„У Откривењу се све књиге Библије састају и завршавају. Овде се налази допуна књиге пророка Данила.“ Acts of the Apostles, 585.

Истина коју Јован означава као „Откривење Исуса Христа“, а коју Лав из племена Јудиног отпечаћује за свој народ од јула 2023. године, доводи се до савршенства када се Данилова књига повеже са Књигом Откривења. Друго поглавље Данилове књиге представља поруку другог анђела у контексту испита последњих дана који се односи на лик звери. Оно указује на процес испитивања и на одређени период испитивања.

Раздобље и процес из другог поглавља Књиге пророка Данила, представљени седамдесетогодишњим Даниловим ропством, типолошки су предочавали раздобље испитивања протестаната у историји милеритског покрета. Протестанти нису успешно прошли кроз тај процес испитивања и постали су кћери Рима. У пророчком смислу, кћи типолошки предочава своју мајку; а Рим је пророчка звер. Њихов неуспех и потоње претварање у кћери Рима типолошки предочавају испит лика звери у нашем садашњем историјском раздобљу, јер су се претворили у лик звери. Наш садашњи процес испитивања стога је представљен седамдесетогодишњим Даниловим ропством, као и историјом вести другог анђела током милеритског покрета.

У историји вести другог анђела, која је започела 11. септембра 2001. године, постоји одређени период и процес испитивања који је симболички представљен Навуходоносоровим сном о лику и о зверима; јер је царство у библијском пророштву такође звер. Навуходоносор и халдејска верска елита представљају оне који падају на испиту, а Данило и тројица достојних представљају оне који полажу испит. Може изгледати другачије, али Навуходоносоров неуспех потврђен је у трећем поглављу Данила.

У процесу испитивања, који је приказан и у првој и у другој глави Књиге пророка Данила, постоје одређени пророчки путокази који се подударају са истинама недавно изложеним у Књизи Откривења. У првој глави „десет дана“ представљало је раздобље испитивања које је довело до тога да Данило, захваљујући томе што се хранио небеском храном, испољи лепши и пунији лик, док је друга група евнуха испољила лик оних који су се хранили царевом храном. Цар у пророчком смислу представља царство, а у пророчком смислу цар или царство такође представља звер. Они на чијим су се лицима показали резултати храњења царевом храном испољили су лик звери.

У другој глави Данила, Данило се молио да разуме скривену „тајну“ Навуходоносоровог сна о кипу. Требало је да сазна шта је сан био, а такође и шта је значио. Он представља оне у последњим данима који настоје да разумеју тајне повезане са скидањем печата са Откривења Исуса Христа, јер је скидање печата са Откривења Исуса Христа последња пророчка „тајна“ која се открива пре него што се време милости заврши. Сви пророци, укључујући и Данила, указују на последње дане. Данилово настојање да разуме „тајну“ било је настојање од кога је зависио живот или смрт, као што је и испит о лику звери за Божји народ у последњим данима.

„Господ ми је јасно показао да ће се лик звери образовати пре него што се заврши време милости; јер ће то бити велики испит за Божји народ, по којем ће бити одлучена њихова вечна судбина.“ Manuscript Releases, volume 15, 15.

Молитва Данила, док је настојао да разуме „тајну“, представља одређену путоказну тачку у историји Божјег народа у последњим данима. Књига пророка Данила пружа два сведока који утврђују путоказну тачку „молитве“ у последњим данима. Та путоказна тачка налази се у временском раздобљу које је представљено другом поруком сваке реформне линије.

Пророчки оквир обеју молитава чини седамдесет година ропства, које као симбол представљају „седам времена“ из двадесет шестог поглавља Треће књиге Мојсијеве. У другом поглављу Књиге пророка Данила, у првом стиху, име „Навуходоносор“ наведено је двапут, а удвостручавање речи у Светом писму симбол је поруке другог анђела.

У списима сестре Вајт постоји неколико навода који треће поглавље Књиге пророка Данила означавају као симбол недељног закона. Прво поглавље Књиге пророка Данила има сва обележја поруке првог анђела, а речено нам је да треће поруке (треће поглавље Књиге пророка Данила) не може бити без прве и друге поруке.

