In the near future Russia will end the war in Ukraine with a victory, and the victory will prove to be the beginning of the end for Putin and Russia. Just as Gorbachev reorganized (perestroika) his empire and then fled to the United Nations, political Russia will be brought under the authority of the United Nations, while religious Russia will be brought under the control of the papacy. Trump will be elected in 2024, and prevail over the globalist Democrats and professed Republican globalists, and he will form an alliance with the globalists of the United Nations, for the purpose of resolving the fallout from the demise of Putin and Russia. Then the whore of Tyre will then intercede on behalf of Russia.

У блиској будућности Русија ће окончати рат у Украјини победом, а та победа ће се показати као почетак краја за Путина и Русију. Као што је Горбачов реорганизовао (перестројка) своје царство, а затим побегао у Уједињене нације, тако ће политичка Русија бити доведена под власт Уједињених нација, док ће верска Русија бити доведена под контролу папства. Трамп ће бити изабран 2024. године и надвладаће глобалистичке демократе и декларисане републиканске глобалисте, те ће ступити у савез са глобалистима Уједињених нација ради решавања последица пропасти Путина и Русије. Тада ће блудница тирска посредовати у корист Русије.

In the Battle of Panium, the history of the first of the three battles of verse forty is repeated. In the first battle, represented by the collapse of the Soviet Union in 1989, the first of the last eight presidents served as the papacy’s proxy army. That first president was a Republican, signaling that the last will also be a Republican president. The first president was known for his rhetoric concerning the wall of the iron curtain, that as a prophetic waymark came down when the Berlin Wall came down on November 9, 1989. The last Republican president will be known for his rhetoric concerning the wall on the southern border of the United States, and the waymark that will mark Trump’s testimony of building the wall will be the Sunday law, where the symbolic “wall of separation of church and state” is removed.

У бици код Панијума понавља се историја прве од три битке из четрдесетог стиха. У првој бици, представљеној сломом Совјетског Савеза 1989. године, први од последњих осам председника послужио је као посредничка војска папства. Тај први председник био је републиканац, што указује да ће и последњи такође бити председник републиканац. Први председник био је познат по својој реторици у вези са зидом гвоздене завесе, који је, као пророчки путоказ, пао када је Берлински зид пао 9. новембра 1989. Последњи председник републиканац биће познат по својој реторици у вези са зидом на јужној граници Сједињених Држава, а путоказ који ће обележити Трампово сведочанство о подизању зида биће недељни закон, када ће симболички „зид раздвајања цркве и државе“ бити уклоњен.

That first president was a former media star, known for his sharp speaking skills and sense of humor. The last president is a former media star, known for his sharp speaking skills and sense of humor. 1989 marked the disintegration of the empire known as the Soviet Union, and the last of the three battles of verse forty represents the disintegration of the empire known as Russia.

Тај први председник био је некадашња медијска звезда, познат по својој оштроумности у говору и смислу за хумор. Последњи председник је некадашња медијска звезда, познат по својој оштроумности у говору и смислу за хумор. Година 1989. означила је распад царства познатог као Совјетски Савез, а последња од три битке из четрдесетог стиха представља распад царства познатог као Русија.

The Battle of Panium is the third and last battle of verse forty, and it was typified by the first battle. When the first battle was over the entire world acknowledged that the only superpower in the world was the United States. That world domination will be repeated at the conclusion of the last battle, for it is there, that, in spite of the alliance formed between Antiochus III and Philip of Macedon, (the United States and the United Nations), the United States (the false prophet) will be established as the premier king of the ten kings (the dragon—the United Nations.)

Битка код Панија јесте трећа и последња битка из четрдесетог стиха, и она је била прасликована првом битком. Када се прва битка окончала, цео свет је признао да су једина суперсила на свету биле Сједињене Државе. Та светска доминација биће поновљена при завршетку последње битке, јер ће се тамо, упркос савезу склопљеном између Антиоха III и Филипа Македонског, (Сједињених Држава и Уједињених нација), Сједињене Државе (лажни пророк) утврдити као врховни цар над десет царева (аждаха — Уједињене нације.)

The three battles of verse forty bear the signature of “Truth,” for the first represents the last, and the middle battle represents rebellion. The first and last victorious proxy army (the United States) prevails, but the second proxy army loses, and the second proxy army is Nazism, a world symbol of rebellion.

Три битке из четрдесетог стиха носе печат „Истине“, јер прва представља последњу, а средња битка представља побуну. Прва и последња победоносна посредничка војска (Сједињене Државе) надвладава, али друга посредничка војска губи, а та друга посредничка војска јесте нацизам, светски симбол побуне.

