Скривена историја четрдесетог стиха - број тридесет три

У четвртом и петом поглављу Књиге постања Каинов родослов супротстављен је Ситовом родослову.

Две лозе представљају супротност између изгубљених и спасених, а неки од потомака тих двеју лоза представљају паралелне „потомке-симболе“ тих супротстављених лоза. Каин представља групу људи која не осећа никакво кајање због греха, већ само жали због сопственог стања.

Каин представља групу непокајаних људи који се усредсређују само на сопствено жалосно стање, у које су сами себе довели одбијајући да настоје да чине добро.

У претходним чланцима препознали смо Еноха као симбол првог анђела, Ламеха као симбол другог анђела, Матусала као поноћни поклич, а Ноја као трећег анђела. Ламех из Ситове лозе умро је у старости од седамсто седамдесет седам година, пет година пре потопа, у чије је време умро Матусал. Пет година након Ламехове смрти уследила је Матусалова смрт, те њихове смрти стога типолошки представљају смрт Језекиљеве жене, за којом је једну и по годину касније (1,5) уследила смрт Јерусалима, Јагњетове жене.

Алфа-смрти Језекиљеве жене и Ламеха, које су повезане са омега-смртима Јерусалима и Матусала, биле су праслика смрти Јована Палеолога, за којом је пет година касније уследила смрт Константина Једанаестог на зидинама Константинопоља. Ламехова линија указује на пет година, са седмодневним периодом сеобе животиња на крају. Линија Источног Рима представља пет година, а такође и четворогодишњи период унутар тих укупно пет година. Језекиљева линија представља како две године тако и једну и по годину (1,5). Језекиљева линија, у којој Вавилон разара Јерусалим, подудара се са другим разарањем Јерусалима које је извршио Рим од 66. до 70. године. Римска линија разарања Јерусалима даје и четворогодишњи период и период од три и по године. Свака од те четири симболичке линије дала је не један, већ два симболичка периода у оквиру свог пророчког сведочанства.

Ламех, Јован Палеолог и Језекиљева жена представљају алфа међаш временског раздобља које се завршава омега смрћу. Две од три линије представљају опсаду која се завршава смрћу њихових одговарајућих пандана. Трећа се завршава уласком животиња у ковчег. Омега пандан доводи Нојев потоп у исту раван са разорењем Јерусалима и рушењем зидина Цариграда. Сва три омега симбола представљају завршетак времена милости при скором доношењу недељног закона.

Наравно, у сведочанству о Нојевом ковчегу није било опсаде, али је морала постојати рампа која је омогућавала улазак у ковчег. Ако се утоварна рампа посматра као праслика опсадне рампе, онда сва три сведочанства о смрти указују на опсаду. На римској линији разорења Јерусалима од 66. до 70. године, једну опсаду предводио је Цестије 66. године, а другу Тит 70. године.

Четири године које се завршавају опсадом Константинопоља 1453. године представљају други четворогодишњи период у исламском пророчанству о „пет месеци“ у деветом поглављу Откривења. Први четворогодишњи период у пророчанству о „пет месеци“ трајао је од 1333. до 1337. године, током опсаде Никомедије. Та опсада је такође представљала завршетак тридесет осам година од 27. јула 1299. године. Два разорења Јерусалима, једно разорење Константинопоља, потоп и опсада Никомедије представљају пет сведока похода код Паниона од 200. до 198. године пре Христа, који би био шести сведок, а постоји и неколико других.

Оба разорења Јерусалима лако се могу довести у паралелу, „линију по линију“. Потоп и линија Источног Рима доводе се у паралелу на основу заједничких алфа и омега смрти. Поход код Панијума посебно се доводи у паралелу са Језекиљевом линијом из 587. године пре Христа, јер оба периода опсаде представљају по две године. Панијум је представљен у петнаестом стиху једанаестог поглавља Данилове књиге, који претходи шеснаестом стиху, а овај представља недељни закон који ће ускоро бити донет, као што је то био случај и са разорењима Јерусалима 586. године пре Христа и 70. године после Христа. Двогодишњи период битке код Панијума и опсаде Сидона уводи сваку од ових линија у скривену историју четрдесетог стиха једанаестог поглавља Данилове књиге.

Први пророчки путоказ у опсадама при оба разорења Јерусалима представља знак; и Цестије 66. године и смрт Језекиљеве жене били су алфа-знаци. Ламех је такође први путоказ, па је стога, на основу сведочанства двојице, и Ламех знак. Његова старост од 777 година представља знак победничке цркве која се састоји од три елемента: пророка, свештеника и цара.