Проба лика зверињега одређена је од стране Елен Вајт као проба коју морамо проћи пре него што се време милости затвори и пре него што будемо запечаћени. Када је музика засвирала у трећем поглављу Данила, време милости се симболички затворило, јер треће поглавље представља закон о недељи. Музика Навуходоносора представља мелодију коју блудница Тирска тада почиње да пева царевима земаљским на крају симболичних седамдесет година током којих је била заборављена.

И догодиће се у тај дан да ће Тир бити заборављен седамдесет година, према данима једнога цара; а после истека седамдесет година Тир ће певати као блудница. Узми харфу, обилази град, ти блуднице која си била заборављена; засвирај милозвучно, певај многе песме, да би била упамћена. И догодиће се после истека седамдесет година да ће Господ походити Тир, и она ће се вратити својој заради, и блудничиће са свим царствима света по лицу земље. Исаија 23:15–17.

Сестра Вајт означава вести тројице анђела као три испита.

„Многи који су, под вестима првог и другог анђела, изишли у сусрет Жениху, одбили су трећу, последњу проверну вест која треба да буде упућена свету, и сличан став биће заузет када буде упућен последњи позив.“ Review and Herald, 31. октобар 1899.

На основу сведочења више сведока, друго поглавље Књиге пророка Данила јесте порука другог анђела. Историја од оснаживања првог анђела до суда јесте историја представљена седамдесетогодишњим Даниловим ропством. Данилова молитва у другом поглављу временски је смештена у оквир тих седамдесет година, које су симбол „седам времена“.

Молитва у деветом поглављу почиње непосредним позивањем на седамдесет година. Пророчки оквир обеју молитава је истоветан. Оне представљају различите аспекте исте молитве, али су обе смештене у истоветан оквир „седам времена“ и обе се подударају с путоказом „молитва“, који се налази у историји сто четрдесет и четири хиљаде из последњих дана.

Када се Данило моли у деветом поглављу, он се налази у пророчком „прелазном периоду“ из вавилонског царства у царство Међана и Персијанаца. Та тачка прелаза уједно је и путоказ, а поклапа се и са истом тачком прелаза у покрету трећег анђела, када припадници Божјег народа умиру на улици као „Лаодикијци“, а из гроба излазе као „Филаделфијци“. Тачка прелаза у покрету првог анђела поклапа се и са Даниловом тачком прелаза и са покретом трећег анђела, а све три су непосредно повезане са „седам времена“ из двадесет шестог поглавља Треће књиге Мојсијеве. Прелаз из Филаделфије у Лаодикију у милеритском покрету одиграо се с појавом „нове светлости“ о „седам времена“ 1856. године и потоњим потпуним одбацивањем „седам времена“ 1863. године. Данило у деветом поглављу, покрет првог анђела у доба милерита и покрет трећег анђела у наше време имају своје тачке прелаза које се међусобно поклапају, а све три тачке прелаза смештене су у контекст „седам времена“.

У историји процеса провере, Данило представља весника коме је дата светлост, коју најпре дели са своја три друга, те тако предочава пророчку улогу „Илије“, који је „глас који виче у пустињи“.

„тајна“ из друге главе Данила показује да је осмо царство библијског пророчанства „од седам“ царстава. Као први приказ царстава библијског пророчанства, оно се стога повезује са последњим приказом царстава библијског пророчанства који се налази у седамнаестој глави Откривења. Осмо царство, будући „од седам“ претходних царстава, указује на преломну тачку која успоставља савремени Вавилон као троструки савез аждаје, звери и лажног пророка. Навуходоносоров сан о лику у крајњој линији поистовећује осмо земаљско царство пророчке историје.

Царство је звер у библијском пророштву, стога је истина представљена Навуходоносоровим сном о лику прво указивање на последњу звер, као што је то такође препознато у седамнаестом поглављу Откривења. Према томе, Навуходоносоров сан је, у крајњој линији, сан о лику осме и последње звери. То је сан о „лику звери“.

То је само по себи потврда важности препознавања тачке прелаза до које долази у покрету трећег анђела, али је „тајна“ уједно и кључ који обједињује и потврђује много тога што је у претходним чланцима препознато у вези са историјом која је уследила након 18. јула 2020. године. У тим чланцима изложено је да четири путоказа сваког од светих реформних покрета, који су представљени Даниловим седамдесетогодишњим ропством, увек имају исту тему.

