The symbol of Nebuchadnezzar in chapter four is amazing. His “seven times,” typified the periods of time that paganism (the daily), and papalism (the transgression of desolation), trampled down the sanctuary and host.
Симбол Навуходоносора у четвртом поглављу задивљује. Његових „седам времена“ представљало је временске периоде током којих су паганство (свакодневна жртва) и папство (преступ опустошења) газили Светињу и војску.
Then I heard one saint speaking, and another saint said unto that certain saint which spake, How long shall be the vision concerning the daily sacrifice, and the transgression of desolation, to give both the sanctuary and the host to be trodden under foot? Daniel 8:13.
Тада чух једнога светога где говори; и други свети рече ономе светоме који говораше: Докле ће трајати виђење о свакодневној жртви и о преступу опустошења, да се и светиња и војска предају да буду погажене? Данило 8:13.
The trampling down of “both the sanctuary and the host,” noted in verse thirteen, represents the “seven times” that was the last of two of God’s indignations; and Nebuchadnezzar’s “seven times” is representing the “seven times” that was the first of God’s indignations, but both are represented as the same line prophetically.
Гажење „и светиње и војске“, забележено у тринаестом стиху, представља „седам времена“ која су била последња од двеју Божјих негодовања; а Навуходоносорових „седам времена“ представља „седам времена“ која су била прва од Божјих негодовања, али су оба пророчки представљена као иста линија.
And I will stretch over Jerusalem the line of Samaria, and the plummet of the house of Ahab: and I will wipe Jerusalem as a man wipeth a dish, wiping it, and turning it upside down. 2 Kings 21:13.
И развући ћу над Јерусалимом уже Самарије и висак дома Ахавова; и обрисаћу Јерусалим као што човек брише зделу, бришући је и преврћући је наопако. 2. Царевима 21:13.
Daniel chapter eight, and verse thirteen, is addressing the second line of God’s indignations, as brought upon the southern kingdom of Judah, beginning in 677 BC. Nebuchadnezzar’s “seven times,” represents the line of God’s first indignation, as brought upon the northern kingdom of Israel, beginning in 723 BC. Nebuchadnezzar’s “seven times” represents twelve hundred and sixty years that paganism trampled down the sanctuary and host, followed by the twelve hundred and sixty years that papalism trampled down the sanctuary and host.
Осма глава Данила, и тринаести стих, односи се на другу линију Божјих негодовања, каква су била доведена на јужно царство Јудино, почев од 677. године пре Христа. Навуходоносорових „седам времена“ представљају линију Божјег првог негодовања, каква су била доведена на северно царство Израиљево, почев од 723. године пре Христа. Навуходоносорових „седам времена“ представљају хиљаду двеста и шездесет година током којих је паганизам газио светињу и војску, а затим хиљаду двеста и шездесет година током којих је папство газило светињу и војску.
Papalism is simply paganism covered with the profession of Christianity. “Baptized paganism” as it were. There is nothing that represents Christ or Christianity in Catholicism. The world learned that fact in the history of the Dark Ages, but since 1798, the world has forgotten. The papacy has the same heart as paganism. The religion and the rites of the religions are identical. Nebuchadnezzar’s judgment of “seven times,” consisted of him being given the heart of a beast. The beast’s heart he was given was the heart that represented the religion of paganism, whether it was outright paganism or cloaked paganism in the form of Catholicism. Sister White identifies that the dragon in Revelation twelve is Satan, but in a secondary sense it is pagan Rome.
Papalizam je jednostavno paganizam prekriven ispovedanjem hrišćanstva. Takoreći, „kršteni paganizam“. U katolicizmu nema ničega što predstavlja Hrista ili hrišćanstvo. Svet je tu činjenicu naučio iz istorije mračnog srednjeg veka, ali je od 1798. godine svet to zaboravio. Papstvo ima isto srce kao i paganizam. Religija i obredi tih religija istovetni su. Navuhodonosorov sud od „sedam vremena“ sastojao se u tome da mu je dato srce zveri. Srce zveri koje mu je dato bilo je srce koje je predstavljalo religiju paganizma, bilo da je to bio otvoreni paganizam ili prikriveni paganizam u obliku katolicizma. Sestra Vajt poistovećuje aždaju u Otkrovenju dvanaest sa Sotonom, ali u sekundarnom smislu ona je paganski Rim.