The three political campaigns of Donald Trump bear the signature of “Truth,” for he wins the election in his first and last campaigns, but in the middle campaign he is defeated through by the beast of atheism, which is the dragon power, once again the symbol of the rebellion represented by the thirteenth letter of the Hebrew alphabet that when placed together with the first and last letter form the Hebrew word “Truth.”

Три политичке кампање Доналда Трампа носе печат „Истине“, јер он побеђује на изборима у својој првој и последњој кампањи, али је у средњој кампањи поражен посредством звери атеизма, која је сила аждаје, још једном симбол побуне представљене тринаестим словом хебрејског алфабета, које, када се стави заједно са првим и последњим словом, образује хебрејску реч „Истина“.

Verse ten of Daniel eleven identifies the time of the end in 1989, and verse sixteen identifies the soon coming Sunday law. Verses ten through fifteen represent the hidden history of verse forty, which is the portion of the book of Daniel that was sealed up until the last days. When verses ten through fifteen are placed (line upon line) into the hidden history of verse forty, the portion of Daniel that relates to the last days is unsealed. That portion is unsealed just before probation closes for Sabbath-keepers at the soon coming Sunday law. It therefore represents the final or seventh seal.

Десети стих једанаесте главе Данила означава време свршетка 1989. године, а шеснаести стих означава ускоро долазећи недељни закон. Стихови од десетог до петнаестог представљају скривену историју четрдесетог стиха, који је део књиге пророка Данила што је био запечаћен до последњих дана. Када се стихови од десетог до петнаестог поставе (ред на ред) у скривену историју четрдесетог стиха, открива се онај део Данила који се односи на последње дане. Тај део се открива непосредно пре него што се време милости затвори за држаче суботе приликом ускоро долазећег недељног закона. Стога он представља последњи, односно седми печат.

And when he had opened the seventh seal, there was silence in heaven about the space of half an hour. And I saw the seven angels which stood before God; and to them were given seven trumpets. And another angel came and stood at the altar, having a golden censer; and there was given unto him much incense, that he should offer it with the prayers of all saints upon the golden altar which was before the throne. And the smoke of the incense, which came with the prayers of the saints, ascended up before God out of the angel’s hand. And the angel took the censer, and filled it with fire of the altar, and cast it into the earth: and there were voices, and thunderings, and lightnings, and an earthquake. And the seven angels which had the seven trumpets prepared themselves to sound. Revelation 8:1–6.

И кад отвори седми печат, наста тишина на небу око пола часа. И видех седам анђела који стајаху пред Богом; и њима би дато седам труба. И други анђео дође и стаде код жртвеника, држећи златну кадионицу; и даде му се много тамјана, да га принесе са молитвама свих светих на златни жртвеник који беше пред престолом. И дим од тамјана, који узлажаше са молитвама светих, узиђе пред Бога из руке анђелове. И анђео узе кадионицу, и напуни је огњем са жртвеника, и баци на земљу; и настадоше гласови, и громови, и муње, и земљотрес. И седам анђела који имаху седам труба приправише се да затрубе. Откривење 8:1–6.

The seven angels with the seven trumpets represent the executive judgment which begins at the Sunday law in the United States, and they represent the executive judgment that begins when Michael stands up and human probation closes. The first period, from the Sunday law until Michael stands up, God’s judgments are mixed with mercy, but then the seven last plagues are God’s judgments that are not mixed with mercy. The opening of the seventh seal is when the executive judgments are being prepared, as represented by the seven angels.

Седам анђела са седам труба представљају извршни суд који почиње недељним законом у Сједињеним Државама, и они представљају извршни суд који почиње када Михаило устане и време људског испитивања се затвори. У првом раздобљу, од недељног закона до тренутка када Михаило устане, Божји судови су помешани с милошћу, али потом седам последњих зала јесу Божји судови који нису помешани с милошћу. Отварање седмог печата јесте време када се извршни судови припремају, као што је представљено седморицом анђела.

Daniel chapters two and nine identify “the prayers of the saints” as a prayer to understand the events associated with Nebuchadnezzar’s hidden dream of the image of the beasts, and the repentance and confession associated with the “seven times,” of Leviticus chapter twenty-six. The prayers that are mixed with the incense in the “golden censer” that ascended up before God, are prayed by those who are called to be among the one hundred and forty-four thousand, who at that time receive the seal of the living God, as the fire from the altar is cast into the earth.

Поглавља две и девет у Књизи пророка Данила поистовећују „молитве светих“ са молитвом за разумевање догађаја повезаних са Навуходоносоровим скривеним сном о лику звери, и са покајањем и признањем греха повезаним са „седам времена“ из двадесет шестог поглавља Књиге Левитске. Молитве које су помешане с кадом у „златној кадионици“ и које узлазе пред Богом, узносе они који су позвани да буду међу сто четрдесет и четири хиљаде, који у то време примају печат живога Бога, док се огањ са жртвеника баца на земљу.