Енох, који је био седми од Адама у Ситовој лози, ходио је с Богом 300 година и био је узет на небо. „300“ је симбол три стотине пионирских карата из 1843. године, одговарајућих три стотине милеритских проповедника, као и Гедеонове војске од три стотине људи. Енох, милеритски проповедници и Гедеонових три стотине представљају сто четрдесет и четири хиљаде. Самсон је узео 300 лисица и повезао их у парове, чиме је указао на број 150 и на симбол који је повезан у целину и укупно броји три стотине.

Два петомесечна пророчанства о исламу у деветом поглављу Откривења означавају „огањ“ и „репове“ као обележја ислама.

Моћ ислама је и у њиховим устима и у њиховим реповима.

Моћ ислама да мучи и убија налази се и у њиховим устима и у њиховим реповима, који излазе из њихових уста и репова.

Ислам и Израел повезани су у пророчком смислу, пошто су и један и други Авраамова деца, а у свакој лози „глава“ је „старешина и угледан човек“, док је „реп“ „пророк који учи лаж“. У случају ислама, древни пророк који је учио лаж јесте Мухамед. Куран представља лажи које покрећу скакавце ислама, а старешина и угледан човек представља њихово политичко вођство. Исламом управља државна власт (уста), коју покрећу лажи Курана (реп). Триста Самсонових лисица било је подељено у две групе од по пет месеци, које треба да муче и убијају огњем, димом и сумпором.

Огањ, дим и сумпор носе пророчка обележја трију анђела. Први и последњи су врсте огња. Корен речи „сумпор“ означава божанско севање. Огањ је симбол поруке; дим је последица поруке, а сумпор означава верску поруку. Сва три су фалсификати истинске поруке трију анђела из четрнаесте главе Откривења. Гвоздени напрсник представљен је као огањ, јакинт и сумпор. Он је фалсификат првосвештениковог напрсника. Првосвештеников напрсник представља сто четрдесет и четири хиљаде као дванаест људских драгуља сједињених са Божанством, које представљају Урим и Тумим. Јакинт је у древно доба био тамне плавоцрне или загаситољубичасте боје. Јакинт на напрснику ислама одговара диму који излази из уста (државе) и репова (цркве) ислама.

Енохово узнесење на небо после 300 година ходања с Богом повезује број 300 са вешћу првог анђела која је дошла 1798. године. Та вест првог анђела добила је силу 11. августа 1840. године, испуњењем пророчанства о пет месеци из деветог поглавља Откривења. Два периода од по пет месеци у том поглављу међусобно су повезана ред по ред. Тек недавно је схваћено да пет месеци из петог стиха и пет месеци из десетог стиха представљају два засебна периода од по сто педесет година. Када је та истина схваћена, Самсон је свезао лисице у сто педесет парова.

У пророчкој историји Самсона (чије име значи „сунце“), „дим“ који је изашао из бездана када је кључ био представљен битком код Ниниве заклонио је сунце тамом. Милерити су исправно протумачили заклањање сунца димом из исламског бездана као заклањање Христовог јеванђеља, које је представљено сунцем (Самсоном). Постоји још неколико веза између Самсоновог сведочанства и ислама приказаног у поглављима Откривења од деветог до једанаестог.

Број три се у повести о Самсону јавља у трима данима датим сватовима да одгонетну загонетку. Самсон долази у додир с трима женама: својом женом из Тамната, блудницом и Далилом. Дух Господњи силази на Самсона три пута: при сусрету с лавом, у Аскалону и у Лехији. Самсон даје Далили три лажна одговора пре него што јој каже истину. Број три представља Божанство, као и лажно божанство које чине аждаја, звер и лажни пророк, а такође и тројни састав победоносне Цркве.

Тридесет је свештенички број, а на Самсонову свадбену гозбу било је доведено тридесет другова. Затим се Самсон опкладио да ће дати тридесет кошуља и тридесет хаљина ако гости успеју да одгонетну загонетку. Када је решење његове загонетке издајом откривено, Самсон је побио тридесет људи из Аскалона како би исплатио опкладу. Број тридесет је пророчка десетина од 300, а у сагласју с тим што је Енох триста година ходио с Богом, триста лисица које је Самсон ухватио и свезао у сто педесет парова повезују се с два пророчанства о пет месеци у деветом поглављу Откривења, која су међусобно повезана методологијом „ред по ред“. Триста је пророчка десетина од три хиљаде, а три хиљаде представља остатак, било праведни остатак, представљен онима који су се обратили на Педесетницу, било неправедни остатак, представљен онима које су Левити побили приликом побуне око златног телета.