“Thus while the dragon, primarily, represents Satan, it is, in a secondary sense, a symbol of pagan Rome.” The Great Controversy, 439.
„Тако, док аждаја првенствено представља Сотону, она је, у споредном смислу, симбол паганског Рима.“ Велика борба, 439.
The beast that Nebuchadnezzar represented for “seven times,” was the beast of the dragon for twelve hundred and sixty days, and then the beast of Catholicism for another twelve hundred and sixty days. At the end of those days Nebuchadnezzar is a symbol of the United States, which is ultimately the false prophet. Prophetically Nebuchadnezzar represented the dragon, the beast and the false prophet which are the three-fold powers that make up spiritual Babylon, and who lead the world to Armageddon. Nebuchadnezzar represents literal Babylon, and in so doing he was employed as a symbol of all three of the powers that make up spiritual Babylon of the last days.
Звер којег је Навуходоносор представљао током „седам времена“, био је звер аждаје током хиљаду двеста шездесет дана, а затим звер католицизма током још хиљаду двеста шездесет дана. На крају тих дана Навуходоносор је симбол Сједињених Држава, које су у коначници лажни пророк. Пророчки, Навуходоносор је представљао аждају, звер и лажног пророка, што су троструке силе које сачињавају духовни Вавилон и које воде свет ка Армагедону. Навуходоносор представља дословни Вавилон, и чинећи то, био је употребљен као симбол све три силе које сачињавају духовни Вавилон последњих дана.
In order to recognize the symbolism just identified it is important to first locate Nebuchadnezzar in 1798, when his kingdom is restored at the end of the “seven times.” We will establish this waymark in Daniel chapter four, before we begin to proceed through the chapter in a more systematic fashion.
Да бисмо препознали управо уочену символику, важно је да најпре сместимо Навуходоносора у 1798. годину, када је његово царство обновљено на крају „седам времена“. Утврдићемо ову прекретницу у четвртом поглављу Књиге пророка Данила, пре него што почнемо да систематичније пролазимо кроз то поглавље.
At the “time of the end” in 1798, the book of Daniel was unsealed, and the book then fulfilled its purpose of presenting an increasing light that would test, purify and produce two classes of worshippers. The unsealing of the book of Daniel marks the beginning of the three-step testing process that is based upon the truths revealed at that time.
У „време краја“ 1798. године, књига пророка Данила била је отпечаћена, и тада је испунила своју сврху да пружи све већу светлост која ће испитати, очистити и произвести две класе богомољаца. Отпечаћење књиге пророка Данила означава почетак процеса испитивања у три корака, који се заснива на истинама откривеним у то време.
And he said, Go thy way, Daniel: for the words are closed up and sealed till the time of the end. Many shall be purified, and made white, and tried; but the wicked shall do wickedly: and none of the wicked shall understand; but the wise shall understand. Daniel 12:9, 10.
И рече: Иди својим путем, Даниле; јер су ове речи затворене и запечаћене до времена свршетка. Многи ће се очистити, и убелити, и бити окушани; а безбожници ће безбожно поступати; и нико од безбожника неће разумети; али ће разумни разумети. Данило 12:9, 10.
The prophetic purpose of the unsealing of the book that consists of the book of Daniel and the book of Revelation, is to test the generation that is alive during the history that the book is unsealed. In Daniel twelve, there are three time prophecies that are identified. The first is the twelve hundred and sixty years that the power of the holy people was to be scattered.
Пророчка сврха отварања књиге која се састоји од књиге пророка Данила и књиге Откривења јесте да испита нараштај који је жив у току историје у којој је књига отворена. У дванаестом поглављу Данила идентификована су три временска пророчанства. Прво је хиљаду двеста и шездесет година током којих је сила светога народа требало да буде расејана.
But thou, O Daniel, shut up the words, and seal the book, even to the time of the end: many shall run to and fro, and knowledge shall be increased. Then I Daniel looked, and, behold, there stood other two, the one on this side of the bank of the river, and the other on that side of the bank of the river. And one said to the man clothed in linen, which was upon the waters of the river, How long shall it be to the end of these wonders? And I heard the man clothed in linen, which was upon the waters of the river, when he held up his right hand and his left hand unto heaven, and sware by him that liveth for ever that it shall be for a time, times, and an half; and when he shall have accomplished to scatter the power of the holy people, all these things shall be finished. Daniel 12:4–7.