In Ezekiel chapter nine, those very same saints are sighing and crying for the abominations done in the land and in the church, and as they express their deep remorse for sin, the sealing angel places a mark upon their foreheads. As with chapter eight of Revelation, the judgments represented by the destroying angels are there in the background waiting for the command that the sealing is finished.

У деветој глави Језекиља, ти исти свети уздишу и вапију због гадости које се чине у земљи и у цркви, и док изражавају своје дубоко кајање због греха, анђео који запечаћује ставља знак на њихова чела. Као и у осмој глави Откривења, судови представљени анђелима затирaчима стоје у позадини, чекајући заповест да је запечаћивање довршено.

“With unerring accuracy the Infinite One still keeps an account with all nations. While His mercy is tendered with calls to repentance, this account will remain open; but when the figures reach a certain amount which God has fixed, the ministry of His wrath commences. The account is closed. Divine patience ceases. There is no more pleading of mercy in their behalf.

„Са непогрешивом тачношћу Бесконачни и даље води рачун са свим народима. Док се Његова милост нуди уз позиве на покајање, тај рачун ће остати отворен; али када бројке достигну одређени износ који је Бог одредио, отпочиње служба Његовог гнева. Рачун се затвара. Божанско стрпљење престаје. Нема више заузимања милости у њихову корист.

“The prophet, looking down the ages, had this time presented before his vision. The nations of this age have been the recipients of unprecedented mercies. The choicest of heaven’s blessings have been given them, but increased pride, covetousness, idolatry, contempt of God, and base ingratitude are written against them. They are fast closing up their account with God.

„Пророк је, гледајући низ векове, имао ово време пред својим видом. Народи овога доба били су примаоци невиђених милости. Најодабранији благослови неба били су им дати, али против њих су записани појачана охолост, лакомство, идолопоклонство, презир према Богу и ниска незахвалност. Они убрзано приводе крају свој рачун с Богом.

“But that which causes me to tremble is the fact that those who have had the greatest light and privileges have become contaminated by the prevailing iniquity. Influenced by the unrighteous around them, many, even of those who profess the truth, have grown cold and are borne down by the strong current of evil. The universal scorn thrown upon true piety and holiness leads those who do not connect closely with God to lose their reverence for His law. If they were following the light and obeying the truth from the heart, this holy law would seem even more precious to them when thus despised and set aside. As the disrespect for God’s law becomes more manifest, the line of demarcation between its observers and the world becomes more distinct. Love for the divine precepts increases with one class according as contempt for them increases with another class.

„Али оно што ме наводи да дрхтим јесте чињеница да су они који су имали највећу светлост и предности постали заражени преовлађујућим безакоњем. Под утицајем неправедних око себе, многи, чак и од оних који исповедају истину, охладнели су и ношени су снажном матицом зла. Општи презир који се излива на истинску побожност и светост наводи оне који нису тесно повезани с Богом да изгубе своје страхопоштовање према Његовом закону. Када би следили светлост и били послушни истини из срца, овај свети закон би им изгледао још драгоценији онда када је тако презрен и одбачен. Како непоштовање према Божјем закону постаје све очигледније, тако линија разграничења између оних који га држе и света постаје све јаснија. Љубав према божанским прописима расте у једној класи сразмерно томе како презир према њима расте у другој класи.“

“The crisis is fast approaching. The rapidly swelling figures show that the time for God’s visitation has about come. Although loath to punish, nevertheless He will punish, and that speedily. Those who walk in the light will see signs of the approaching peril; but they are not to sit in quiet, unconcerned expectancy of the ruin, comforting themselves with the belief that God will shelter His people in the day of visitation. Far from it. They should realize that it is their duty to labor diligently to save others, looking with strong faith to God for help. ‘The effectual fervent prayer of a righteous man availeth much.’

„Kriza se brzo približava. Brojke koje se naglo uvećavaju pokazuju da je vreme Božjeg pohođenja gotovo došlo. Iako nerado kažnjava, ipak će kazniti, i to uskoro. Oni koji hode u svetlosti videće znake približavajuće opasnosti; ali ne treba da sede u mirnoj, ravnodušnoj iščekivanju propasti, tešeći sebe verovanjem da će Bog zakloniti svoj narod u dan pohođenja. Daleko od toga. Treba da shvate da je njihova dužnost da marljivo rade na spasavanju drugih, gledajući snažnom verom na Boga radi pomoći. ‘Mnogo može usrdna i delotvorna molitva pravednika.’“

“The leaven of godliness has not entirely lost its power. At the time when the danger and depression of the church are greatest, the little company who are standing in the light will be sighing and crying for the abominations that are done in the land. But more especially will their prayers arise in behalf of the church because its members are doing after the manner of the world.

