That “certain saint which spake” in Daniel chapter eight, verses thirteen and fourteen is Christ as Palmoni. In the book of Revelation, Christ is identified as Alpha and Omega, which among other wonderful truths, identifies Christ as the Wonderful Linguist, and together the books of Daniel and Revelation represent Christ as the Master of time and language. It is beyond human ability to understand the significance and depth of what it means that Christ, as Palmoni (the Numberer of Secrets), introduces that attribute of His character in the two verses that establish the central pillar of Adventism, but the secrets which the Numberer of Secrets chooses to reveal are our responsibility to recognize and defend.
Тај „неки светац који говораше“ у осмом поглављу Књиге пророка Данила, у стиховима тринаест и четрнаест, јесте Христос као Палмони. У књизи Откривење, Христос је означен као Алфа и Омега, што, поред других дивних истина, указује на Христа као на Чудесног Лингвисту; а заједно, књиге Данила и Откривења представљају Христа као Господара времена и језика. Превазилази људске способности да се разуме значај и дубина онога што значи да Христос, као Палмони (Бројилац тајни), уводи тај атрибут Свога карактера у та два стиха који успостављају средишњи стуб адвентизма, али тајне које Бројилац тајни изабере да открије јесу наша одговорност да их препознамо и бранимо.
The secret things belong unto the Lord our God: but those things which are revealed belong unto us and to our children forever, that we may do all the words of this law. Deuteronomy 29:29.
Тајне ствари припадају Господу Богу нашем; а откривене припадају нама и синовима нашим довека, да бисмо извршавали све речи овога закона. Поновљени закони 29:29.
A secret that has been revealed is that the Numberer of Secrets (Palmoni), is that “certain saint which spake,” and in the two verses where He reveals Himself, the central pillar of Adventism is identified. In those two verses the Wonderful Numberer identifies the “increase of knowledge” that He, as the Lion of the tribe of Judah unsealed in 1798. In those two verses, the jewels of Miller’s dream, that represent the “increase of knowledge,” were, by the direction of Palmoni’s hand, published upon the two tables of Habakkuk.
Откривена је једна тајна: да је Бројилац тајни (Палмони) онај „један светац који говораше“, и да је у два стиха у којима Он открива Себе поистовећен средишњи стуб адвентизма. У та два стиха Чудесни Бројилац указује на „умножење знања“ које је Он, као Лав из племена Јудина, распечатио 1798. године. У та два стиха драгуљи из Милеровог сна, који представљају „умножење знања“, били су, по управљању Палмонијеве руке, објављени на две Авакумове плоче.
Then I heard one saint speaking, and another saint said unto that certain saint which spake, How long shall be the vision concerning the daily sacrifice, and the transgression of desolation, to give both the sanctuary and the host to be trodden under foot? And he said unto me, Unto two thousand and three hundred days; then shall the sanctuary be cleansed. Daniel 8:13, 14.
Тада чух једнога свеца где говори, а други светац рече ономе извесном свецу који говораше: Докле ће трајати виђење о свагдашњој жртви и о преступу опустошења, да се и светиња и војска предају да буду погажене? И рече ми: До две хиљаде и три стотине дана; тада ће се светиња очистити. Данило 8:13, 14.
After Daniel received the prophetic vision of the kingdoms of Bible prophecy, and then heard the heavenly dialogue in verses thirteen and fourteen, he sought to understand the “vision.”
Након што је Данило примио пророчку визију о царствима библијског пророштва, а затим чуо небески разговор у тринаестом и четрнаестом стиху, настојао је да разуме „виђење“.
And it came to pass, when I, even I Daniel, had seen the vision, and sought for the meaning, then, behold, there stood before me as the appearance of a man. And I heard a man’s voice between the banks of Ulai, which called, and said, Gabriel, make this man to understand the vision. Daniel 8:15, 16.
И догоди се, када ја, ја Данило, видех виђење и тражих му значење, гле, стаде преда мном као обличје човека. И чух глас човечији између обала Улаја, који повика и рече: Гаврило, објасни овоме човеку виђење. Данило 8:15, 16.
The “vision” which Daniel is seeking to understand is the “chazon” vision, but the “mareh” vision, is what Gabriel is told to make Daniel understand. Every fact has its bearing, and if this fact is missed, the structure and design of the passage is essentially destroyed. In verse fifteen, when Daniel seeks to understand the “chazon” vision, the “mareh” is hidden, but still represented, for with the “appearance of a man” (Gabriel), the Hebrew word “mareh” is translated as “appearance”. In verse fifteen both words which have been translated as “vision” are represented. Daniel, in verse fifteen, seeks to understand the “chazon,” but Palmoni commands Gabriel, in verse sixteen to make Daniel understand the “mareh.” The design of these two verses is purposeful, and emphasizes the connection and difference between the two words.