Та четири путоказа у Христово време била су постављена у контекст „смрти и васкрсења“. Први путоказ, који је представљао оснажење прве поруке, било је Христово крштење, симбол смрти и васкрсења. Други путоказ, који представља прво разочарање у том историјском раздобљу, били су Лазарева смрт и васкрсење. Трећи путоказ био је тријумфални улазак у Јерусалим, који представља Поноћни поклич. Христос је ишао у сусрет Својој смрти и васкрсењу, а Лазар, живи представник смрти и васкрсења, предводио је поворку. Лазар такође потврђује да је током објављивања Поноћног поклича Божји народ „запечаћен“.

„Ово крунишуће чудо, васкрсење Лазара, требало је да стави Божји печат на Његово дело и на Његово право на божанство.“ Чежња векова, 529.

Четврта прекретница суда био је крст, који је уједно био и смрт и васкрсење. Период те четири прекретнице представљен је Данилових седамдесет година ропства.

У милеритској историји тема је била начело „дан за годину”, а 11. август 1840. године био је потврда тог начела. Прво разочарање било је последица погрешне примене начела „дан за годину”. Поноћни поклич био је усавршење начела „дан за годину” у вези с пророчанством о две хиљаде триста година и пророчанством о две хиљаде петсто двадесет година, а затим је Истражни суд отпочео када су се та пророчанства, заснована на начелу „дан за годину”, испунила 22. октобра 1844. године. Тема сва четири путоказа у милеритској историји била је начело „дан за годину”. Раздобље које обухватају та четири путоказа представљено је Даниловим седамдесетогодишњим ропством.

У време цара Давида, тема је била „ковчег Божји“. Када је Давид добио власт, одлучио је да донесе ковчег у Давидов град.

И Давид је напредовао и постајао све већи, и Господ Бог над војскама беше с њим. 2. Самуилова 5:10.

Прво разочарање наступило је када је Уза згрешио дотакавши ковчег. Трећи међаш био је тренутак када је Давид схватио да је Господ благословио дом Овид-Едома Гетејина, где је ковчег био чуван од Узине побуне. Давид је затим отишао по ковчег и донео га ради свог тријумфалног уласка у Јерусалим (да би његова жена поводом Давидовог уласка испољила непримерен гнев и „разочарање“). Сваки од та четири међаша представљен је ковчегом. Раздобље које обухвата та четири међаша представљено је Даниловим седамдесетогодишњим ропством.

Дана 11. септембра 2001. године, ислам „трећег тешко“ био је пуштен, а затим обуздан. Осамнаести јул 2020. био је неуспело предсказање у погледу улоге ислама. Вест која оживљава мртве суве кости долази од „четири ветра“, који су симбол ислама и представљају вест поноћног поклича. Национална пропаст која следи после националног отпадништва недељног закона у Сједињеним Државама бива изазвана исламом „трећег тешко“. Период та четири обележја представљен је Данилових седамдесет година ропства.

Покрет првог анђела представља покрет трећег анђела, а порука о Поноћном покличу у милеритској историји била је исправка неуспелог предсказања које је произвело прво разочарање.

„Разочарани су из Светога писма увидели да се налазе у времену одлагања и да морају стрпљиво чекати испуњење виђења. Исти докази који су их навели да очекују свога Господа 1843. године, навели су их да Га очекују 1844. године.“ Early Writings, 247.

Исти докази о исламском нападу на Нешвил јесу и докази о нападу на Нешвил који ће се догодити као одговор на наметање богослужења недељом. Списи Духа пророштва никада не изневеравају. Предсказање о нападу на Нешвил изнето је у списима Духа пророштва. Предсказање о Нешвилу испуниће се, али ће предсказање о нападу на Нешвил бити засновано на исправци ранијег предсказања које се није испунило, као што је то био случај у историји милерита. Оно се испуњава код четвртог путоказа, а то је путоказ који представља „суд“.