„Квасац побожности није у потпуности изгубио своју силу. У време када су опасност и потиштеност цркве највеће, мала дружина која стоји у светлости уздисаће и вапити због гадости које се чине у земљи. Но нарочито ће се њихове молитве уздизати за цркву, јер њени чланови поступају по обичају света.

“The earnest prayers of this faithful few will not be in vain. When the Lord comes forth as an avenger, He will also come as a protector of all those who have preserved the faith in its purity and kept themselves unspotted from the world. It is at this time that God has promised to avenge His own elect which cry day and night unto Him, though He bear long with them.

„Usrdne molitve ove verne manjine neće biti uzaludne. Kada Gospod iziđe kao osvetnik, On će takođe doći kao zaštitnik svih onih koji su sačuvali veru u njenoj čistoti i sačuvali sebe neokaljanima od sveta. Upravo u to vreme Bog je obećao da će osvetiti svoje izabrane, koji Mu vapiju dan i noć, premda dugo podnosi zbog njih.

“The command is: ‘Go through the midst of the city, through the midst of Jerusalem, and set a mark upon the foreheads of the men that sigh and that cry for all the abominations that be done in the midst thereof.’ These sighing, crying ones had been holding forth the words of life; they had reproved, counseled, and entreated. Some who had been dishonoring God repented and humbled their hearts before Him. But the glory of the Lord had departed from Israel; although many still continued the forms of religion, His power and presence were lacking.” Testimonies, volume 5, 208–210.

„Zapovest glasi: ‘Prođi posred grada, posred Jerusalima, i stavi znak na čela ljudi koji uzdišu i plaču zbog svih gadosti koje se čine usred njega.’ Ovi koji su uzdisali i plakali objavljivali su reči života; ukoravali su, savetovali i usrdno molili. Neki koji su obeščašćivali Boga pokajali su se i ponizili svoja srca pred Njim. Ali slava Gospodnja bila se udaljila od Izraela; premda su mnogi i dalje zadržavali oblike religije, Njegova sila i prisustvo nedostajali su.“ Testimonies, tom 5, 208–210.

Verses ten through fifteen unseal the hidden history of verse forty, and in so doing they simultaneously identify that the sealing of the one hundred and forty-four thousand is now being accomplished upon those who have met the requirements of the prayers represented by Daniel and the three worthies in chapter two, and by Daniel in chapter nine. The distinction between the two prayers can be recognized as a prayer for understanding the external events of prophecy (Daniel two), and a prayer to realize the internal experience of prophecy (Daniel nine). Another distinction is that the saints corporately are seeking to understand the testing message of the image of the beast (Daniel two), but they must individually accomplish the work of complete repentance (Daniel nine). Their prayers must be in the context of Ezekiel nine, for they must be grieved over the sins in the land and in the church.

Стихови од десетог до петнаестог откривају скривену историју четрдесетог стиха, и тиме истовремено показују да се печаћење сто четрдесет и четири хиљаде сада врши над онима који су испунили услове молитава представљених Данилом и тројицом достојних у другој глави, и Данилом у деветој глави. Разлика између те две молитве може се препознати као молитва за разумевање спољашњих догађаја пророштва (Данило 2), и молитва да се оствари унутрашње искуство пророштва (Данило 9). Друго разликовање јесте да свети, као целина, настоје да разумеју поруку кушње о лику звери (Данило 2), али да појединачно морају извршити дело потпуног покајања (Данило 9). Њихове молитве морају бити у оквиру Језекиља 9, јер морају жалити због греха у земљи и у цркви.

“In the time when His wrath shall go forth in judgments, these humble, devoted followers of Christ will be distinguished from the rest of the world by their soul anguish, which is expressed in lamentation and weeping, reproofs and warnings. While others try to throw a cloak over the existing evil, and excuse the great wickedness everywhere prevalent, those who have a zeal for God’s honor and a love for souls will not hold their peace to obtain favor of any. Their righteous souls are vexed day by day with the unholy works and conversation of the unrighteous. They are powerless to stop the rushing torrent of iniquity, and hence they are filled with grief and alarm. They mourn before God to see religion despised in the very homes of those who have had great light. They lament and afflict their souls because pride, avarice, selfishness, and deception of almost every kind are in the church. The Spirit of God, which prompts to reproof, is trampled underfoot, while the servants of Satan triumph. God is dishonored, the truth made of none effect.