„Виђење“ које Данило настоји да разуме јесте виђење „хазон“, али виђење „маре“, то је оно за шта је Гаврилу речено да учини да Данило разуме. Свака чињеница има свој значај, и ако се ова чињеница превиди, структура и замисао овог одломка у суштини бивају разрушене. У петнаестом стиху, када Данило настоји да разуме виђење „хазон“, „маре“ је скривено, али је ипак представљено, јер се код израза „обличје човека“ (Гаврило), јеврејска реч „маре“ преводи као „обличје“. У петнаестом стиху заступљене су обе речи које су преведене као „виђење“. Данило, у петнаестом стиху, настоји да разуме „хазон“, али Палмони заповеда Гаврилу, у шеснаестом стиху, да учини да Данило разуме „маре“. Устројство ова два стиха је намерно и наглашава повезаност и разлику између те две речи.
It is Palmoni that commands Gabriel to make Daniel understand the “mareh,” for the One that commands Gabriel is the One who stands upon the water, and Gabriel heard His voice, “a man’s voice between the banks of Ulai.” It is the Ulai river that runs between the banks, and it is Christ who stands upon the water in the Scriptures. Accompanied with that fact, is the fact that Christ, as the archangel, is the One who commands the angels. The voice between the banks, is the voice of “that certain saint” in verse thirteen, and it is His word that commands Gabriel to make Daniel understand the “mareh” vision. In chapter twelve of Daniel, Christ once again is between the banks of the river. In chapter twelve He is clothed in linen, and swares by Him that liveth forever.
Палмони је тај који заповеда Гаврилу да учини да Данило разуме „mareh“, јер Онај који заповеда Гаврилу јесте Онај који стоји над водом, и Гаврило је чуо Његов глас, „глас човечији између обала Улаја“. Река Улај је та која тече између обала, а Христос је тај који у Писму стоји над водом. Са том чињеницом повезана је и чињеница да је Христос, као арханђео, Онај који заповеда анђелима. Глас између обала јесте глас „оног неког светога“ у тринаестом стиху, и Његова је реч та која заповеда Гаврилу да учини да Данило разуме виђење „mareh“. У дванаестом поглављу Данилове књиге, Христос је поново између обала реке. У дванаестом поглављу Он је обучен у платно и куне се Оним који живи довека.
But thou, O Daniel, shut up the words, and seal the book, even to the time of the end: many shall run to and fro, and knowledge shall be increased. Then I Daniel looked, and, behold, there stood other two, the one on this side of the bank of the river, and the other on that side of the bank of the river. And one said to the man clothed in linen, which was upon the waters of the river, How long shall it be to the end of these wonders? And I heard the man clothed in linen, which was upon the waters of the river, when he held up his right hand and his left hand unto heaven, and sware by him that liveth for ever that it shall be for a time, times, and an half; and when he shall have accomplished to scatter the power of the holy people, all these things shall be finished. Daniel 12:4–7.
А ти, Данило, затвори ове речи и запечати књигу до времена свршетка; многи ће претраживати тамо-амо, и знање ће се умножити. Тада ја, Данило, погледах, и гле, стајаху друга двојица, један с ове стране обале реке, а други с оне стране обале реке. И један рече човеку обученом у лан, који беше над водама реке: Докле ће трајати крај ових чудеса? И чух човека обученог у лан, који беше над водама реке, када подиже своју десну руку и своју леву руку к небу, и закле се Оним који живи довека да ће то бити за време, времена и по времена; и кад доврши расејавање силе светога народа, све ће се ово свршити. Данило 12:4–7.
The Man who was “clothed in linen, which was upon the waters of the river,” “held up His right hand and His left hand unto heaven, and sware by Him that liveth forever,” and He is the same Man, who in chapter eight commanded Gabriel. In Revelation chapter ten, Christ also held up His hand and swore by Him who lives forever, but there He is standing upon both the water and the earth.
Човек који беше „обучен у лан, који беше над водама реке“, „подиже Своју десну руку и Своју леву руку к небу, и закле се Оним који живи довека“, и Он је исти онај Човек који је у осмом поглављу заповедио Гаврилу. У десетом поглављу Откривења, Христос такође подиже Своју руку и закле се Оним који живи довека, али тамо стоји и на води и на земљи.
And the angel which I saw stand upon the sea and upon the earth lifted up his hand to heaven, And sware by him that liveth for ever and ever, who created heaven, and the things that therein are, and the earth, and the things that therein are, and the sea, and the things which are therein, that there should be time no longer. Revelation 10:5, 6.
