The “Revelation of Jesus Christ” is opened up to God’s people when “the time is at hand.” The final warning message for mankind is given just before the close of human probation and that final message is represented in several prophetic lines in the Bible. In Revelation fourteen that final warning message is represented by three angels.
„Откривење Исуса Христа“ отвара се Божјем народу када је „време близу“. Последња опоменска порука за човечанство даје се непосредно пре завршетка времена људске милости, а та завршна порука представљена је у неколико пророчких линија у Библији. У Откривењу четрнаест та завршна опоменска порука представљена је са три анђела.
And I saw another angel fly in the midst of heaven, having the everlasting gospel to preach unto them that dwell on the earth, and to every nation, and kindred, and tongue, and people, Saying with a loud voice, Fear God, and give glory to him; for the hour of his judgment is come: and worship him that made heaven, and earth, and the sea, and the fountains of waters.
И видех другога анђела где лети посред неба, имајући вечно јеванђеље да објави онима који живе на земљи, и сваком народу, и племену, и језику, и роду, говорећи јаким гласом: Бојте се Бога, и подајте му славу; јер дође час суда његова; и поклоните се Ономе који је створио небо, и земљу, и море, и изворе водене.
And there followed another angel, saying, Babylon is fallen, is fallen, that great city, because she made all nations drink of the wine of the wrath of her fornication.
И за њим пође други анђео, говорећи: Паде, паде Вавилон, град велики, јер вином гнева блуда свога напоји све народе.
And the third angel followed them, saying with a loud voice, If any man worship the beast and his image, and receive his mark in his forehead, or in his hand, The same shall drink of the wine of the wrath of God, which is poured out without mixture into the cup of his indignation; and he shall be tormented with fire and brimstone in the presence of the holy angels, and in the presence of the Lamb: And the smoke of their torment ascendeth up for ever and ever: and they have no rest day nor night, who worship the beast and his image, and whosoever receiveth the mark of his name. Here is the patience of the saints: here are they that keep the commandments of God, and the faith of Jesus. Revelation 14:6–12.
И трећи анђео пође за њима, говорећи гласом великим: Ако се ко поклони звери и лику њезину, и прими жиг њезин на чело своје или на руку своју, и он ће пити од вина гнева Божјега, које је непомешано наливено у чашу срџбе Његове; и биће мучен огњем и сумпором пред светим анђелима и пред Јагњетом. И дим мучења њихова излазиће у векове векова; и неће имати мира ни дању ни ноћу они који се клањају звери и лику њезину, и који год прима жиг имена њезина. Овде је трпљење светих; овде су они који држе заповести Божје и веру Исусову. Откривење 14:6–12.
In chapter eighteen of Revelation the very same message announces the fall of Babylon.
У осамнаестом поглављу Откривења, иста та порука објављује пад Вавилона.
And after these things I saw another angel come down from heaven, having great power; and the earth was lightened with his glory. And he cried mightily with a strong voice, saying, Babylon the great is fallen, is fallen, and is become the habitation of devils, and the hold of every foul spirit, and a cage of every unclean and hateful bird. For all nations have drunk of the wine of the wrath of her fornication, and the kings of the earth have committed fornication with her, and the merchants of the earth are waxed rich through the abundance of her delicacies. And I heard another voice from heaven, saying, Come out of her, my people, that ye be not partakers of her sins, and that ye receive not of her plagues. For her sins have reached unto heaven, and God hath remembered her iniquities. Revelation 18:1–5.
И после овога видех другог анђела где силази с неба, који имаше велику власт; и земља се осветли од славе његове. И повика силно, јаким гласом, говорећи: Паде, паде Вавилон велики, и постаде станиште демона и пребивалиште свакога нечистога духа, и кавез сваке нечисте и мрске птице. Јер сви народи пијаху од вина гнева блуда њезина, и цареви земаљски чињаху блуд с њом, и трговци земаљски обогатише се од обиља раскоши њезине. И чух други глас с неба где говори: Изиђите из ње, народе мој, да не будете саучесници у гресима њезиним, и да вас не задесе зла њезина. Јер греси њезини допреше до неба, и Бог се опомену безакоња њезиних. Откривење 18:1–5.
The prophetic line of history, or we might say, the sequence of events represented by the angel that lightens the earth with his glory in chapter eighteen represents the events that lead to the close of judgment, the close of probation and the seven last plagues. The prophetic history represented in chapter eighteen runs “parallel” to the line of prophetic history represented by the three angels of chapter fourteen.
Пророчка линија историје, или, могли бисмо рећи, низ догађаја представљен анђелом који обасјава земљу својом славом у осамнаестом поглављу, представља догађаје који воде ка завршетку суда, завршетку времена милости и седам последњих зала. Пророчка историја представљена у осамнаестом поглављу тече „паралелно“ са линијом пророчке историје представљеном трима анђелима из четрнаестог поглавља.