А ти, Данило, затвори ове речи и запечати књигу до времена свршетка; многи ће претраживати, и знање ће се умножити. Тада ја Данило погледах, и гле, стајаху друга двојица, један с ове стране обале реке, а други с оне стране обале реке. И један рече човеку обученом у лан, који беше над водама реке: Докле ће трајати крај ових чудеса? И чух човека обученог у лан, који беше над водама реке, кад подиже десницу своју и левицу своју к небу, и закле се Оним који живи довека да ће то бити за време, времена и по времена; и кад доврши да разбије силу светога народа, све ће се ово свршити. Данило 12:4–7.
The other two prophetic periods in chapter twelve are twelve hundred and ninety days and thirteen hundred and thirty-five days.
Друга два пророчка периода у дванаестој глави јесу хиљаду двеста и деведесет дана и хиљаду три стотине и тридесет и пет дана.
And I heard, but I understood not: then said I, O my Lord, what shall be the end of these things? And he said, Go thy way, Daniel: for the words are closed up and sealed till the time of the end. Many shall be purified, and made white, and tried; but the wicked shall do wickedly: and none of the wicked shall understand; but the wise shall understand. And from the time that the daily sacrifice shall be taken away, and the abomination that maketh desolate set up, there shall be a thousand two hundred and ninety days. Blessed is he that waiteth, and cometh to the thousand three hundred and five and thirty days. Daniel 12:8–12.
И чух, али не разумех; тада рекох: Господару мој, какав ће бити свршетак овога? А он рече: Иди својим путем, Данило; јер су ове речи затворене и запечаћене до времена краја. Многи ће се очистити, и убелити, и бити окушани; а безбожници ће безбожно поступати; и ниједан од безбожника неће разумети; али ће разумни разумети. И од времена када се укине свагдашња жртва и постави гадост опустошења, биће хиљаду двеста и деведесет дана. Благо ономе који чека и доспе до хиљаду триста и тридесет и пет дана. Данило 12:8–12.
In the verses the “time of the end,” is twice referenced and defined as the point when the words of Daniel would be unsealed. The words that are the subject of being unsealed at the “time of the end” are the three prophetic periods of twelve hundred and sixty (time, times, and a half), twelve hundred and ninety, and thirteen hundred and thirty-five. Two of the three periods are defined as “days.” Two of the three ended in 1798, and the third ended at the very end of 1843. It is at the very end of 1843, for the verse states, “blessed is he that waiteth, and cometh to…”
У стиховима се израз „време свршетка“ помиње двапут и одређује као тренутак када ће Данилове речи бити отпечаћене. Речи које су предмет отпечаћивања у „време свршетка“ јесу три пророчка раздобља: хиљаду двеста шездесет (време, времена и по времена), хиљаду двеста деведесет и хиљаду триста тридесет и пет. Два од та три раздобља одређена су као „дани“. Два од та три окончала су се 1798. године, а треће се окончало на самом крају 1843. године. Управо је на самом крају 1843. године, јер стих каже: „благо ономе који чека и доспе до…“
The word “cometh,” means touches. Blessed therefore is he who waits, and also touches the first day of 1844. The tarrying time of the parable of the ten virgins began at the first disappointment in Millerite history, and that disappointment arrived on the very last day of 1843, and the very last day of 1843, touches the very first day of 1844. The blessing of waiting began when the tarrying time began at the first disappointment.
Реч „долази“ значи дотиче. Блажен је, дакле, онај који чека, а такође и дотиче први дан 1844. године. Време одлагања из приче о десет девојака започело је при првом разочарању у милеритској историји, а то разочарање дошло је последњег дана 1843. године, и последњи дан 1843. године дотиче први дан 1844. године. Благослов чекања отпочео је онда када је време одлагања отпочело при првом разочарању.
There is a great deal more to address in these verses, but the point we are considering here is the prophetic role of Daniel. The purpose of the book of Daniel, which Daniel represents in the passage, is to produce a three-step testing process when the book is unsealed. Daniel was told to go his way until the time of the end when the book was to be unsealed. The conclusion of the chapter emphasizes what will happen when the time of the end arrives.