И анђео кога видех где стоји на мору и на земљи подиже руку своју ка небу, и закле се Оним који живи у векове векова, који је створио небо и оно што је на њему, и земљу и оно што је на њој, и море и оно што је у њему, да времена више неће бити. Откривење 10:5, 6.
The mighty angel of chapter ten of Revelation, is Palmoni, who spake to Gabriel from between the banks of the river in chapter eight, and identified when the “end of” the “wonders” would occur in chapter twelve. In Revelation chapter ten, He is the one who roared as a “lion,” for He is there represented as the Lion of the tribe of Judah.
Моћни анђео из десете главе Откривења јесте Палмони, који је говорио Гаврилу између обала реке у осмој глави, и назначио када ће наступити „свршетак“ „чудеса“ у дванаестој глави. У десетој глави Откривења, Он је онај који је зарикао као „лав“, јер је ту представљен као Лав из племена Јудина.
And one of the elders saith unto me, Weep not: behold, the Lion of the tribe of Juda, the Root of David, hath prevailed to open the book, and to loose the seven seals thereof. And I beheld, and, lo, in the midst of the throne and of the four beasts, and in the midst of the elders, stood a Lamb as it had been slain, having seven horns and seven eyes, which are the seven Spirits of God sent forth into all the earth. And he came and took the book out of the right hand of him that sat upon the throne. Revelation 5:5–7.
И један од старешина рече ми: Не плачи; ево, Лав из племена Јудина, Корен Давидов, надвлада да отвори књигу и да разломи њених седам печата. И погледах, и гле, насред престола и четири жива бића, и усред старешина, стајаше Јагње као заклано, које имаше седам рогова и седам очију, а то су седам Духова Божјих посланих по свој земљи. И дође и узе књигу из деснице Онога који седи на престолу. Откривење 5:5–7.
As the Lion of the tribe of Judah, Christ is the lamb that prevailed to unseal the book that was sealed with seven seals. Whether He is walking upon the water in the book of Daniel, or has one foot on the sea and the other on the earth in Revelation, each of the prophetic representations are associated with prophetic time. And as the Lion of the tribe of Judah, Christ both seals up and unseals His Word. As He sealed up the book of Daniel, He also sealed up the seven thunders in Revelation chapter ten.
Као Лав из племена Јудина, Христос је Јагње које је победило да отвори књигу запечаћену са седам печата. Било да хода по води у књизи пророка Данила, или да једном ногом стоји на мору а другом на земљи у Откривењу, сваки од тих пророчких приказа повезан је с пророчким временом. И као Лав из племена Јудина, Христос и запечаћује и отвара Своју Реч. Као што је запечатио књигу Данилову, тако је и запечатио седам громова у десетој глави Откривења.
“The mighty angel who instructed John was no less a personage than Jesus Christ. Setting His right foot on the sea, and His left upon the dry land, shows the part which He is acting in the closing scenes of the great controversy with Satan. This position denotes His supreme power and authority over the whole earth. The controversy had waxed stronger and more determined from age to age, and will continue to do so, to the concluding scenes when the masterly working of the powers of darkness shall reach their height. Satan, united with evil men, will deceive the whole world and the churches who receive not the love of the truth. But the mighty angel demands attention. He cries with a loud voice. He is to show the power and authority of His voice to those who have united with Satan to oppose the truth.
„Moćni anđeo koji je poučavao Jovana bio je niko drugi do Isus Hristos. Time što je svoju desnu nogu postavio na more, a levu na suhu zemlju, pokazuje ulogu koju vrši u završnim prizorima velike borbe sa Satanom. Ovaj položaj označava Njegovu vrhovnu silu i vlast nad celom zemljom. Borba je iz veka u vek postajala sve snažnija i odlučnija, i tako će se nastaviti sve do završnih prizora, kada će majstorsko delovanje sila tame dostići svoj vrhunac. Sotona će, ujedinjen sa zlim ljudima, obmanuti ceo svet i crkve koje ne prime ljubav prema istini. Ali moćni anđeo zahteva pažnju. On viče silnim glasom. On treba da pokaže silu i vlast svoga glasa onima koji su se ujedinili sa Sotonom da se suprotstave istini.
“After these seven thunders uttered their voices, the injunction comes to John as to Daniel in regard to the little book: ‘Seal up those things which the seven thunders uttered.’ These relate to future events which will be disclosed in their order. Daniel shall stand in his lot at the end of the days. John sees the little book unsealed. Then Daniel’s prophecies have their proper place in the first, second, and third angels’ messages to be given to the world. The unsealing of the little book was the message in relation to time.