“God has given the messages of Revelation 14 their place in the line of prophecy, and their work is not to cease till the close of this earth’s history. The first and second angel’s messages are still truth for this time, and are to run parallel with this which follows. The third angel proclaims his warning with a loud voice. ‘After these things,’ said John, ‘I saw another angel come down from heaven, having great power, and the earth was lightened with his glory.’ In this illumination, the light of all the three messages is combined.” The 1888 Materials, 803, 804.
„Бог је порукама из Откривења 14 дао њихово место у низу пророштва, и њихово дело не треба да престане до самог завршетка историје ове земље. Поруке првог и другог анђела још увек су истина за ово време и треба да теку упоредо с овом која следи. Трећи анђео објављује своје упозорење силним гласом. ‘После овога’, рекао је Јован, ‘видех другог анђела како силази с неба, који имаше велику власт, и земља се осветли од славе његове.’ У овом просветљењу сједињена је светлост све три поруке.” The 1888 Materials, 803, 804.
The three angels of chapter fourteen flying in the midst of heaven, symbolizes a worldwide message that concludes with the mark of the beast and the close of probation. In chapter eighteen the entire earth is lightened by the glory of the angel whose message also concludes with the close of probation.
Три анђела из четрнаестог поглавља, који лете посред неба, симболизују светску поруку која се завршава жигом звери и завршетком времена милости. У осамнаестом поглављу сва земља бива обасјана славом анђела чија се порука такође завршава свршетком времена милости.
The message that is symbolically represented by three angels in chapter fourteen and that is also represented by the angel that descends in chapter eighteen are two illustrations of the same warning message. There is nothing redundant in the Bible, nothing wasted. The fact that the very same message is identified more than once by John is an emphasis on the importance of the message and it illustrates the divine method of teaching that is a biblical rule called “repeat and enlarge.” Bringing two lines of prophetic history together reveals truths that would not be recognized in either line when considered apart from the other line. Today if you brought two witnesses of the same event into court to testify, they might very well give opposite reports based upon their political or social ideology. This is not the case with Bible witnesses, they always agree, and if it appears to you that they don’t agree, then you are looking at something incorrectly.
Poruka koja je simbolično predstavljena trima anđelima u četrnaestom poglavlju, a koja je takođe predstavljena anđelom koji silazi u osamnaestom poglavlju, jesu dva prikaza iste poruke upozorenja. U Bibliji nema ničega suvišnog, ničega uzaludnog. Činjenica da Jovan više nego jednom označava potpuno istu poruku naglašava važnost te poruke i prikazuje božanski metod poučavanja, koji je biblijsko pravilo nazvano „ponovi i proširi“. Dovođenje u vezu dvaju tokova proročke istorije otkriva istine koje ne bi bile prepoznate ni u jednom toku kada bi se razmatrao odvojeno od drugoga. Danas, kada biste na sud doveli dva svedoka istog događaja da svedoče, oni bi vrlo verovatno mogli dati suprotne iskaze na osnovu svoje političke ili društvene ideologije. To nije slučaj sa biblijskim svedocima; oni se uvek slažu, i ako vam se čini da se ne slažu, onda nešto posmatrate pogrešno.
The two illustrations we are considering are the very same warning message that the book of Malachi represents as the return of Elijah the prophet. All three of the messages arrive in advance of the close of probation—for the warning message contained in all three lines of prophecy are not simply given in advance of the close of probation, but the close of probation is the very point of reference, the subject if you will, of each of those warning messages. In fact, if any warning message is proclaimed or illustrated by any prophet, it’s the same warning as Revelation fourteen, eighteen and Malachi’s Elijah prophecy.
Две илустрације које разматрамо јесу управо иста вест упозорења коју књига пророка Малахије представља као повратак пророка Илије. Све три поруке долазе унапред, пре завршетка времена милости — јер вест упозорења садржана у све три пророчке линије није само дата унапред, пре завршетка времена милости, него је завршетак времена милости само полазиште, ако хоћете и сама тема, сваке од тих порука упозорења. У ствари, ако икакву вест упозорења објављује или илуструје било који пророк, то је исто оно упозорење као у Откривењу четрнаест, осамнаест и у Малахијином пророштву о Илији.
These three lines of prophecy can easily be shown to run parallel to each other. That being said there are two primary sources of information in biblical prophecy. One is the identification of the sequence of events that unfold at the end of the world. The other source of information is the illustration of the prophets’ activities connected with the message outlining the future events.
Ове три линије пророштва лако се могу показати као међусобно упоредне. Имајући то у виду, постоје два основна извора обавештења у библијском пророштву. Један је препознавање низа догађаја који се одвијају на крају света. Други извор обавештења јесте приказ делатности пророка повезаних са поруком која износи будуће догађаје.
There are two rules worth considering in connection with these ideas. The first is that all the prophets speak about the end of the world, which is where probation closes.
Постоје два правила која вреди размотрити у вези с овим идејама. Прво је да сви пророци говоре о крају света, где се време милости завршава.
