вавилон и одвео северног цара у ропство у Египат 246. године пре Христа, тиме заузврат предображавајући 1798. годину, као што је представљено у стиховима од седмог до деветог, то је било „време краја“. Десети стих је „време краја“ 1989. године.
1798 is the end of the twenty-five hundred and twenty years of scattering against the northern kingdom of Israel which began in 723 BC. Twelve hundred and sixty years later in 538 the papacy ruled for twelve hundred and sixty years until 1798. 1798 is a “time of the end,” for it is the end of the seven times, and also the twelve hundred and sixty years, as well as the twelve hundred and ninety years of Daniel chapter twelve. 1798 is a “time of the end” and therefore 538 is also a “time of the end.” 538 is the end of the twelve hundred and sixty years that paganism trampled down God’s sanctuary and His host which preceded papalism doing the same work for the same amount of time.
1798. година је крај две хиљаде пет стотина и двадесет година расејања над северним царством Израела, које је отпочело 723. године пре Христа. Хиљаду двеста и шездесет година касније, 538. године, папство је владало хиљаду двеста и шездесет година, до 1798. године. 1798. година је „време краја“, јер је она крај седам времена, а такође и хиљаду двеста и шездесет година, као и хиљаду двеста и деведесет година из дванаесте главе Данила. 1798. година је „време краја“, и стога је и 538. година такође „време краја“. 538. година је крај хиљаду двеста и шездесет година током којих је паганизам газио Божје светилиште и Његову војску, што је претходило папству које је обављало исто дело у истом временском трајању.
538 represents the empowerment of the papacy and in so doing it represents the empowerment of the papacy again at the Sunday law. The Sunday law identifies a “time of the end.” Therefore, verse sixteen, as well as verse one, seven through nine and verse ten all mark the “time of the end.” This truth is to be understood by those who know when to locate the messages. Pompey fulfilled verse sixteen when he took Jerusalem. He was followed by Julius Caesar, Augustus Caesar and Tiberias Caesar. Jesus’ birth was a “time of the end” and it took place in the time of Augustus Caesar.
538. година представља уздизање папства, и тиме она представља поновно уздизање папства у време закона о недељи. Закон о недељи означава „време краја“. Стога, шеснаести стих, као и први, седми до девети и десети стих, сви означавају „време краја“. Ову истину треба да разумеју они који знају када да сместе поруке. Помпеј је испунио шеснаести стих када је заузео Јерусалим. За њим су дошли Јулије Цезар, Август Цезар и Тиберије Цезар. Христово рођење било је „време краја“, и догодило се у време Августа Цезара.
Then shall stand up in his estate a raiser of taxes in the glory of the kingdom: but within few days he shall be destroyed, neither in anger, nor in battle. Daniel 11:20.
Тада ће на његово место устати онај који намеће порезе у слави царства; али ће за неколико дана бити уништен, ни у гневу ни у боју. Данило 11:20.
Verse twenty adds to the list of “time of the ends” in chapter eleven, and so does Tiberias Caesar who ruled during the crucifixion of Christ.
Двадесети стих се придодаје списку „времена краја“ у једанаестом поглављу, као и Тиверије Цезар, који је владао у време Христовог распећа.
And in his estate shall stand up a vile person, to whom they shall not give the honour of the kingdom: but he shall come in peaceably, and obtain the kingdom by flatteries. And with the arms of a flood shall they be overflown from before him, and shall be broken; yea, also the prince of the covenant. Daniel 11:21, 22.
И на његово место устаће презрена особа, којој неће дати част царства; него ће доћи мирно и ласкањима задобити царство. И мишицама поплаве биће однесени испред њега и биће сломљени; да, и кнез завета. Данило 11:21, 22.
The cross stands at the center of the prophetic week which Christ came to confirm with many.
Крст стоји у средишту пророчке седмице коју је Христос дошао да потврди с многима.
And he shall confirm the covenant with many for one week: and in the midst of the week he shall cause the sacrifice and the oblation to cease, and for the overspreading of abominations he shall make it desolate, even until the consummation, and that determined shall be poured upon the desolate. Daniel 9:27.
И утврдиће завет с многима за једну седмицу; а усред седмице учиниће да престане жртва и принос, и због ширења гадости опустошиће је, све до свршетка; и оно што је одређено излиће се на пустошника. Данило 9:27.
In the midst of the week, we have a beginning and an ending for the first twelve hundred and sixty days ended right where the next twelve hundred and sixty days started. The week aligns with the seven times of scattering against the northern kingdom that represented both paganism and papalism trampling down the sanctuary and host.
Usred sedmice imamo početak i završetak: prvih hiljadu dve stotine i šezdeset dana završilo se upravo tamo gde je narednih hiljadu dve stotine i šezdeset dana započelo. Sedmica se usklađuje sa sedam vremena rasejavanja protiv severnog carstva, koje je predstavljalo i paganstvo i papstvo kako gaze po svetinji i vojsci.
Then I heard one saint speaking, and another saint said unto that certain saint which spake, How long shall be the vision concerning the daily sacrifice, and the transgression of desolation, to give both the sanctuary and the host to be trodden under foot? Daniel 8:13.