Има још много тога што треба размотрити у овим стиховима, али поента коју овде разматрамо јесте пророчка улога Данила. Сврха књиге пророка Данила, коју Данило представља у том одломку, јесте да произведе тростепени процес испитивања када књига буде отпечаћена. Данилу је било речено да иде својим путем до времена краја, када је књига требало да буде отпечаћена. Закључак поглавља наглашава шта ће се догодити када време краја наступи.
But go thou thy way till the end be: for thou shalt rest, and stand in thy lot at the end of the days. Daniel 12:13.
А ти иди својим путем до свршетка; јер ћеш починути и устати на свој део на крају дана. Данило 12:13.
The book of Daniel was to stand in its lot at the end of the prophetic days of Daniel.
Књига пророка Данила требало је да стоји на свом месту на крају пророчких дана Данилових.
“When God gives a man a special work to do, he is to stand in his lot and place as did Daniel, ready to answer the call of God, ready to fulfill His purpose.” Manuscript Releases, volume 6, 108.
„Када Бог неком човеку повери посебно дело које треба да изврши, он треба да стоји на свом месту и у свом уделу као што је чинио Данило, спреман да одговори на Божји позив, спреман да испуни Његову намеру.“ Manuscript Releases, volume 6, 108.
At the time of the end in 1798, Daniel stood in his lot, which is expressed in verse thirteen as “at the end of the days.” The end of Nebuchadnezzar’s banishment of “seven times” identifies 1798, for it concluded at “the end of the days.”
У време краја, 1798. године, Данило је стајао на своме месту, што је у тринаестом стиху изражено речима: „на крају дана“. Завршетак Навуходоносоровог изгнанства од „седам времена“ означава 1798. годину, јер се окончао „на крају дана“.
And at the end of the days I Nebuchadnezzar lifted up mine eyes unto heaven, and mine understanding returned unto me, and I blessed the most High, and I praised and honoured him that liveth for ever, whose dominion is an everlasting dominion, and his kingdom is from generation to generation: And all the inhabitants of the earth are reputed as nothing: and he doeth according to his will in the army of heaven, and among the inhabitants of the earth: and none can stay his hand, or say unto him, What doest thou? At the same time my reason returned unto me; and for the glory of my kingdom, mine honour and brightness returned unto me; and my counsellors and my lords sought unto me; and I was established in my kingdom, and excellent majesty was added unto me. Now I Nebuchadnezzar praise and extol and honour the King of heaven, all whose works are truth, and his ways judgment: and those that walk in pride he is able to abase. Daniel 4:34–37.
И на свршетку тих дана ја, Навуходоносор, подигох очи своје к небу, и разум мој врати ми се, и благослових Вишњега, и хвалих и славих Онога који живи довека, чија је власт власт вечна, и царство његово од колена до колена; и сви становници земаљски сматрају се као ништа; и Он чини по вољи својој у војсци небеској и међу становницима земаљским; и нико не може задржати руке његове, нити му рећи: Шта чиниш? У исто време врати ми се разум мој; и ради славе царства мојега, вратише ми се част моја и светлост моја; и саветници моји и великаши моји потражише ме; и утврдих се у царству своме, и величанствено достојанство би ми придодато. Сада ја, Навуходоносор, хвалим и узвишујем и славим Цара небескога, чија су сва дела истина, и путеви његови суд; и оне који ходе у поносу кадар је понизити. Данило 4:34–37.
The expression “end of the days” represents the time of the end in 1798. Nebuchadnezzar was then established in his kingdom, which was no longer the history of the beasts of paganism and papalism. At that point, Nebuchadnezzar represented a fully converted man, and in so doing represented the earth beast of Bible prophecy that began to reign in 1798, and it began as a lamb, though it was destined to eventually speak as a dragon. He represents the earth beast that would reign for seventy symbolic years in fulfillment of Isaiah twenty-three, just as his literal kingdom reigned for seventy literal years. The symbolism is “air tight.”
Израз „крај дана“ представља време свршетка 1798. године. Тада је Навуходоносор био утврђен у своме царству, које више није било историја звери паганизма и папства. У том тренутку Навуходоносор је представљао потпуно обраћеног човека, и тиме је представљао земаљску звер библијског пророчанства која је почела да влада 1798. године; и започела је као јагње, премда јој је било одређено да напослетку проговори као аждаја. Он представља земаљску звер која ће владати седамдесет симболичних година у испуњењу Исаије двадесет треће, као што је његово дословно царство владало седамдесет дословних година. Симболика је „непробојна“.