„Пошто је ових седам громова изговорило своје гласове, Јовану се упућује налог, као и Данилу у погледу књижице: „Запечати оно што изговорише седам громова.“ То се односи на будуће догађаје који ће бити откривени својим редом. Данило ће стајати у своме уделу на крају дана. Јован види књижицу отворену. Тада Данилова пророчанства имају своје право место у порукама првог, другог и трећег анђела које треба објавити свету. Отварање књижице било је порука у вези с временом.
“The books of Daniel and the Revelation are one. One is a prophecy, the other a revelation; one a book sealed, the other a book opened. John heard the mysteries which the thunders uttered, but he was commanded not to write them.
„Књига пророка Данила и Откривење јесу једно. Једно је пророчанство, друго откривење; једно је књига запечаћена, друго књига отворена. Јован је чуо тајне које су громови изговорили, али му је било заповеђено да их не запише.
“The special light given to John which was expressed in the seven thunders was a delineation of events which would transpire under the first and second angels’ messages.” The Seventh-day Adventist Bible Commentary, volume 7, 971.
„Posebna svetlost data Jovanu, koja je bila izražena u sedam gromova, bila je prikaz događaja koji će se zbiti pod porukama prvog i drugog anđela.“ The Seventh-day Adventist Bible Commentary, tom 7, 971.
Christ, represented as Palmoni, the Man in chapters eight and twelve who is upon the water, is also the mighty angel with the little book in His hand. He is the Lion of the tribe of Judah that seals and unseals His Word, and He is the one who commands Gabriel, for He is Michael the archangel.
Христос, представљен као Палмони, Човек у осмој и дванаестој глави који је над водом, јесте такође и моћни анђео с књижицом у Својој руци. Он је Лав из племена Јудиног који запечаћује и распечаћује Своју Реч, и Он је Онај који заповеда Гаврилу, јер је Он Михаило арханђео.
Yet Michael the archangel, when contending with the devil he disputed about the body of Moses, durst not bring against him a railing accusation, but said, The Lord rebuke thee. Jude 1:9.
Али Михаило арханђео, кад се препираше с ђаволом и расправљаше о Мојсијевом телу, не усуди се да на њега изнесе хулну оптужбу, него рече: Господ нека те укори. Јуда 1:9.
Michael is Christ’s name, and that name represents that He is the commander of not only the angels, but He is also the one who has the power to resurrect. The name Michael means “who is like God”. When Nebuchadnezzar saw one like unto the son of God in the furnace with the three worthies, he saw Michael. And the archangel Michael, is also the prince of God’s people that the little horn of pagan Rome magnified themselves against at the cross in fulfillment of Daniel chapter eight, verse eleven.
Михаило је Христово име, и то име представља да Он није само заповедник анђела, него је и Онај који има силу да васкрсава. Име Михаило значи „ко је као Бог“. Када је Навуходоносор у пећи са тројицом достојних видео некога сличног Сину Божјем, видео је Михаила. И арханђео Михаило је такође кнез Божјег народа, против кога се мали рог паганског Рима уздигао на крсту, у испуњењу Данила, осма глава, једанаести стих.
But I will show thee that which is noted in the scripture of truth: and there is none that holdeth with me in these things, but Michael your prince. Daniel 10:21.
А показаћу ти оно што је записано у књизи истине; и нема никога ко се са мном држи у овоме осим Михаила, кнеза вашега. Данило 10:21.
It is Michael who commands the angels, who resurrects the dead and who decides when probation closes.
Михаило је тај који заповеда анђелима, који васкрсава мртве и који одлучује када се време милости завршава.
“‘And at that time shall Michael stand up, the great prince which standeth for the children of thy people: and there shall be a time of trouble, such as never was since there was a nation even to that same time: and at that time thy people shall be delivered, everyone that shall be found written in the book.’ When this time of trouble comes, every case is decided; there is no longer probation, no longer mercy for the impenitent. The seal of the living God is upon His people. This small remnant, unable to defend themselves in the deadly conflict with the powers of earth that are marshaled by the dragon host, make God their defense. The decree has been passed by the highest earthly authority that they shall worship the beast and receive his mark under pain of persecution and death. May God help His people now, for what can they then do in such a fearful conflict without His assistance!” Testimonies, volume 5, 212.