“Each of the ancient prophets spoke less for their own time than for ours, so that their prophesying is in force for us. ‘Now all these things happened unto them for ensamples: and they are written for our admonition, upon whom the ends of the world are come.’ 1 Corinthians 10:11. ‘Not unto themselves, but unto us they did minister the things, which are now reported unto you by them that have preached the gospel unto you with the Holy Ghost sent down from heaven; which things the angels desire to look into.’ 1 Peter 1:12. . . .
„Сваки од древних пророка говорио је мање за своје време него за наше, тако да је њихово прорицање на снази за нас. ‘А све ово њима се догађаше за угледе, а написа се за поуку нама, на које крајеви света дођоше.’ 1. Коринћанима 10:11. ‘Којима се откри да не себи самима, него нама служаху овим што вам је сада јављено преко оних који вам проповедаше јеванђеље Духом Светим посланим с неба; у што анђели желе завирити.’ 1. Петрова 1:12....”
“The Bible has accumulated and bound up together its treasures for this last generation. All the great events and solemn transactions of Old Testament history have been, and are, repeating themselves in the church in these last days.” Selected Messages, book 3, 338, 339.
„Библија је сабрала и ујединила своја блага за овај последњи нараштај. Сви велики догађаји и свечани збивања из историје Старога завета били су, и јесу, понављани у цркви у овим последњим данима.“ Selected Messages, књига 3, 338, 339.
All the prophetic messages of the Bible are “in force for us” “upon whom the ends of the world are come.” That rule, in conjunction with another rule that identifies “matters” which the Holy Spirit has “shaped,” “both in the giving of the prophecy and” also “in the events portrayed” add strength to the claim that prophetic events at the beginning of a prophecy typify and run parallel to the prophetic events at the end of any given prophecy.
Све пророчке поруке Библије „важе за нас“, „на које су дошли крајеви света“. То правило, у споју с другим правилом које препознаје „ствари“ које је Свети Дух „обликовао“, „и у давању пророштва и“ такође „у приказаним догађајима“, даје додатну снагу тврдњи да пророчки догађаји на почетку једног пророштва представљају праобраз и теку упоредо с пророчким догађајима на крају било ког датог пророштва.
“There is need of a much closer study of the word of God; especially should Daniel and the Revelation have attention as never before in the history of our work. We may have less to say in some lines, in regard to the Roman power and the papacy; but we should call attention to what the prophets and apostles have written under the inspiration of the Holy Spirit of God. The Holy Spirit has so shaped matters, both in the giving of the prophecy and in the events portrayed, as to teach that the human agent is to be kept out of sight, hid in Christ, and that the Lord God of heaven and His law are to be exalted. Read the book of Daniel. Call up, point by point, the history of the kingdoms there represented.” Testimonies to Ministers, 112.
„Потребно је много помније проучавање речи Божје; а нарочито Данило и Откривење треба да добију пажњу какву никада раније нису имали у историји нашег дела. Можда ћемо у неким правцима имати мање да кажемо у погледу римске силе и папства; али треба да скренемо пажњу на оно што су пророци и апостоли написали под надахнућем Светога Духа Божјега. Свети Дух је тако уобличио и само давање пророчанства и догађаје који су у њему приказани, да поучи да људски чинилац треба да остане изван видокруга, сакривен у Христу, а да Господ Бог неба и Његов закон треба да буду узвишени. Читајте књигу пророка Данила. Изнесите, тачку по тачку, историју царстава која су тамо представљена.“ Testimonies to Ministers, 112.
The “Holy Spirit has so shaped matters, both in the giving of the prophecy and in the events portrayed.” In “giving of the prophecy and in the events portrayed” “matters” have been “so shaped” by “the Holy Spirit” that both “the giving of the prophecy” and “the events portrayed,” are to be recognized as inspired and applied to the prophetic illustration of the end of the world.
„Свети Дух је тако обликовао прилике, како у давању пророштва тако и у приказаним догађајима.“ У „давању пророштва и у приказаним догађајима“ „прилике“ су биле „тако обликоване“ од стране „Светога Духа“ да и „давање пророштва“ и „приказани догађаји“ треба да буду препознати као надахнути и примењени на пророчку илустрацију краја света.
John was given the prophecy from Gabriel and told to write it in a book and send it to the churches. He was then being persecuted by Rome; he was exiled in a fashion that would parallel what in the world today would call a black-site. In that history John was as isolated from mankind as is any prisoner at Guantanamo Bay.
Јовану је Гаврило дао пророчанство и речено му је да га напише у књигу и пошаље црквама. У то време Рим га је прогонио; био је прогнан на начин који би одговарао ономе што се данас у свету назива тајним затвором. У том историјском контексту, Јован је био одвојен од људског рода онолико колико је то и било који затвореник у заливу Гвантанамо.
John identifies that the vision took place when he was worshipping on the seventh-day Sabbath, which is the Lord’s Day.
Јован указује да се виђење одиграло док је богослужио у суботу седмога дана, која је Дан Господњи.