Nebuchadnezzar represents a prophetic link between the three powers represented in Revelation chapters twelve and thirteen. There they are identified as the dragon, the sea beast and the earth beast. In Revelation sixteen they are identified as the three powers that lead the world to Armageddon. Nebuchadnezzar’s “seven times,” ties together all three of those beasts, for literal Babylon illustrates spiritual Babylon, and the same line of prophecy that is located in the book of Daniel is taken up in the book of Revelation, for the two books bring each other to perfection.
Навуходоносор представља пророчку везу између три силе приказане у Откривењу, у дванаестој и тринаестој глави. Тамо су оне означене као аждаја, звер из мора и звер из земље. У шеснаестој глави Откривења оне су означене као три силе које воде свет ка Армагедону. Навуходоносорових „седам времена“ повезује све три те звери, јер дословни Вавилон осликава духовни Вавилон, а иста пророчка линија која се налази у књизи пророка Данила наставља се у књизи Откривења, јер те две књиге једна другу доводе до савршенства.
Nebuchadnezzar represents 1798 as a prophetic link between the dragon, the beast and the false prophet. 1798 was “the time of the end” for the message of the first angel and the Millerite history. William Miller was led to place all of his prophetic structure upon his recognition of the dragon of paganism and the beast of Catholicism, but he did not see the United States as the earth beast and false prophet. He could see the history prior to “the time of the end” in 1798, but the future was yet future. At “the time of the end” in 1989, all three powers would then be recognized.
Навуходоносор представља 1798. годину као пророчку везу између змаја, звери и лажног пророка. Година 1798. била је „време краја“ за вест првог анђела и милеритску историју. Вилијам Милер био је наведен да целокупну своју пророчку структуру заснује на свом препознавању змаја као паганства и звери као католицизма, али није увидео Сједињене Државе као звер из земље и лажног пророка. Могао је да сагледа историју која је претходила „времену краја“ 1798. године, али будућност је још увек била будућност. У „време краја“ 1989. године, тада ће све три силе бити препознате.
The unsealing of the prophetic recognition of the dragon and beast in 1798, is represented by the Ulai River of chapters seven, eight and nine. The unsealing of the prophetic recognition of the dragon, beast and false prophet in 1989, is represented by the Hiddekel River of chapters ten, eleven and twelve. Nebuchadnezzar represents the movement of the first angel that arrived in 1798, and he typifies Belshazzar who represents the movement of the third angel that arrived in 1989. For this reason, Nebuchadnezzar’s second dream, in chapter four, represents the message of the first angel.
Скидање печата с пророчког препознавања аждаје и звери 1798. године представљено је реком Улај у поглављима седам, осам и девет. Скидање печата с пророчког препознавања аждаје, звери и лажног пророка 1989. године представљено је реком Хидекел у поглављима десет, једанаест и дванаест. Навуходоносор представља покрет првог анђела који је дошао 1798. године, и он је праслика Валтасара, који представља покрет трећег анђела што је дошао 1989. године. Из тог разлога, Навуходоносоров други сан, у четвртом поглављу, представља поруку првог анђела.
Nebuchadnezzar’s “seven times” concluded at “the time of the end” in 1798, with the arrival of the warning message of judgment to come. At the “end of the days,” he is a converted man, thus representing the Republican horn of the earth beast, when it was lamblike. He simultaneously represents the Philadelphian Protestant horn of the earth beast.
„Седам времена“ Навуходоносорова окончала су се „у време краја“ 1798. године, доласком опоменске поруке о суду који треба да дође. На „крају дана“ он је обраћен човек, те стога представља републикански рог звери из земље, када је био сличан јагњету. Он истовремено представља и филаделфијски протестантски рог звери из земље.
As the first king of Babylon, he typifies Belshazzar the last king of Babylon. His judgment was typified by the judgment of Nimrod, and in turn typified the judgment of Belshazzar. His judgment represented the opening of the investigative judgment on October 22, 1844.
Као први цар Вавилона, он је праслика Валтазара, последњег цара Вавилона. Његов суд био је предочен судом над Невродом, а затим је и сам предочавао суд над Валтазаром. Његов суд представљао је отпочињање истражног суда 22. октобра 1844. године.