„И у то време устаће Михаило, велики кнез који стоји за синове твога народа; и настаће време невоље какве није било откако је народа до тога времена; и у то време избавиће се твој народ, сваки који се нађе записан у књизи.“ Када дође то време невоље, сваки случај је одлучен; више нема времена милости, више нема милосрђа за непокајане. Печат живога Бога је на Његовом народу. Тај мали остатак, неспособан да се брани у смртоносном сукобу са силама земље које је змајева војска постројила, чини Бога својом одбраном. Највиша земаљска власт издала је наредбу да се они поклоне звери и приме њен жиг, под претњом прогона и смрти. Нека Бог помогне Своме народу сада, јер шта ће тада моћи да учине у тако страшном сукобу без Његове помоћи!“ Testimonies, volume 5, 212.
The final secret which the Lion of the tribe of Judah unseals is the Revelation of Jesus Christ, and it includes that He is in control of the design and structure of every element of His prophetic Word. The Man in linen that stands upon the waters, who lifts up His hand and swares by Him that liveth forever, and who cries as a Lion, which causes seven thunders to utter their voices, is He who seals up the book of Daniel and seals up the seven thunders of Revelation. It is He who unseals the book that is sealed with seven seals, who has the power to resurrect, and who is the great Prince that stands up and announces the end of probation. When Palmoni commanded Gabriel to make Daniel to understand the “mareh” vision, He meant exactly that.
Последња тајна коју Лав из племена Јудиног открива јесте Откривење Исуса Христа, и она обухвата и то да Он управља замисли и устројством сваког елемента Своје пророчке Речи. Човек обучен у платно, који стоји над водама, који подиже Своју руку и куне се Ониме који живи вавек, и који виче као Лав, те тиме чини да седам громова изговоре своје гласове, јесте Онај који запечаћује књигу Данилову и запечаћује седам громова Откривења. Он је Тај који отвара књигу запечаћену са седам печата, који има власт да васкрсава, и који је велики Кнез који устаје и објављује крај времена милости. Када је Палмони заповедио Гаврилу да учини да Данило разуме виђење „mareh“, мислио је управо то.
He did not command Gabriel to make Daniel understand the “chazon” vision. The “chazon” vision is the vision of the kingdoms of Bible prophecy in Daniel chapter eight, verses one through twelve, and it is also the “vision” that is referenced in verse thirteen, within a question of duration. “How long shall be the vision?” The “chazon” vision concerns the daily (paganism) and the transgression (papalism) desolating powers that trample down the sanctuary and host.
Није заповедио Гаврилу да учини да Данило разуме визију „хазон“. Визија „хазон“ јесте визија царстава библијског пророштва у осмом поглављу Књиге пророка Данила, од првог до дванаестог стиха, а то је уједно и „визија“ на коју се упућује у тринаестом стиху, у оквиру питања о трајању. „Докле ће трајати визија?“ Визија „хазон“ тиче се свакодневне службе (паганства) и преступа (папства), опустошавајућих сила које газе светилиште и војску.
Then I heard one saint speaking, and another saint said unto that certain saint which spake, How long shall be the vision concerning the daily sacrifice, and the transgression of desolation, to give both the sanctuary and the host to be trodden under foot? Daniel 8:13.
Тада чух једнога светога где говори; и други свети рече ономе светоме који говораше: Докле ће трајати виђење о свагдашњој жртви и о преступу опустошења, да се и светиња и војска предају да буду погажени? Данило 8:13.
Christ, as Palmoni (the Wonderful Numberer), is asked “how long” shall be the “chazon” vision, and he answers, “unto two thousand and three hundred days; then shall the sanctuary be cleansed.” Daniel then desires to understand the “chazon” vision which concerns “the daily sacrifice, and the transgression of desolation, to give both the sanctuary and the host to be trodden under foot.” But Gabriel is commanded to make Daniel understand the “mareh” vision. Every fact has its bearing in God’s Word. The “mareh” vision, is the vision of the evening and mornings identified in verse twenty-six.
Христос, као Палмони (Дивни Бројилац), бива упитан: „докле“ ће трајати виђење „chazon“, и Он одговара: „до две хиљаде и три стотине дана; тада ће се светиња очистити.“ Потом Данило жели да разуме виђење „chazon“, које се односи на „свакодневну жртву и преступ опустошења, да се и светиња и војска предаду да буду погажени.“ Али Гаврилу је заповеђено да Данилу учини разумљивим виђење „mareh“. Свака чињеница има свој значај у Речи Божјој. Виђење „mareh“ јесте виђење вечери и јутра, поистовећено у двадесет шестом стиху.
And the vision of the evening and the morning which was told is true: wherefore shut thou up the vision; for it shall be for many days. Daniel 8:26.
А виђење о вечери и јутру које је казано истинито је; зато запечати виђење, јер ће бити за многе дане. Данило 8:26.