Исус увек илуструје крај почетком, а први путоказ, 11. септембра 2001. године, био је напад ислама, па ће у време суда недељног закона доћи до исламског напада на Нешвил. Врло је могуће да ће тај напад обухватити и друге мете, али порука Поноћног поклича јесте порука која исправља поруку која је довела до првог разочарања. Прво разочарање било је проузроковано грехом примењивања временског елемента на предсказање, а не речима Елен Вајт.

Важно је разумети да су четири путоказа који почињу од „оснажења“ прве поруке (које се у Даниловој књизи догађа на почетку симболичних седамдесет година) увек одређена истом темом. Ако сте прихватили 11. септембар 2001. године као испуњење пророчанства, у пророчком смислу сте појели „скривену књигу“. Веома је мало људи заиста појело ту истину, али било је и оних које представља Данило и који су у свом срцу наумили да се не оскврне вавилонском храном. Ипак, има оних који исповедају веровање да је 11. септембар 2001. године био испуњење пророчанства, али тврде да то није био ислам, већ породица Буш, или глобалисти, или језуити, или ЦИА, или нека комбинација уобичајених актера којима се савремени теоретичари завере често служе. Као Алфа и Омега, Исус приказује крај кроз почетак, па ако грешимо у погледу тога шта је пророчки представљено 11. септембра 2001. године, уништавамо своју способност да правилно тумачимо пророчку Реч „истине“.

„Оснаживање“ прве поруке у милеритској историји био је ислам другог тешког јаука, а то оснаживање је предсказивало оснаживање 11. септембра 2001, које је извео ислам трећег тешког јаука.

Ислам на првом путоказу омогућава препознавање ислама на последњем путоказу. Последњи путоказ представља суд, а Сједињеним Државама суди се у време недељног закона. Управо друга Језекиљева порука у тридесет седмом поглављу оживљава мртве, а та порука је порука трећег путоказа, то јест Поноћни поклич. То је порука запечаћења, типолошки предочена тријумфалним уласком Христа који јаше на „магарцу“, симболу ислама. Поруку запечаћења, Поноћни поклич, носи ислам.

Кажите кћери Сионској: Ево, Цар твој иде к теби, кротак, и седећи на магарици, и на магарету, младунчету магарице. Матеј 21:5.

Друго Језекиљево пророчанство долази од „четири ветра“, који су такође симбол ислама. Од пресудне је важности да ова истина буде јасна, јер порука која јесте Поноћни поклич представља поруку која препознаје ислам трећег Зла као силу која доноси суд над Сједињеним Државама у време недељног закона и изазива националну пропаст која следи након тог декрета.

Седам труба из Откривења били су Божји судови над наметањем богослужења у недељу од стране и паганског Рима и папског Рима.

  • Прве четири Трубе биле су изливене на пагански Рим након што је Константин спровео први недељни закон године 321.

  • Пета и шеста Труба (које су уједно и прво и друго Тешко стање ислама) биле су Божји судови против папског Рима због папског закона о недељи донетог на Сабору у Орлеану, године 538.

  • Седма Труба (која је треће Тешко ислама) јесте суд који ће доћи на Сједињене Државе када у блиској будућности наметну светковање недеље.

Ислам трећег зла представља први путоказ — 11. септембар 2001. године. Неиспуњено предсказање о нападу ислама на Нешвил 18. јула 2020. године представља прво разочарање, други путоказ. Порука о „четири ветра“ ислама, како су приказани у Језекиљевом другом пророчанству у тридесет седмом поглављу, представља Поноћни поклич, трећи путоказ, а затим долази четврти путоказ — испуњење неиспуњеног предсказања за 18. јул 2020. године у време недељног закона. То су четири пророчка путоказа која се јављају у пророчкој историји сто четрдесет четири хиљаде, приказаној Даниловим седамдесетогодишњим ропством.

Препознавање поруке Поноћног вапаја јесте примарни елемент „тајне“ која је у праслици била откривена Данилу, када се молио да разуме Навуходоносоров сан о лику. Његова молитва је путоказ који се налази на крају три и по дана смрти двојице сведока из Откривења једанаест. Данилова молитва из Левитске двадесет шест, како је забележена у деветом поглављу, била је у првој години Даријевој. То поставља његове молитве на прелазним тачкама.