Nebuchadnezzar the king, unto all people, nations, and languages, that dwell in all the earth; Peace be multiplied unto you. I thought it good to show the signs and wonders that the high God hath wrought toward me. How great are his signs! and how mighty are his wonders! his kingdom is an everlasting kingdom, and his dominion is from generation to generation. I Nebuchadnezzar was at rest in mine house, and flourishing in my palace: I saw a dream which made me afraid, and the thoughts upon my bed and the visions of my head troubled me. Daniel 4:1–5.
Цар Навуходоносор свим народима, племенима и језицима, који живе по свој земљи: мир да вам се умножи. Наумих да објавим знаке и чудеса која ми учини Бог Вишњи. Како су велики знаци његови! и како су силна чудеса његова! царство је његово царство вечно, и владавина његова од колена до колена. Ја, Навуходоносор, бејах спокојан у дому своме и напредовах у дворцу своме; усних сан који ме уплаши, и помисли на постељи мојој и виђења главе моје узнемирише ме. Данило 4:1–5.
The dream made Nebuchadnezzar afraid, and the symbolism of the dream represents the everlasting gospel of the first angel, which commands men to “fear God.”
Сан је уплашио Навуходоносора, а симболика сна представља вечно јеванђеље првог анђела, које заповеда људима да се „боје Бога“.
And I saw another angel fly in the midst of heaven, having the everlasting gospel to preach unto them that dwell on the earth, and to every nation, and kindred, and tongue, and people, Saying with a loud voice, Fear God, and give glory to him; for the hour of his judgment is come: and worship him that made heaven, and earth, and the sea, and the fountains of waters. Revelation 14:6, 7.
И видех другог анђела где лети посред неба, који имаше вечно јеванђеље да га објави онима што живе на земљи, и сваком народу, и племену, и језику, и роду, Говорећи јаким гласом: Бојте се Бога, и подајте му славу; јер дође час суда његова: и поклоните се Ономе који је створио небо, и земљу, и море, и изворе вода. Откривење 14:6, 7.
The everlasting gospel is a three-step message, the first step, as represented in the first angel, is to fear God, the second step is to give him glory and the third is represented by the hour of his judgment. “Glory” represents character, and the second “go to” in the story of Nimrod’s rebellion is where the character of the city and the tower was investigated. It was an investigative judgment. The combination of church and state is the image of the beast, and Nimrod’s second step was in manifesting the image of the beast, but the second step of the everlasting gospel produces a glorification of God’s character, not Nimrod’s.
Вечно јеванђеље је порука у три корака: први корак, како је представљен у првом анђелу, јесте бојати се Бога; други корак јесте одати Му славу; а трећи је представљен часом Његовог суда. „Слава“ представља карактер, а друго „хајде да“ у извештају о Нимродовој побуни јесте место где је испитиван карактер града и куле. То је био истражни суд. Сједињење цркве и државе јесте лик звери, а Нимродов други корак састојао се у испољавању лика звери; али други корак вечног јеванђеља доноси прослављање Божјег карактера, а не Нимродовог.
Nebuchadnezzar’s fear is a symbol of the first test, just as was Daniel’s choice to not eat Babylon’s diet, for Daniel feared God. The first angel arrived in history in 1798, and was thereafter empowered on August 11, 1840. Nebuchadnezzar’s dream locates the arrival of the first message at the time of the end in 1798.
Навуходоносоров страх је симбол првог испита, као што је и Данилов избор да не једе вавилонску храну био такав, јер се Данило бојао Бога. Први анђео је дошао у историји 1798. године, а потом је био оснажен 11. августа 1840. године. Навуходоносоров сан смешта долазак прве поруке у време свршетка, 1798. године.
I saw a dream which made me afraid, and the thoughts upon my bed and the visions of my head troubled me. Therefore made I a decree to bring in all the wise men of Babylon before me, that they might make known unto me the interpretation of the dream. Then came in the magicians, the astrologers, the Chaldeans, and the soothsayers: and I told the dream before them; but they did not make known unto me the interpretation thereof. But at the last Daniel came in before me, whose name was Belteshazzar, according to the name of my god, and in whom is the spirit of the holy gods: and before him I told the dream, saying, O Belteshazzar, master of the magicians, because I know that the spirit of the holy gods is in thee, and no secret troubleth thee, tell me the visions of my dream that I have seen, and the interpretation thereof. Daniel 4:5–9.