„У време када Његов гнев буде излазио у судовима, ови понизни, одани Христови следбеници разликоваће се од осталог света по душевној тескоби, која се изражава у нарицању и плачу, укорима и опоменама. Док други настоје да пребаце плашт преко постојећег зла и да оправдају велику поквареност која свуда преовладава, они који имају ревност за Божју част и љубав према душама неће ћутати да би задобили ичију наклоност. Њихове праведне душе из дана у дан муче се због несветих дела и разговора неправедних. Они су немоћни да зауставе надирућу бујицу безакоња, и зато су испуњени жалошћу и страхом. Они тугују пред Богом видећи како се вера презире у самим домовима оних који су имали велику светлост. Они јадикују и муче своје душе зато што су у цркви присутни гордост, лакомство, себичност и превара готово сваке врсте. Дух Божји, који подстиче на укор, гази се ногама, док слуге Сотонине ликују. Бог се обешчашћује, истина се лишава силе.“

“The class who do not feel grieved over their own spiritual declension, nor mourn over the sins of others, will be left without the seal of God. The Lord commissions His messengers, the men with slaughtering weapons in their hands: ‘Go ye after him through the city, and smite: let not your eye spare, neither have ye pity: slay utterly old and young, both maids, and little children, and women: but come not near any man upon whom is the mark; and begin at My sanctuary. Then they began at the ancient men which were before the house.’

„Они који не осећају жалост због сопственог духовног опадања, нити тугују због греха других, биће остављени без Божјег печата. Господ издаје заповест Својим весницима, људима са убилачким оружјем у рукама: ‘Идите за њим кроз град, и бијте: нека око ваше не штеди, нити имајте милости: сасвим побијте старе и младе, и девојке, и малу децу, и жене; али не приступајте ниједном човеку на коме је знак; и почните од Мога светилишта. Тада почеше од старешина који беху пред домом.’”

“Here we see that the church—the Lord’s sanctuary—was the first to feel the stroke of the wrath of God. The ancient men, those to whom God had given great light and who had stood as guardians of the spiritual interests of the people, had betrayed their trust. They had taken the position that we need not look for miracles and the marked manifestation of God’s power as in former days. Times have changed. These words strengthen their unbelief, and they say: The Lord will not do good, neither will He do evil. He is too merciful to visit His people in judgment. Thus ‘Peace and safety’ is the cry from men who will never again lift up their voice like a trumpet to show God’s people their transgressions and the house of Jacob their sins. These dumb dogs that would not bark are the ones who feel the just vengeance of an offended God. Men, maidens, and little children all perish together.” Testimonies, volume 5, 210, 211.

„Овде видимо да је црква — Господње светилиште — била прва која је осетила удар Божјег гнева. Старци, они којима је Бог дао велику светлост и који су стајали као чувари духовних интереса народа, изневерили су поверено им поверење. Заузели су став да не треба очекивати чуда и изразито пројављивање Божје силе као у некадашњим данима. Времена су се променила. Ове речи учвршћују њихово неверовање, и они говоре: Господ неће учинити ни добро ни зло. Он је сувише милостив да би походио свој народ судом. Тако је ‘мир и сигурност’ поклич људи који више никада неће подићи свој глас као трубу да покажу Божјем народу његове преступе и дому Јаковљевом његове грехе. Ти неми пси који не хтедоше да лају јесу они који осећају праведну освету увређенога Бога. Људи, девојке и мала деца сви заједно гину.” Сведочанства, том 5, 210, 211.

Verse one and two of Daniel eleven, begin at the time of the end in 1989, as does verse ten. Verse two takes the history to the first term of Donald Trump, and then leaves a hidden history from that sixth richest president unto the seventh kingdom (the United Nations), represented by Alexander the Great. Between Xerxes the rich king in verse two, and Alexander the Great there were eight Persian kings. The hidden history of verse two until verse three, represents eight kings. Thus, from the conclusion of the first term of Trump until the seventh kingdom of Bible prophecy there are a total of ten kings that span the hidden history of verse two to three of Daniel chapter eleven.

Први и други стих једанаесте главе Данила започињу у време краја, 1989. године, као што је то случај и са десетим стихом. Други стих води историју до првог мандата Доналда Трампа, а затим оставља скривену историју од тог шестог најбогатијег председника до седмог царства (Уједињених нација), које је представљено Александром Великим. Између Ксеркса, богатог цара у другом стиху, и Александра Великог, било је осам персијских царева. Скривена историја од другог до трећег стиха представља осам царева. Тако, од завршетка првог Трамповог мандата до седмог царства библијског пророштва има укупно десет царева, који обухватају скривену историју од другог до трећег стиха једанаесте главе Данила.