For the Son of man is Lord even of the sabbath day. Matthew 12:8.
Јер је Син човечији Господар и суботе. Матеј 12:8.
While worshipping in the Spirit, he heard a great voice behind him.
Док се клањао у Духу, зачуо је за собом снажан глас.
I John, who also am your brother, and companion in tribulation, and in the kingdom and patience of Jesus Christ, was in the isle that is called Patmos, for the word of God, and for the testimony of Jesus Christ. I was in the Spirit on the Lord’s day, and heard behind me a great voice, as of a trumpet, Saying, I am Alpha and Omega, the first and the last: and, What thou seest, write in a book, and send it unto the seven churches which are in Asia; unto Ephesus, and unto Smyrna, and unto Pergamos, and unto Thyatira, and unto Sardis, and unto Philadelphia, and unto Laodicea. Revelation 1:9–11.
Ја Јован, који сам и ваш брат и заједничар у невољи, и у царству и трпљењу Исуса Христа, бејах на острву званом Патмос, ради речи Божје и ради сведочанства Исуса Христа. Бејах у Духу у дан Господњи, и чух за собом глас велики, као трубу, који говораше: Ја сам Алфа и Омега, први и последњи; и: што видиш, напиши у књигу, и пошаљи седмим црквама које су у Азији: у Ефес, и у Смирну, и у Пергам, и у Тијатиру, и у Сард, и у Филаделфију, и у Лаодикију. Откривење 1:9–11.
John, his surroundings and the circumstances identified describe him as one that is being persecuted for being a seventh-day Sabbath worshipper, but one who is also being persecuted because they believe in both the Bible and the writings of Ellen White, which is the “testimony of Jesus.” He hears a great voice behind him, which he turns to see, and in so doing he represents a Seventh-day Adventist at the end of the world who hear a voice behind them saying, “this is the way, walk ye in it.”
Јован, његово окружење и околности које су наведене описују га као онога који је прогоњен зато што светкује суботу седмога дана, али и као онога који је прогоњен зато што верују и у Библију и у списе Елен Вајт, што је „сведочанство Исусово“. Он чује велики глас иза себе, који се окреће да види, и тиме представља адвентисту седмога дана на крају света који чују глас иза себе како говори: „ово је пут, идите њиме.“
All the lines of prophecy parallel each other at the end of the world.
Све пророчке линије међусобно су паралелне на крају света.
“In the Revelation all the books of the Bible meet and end.” Acts of the Apostles, 585.
„У Откривењу се састају и завршавају све књиге Библије.“ Делa апостолска, 585.
Any prophet that hears a voice behind them, aligns with John in the illustration of God’s people at the end of the world. John heard a voice behind him that gave him instructions. Isaiah also heard a voice of instruction.
Сваки пророк који чује глас иза себе усклађује се са Јованом у приказу Божјег народа на крају света. Јован је чуо глас иза себе који му је давао упутства. Исаија је такође чуо глас који је давао упутства.
And therefore will the Lord wait, that he may be gracious unto you, and therefore will he be exalted, that he may have mercy upon you: for the Lord is a God of judgment: blessed are all they that wait for him.
Зато ће Господ чекати да вам се смилује, и зато ће се узвисити да вам укаже милост; јер је Господ Бог суда: блажени су сви који га чекају.
For the people shall dwell in Zion at Jerusalem: thou shalt weep no more: he will be very gracious unto thee at the voice of thy cry; when he shall hear it, he will answer thee. And though the Lord give you the bread of adversity, and the water of affliction, yet shall not thy teachers be removed into a corner any more, but thine eyes shall see thy teachers: And thine ears shall hear a word behind thee, saying, This is the way, walk ye in it, when ye turn to the right hand, and when ye turn to the left. Isaiah 30:18–21.
Јер ће народ пребивати на Сиону у Јерусалиму; нећеш више плакати; милостив ће ти веома бити на глас вапаја твога; чим га чује, услишиће те. И ако вам Господ да хлеб невоље и воду тескобе, ипак се учитељи твоји неће више уклањати у страну, него ће очи твоје гледати учитеље твоје. И уши твоје чуће реч иза тебе где говори: Ово је пут, идите њим, ако бисте скренули надесно или ако бисте скренули налево. Исаија 30:18–21.
God’s remnant people hear a voice behind them identifying which way they should walk. They then need to decide if they will listen or not listen. The people represented by John and Isaiah are people at the end of the world who wait for the Lord while He tarries, and Isaiah informs us he tarries because He is a God of judgment. From the beginning of Millerite history in 1798 until the close of probation for Adventism at the Sunday law, God is accomplishing the judgment in the heavenly sanctuary. The promise is that those who wait for the Lord during the judgment period will be blessed.