Усних сан који ме је уплашио, и мисли на постељи мојој и виђења главе моје узнемирише ме. Зато издадох заповест да ми доведу све мудраце вавилонске преда ме, да ми обзнане тумачење сна. Тада уђоше врачари, звјездари, Халдејци и гатари; и казах им сан пред њима, али ми не обзнанише његово тумачење. А најпосле дође преда ме Данило, коме је име Валтасар, по имену бога мога, и у коме је дух светих богова; и пред њим казах сан, говорећи: О Валтасаре, старешино врача̂ра, јер знам да је у теби дух светих богова и да те никаква тајна не збуњује, кажи ми виђења сна мога, која сам видео, и његово тумачење. Данило 4:5–9.
The arrival of the first message at the time of the end in 1798, that is represented by Nebuchadnezzar’s fear, marks the point when the book of Daniel was to be unsealed.
Долазак прве поруке у време краја 1798. године, који је представљен Навуходоносоровим страхом, означава тренутак када је књига пророка Данила требало да буде отворена.
But thou, O Daniel, shut up the words, and seal the book, even to the time of the end: many shall run to and fro, and knowledge shall be increased. … And he said, Go thy way, Daniel: for the words are closed up and sealed till the time of the end. Many shall be purified, and made white, and tried; but the wicked shall do wickedly: and none of the wicked shall understand; but the wise shall understand. Daniel 12:4, 9, 10.
А ти, Данило, затвори ове речи и запечати књигу до времена краја: многи ће тамо-амо ходити, и знање ће се умножити. … И рече: Иди својим путем, Данило, јер су ове речи затворене и запечаћене до времена краја. Многи ће се очистити, и убелити, и бити окушани; а безбожни ће безбожно поступати: и нико од безбожних неће разумети; али ће разумни разумети. Данило 12:4, 9, 10.
When the book of Daniel was unsealed at “the time of the end”, men were called to come and investigate the increase of knowledge, and that call eventually produced two classes of worshippers. One class could not understand and the other class could. The wise men of Babylon, represented as “the magicians, the astrologers, the Chaldeans, and the soothsayers” could not understand, but Daniel understood. The Babylonian “wise men” could not understand, and therefore represent the wicked. Daniel represented the wise.
Када је књига пророка Данила била откривена у „време свршетка“, људи су били позвани да дођу и испитају умножавање знања, и тај позив је на крају произвео две класе поклоника. Једна класа није могла да разуме, а друга је могла. Мудраци Вавилона, представљени као „гатари, звездарци, Халдејци и врачари“, нису могли да разумеју, али Данило је разумео. Вавилонски „мудраци“ нису могли да разумеју, и стога представљају зле. Данило је представљао мудре.
We will continue Daniel chapter four in the next article.
Наставићемо са четвртим поглављем књиге пророка Данила у наредном чланку.
“Those who are unfaithful to the work of God are lacking in principle; their motives are not of a character to lead them to choose the right under all circumstances. The servants of God are to feel at all times that they are under the eye of their employer. He who watched the sacrilegious feast of Belshazzar is present in all our institutions, in the counting-room of the merchant, in the private workshop; and the bloodless hand is as surely recording your neglect as it recorded the awful judgment of the blasphemous king. Belshazzar’s condemnation was written in words of fire, ‘Thou art weighed in the balances, and art found wanting’; and if you fail to fulfill your God-given obligations your condemnation will be the same.” Messages to Young People, 229.
„Они који су неверни делу Божјем оскудевају у начелности; њихови побуди нису такве природе да би их навели да под свим околностима изаберу оно што је право. Слуге Божје треба да у свако време осећају да су под оком свога Послодавца. Онај који је посматрао скрнавну гозбу Валтазареву присутан је у свим нашим установама, у књиговодственој канцеларији трговца, у приватној радионици; и бескрвна рука подједнако сигурно бележи ваше немарно поступање као што је забележила страшну осуду богохулног цара. Валтазарева осуда била је написана огњеним речима: ‘Измерен си на мерилима, и нашао си се мањкав’; и ако пропустите да испуните своје Богом дане дужности, ваша осуда биће иста.“ Messages to Young People, 229.