Тада чух једнога свеца где говори; и други светац рече ономе извесном свецу који говораше: Докле ће трајати виђење о свагдашњој жртви и о преступу опустошења, да се и светиња и војска предају да буду погажени? Данило 8:13.
538 is a “time of the end” and it aligns with the cross, which is also the end of a prophetic period. 538 and the cross provide two witnesses that both the beginning and ending of a prophecy is prophetically marked as a “time of the end.”
538. година је „време краја“ и она је усклађена са крстом, који је такође крај једног пророчког периода. 538. година и крст пружају два сведока да су и почетак и завршетак једног пророчанства пророчки означени као „време краја“.
Verses twenty-one and twenty-two, verse twenty, verse sixteen, verse ten, verses seven through nine and verse one all mark the “time of the end.” Verse twenty-three identifies the league the Maccabean Jews made with pagan Rome in 161 to 158 BC. The history of the Hasmonean Dynasty from their initial battle unto their ending in the destruction of Jerusalem in 70 AD represents apostate Protestantism in the United States beginning in 1844, the end of a time prophecy, and therefore a “time of the end,” and ending at the Sunday law as represented by 70 AD.
Стихови двадесет први и двадесет други, стих двадесети, стих шеснаести, стих десети, стихови седми до девети и стих први — сви означавају „време краја“. Стих двадесет трећи поистовећује савез који су Макавејски Јевреји склопили са паганским Римом од 161. до 158. године пре Христа. Историја Хасмонејске династије, од њихове почетне битке па до њеног окончања у разорењу Јерусалима 70. године после Христа, представља отпаднички протестантизам у Сједињеним Државама, почевши од 1844. године, краја једног временског пророчанства, и стога „времена краја“, а завршавајући се недељним законом, како је представљен 70. годином после Христа.
Verse twenty-three identifies a “time of the end” in 167 BC at the battle of Modein and also in 70 AD, both typifying 1844 and the Sunday law respectively. Verse twenty-three, verses twenty-one and twenty-two, verse twenty, verse sixteen, verse ten, verses seven through nine and verse one all mark the “time of the end.”
Стих двадесет трећи одређује „време краја“ 167. године пре Христа у бици код Модеина, а такође и 70. године после Христа, при чему обоје представљају праслике 1844. године, односно закона о недељи. Стих двадесет трећи, стихови двадесет први и двадесет други, стих двадесети, стих шеснаести, стих десети, стихови од седмог до деветог и стих први — сви означавају „време краја“.
Verse twenty-four identifies the three-hundred-and-sixty-year supremacy of pagan Rome, thus marking both the beginning in 31 BC and ending in 330 as “time of the ends.” Verse twenty-seven and twenty-nine identify both the beginning and ending of that period, so verse twenty-four, verse twenty-seven, verse twenty-nine, verse twenty-three, verses twenty-one and twenty-two, verse twenty, verse sixteen, verse ten, verses seven through nine and verse one all mark the “time of the end.”
Двадесет четврти стих утврђује тристошездесетогодишњу превласт паганског Рима, означавајући тако и почетак 31. године пре Христа и завршетак 330. године као „време крајева“. Двадесет седми и двадесет девети стих означавају и почетак и крај тог раздобља, тако да двадесет четврти стих, двадесет седми стих, двадесет девети стих, двадесет трећи стих, двадесет први и двадесет други стих, двадесети стих, шеснаести стих, десети стих, седми до девети стих и први стих сви означавају „време краја“.
Verse thirty-one identifies 538 when the abomination that maketh desolate was placed and verses thirty-six and forty identify 1798 as the “time of the end.” 538 in verse thirty-one and 1798 in verses thirty-six and forty, verses twenty-seven and twenty-nine, verse twenty-four, verse twenty-three, verses twenty-one and twenty-two, verse twenty, verse sixteen, verse ten, verses seven through nine and verse one all mark the “time of the end.”
Тридесет и први стих означава 538. годину, када је била постављена гадост пустошна, а тридесет и шести и четрдесети стих означавају 1798. годину као „време свршетка“. Година 538 у тридесет и првом стиху и 1798. година у тридесет и шестом и четрдесетом стиху, двадесет и седми и двадесет и девети стих, двадесет и четврти стих, двадесет и трећи стих, двадесет и први и двадесет и други стих, двадесети стих, шеснаести стих, десети стих, седми до девети стих и први стих — сви означавају „време свршетка“.
The “time of the end” is marked thirteen times before verse forty-one which is the Sunday law and another “time of the end,” as is verse forty-five when the pope comes to his end with none to help. Fifteen times the “time of the end” is located in chapter eleven. Verse ten’s theme is the “time of the end.” It represents the truths which are unsealed in the sealing time of the one hundred and forty-four thousand.
„Време свршетка“ означено је тринаест пута пре четрдесет првог стиха, који је закон о недељи, и још једно „време свршетка“, као што је и четрдесет пети стих, када папа долази своме крају и нико му неће помоћи. Петнаест пута „време свршетка“ је смештено у једанаестом поглављу. Тема десетог стиха јесте „време свршетка“. Оно представља истине које су отпечаћене у време запечаћења сто четрдесет и четири хиљаде.
We will continue in the next article.
Наставићемо у следећем чланку.