Божји народ остатка чује глас иза себе који му показује којим путем треба да иде. Потом треба да одлучи хоће ли послушати или неће послушати. Народ представљен Јованом и Исаијом јесте народ на крају света који чека Господа док Он одуговлачи, а Исаија нас обавештава да Он одуговлачи зато што је Бог суда. Од почетка милеритске историје 1798. године па до завршетка времена милости за адвентизам при недељном закону, Бог у небеској светињи извршава суд. Обећање гласи да ће бити благословени они који чекају Господа током раздобља суда.
God’s people who are blessed for waiting, are represented by the virgins who wait for the Bridegroom in the parable of the ten virgins. All ten fell asleep, and then at midnight a crisis arrives that separates the sleeping virgins into two classes. One class had heard a voice behind them and turned to see the voice which instructed them as to which way to proceed, and the other class refused to turn around and hear the voice—in spite of the fact that the message that runs throughout the book of Revelation is, “He that hath an ear, let him hear what the Spirit saith unto the churches.”
Божји народ који је благословен зато што чека, представљен је девојкама које у причи о десет девојака чекају Женика. Свих десет су заспале, а затим у поноћ настаје криза која раздваја заспале девојке у две класе. Једна класа је чула глас иза себе и окренула се да види глас који их је упутио којим путем да наставе, а друга класа је одбила да се окрене и чује глас — упркос чињеници да порука која се провлачи кроз целу књигу Откривења гласи: „Ко има ухо, нека чује шта Дух говори црквама.“
“The parable of the ten virgins of Matthew 25 also illustrates the experience of the Adventist people.” The Great Controversy, 393.
„Прича о десет девојака из Матеја 25 такође приказује искуство адвентистичког народа.“ Велика борба, 393.
John represents the Adventist people who turn to the past in order to understand the future. When they “hear a word behind” them as John did, the word also includes the instruction given in Isaiah’s testimony of this identical event. Isaiah’s instruction was, “this is the way, walk ye in it, when ye turn to the right hand, and when ye turn to the left.” The wise virgins in Daniel twelve understand the increase of knowledge at the end of the world, because they had “run to and fro” in the word to understand the life-giving knowledge that was unsealed.
Јован представља адвентистички народ који се окреће прошлости да би разумео будућност. Када „чују реч иза“ себе, као што је Јован чуо, та реч такође обухвата упутство дато у Исаијином сведочанству о овом истоветном догађају. Исаијино упутство гласило је: „Ово је пут, идите њим, кад бисте свратили надесно и кад бисте свратили налево.“ Мудре девице у дванаестој глави Данила разумеју умножавање знања на крају света, јер су „тамо и амо ходиле“ по Речи да би разумеле животодавно знање које је било отпечаћено.
But thou, O Daniel, shut up the words, and seal the book, even to the time of the end: many shall run to and fro, and knowledge shall be increased. Daniel 12:4.
А ти, Данило, затвори ове речи и запечати књигу до времена свршетка; многи ће тамо-амо ходити, и знање ће се умножити. Данило 12:4.
The prophets we are considering represent Seventh-day Adventists in the history where judgment comes to a conclusion and probation closes. Those represented as the wise virgins hear a voice behind them saying this is the way to walk and He promises to guide them on the path when they turn to the left or the right. “Running to and fro” as the wise virgins do when the book is unsealed is a symbol for Bible study. Nature informs us that in order to run, you first must learn to walk and Isaiah’s testimony says that if you listen to the voice behind you, he will guide you in the study of His Word whether you turn to the Old Testament (left) or the New Testament (right). Open the Bible and He will guide you by His voice. But for Seventh-day Adventists at the end of the world it also means He will guide you when you open the Bible (left) and when you open the Spirit of Prophecy (right).
Пророци које разматрамо представљају адвентисте седмог дана у историјском раздобљу у којем се суд приводи крају и време милости се затвара. Они који су представљени као мудре девојке чују глас иза себе како говори: ово је пут, идите њиме; и Он обећава да ће их водити на стази кад скрену налево или надесно. „Ићи тамо-амо“, као што то чине мудре девојке када се књига отвори, симбол је проучавања Библије. Природа нас поучава да, да би се трчало, најпре се мора научити ходати, а Исаијино сведочанство каже да ће вас, ако слушате глас иза себе, Он водити у проучавању своје Речи, било да се окренете Старом завету (лево) или Новом завету (десно). Отворите Библију и Он ће вас водити својим гласом. Али за адвентисте седмог дана на крају света то такође значи да ће вас Он водити када отворите Библију (лево) и када отворите Дух пророштва (десно).
The way to walk is even more specific when Jeremiah’s testimony is added.
Пут којим треба ходити постаје још одређеније одређен када се дода Јеремијино сведочанство.
Thus saith the Lord, Stand ye in the ways, and see, and ask for the old paths, where is the good way, and walk therein, and ye shall find rest for your souls. But they said, We will not walk therein. Also I set watchmen over you, saying, Hearken to the sound of the trumpet. But they said, We will not hearken.