The number ten is a symbol of a test, and the test that occurs in that very history is the formation of the image of the beast. The sixth richest president stirs up the globalists beginning with his first campaign in 2015, and in doing so he marks the beginning of a struggle between the two witnesses of Revelation chapter eleven and the dragon beast of atheism, that does not cease until the Sunday law of verses sixteen and forty-one. Within that warfare Donald Trump was the first president to stir up the dragon and he is also the last. Trump is the last president of the earth beast, and Trump will become the first leader of the seventh kingdom. In so doing, Trump represents the first and last of ten kings, and ten represents a test.

Број десет је симбол испита, а испит који се јавља у тој истој историји јесте образовање иконе звери. Шести најбогатији председник узбуркава глобалисте почевши од своје прве кампање 2015. године, и тиме означава почетак борбе између два сведока из једанаестог поглавља Откривења и змајске звери атеизма, која не престаје све до недељног закона из стихова шеснаест и четрдесет један. Унутар тог ратовања Доналд Трамп био је први председник који је узбуркао змаја, и он је такође последњи. Трамп је последњи председник звери из земље, и Трамп ће постати први вођа седмог царства. Чинећи тако, Трамп представља првог и последњег од десет царева, а десет представља испит.

1776, 1789 and 1798 represent three histories that establish that the eighth president is of the seven. 1776 represents the publication of the Declaration of Independence, and the history of the First and Second Continental Congresses. 1789 represents a period of history when the Articles of Confederation were produced. The period began in 1781, and concluded with the publication of the Constitution in 1789. 1798 represents the publication of the Alien and Sedition Acts, and the beginning of the earth beast as the sixth kingdom of Bible prophecy.

1776, 1789. и 1798. представљају три историје које утврђују да је осми председник од седморице. 1776. представља проглашење Декларације о независности и историју Првог и Другог континенталног конгреса. 1789. представља раздобље историје у коме су настали Чланови конфедерације. То раздобље је отпочело 1781. године, а окончано је проглашењем Устава 1789. године. 1798. представља доношење Закона о странцима и побуни и почетак звери из земље као шестог царства библијског пророчанства.

The Continental Congresses are divided into two prophetic periods of the first congress and the last congress. The First Continental Congress had two presidents and Peyton Randolph was the first president. The Second Continental Congress had six presidents. Peyton Randolph was the first president of both the First and also of the Second Continental Congresses. There was a total of eight presidents during the history of the First and Second Continental Congresses. Peyton Randolph was the first president of both the First and Second Continental Congresses, a prophetic period where there were eight presidents, but the first president of each of the two periods was the same person. Therefore, though there were eight presidential terms, there were actually only seven presidents. The first president was twice the first president of seven persons who were presidents, and Randolph therefore represents the eighth, that was of the seven, and upon two witnesses he typifies the first actual president, who was George Washington.

Континентални конгреси подељени су на два пророчка периода: први конгрес и последњи конгрес. Први континентални конгрес имао је два председника, а Пејтон Рендолф био је први председник. Други континентални конгрес имао је шест председника. Пејтон Рендолф био је први председник и Првог и Другог континенталног конгреса. Укупно је било осам председника током историје Првог и Другог континенталног конгреса. Пејтон Рендолф био је први председник и Првог и Другог континенталног конгреса, у пророчком периоду у коме је било осам председника, али је први председник у сваком од та два периода био иста особа. Стога, иако је било осам председничких мандата, у стварности је било само седам председника. Први председник био је двапут први председник седморице људи који су били председници, те Рендолф, према томе, представља осмога, који беше од седморице, и на основу два сведока он представља тип првог стварног председника, који беше Џорџ Вашингтон.

Washington is represented by Randolph, and therefore Randolph, as a symbol of Washington, conveys both the prophetic characteristics of Randolph the first president, and that Randolph was the eighth, that was of the seven. Thus George Washington, as the first president and the first Commander and Chief, was also prophetically the eighth, and was of the seven, and Trump, as the last president will also be the eighth, that is of the seven.

Вашингтон је представљен Рандолфом, и стога Рандолф, као симбол Вашингтона, преноси и пророчке одлике Рандолфа као првог председника, и то да је Рандолф био осми, који беше од седморице. Тако је Џорџ Вашингтон, као први председник и први врховни командант, такође пророчки био осми, и био је од седморице, а Трамп ће, као последњи председник, такође бити осми, то јест од седморице.

The second president of the Second Continental Congress was John Hancock. The Second Continental Congress ended in 1781. From 1781 to 1789, identifies the history of the Articles of Confederation. The period is symbolized by the date 1789, with the publication of the Constitution. In that period there were also eight presidents. The Articles of Confederation represented the first Constitution, but the weakness of the Articles of Confederation led to its replacement, and the ratification by thirteen colonies of the Constitution in 1789.