The word “vision” is mentioned twice in the verse. The first reference is the “mareh” vision and the second is the “chazon” vision. The “mareh” vision is the vision of “the evening and mornings.” The Hebrew expression of “evening and mornings” is often found in the Bible, and it is always translated as “evening and mornings,” as it is in verse twenty-six. The only place in the Bible where it is translated differently than “evening and mornings,” is in verse fourteen, where it is translated as simply “days.” The actual Hebrew of verse fourteen would read, “Unto twenty-three hundred evenings and mornings.”
Реч „виђење“ помиње се два пута у том стиху. Прво упућивање односи се на виђење „маре“ (mareh), а друго на виђење „хазон“ (chazon). Виђење „маре“ јесте виђење о „вечерима и јутрима“. Јеврејски израз „вечери и јутра“ често се налази у Библији и увек се преводи као „вечери и јутра“, као што је то случај у двадесет шестом стиху. Једино место у Библији где је преведен другачије него као „вечери и јутра“ јесте четрнаести стих, где је преведен једноставно као „дани“. Стварни јеврејски текст четрнаестог стиха гласио би: „До две хиљаде и три стотине вечери и јутара.“
The verse that is the central pillar of Adventism, is the only verse in God’s Word where “evening and mornings” is expressed simply as “days.” Every fact has its bearing, and if nothing else, it is clear that Palmoni was purposely emphasizing the verse. He did so by directing the minds of those who translated the King James Bible to write the phrase differently than it is always written in His Word. The point that is to be derived from this fact, is that when Gabriel is told to make Daniel understand the “mareh” vision, he is being told to make Daniel understand the vision of the appearance of 1844, and not the “chazon” vision concerning the trampling down the sanctuary and the host.
Стих који представља средишњи стуб адвентизма јесте једини стих у Божјој Речи у коме је израз „вечери и јутра“ исказан једноставно као „дани“. Свака чињеница има свој значај, и ако ништа друго, јасно је да је Палмони намерно стављао нагласак на тај стих. То је учинио тако што је управио умове оних који су преводили Библију краља Џејмса да ту фразу запишу другачије него што је она увек записана у Његовој Речи. Поента која треба да се изведе из ове чињенице јесте да, када је Гаврилу речено да учини да Данило разуме виђење „mareh“, њему је речено да учини да Данило разуме виђење појаве 1844. године, а не виђење „chazon“ које се односи на гажење светиње и војске.
The vision of the “evening and mornings” is about an appearance that occurs when the cleansing of the sanctuary began on October 22, 1844. The vision of the appearance of October 22, 1844, is not about the trampling down of the sanctuary, but of the cleansing of the sanctuary. Was there a prophetic appearance on that date?
Визија о „вечерима и јутрима“ односи се на појаву која настаје када је чишћење светиње отпочело 22. октобра 1844. године. Визија о појави 22. октобра 1844. године не односи се на гажење светиње, него на чишћење светиње. Да ли је тог датума било пророчко појављивање?
“The coming of Christ as our high priest to the most holy place, for the cleansing of the sanctuary, brought to view in Daniel 8:14; the coming of the Son of man to the Ancient of Days, as presented in Daniel 7:13; and the coming of the Lord to His temple, foretold by Malachi, are descriptions of the same event; and this is also represented by the coming of the bridegroom to the marriage, described by Christ in the parable of the ten virgins, of Matthew 25.” The Great Controversy, 426.
„Христов долазак као нашег Првосвештеника у Светињу над светињама ради очишћења светиње, приказан у Данилу 8:14; долазак Сина човечјега к Старцу дана, како је представљен у Данилу 7:13; и долазак Господа у Његов храм, који је прорекао Малахија, јесу описи истог догађаја; а то је такође представљено доласком женика на свадбу, који је Христос описао у причи о десет девојака, у Матеју 25.” Велика борба, 426.
Gabriel was instructed to make Daniel understand the prophetic appearance of Christ in His temple on October 22, 1844. For this reason, Gabriel gave Daniel a second witness to the date of October 22, 1844, for Gabriel led every Bible author that recorded some form of the biblical principle that identifies that truth is established upon the testimony of two. If Gabriel was to make Daniel understand October 22, 1844, he would need a second witness to establish “the vision of the appearance.”
Гаврилу је било наложено да учини да Данило разуме пророчку појаву Христа у Његовом храму 22. октобра 1844. године. Из тог разлога, Гаврило је Данилу дао и друго сведочанство о датуму 22. октобар 1844. године, јер је Гаврило водио сваког библијског писца који је забележио неки облик библијског начела које утврђује да се истина потврђује на основу сведочанства двојице. Ако је Гаврило требало да учини да Данило разуме 22. октобар 1844. године, био му је потребан други сведок да утврди „виђење појаве“.