Овако говори Господ: Станите на путеве, и погледајте, и распитајте се за старе стазе, где је добар пут, и идите њиме, и наћи ћете покој душама својим. Али они рекоше: Нећемо ићи њиме. И поставих над вама стражаре, говорећи: Слушајте звук трубе. Али они рекоше: Нећемо слушати.
Therefore hear, ye nations, and know, O congregation, what is among them. Hear, O earth: behold, I will bring evil upon this people, even the fruit of their thoughts, because they have not hearkened unto my words, nor to my law, but rejected it. Jeremiah 6:16–19.
Zato čujte, narodi, i znaj, o zbore, šta je među njima. Čuj, o zemljo: evo, ja ću dovesti zlo na ovaj narod, plod misli njihovih, jer nisu poslušali mojih reči, niti moga zakona, nego su ga odbacili. Jeremija 6:16–19.
There are two classes of worshippers in the passage. One group considers all the “ways” and chooses the “old paths” to walk in. They were capable of selecting the “good way” from all the other possible “ways,” because they are those who listened to the voice behind them, and that voice informed them, “this is the way, walk ye in it.” John represents those that hear the voice from behind, a voice from the “old paths.”
У овом одломку постоје две врсте богомољаца. Једна група разматра све „путеве“ и бира да ходи „старим стазама“. Они су били способни да изаберу „добар пут“ међу свим другим могућим „путевима“, јер су то они који су слушали глас иза себе, и тај глас им је говорио: „Ово је пут, идите њим.“ Јован представља оне који чују глас иза себе, глас са „старих стаза“.
“‘Thus saith the Lord, Stand ye in the ways, and see, and ask for the old paths, where is the good way, and walk therein.’ Jeremiah 6:16.
„Овако говори Господ: Станите на путевима и видите, и питајте за старе стазе, где је добар пут, и ходите њиме.“ Јеремија 6:16.
“Let none seek to tear away the foundations of our faith—the foundations that were laid at the beginning of our work by prayerful study of the word and by revelation. Upon these foundations we have been building for the last fifty years. Men may suppose that they have found a new way and that they can lay a stronger foundation than that which has been laid. But this is a great deception. Other foundation can no man lay than that which has been laid.
„Нека нико не настоји да отргне темеље наше вере — темеље који су на почетку нашег дела били положени молитвеним проучавањем Речи и откривењем. На тим темељима зидамо већ последњих педесет година. Људи могу мислити да су нашли нов пут и да могу положити чвршћи темељ од онога који је већ положен. Али то је велика обмана. Јер другога темеља нико не може поставити осим онога који је постављен.“
“In the past many have undertaken the building of a new faith, the establishment of new principles. But how long did their building stand? It soon fell, for it was not founded upon the Rock.
„У прошлости су многи предузимали изградњу нове вере, успостављање нових начела. Али колико је дуго њихова грађевина стајала? Ускоро је пала, јер није била утемељена на Стени.
“Did not the first disciples have to meet the sayings of men? Did they not have to listen to false theories, and then, having done all, to stand firm, saying: ‘Other foundation can no man lay than that is laid’? 1 Corinthians 3:11.
„Зар први ученици нису морали да се суоче са људским казивањима? Зар нису морали да слушају лажне теорије, а затим, пошто све учине, да остану чврсти, говорећи: ‘Јер темеља другога нико не може поставити осим онога који је постављен’? 1. Коринћанима 3:11.“
“So we are to hold the beginning of our confidence steadfast unto the end. Words of power have been sent by God and by Christ to this people, bringing them out from the world, point by point, into the clear light of present truth. With lips touched with holy fire, God’s servants have proclaimed the message. The divine utterance has set its seal to the genuineness of the truth proclaimed.” Testimonies, volume 8, 296, 297.
„Дакле, треба да чврсто држимо почетак свога поуздања до самога краја. Речи силе послали су Бог и Христос овоме народу, изводећи га из света, тачку по тачку, у јасну светлост садашње истине. Уснама дотакнутим светим огњем, Божје слуге су објављивале поруку. Божански исказ ставио је свој печат на истинитост објављене истине.“ Testimonies, volume 8, 296, 297.
But there is another group in Jeremiah’s line and that “congregation” as he identifies them, have built a house representing a new faith, and that house falls because it was not built upon the rock. That house is the Seventh-day Adventist church, or as John identifies the very same church—the synagogue of Satan.
Али постоји још једна група у Јеремијиној линији, и та „заједница“, како их он назива, саградила је кућу која представља нову веру, и та кућа пада јер није била саграђена на стени. Та кућа је Црква адвентиста седмог дана, или, како Јован поистовећује ту исту цркву — синагога сатанина.
To refuse to hear is to reject, his “words” and his “law.” Due to their rebellion against returning and walking in the old paths and also their refusal to hear the trumpet message of the watchman, God is going to bring evil upon the people Jeremiah identifies as a “evil congregation.” How God deals with the Seventh-day Adventist church of Laodicea is a subject of Bible prophecy. The prophet Hosea contributes to the characteristics of the “evil congregation” when he speaks about why they are rejected.