Други председник Другог континенталног конгреса био је Џон Хенкок. Други континентални конгрес окончан је 1781. године. Од 1781. до 1789. године означава се историја Чланака конфедерације. Тај период је симболизован датумом 1789, објављивањем Устава. У том раздобљу било је такође осам председника. Чланци конфедерације представљали су први Устав, али слабост Чланака конфедерације довела је до њихове замене и до ратификације Устава од стране тринаест колонија 1789. године.

In that period the eight presidents consisted of seven presidents who were not presidents in the history of the period represented by the previous two Continental Congresses, and one who was a president in that first prophetic period. John Hancock served in both the second Continental Congress, and also in the period represented by the Articles of Confederation. At the prophetic level, there were only seven men who were president during the two Continental Congresses, thus prophetically John Hancock was one of the eight in the period of the Articles of Confederation, but he was also one of the seven men from the previous period. He was therefore the eighth, that was of the seven.

У том раздобљу, осам председника састојало се од седам председника који нису били председници у историји раздобља представљеног претходна два Континентална конгреса, и једног који је био председник у том првом пророчком раздобљу. Џон Хенкок је служио и у другом Континенталном конгресу, а такође и у раздобљу представљеном Члановима конфедерације. На пророчком нивоу, постојало је само седам људи који су били председници током два Континентална конгреса; стога је пророчки Џон Хенкок био један од осморице у раздобљу Чланова конфедерације, али је такође био и један од седморице људи из претходног раздобља. Он је, дакле, био осми, који беше од седморице.

The second prophetic period, represented by 1781 to 1789, like the first period, had a president (Hancock) who was the eighth, and of the seven, as was Randolph in the first prophetic period represented by 1776.

Drugi proročki period, predstavljen godinama 1781. do 1789, kao i prvi period, imao je predsednika (Hancocka) koji je bio osmi, i od sedmorice, kao što je to bio Randolph u prvom proročkom periodu predstavljenom 1776.

In both periods of eight presidents, the enigma of the eighth being of the seven is represented. Those two periods provide witness that the first genuine president (Washington) also had the prophetic enigma attached to his symbolism, by his typification represented by Randolph. These three witnesses address Trump. Trump as represented in verses one and two in chapter eleven, is illustrated only through his first term, which ended when the second election was stolen by the beast from the bottomless pit.

У оба раздобља од по осам председника представљена је загонетка да је осми од седморице. Та два раздобља пружају сведочанство да је и први истински председник (Washington) такође имао пророчку загонетку придодату својој симболици, својим прасликовним представљањем кроз Randolph-а. Та три сведока односе се на Trump-а. Trump, како је представљен у првом и другом стиху једанаестог поглавља, приказан је једино кроз свој први мандат, који се окончао када је друга изборна победа била украдена од звери из бездана.

The history which fulfilled those verses, includes a hidden history between that point of the richest king (Xerxes) and the introduction of Alexander the Great, representing the Sunday law, when the ten kings briefly become the seventh kingdom. Between the rich king and the ten kings who agree to give their seventh kingdom unto the papacy, there were eight kings. Those eight kings that make up the hidden history of verse two unto verse three, find two witnesses of eight presidents in the history of 1776, 1789 and 1798.

Историја која је испунила те стихове обухвата и једну скривену историју између оне тачке најбогатијег цара (Ксеркса) и појављивања Александра Великог, која представља закон о недељи, када десет царева накратко постају седмо царство. Између богатог цара и десет царева који су се сагласили да своје седмо царство предају папству, било је осам царева. Тих осам царева, који сачињавају скривену историју од другог до трећег стиха, налазе два сведока у историји 1776, 1789. и 1798. године у виду осам председника.

That history bears the symbolism of twenty-two years, identifying it as a history of the sealing of the one hundred and forty-four thousand when Divinity is joined with humanity. It also bears the witness of “Truth,” for the beginning marks independence and the ending marks the removal of independence, while thirteen years after 1776, thirteen colonies ratified the Constitution. It also identifies two periods of eight kings (presidents) that both contain the enigma of the eighth being of the seven.

Ta istorija nosi simboliku dvadeset i dve godine, čime je prepoznata kao istorija zapečaćenja sto četrdeset i četiri hiljade kada se božanstvo sjedinjuje sa čovečanstvom. Ona takođe nosi svedočanstvo „Istine“, jer početak označava nezavisnost, a završetak označava uklanjanje nezavisnosti, dok je trinaest godina nakon 1776. godine trinaest kolonija ratifikovalo Ustav. Ona takođe označava dva razdoblja od po osam kraljeva (predsednika), koja oba sadrže zagonetku da je osmi od sedmorice.