И побуна повезана са златним телетом и обраћеници на Педесетницу пророчки се подударају са скорим увођењем недељног закона. Један остатак представља остатак из Божјег заветног народа и остатак оних који су изван тора Божјег заветног народа. Прво помињање три хиљаде у Самсоновом сведочанству односи се на Јевреје који су заробили Самсона да би умирили Филистејце, а друго на Филистејце. Суд почиње од Божјег дома, а затим обухвата раднике једанаестог часа који су још у Вавилону. Самсоново сведочанство потврђује како број три хиљаде као симбол остатка, тако и редослед одвијања суда. Енох је ходио с Богом три стотине година, представљајући тако остатак Божјег заветног народа који неће окусити смрти. Тај остатак чине сто четрдесет и четири хиљаде, који су у седмом поглављу Откривења приказани насупрот великом мноштву.

Десетина од 300 је 30, што је симбол свештеника, а уз то, број три, као десетина од тридесет, представља Божанство, као и лажно божанство змаја, звери и лажног пророка. Број три такође представља троструку поделу победничке Цркве, коју представљају цар Давид, који је почео да влада када је имао тридесет година, свештеник Јосиф, који је почео да служи када је имао тридесет година, и пророк и свештеник Језекиљ, који је започео своју двадесетдвогодишњу службу у тридесетој години седамнаестог јубилејског циклуса. Као свештеник, имао би тридесет година.

Сваки од три симболичка ентитета, представљена као пророк, свештеник и цар, прима Божји печат суботе као седмог дана на путоказу који означава почетак опсаде. Два сведочанства о смрти, заједно са секундарним сведочанством о разорењу Јерусалима 66. године, пружају три сведочанства о томе да је путоказ опсаде „знак“.

Када опсада започне, Божја трострука победничка црква, коју представља Ламех, бива запечаћена. Смрт Језекиљеве жене показује да на тој истој прекретници дотадашњи заветни народ бива у потпуности мимоиђен. Та прекретница означава прелазак из Лаодикије у Филаделфију, који је такође приказан као прелазак војујуће цркве у победничку цркву, чиме она постаје осма црква која је од оних седам. Та прекретница у милеритској историји трећег анђела, која се протезала од 22. октобра 1844. до побуне 1863. године, представљала је раздобље 1856. године, када су и Џејмс и Елен Вајт почели да означавају покрет као лаодикијски. Године 1856. филаделфијски милеритски покрет прешао је у лаодикијски милеритски покрет. Седам година касније лаодикијски милеритски покрет окончао се када је постао лаодикијска Адвентистичка црква седмог дана.

Тај путоказ такође има своју предслику у 313. години, када се завршило раздобље цркве у Смирни и започело раздобље цркве у Пергаму. Уједно, прелаз из праведне Филаделфије у неправедну Лаодикију 1856. године подудара се с прелазом из праведне Смирне у неправедни Пергам 313. године, а тачка прелаза такође означава тај путоказ као знак. Опсада почиње знаком, према сведочанству више сведока. Када се покрет трећег анђела, који чине сто четрдесет и четири хиљаде, запечати у часу Ламехове смрти, они су запечаћени и савршено уједињени док се уздижу као застава, јер је први путоказ пророчке структуре опсаде знак.

Смрт Јована Палеолога означава међаш ислама, када Источни Рим бива принуђен да се потчини исламу. Опсада и разорење Јерусалима представљају два сведока о Вавилону и Риму. Језекиљево раздобље од годину и по дана представља Лаодикијце који су одбили да виде и чују поруку упозорења да ће бити одведени у ропство северног цара. Цестијев знак представља Филаделфијце који измичу северном цару. Та два знака односе се на унутрашњу пророчку поруку, као и Ламехов број 777. Ред по ред, једна група бива одведена у ропство приликом опсаде, док друга измиче руци северног цара.

Смрт Јована Палеолога представља спољашњу пророчку поруку тиме што указује на улогу ислама на међашу на којем бивају запечаћени они које представља Ламех. Они који успеју да побегну и они који буду заробљени током опсаде и разорења Јерусалима наглашавају да се карактер испољава управо на алфа-међашу пророчког периода опсаде. Двојица Ламеха представљају те две групе. Једна група упућује упозорење Нешвилу, а друга одбија да то учини.