Одбити да се чује значи одбацити Његове „речи” и Његов „закон”. Због њихове побуне против враћања и ходања старим стазама, као и због њиховог одбијања да чују трубну поруку стражара, Бог ће пустити зло на народ који Јеремија назива „злом заједницом”. Начин на који Бог поступа са лаодикијском црквом Адвентиста седмог дана предмет је библијског пророчанства. Пророк Осија доприноси обележјима „зле заједнице” када говори о томе зашто су одбачени.
My people are destroyed for lack of knowledge: because thou hast rejected knowledge, I will also reject thee, that thou shalt be no priest to me: seeing thou hast forgotten the law of thy God, I will also forget thy children. Hosea 4:6.
Мој народ пропада због недостатка знања; пошто си одбацио знање, и ја ћу одбацити тебе, да ми више не будеш свештеник; пошто си заборавио закон Бога својега, и ја ћу заборавити децу твоју. Осија 4:6.
They are rejected for lacking knowledge, which represents a message that is unsealed at the time of the end. God is ending here His covenant relationship with His people in the passage, for He directly calls them, “My people!” Because they rejected Christ, and have forgotten His law they will be no priest for God. When God’s people enter into covenant with God, He makes them priests and kings. When God entered into covenant with ancient Israel he stated through Moses:
Одбачени су због недостатка знања, што представља поруку која је запечаћена откривена у време краја. Бог овде окончава свој заветни однос са својим народом у овом одломку, јер их непосредно назива: „Народе мој!“ Пошто су одбацили Христа и заборавили Његов закон, неће бити свештеници Богу. Када Божји народ ступи у завет са Богом, Он их чини свештеницима и царевима. Када је Бог ступио у завет са древним Израиљем, рекао је преко Мојсија:
Now therefore, if ye will obey my voice indeed, and keep my covenant, then ye shall be a peculiar treasure unto me above all people: for all the earth is mine: And ye shall be unto me a kingdom of priests, and an holy nation. These are the words which thou shalt speak unto the children of Israel. Exodus 19:5, 6.
Сада, дакле, ако заиста будете слушали мој глас и држали мој савез, бићете ми особито благо изнад свих народа; јер је сва земља моја. И бићете ми царство свештеника и свет народ. То су речи које ћеш казати синовима Израиљевим. Излазак 19:5, 6.
When God entered into covenant with the Christian church he stated through Peter:
Када је Бог ступио у савез са хришћанском црквом, објавио је кроз Петра:
But ye are a chosen generation, a royal priesthood, an holy nation, a peculiar people; that ye should show forth the praises of him who hath called you out of darkness into his marvellous light: Which in time past were not a people, but are now the people of God: which had not obtained mercy, but now have obtained mercy. 1 Peter 2:9, 10.
Него сте ви изабрани род, царско свештенство, свети народ, народ задобијен да буде Његово власништво, да објавите врлине Онога који вас је позвао из таме у своју чудесну светлост; ви који некада не бесте народ, а сада сте народ Божји; који не бесте помиловани, а сада сте помиловани. 1. Петрова 2:9, 10.
Peter in these verses addresses the transition from ancient Israel as God’s chosen covenant people unto the Christian church, when he states that “in times past were not a people, but now are the people of God.” When the Jews divorced themselves from God, the Lord entered into covenant with the Christian church. Both were considered as nations of priests while they were married to the Lord.
Петар се у овим стиховима осврће на прелаз са древног Израиља као Божјег изабраног заветног народа на хришћанску цркву, када каже да „некада не бесте народ, а сада сте народ Божји“. Када су се Јевреји одвојили од Бога, Господ је ступио у завет са хришћанском црквом. И једни и други сматрани су народима свештеника док су били у браку са Господом.
To be rejected as a priest indicates that you once were a covenant people. Seventh-day Adventists entered into covenant with the Lord at the beginning of Adventist history. The church in the wilderness came out of the Reformation but rejected the Millerite message, and thus divorced themselves from God during the history of the first and second angels’ messages. The final separation was the arrival of the second angel and the pronouncement was that they were no longer a daughter of Christ, but had become a daughter of Babylon. Immediately after, during the Midnight Cry, God called His new bride to the covenant marriage.
Бити одбачен као свештеник указује на то да сте некада били заветни народ. Адвентисти седмога дана ступили су у завет са Господом на почетку адвентистичке историје. Црква у пустињи изашла је из Реформације, али је одбацила милеритску поруку, те се тако развела од Бога током историје порука првог и другог анђела. Коначно раздвајање догодило се доласком другог анђела, а објава је била да она више није кћи Христова, него је постала кћи Вавилона. Непосредно затим, током Поноћног поклича, Бог је позвао Своју нову невесту у заветни брак.