Trump as the sixth president in 2016, and as the last leader of the sixth kingdom also represents the first and last of ten sequential kings. The number ten identifies the testing process of that history, and the test that precedes and concludes at the Sunday law is the formation of the image of the beast. The image of Nebuchadnezzar’s beast-dream represents eight kingdoms, and in so doing provides the witness that the image of the beast test is represented by the number “eight”.

Трамп као шести председник 2016. године, и као последњи владар шестог царства, такође представља првог и последњег од десет узастопних царева. Број десет означава процес испитивања те историје, а испит који претходи недељном закону и у њему се окончава јесте образовање лика звери. Лик из Навуходоносоровог сна о звери представља осам царстава, и тиме пружа сведочанство да је испит о лику звери представљен бројем „осам“.

In the testing history of the line of the Maccabees, representing the line of the horn of apostate Protestantism and the line of the horn of apostate Republicanism represented by Antiochus III, the lines and horns come together into one horn, that is an image of the papacy. In the same history, the image of God is fully and permanently reproduced in those represented as the one hundred and forty-four thousand.

У историји кушања лозе Макабејаца, која представља лозу рога отпалог протестантизма и лозу рога отпалог републиканизма представљену Антиохом III, те лозе и рогови сједињују се у један рог, који је обличје папства. У истој историји, обличје Божје бива потпуно и трајно обновљено у онима који су представљени као сто четрдесет и четири хиљаде.

The hidden history of verse forty is unsealed within the hidden history of verse two unto verse three, and the history of verses ten through fifteen. When Trump becomes the eighth president that is of the seven at his inauguration on January 20, 2025, the eight kings between Xerxes and Alexander the Great mark the arrival of the formation of the image of the beast, and Trump represents the first and last of the ten sequential kings.

Скривена историја четрдесетог стиха открива се унутар скривене историје од другог до трећег стиха, и историје од десетог до петнаестог стиха. Када Трамп на својој инаугурацији 20. јануара 2025. постане осми председник који је од седморице, осам царева између Ксеркса и Александра Великог означавају долазак обликовања лика звери, а Трамп представља првог и последњег од десет узастопних царева.

We will continue this study in the next article.

Наставићемо ово проучавање у наредном чланку.

And I saw in the right hand of him that sat on the throne a book written within and on the backside, sealed with seven seals. And I saw a strong angel proclaiming with a loud voice, Who is worthy to open the book, and to loose the seals thereof? And no man in heaven, nor in earth, neither under the earth, was able to open the book, neither to look thereon. And I wept much, because no man was found worthy to open and to read the book, neither to look thereon. And one of the elders saith unto me, Weep not: behold, the Lion of the tribe of Juda, the Root of David, hath prevailed to open the book, and to loose the seven seals thereof. And I beheld, and, lo, in the midst of the throne and of the four beasts, and in the midst of the elders, stood a Lamb as it had been slain, having seven horns and seven eyes, which are the seven Spirits of God sent forth into all the earth. And he came and took the book out of the right hand of him that sat upon the throne. And when he had taken the book, the four beasts and four and twenty elders fell down before the Lamb, having every one of them harps, and golden vials full of odours, which are the prayers of saints. And they sung a new song, saying, Thou art worthy to take the book, and to open the seals thereof: for thou wast slain, and hast redeemed us to God by thy blood out of every kindred, and tongue, and people, and nation; And hast made us unto our God kings and priests: and we shall reign on the earth. Revelation 5:1–10.

И видех у десној руци Онога који сеђаше на престолу књигу исписану изнутра и споља, запечаћену са седам печата. И видех једног силног анђела где проповеда гласом великим: Ко је достојан да отвори књигу и да разломи њене печате? И нико, ни на небу, ни на земљи, нити под земљом, не могаше да отвори књигу, нити да погледа у њу. И ја плаках веома, јер се нико не нађе достојан да отвори и да прочита књигу, нити да погледа у њу. И један од старешина рече ми: Не плачи; ево, Лав из племена Јудина, Корен Давидов, надвладао је да отвори књигу и да разломи њених седам печата. И погледах, и гле, насред престола и четири жива бића, и насред старешина, стајаше Јагње као заклано, које имаше седам рогова и седам очију, које су седам Духова Божјих посланих по свој земљи. И дође, и узе књигу из десне руке Онога који сеђаше на престолу. И кад узе књигу, четири жива бића и двадесет и четири старешине падоше пред Јагњетом, имајући сваки од њих гусле и златне чаше пуне тамјана, што су молитве светих. И певаху нову песму, говорећи: Достојан си да узмеш књигу и да отвориш њене печате; јер си био заклан и крвљу својом искупио си нас Богу од свакога племена и језика и народа и нације; и учинио си нас Богу нашему царевима и свештеницима, и цароваћемо на земљи. Откривење 5:1–10.