Преломна тачка у милеритској историји била је 1856. година, када је, према Џејмсу и Елен Вајт, милеритски покрет прешао из Филаделфије у Лаодикију. Исте те године у чланцима Хајрама Едсона у Review and Herald појавила се „нова светлост“ о „седам времена“, али је 1863. („седам времена“ касније) учење о „седам времена“ било у потпуности одбачено. Данило се молио „молитвом“ која је означена као „лек“ за „расејање“ током „седам времена“ на преломној тачки између првог и другог царства библијског пророштва.

Три и по је симбол за хиљаду двеста шездесет година, што је заузврат симбол „седам времена“. Дана 18. јула 2020. године, лаодикијски покрет Future for America испољио је побуну против Божје заповести да се никада више пророчка вест не веша о време. Тада је покрет био „убијен“ и „расејан“ на улици из Откривења једанаест, која пролази кроз Језекиљеву долину мртвих сувих костију. На крају тог времена „расејања“, које је уједно и „време задржавања“ из приче о десет девојака, они се сада позивају из својих гробова „гласом вапијућег“ изнутра из „пустиње“ „три и по“ дана.

Као што су милерити напослетку увидели да се тада налазе у „времену чекања“ из двадесет петог поглавља Јеванђеља по Матеју и другог поглавља Књиге пророка Авакума, тако и „два мртва сведока“ морају да увиде где се налазе када се огласи „глас у пустињи“. Морају да увиде да су „расејани“. Та спознаја је позив на „молитву“, али не само на молитву; то је позив на Данилову молитву засновану на двадесет шестом поглављу Треће књиге Мојсијеве. Без те конкретне молитве нема пробуђења. Пробуђење означава тренутак преласка из Лаодикије у Филаделфију и доводи до пророчког феномена у којем је осми од седморице, што потврђује Навуходоносоров кип у другом поглављу Књиге пророка Данила.

Када се та молитва покајања и исповедања изврши, обећање је да ће се Бог тада сетити Свога савеза и сабрати Свој расејани народ. Језекиљево прво пророчанство сабрало је кости, а затим је његово пророчанство о „четири ветра“ преобразило новорођене „Филаделфијце“ у моћну војску… моћну војску која је, према Откривењу једанаест, затим требало да буде „узнета на небо“ са „облаком анђела“. Они су тада Господњи „барјак“.

„Тајна“ из другог поглавља Књиге пророка Данила, коју сада открива Лав из Јудиног племена, потврђује феномен „осмог који је од седморице“… а сваки други пророчки елемент другог поглавља Књиге пророка Данила усклађен је с пророчким следом два сведока из једанаестог поглавља Откривења. Два сведока из једанаестог поглавља Откривења „уздигнута су као застава“ у истом „часу“ у којем се уводи недељни закон, јер су уздигнута приликом „великог земљотреса“ из једанаестог поглавља Откривења. „Велики земљотрес“ уништава десети део града, а Сједињене Државе су главни цар међу „десет царева“, баш као што је то била Француска, када је „земљотрес“ Француске револуције збрисао Француску, испуњавајући тиме пророчанство из једанаестог поглавља Откривења.

Савршено испуњење тог земљотреса остварује се на звери из „земље“, и недељни закон у царству звери из земље изазива потресање. Савршено испуњење „земљотреса“ из једанаестог поглавља Откривења јесте недељни закон, када је звер из „земље“ „потресена“ и за националним отпадништвом следи национална пропаст. У том часу два сведока бивају „подигнута као застава“. Они „узлазе на небо у облацима“, баш као што се Христос последњи пут узнео на небо. Његове последње речи упућене ученицима, који су праслика Божјег народа последњих дана, који такође треба да буде подигнут на небо као застава, забележене су у Делима апостолским.

И рече им: Није ваше да знате времена или рокове које је Отац поставио Својом влашћу. Него ћете примити силу кад Свети Дух сиђе на вас; и бићете ми сведоци и у Јерусалиму, и по свој Јудеји, и Самарији, и све до краја земље. И кад ово рече, док су они гледали, би узнет; и облак Га узе испред њихових очију. Дела апостолска 1:7–9.

Они који би били „застава“ морају се одвратити од примене „времена и рокова“, ако желе да приме силу Светога Духа ради извршења дела „заставе“.