Gabriel begins his work by first addressing Daniel’s desire to understand the “chazon” vision, and he does so by identifying that the “chazon” vision, is the vision that concludes at the “time of the end” in 1798.
Гаврило започиње свој рад тиме што се најпре обраћа Даниловој жељи да разуме визију „хазон“, и то тако што утврђује да је визија „хазон“ она визија која се завршава у „време свршетка“ 1798. године.
And I heard a man’s voice between the banks of Ulai, which called, and said, Gabriel, make this man to understand the vision. So he came near where I stood: and when he came, I was afraid, and fell upon my face: but he said unto me, Understand, O son of man: for at the time of the end shall be the vision. Daniel 8:16, 17.
И зачух глас човечји између обала Улаја, који повика и рече: Гаврило, учини да овај човек разуме виђење. И он приђе онде где стајах; и кад дође, уплаших се и падох ничице; али ми рече: Разуми, сине човечји, јер је ово виђење за време свршетка. Данило 8:16, 17.
The “vision” in the previous verse, that is “at the time of the end” is the “chazon” vision, and the “time of the end” in the book of Daniel is 1798. This is the “vision” which Daniel had sought to understand, but it was not the “vision” Gabriel was told to make Daniel to understand. For that Gabriel is going to provide a second witness.
„Viђење“ у претходном стиху, то јест „у време краја“, јесте виђење „chazon“, а „време краја“ у књизи пророка Данила јесте 1798. То је „виђење“ које је Данило настојао да разуме, али то није било „виђење“ за које је Гаврилу било речено да учини да га Данило разуме. За то ће Гаврило пружити другог сведока.
So he came near where I stood: and when he came, I was afraid, and fell upon my face: but he said unto me, Understand, O son of man: for at the time of the end shall be the vision. Now as he was speaking with me, I was in a deep sleep on my face toward the ground: but he touched me, and set me upright. And he said, Behold, I will make thee know what shall be in the last end of the indignation: for at the time appointed the end shall be. Daniel 8:17–19.
И дође близу месту где стајах; и кад дође, уплаших се и падох ничице; али ми рече: Разуми, сине човечји, јер се виђење односи на време свршетка. И док ми је говорио, падох у дубок сан лицем к земљи; али ме се дотаче и подиже ме да стојим усправно. И рече: Ево, обзнанићу ти шта ће бити на последку гнева; јер ће у одређено време доћи свршетак. Данило 8:17–19.
Gabriel takes up his job assignment by informing Daniel to, “behold,” which is informing Daniel to consider the next fact. The next fact is that the “last indignation,” of the two “seven times” of Leviticus twenty-six, ends in 1844. The “last indignation” is directly identified as a time prophecy, for it has a “time appointed” that it will “end.” The “indignation” must represent a period of time, for it has a “time appointed” for its ending. If the “indignation” was simply a point in time it would not have an end, it would simply be the point when it took place.
Гаврило преузима свој поверени задатак тиме што обавештава Данила да „погледа“, чиме му ставља до знања да размотри следећу чињеницу. Следећа чињеница јесте да се „последња огорченост“ од два „седам пута“ из Левитске двадесет шесте завршава 1844. године. „Последња огорченост“ је непосредно поистовећена са временским пророчанством, јер има „одређено време“ када ће се „свршити“. „Огорченост“ мора представљати временско раздобље, јер има „одређено време“ за свој завршетак. Када би „огорченост“ била једноставно тренутак у времену, не би имала крај; била би напросто тачка у којој се догодила.
The “indignation” had an ending point that is marked, so it represents the end of a period of time. The period of time is represented as “the last indignation.” If there is a last, then there must be a first. The “first indignation” is identified in Daniel chapter eleven, and there it is also a period of time, for the papacy was going to “practice and prosper” until the end of the “indignation”.
„Гнев“ је имао одређену тачку завршетка која је означена, те стога представља крај једног временског раздобља. То временско раздобље представљено је као „последњи гнев“. Ако постоји последњи, онда мора постојати и први. „Први гнев“ је поистовећен у једанаестом поглављу књиге пророка Данила, и тамо је он такође временско раздобље, јер је папство требало да „делује и напредује“ до краја „гнева“.
And some of them of understanding shall fall, to try them, and to purge, and to make them white, even to the time of the end: because it is yet for a time appointed. And the king shall do according to his will; and he shall exalt himself, and magnify himself above every god, and shall speak marvellous things against the God of gods, and shall prosper till the indignation be accomplished: for that that is determined shall be done. Daniel 11:35, 36.