The two tables that were the symbol of the covenant for ancient Israel were the two tables of the Ten Commandments, and the two tables for spiritual modern Israel are the two tables of Habakkuk as represented by the 1843 and 1850 charts. The covenant people that inspiration has identified repeatedly as Laodicea rejected the old paths, refused to listen to the voice behind them, and they therefore repeat the ending history of ancient Israel as they are spewed out of the mouth of the Lord. Why does this happen to those He calls, “My people?”
Две плоче које су биле симбол завета за древни Израиљ биле су две плоче Десет заповести, а две плоче за духовни савремени Израиљ јесу две Авакумове плоче, представљене картама из 1843. и 1850. године. Заветни народ, који је надахнуће више пута означило као Лаодикеју, одбацио је старе стазе, одбио да слуша глас за собом, те стога понавља завршну историју древног Израиља док бива избљуван из уста Господњих. Зашто се то догађа онима које Он назива: „Мој народ?“
The parable of the ten virgins, which illustrates the experience of Adventism is twice fulfilled, once at the beginning and then at the ending of Adventism. Sister White teaches that the parable has been and will be fulfilled to the very letter, and also that the parable is always to be understood as present truth, just as is the third angel.
Прича о десет девојака, која приказује искуство адвентизма, испуњава се двапут: једном на почетку, а затим на завршетку адвентизма. Сестра Вајт учи да се прича испунила и да ће се испунити до самога слова, а такође и да се прича увек има разумети као садашња истина, као што је то и трећи анђео.
“I am often referred to the parable of the ten virgins, five of whom were wise, and five foolish. This parable has been and will be fulfilled to the very letter, for it has a special application to this time, and, like the third angel’s message, has been fulfilled and will continue to be present truth till the close of time.” Review and Herald, August 19, 1890.
„Често ми се указује на причу о десет девојака, од којих пет беше мудрих, а пет неразумних. Ова прича испунила се и испуниће се до у најситније појединости, јер има нарочиту примену на ово време и, као и вест трећег анђела, испунила се и наставиће да буде садашња истина до свршетка времена.“ Review and Herald, 19. август 1890.
Millerite Adventism fulfilled the waiting of the parable between their failed prediction of 1843 and the correct prediction of October 22, 1844. The prophetic details of this history are many and important, but I simply wish to identify that the parable of the ten virgins is directly connected to the third angel as Sister White just stated.
Милеритски адвентизам испунио је чекање из приче у раздобљу између њиховог неуспелог предвиђања за 1843. годину и тачног предвиђања за 22. октобар 1844. године. Пророчки детаљи ове историје су многобројни и важни, али ја једноставно желим да укажем на то да је прича о десет девојака непосредно повезана са трећим анђелом, као што је сестра Вајт управо изјавила.
From 1798 until October 22, 1844, the message of the first angel announced the opening of the judgment. Just before the judgment began the Midnight Cry of the parable of the ten virgins was fulfilled. Therefore, when the third angel announces the close of judgment, the announcement of the Midnight Cry will once again be repeated.
Од 1798. године до 22. октобра 1844. године, вест првог анђела објављивала је отпочињање суда. Непосредно пре него што је суд започео, испунио се Поноћни поклич из приче о десет девојака. Стога, када трећи анђео буде објављивао завршетак суда, објава Поноћног поклича биће још једном поновљена.
The recognition that the Protestant churches had rejected God’s message, thus becoming the daughters of Babylon, was the arrival of the second angel’s message and the beginning of the tarrying time in the parable that was being “fulfilled to the very letter.” The Lord did not return in 1843, He tarried to test and bless the virgins. The announcement of the second angel identifying the Protestant churches as daughters of Babylon was a call for those still in those fallen churches to come out and stand with the Millerites and their understanding of the prophecies. At the Exeter camp meeting Samuel Snow provided the evidence necessary to confirm the Lord’s coming on October 22, 1844, and the message of the Midnight Cry swept across the land like a tidal wave. Then the third angel arrived at the Great Disappointment of October 22, 1844.
Препознавање да су протестантске цркве одбациле Божју поруку, те тако постале кћери Вавилона, представљало је долазак поруке другог анђела и почетак времена одлагања у причи која се „испуњавала до најситнијег слова“. Господ се није вратио 1843. године; задржао се да би испитао и благословио девојке. Објава другог анђела, која је протестантске цркве означила као кћери Вавилона, била је позив онима који су још увек били у тим палим црквама да изађу и стану уз милерите и њихово разумевање пророштава. На логорском сабору у Ексетеру Самјуел Сноу је пружио доказе неопходне да потврде Господњи долазак 22. октобра 1844. године, а порука поноћног поклича прешла је преко земље као плимни талас. Потом је трећи анђео дошао у Великом разочарању од 22. октобра 1844. године.
This was a brief summation of a beginning history that I have left out many points, in order to isolate a few points that seem more relevant to what we are addressing.
Ово је био сажет преглед једне ране историје, у којем сам изоставио многе појединости, како бих издвојио неколико тачака које изгледају непосредније релевантне за оно чиме се бавимо.
We will continue these thoughts in the next article.
Наставићемо ове мисли у следећем чланку.