„Тајна“ која је откривена Данилу у другом поглављу јесте тајна Откривења Исуса Христа која се отпечаћује непосредно пре завршетка времена милости. Та „тајна“ обухвата „скривену историју“ „Седам громова“. Структура те историје заснива се на хебрејској речи насталој спајањем првог, тринаестог и последњег слова хебрејског алфабета. Када се та слова споје, она образују хебрејску реч „истина“. Исус је „истина“, а уједно је и Први и Последњи. Та три слова представљају структуру сваког великог реформаторског покрета, јер представљају првог, другог и трећег анђела. Она представљају тростепени процес очишћења који Данило у дванаестом поглављу приказује речима „очишћени, убељени и окушани“. Тај тростепени процес испитивања и очишћења Future for America представља већ више од две деценије, али је сада препознато да он представља „скривену историју“ унутар светих реформаторских линија. Та „скривена историја“ јесте савршено испуњење „Седам громова“, који су били запечаћени све до сада, непосредно пред завршетак времена милости.

Одавно се разуме да Седам Громова представљају „излагање догађаја који су се одиграли под порукама првог и другог анђела“, и да они такође представљају „будуће догађаје који ће бити откривени својим редом“. Сада је кроз откривење „истине“ објављено да су последња три обележја једне реформне линије „скривена историја“ Седам Громова. Та обележја почињу са „првим“ разочарањем и завршавају се са „последњим“ разочарањем. Средишње обележје је Поноћни поклич. Прво разочарање означава почетак „времена одлагања“, које се завршава код Поноћног поклича. Порука Поноћног поклича завршава се на „суду“, где је означено последње разочарање.

Прво разочарање у другом поглављу Књиге пророка Данила било је Данилово сазнање да је обухваћен „указом о погубљењу“. Он је затим затражио „време“, чиме је означио почетак „времена чекања“. То га је довело до разумевања „тајне“, која је порука Поноћног поклича, а која је потом изнета пред Навуходоносора како би он могао да „просуди“ о Даниловој поруци.

Навуходоносоров „суд“ о сну и тумачењу које је Данило изложио означава трећу од три прекретнице које представљају „скривену историју“ Седам громова. Тај суд је такође преузет у трећем поглављу књиге пророка Данила, које представља начело чврсто примењено у књигама Данила и Откривења, а то начело је „понављање и проширење“.

Трећом главом бавићемо се у следећем чланку, али овде ваља истаћи да суд на трећем путоказу у трећој глави означава последње разочарање, чији је праобраз било прво разочарање. „Скривена историја“ Седам громова указује на три путоказа, а почиње и завршава се разочарањем. У другој глави Књиге пророка Данила прво разочарање повезано је са „смртним декретом“ који је издао Навуходоносор, а у трећој глави последње разочарање повезано је са још једним „смртним декретом“ који је издао Навуходоносор.

„Скривена историја“ „два сведока“, који представљају покрет Future for America, представља разочарање од 18. јула 2020. Тада је започело „време одлагања“, представљено са „три и по дана“ у једанаестом поглављу Откривења. Буђење и васкрсење оних који су били „побијени на улицама“ од стране звери која је изашла из „бездана“ посебно је изложено у Божјој пророчкој Речи; али на једноставном нивоу, када се два сведока пробуде, они разумеју „тајну“ представљену у другом поглављу Данила.

Та „тајна“ је порука Поноћног поклича, коју они затим објављују све до трећег поглавља Књиге пророка Данила, када ступа на снагу недељни закон, који се ускоро очекује, и наступа последње разочарање. Прво разочарање су 18. јула 2020. године доживели они који су представљени као „Данило“. Последње разочарање доживљава предводник „десет царева“, а то су Сједињене Државе, када национално отпадништво доводи до националне пропасти коју доноси ислам.

Резиме и закључак друге главе Књиге пророка Данила довршићемо у следећем чланку.

„Сотона је заробио свет. Увео је један идолски сабат, привидно му придајући велику важност. Он је одвукао поштовање хришћанског света са Господњег сабата на тај идолски сабат. Свет се клања предању, људској заповести. Као што је Навуходоносор подигао свој златни лик у равници Дури и тако узвисио себе, тако и Сотона узвисује себе у овом лажном сабату, за који је украо обележје неба.” Review and Herald, March 8, 1898.