И неки од разумних пашће, да се окушају, и очисте, и убеле, до времена свршетка; јер је још за одређено време. И цар ће чинити по својој вољи; и узвисиће се, и величаће себе изнад свакога бога, и говориће чудесне ствари против Бога над боговима; и напредоваће док се гнев не наврши; јер ће се извршити оно што је одређено. Данило 11:35, 36.
In these two verses, the king that does according to his will and exalts himself is the subject. Verse thirty-six is the verse Paul paraphrases, as he identifies the “man of sin” who is seated in the temple of God showing himself that he is God. The persecution of the Dark Ages from the year 538 through to 1798 is identified in verse thirty-five, and it continues until “the time of the end” which was 1798, which was the “time appointed.” Verse thirty-six then identifies that the papacy would “prosper” “till the indignation be accomplished.” The verse identifies that the papacy prospered until 1798, at which point, the first “indignation,” had been “accomplished.” God’s prophetic Word had “determined” that the papacy would continue for twelve hundred and sixty years, until 1798, which was the “time of the end.”
У ова два стиха предмет је цар који поступа по својој вољи и узвисује самога себе. Тридесет шести стих јесте стих који Павле парафразира, док поистовећује „човека греха“ који седи у храму Божјем, показујући себе да је Бог. Прогонство током Мрачног средњег века, од 538. године па све до 1798, означено је у тридесет петом стиху, и оно траје до „времена краја“, које је било 1798, што је било „одређено време“. Тридесет шести стих затим указује да ће папство „напредовати“ „док се гнев не наврши“. Стих показује да је папство напредовало до 1798. године, у ком тренутку је прво „негодовање“ било „извршено“. Божја пророчка Реч је „одредила“ да ће папство трајати хиљаду двеста и шездесет година, до 1798, што је било „време краја“.
The first “indignation” ended in 1798, and “the last indignation” ended in 1844. Both indignations are represented as periods of time, which had specific endings, thus identifying them both as time prophecies. Gabriel was commanded by Palmoni to make Daniel understand the appearance vision (“mareh”), of the “evening and mornings” (days) that identified October 22, 1844, and he did so by providing a second witness to that date.
Прво „негодовање“ окончало се 1798. године, а „последње негодовање“ окончало се 1844. године. Оба негодовања представљена су као временска раздобља, која су имала одређене завршетке, те их то оба одређује као временска пророчанства. Гаврилу је Палмони заповедио да учини да Данило разуме визију појаве („mareh“), о „вечерима и јутрима“ (данима) која је указивала на 22. октобар 1844. године, и он је то учинио тако што је обезбедио друго сведочанство за тај датум.
The “chazon” vision of verse thirteen, which Daniel desired to understand, was the vision of the trampling down that ended at the “time of the end” in 1798. The “mareh” vision of verse fourteen, ended with the appearance of Christ in the Most Holy Place on October 22, 1844, in fulfillment of the time prophecy of twenty-three hundred years, and also the fulfillment of the time prophecy of the twenty-five hundred and twenty years. Both of those time prophecies are represented upon Habakkuk’s sacred tables, which Sister White identifies were directed by the hand of the Lord, and should not be altered.
„Хазон“ виђење из тринаестог стиха, које је Данило желео да разуме, било је виђење о гажењу које се завршило у „време краја“ 1798. године. „Маре“ виђење из четрнаестог стиха завршило се појављивањем Христа у Светињи над светињама 22. октобра 1844. године, у испуњењу временског пророчанства о две хиљаде и три стотине година, а такође и у испуњењу временског пророчанства о две хиљаде и пет стотина и двадесет година. Оба та временска пророчанства приказана су на светим таблицама Авакумовим, за које сестра Вајт утврђује да су биле усмерене руком Господњом и да их не треба мењати.
We will continue this study in the next article.
Наставићемо ово проучавање у следећем чланку.
“We have many lessons to learn, and many, many to unlearn. God and heaven alone are infallible. Those who think that they will never have to give up a cherished view, never have occasion to change an opinion, will be disappointed. As long as we hold to our own ideas and opinions with determined persistency, we cannot have the unity for which Christ prayed.” Review and Herald, July 26, 1892.
„Имамо многе поуке које треба да научимо, и многе, многе које треба да одучимо. Само су Бог и небо непогрешиви. Они који мисле да никада неће морати да се одрекну неког драгог гледишта, да никада неће имати повода да промене неко мишљење, биће разочарани. Док год се с одлучном упорношћу држимо сопствених идеја и мишљења, не можемо имати јединство за које се Христос молио.” Review and Herald, July 26, 1892.