Кајин је примио жиг своје побуне. Жиг његове побуне схватан је као упозорење човечанству да ће свакога ко убије Кајина стићи седмоструки Божји суд. У једном смислу, тај жиг може се разумети као заштита коју је Бог пружио Кајину, али се у пророчком смислу подудара са упозоравајућим жигом побуне у последњој књизи Библије. Жиг звери у Откривењу, омега књизи, био је предображен Кајиновим жигом побуне у Постању, алфа књизи. Упозорење које у себи носи Кајинов жиг гласи да ће сви који испоље исти карактер као Кајин такође бити одбачени и осуђени од Бога. Жиг на Кајину подудара се са жигом звери, а упозорење наглашава заповест да се не опонаша Кајинова побуна оличена у убиству његовог брата, што је у Откривењу представљено као лик звери. Опонашати Кајинов поступак значи обликовати Кајинов лик. Кајину је одређен седмоструки извршни суд, а Ламех је, у шестом нараштају од Кајина, увидео да је поновио грех свога оца, али да ће његов суд бити седам пута седамдесетострук.

Претходни стих је прво од свега три места у Божјој речи на којима су бројеви изражени у виду множења. Последње је као и прво.

Седамдесет пута седам је четиристо деведесет, а у светој историји постоје три раздобља од по четиристо деведесет година и свако од њих представља раздобље пробе. За светилиште, за цареве и за војску назначено је по четиристо деведесет година. Раздобље за цареве почело је Сауловим помазањем 1097. године пре Христа и трајало је све до прве Навуходоносорове опсаде, када је Данило одведен у ропство 607. године пре Христа.

Пробно раздобље од четиристо деведесет година, одређено за светињу, започело је посвећењем Соломоновог храма 1006. године пре Христа и трајало је све до посвећења храма из раздобља после изгнанства 516. године пре Христа. За војску је тих четиристо деведесет година трајало од 457. године пре Христа до 34. године после Христа.

Распон од Каинове поруке упозорења о седмоструком суду и његовог знака, па до Ламеховог седамдесет пута седмоструког суда, представља симболички период пробе од четиристо деведесет година. Побуна коју представља Каинов знак приказана је као побуна која све више узима маха, што је у складу с Божјим разлогом за слање потопа.

Ламех из шестог нараштаја Каинове лозе приказан је као обележена класа побуњеника, насупрот Ламеху из Ситове лозе. Сведочанства обојице Ламеха указују на завршетак времена милости: једно навођењем броја 490, а друго његовом смрћу. Оба садрже бројчану симболику која је непосредно повезана с тројним саставом победничке цркве. Каинов Ламех одговара трима раздобљима од по 490 година за цареве, светињу и војску, а Ситов Ламех садржи печат броја седам за пророка, свештеника и цара. Ситов Ламех је други од тројице анђела из четрнаестог поглавља Откривења, а Каинов Ламех је трећи анђео који износи упозорење о звери, њеној икони, жигу и броју њеног имена. У четрнаестом поглављу Откривења, стихови 9/11 показују ко су они који примају Каиново проклетство.

Откривење 15:2 открива ко су они које представља Ламех из Ситове лозе:

Ламех из Ситовог рода својом смрћу означава затварање врата. Ламех из Каиновог рода означава затварање врата по истеку четири стотине деведесет година времена милости. Каинов знак требало је схватити као упозорење на карактер који је испољавао три основна пророчка обележја. Одбио је да се поклони Богу онако како је Бог наложио; испољио је љубоморни бес и убио свог млађег брата и, треће, одбио је да се покаје.

Каин је прекршио заповести са прве плоче Декалога, која одређује однос човечанства према Богу, док друга плоча одређује међусобне односе људи. Жиг његове побуне означавао га је као непокајаног безаконика. Каин и Ламех означавају затворена врата трећег анђела при скором увођењу недељног закона. Енох, Матусал, Ламех и Ноје представљају историју која почиње доласком првог анђела, кога представља Енох, доласком Ламеха као другог анђела, доласком Матусала као поноћног поклича који оснажује Ламехову поруку другог анђела, а затим Ноје, као трећи анђео, означава затворена врата Потопа.

Ламех је умро пет година пре потопа, што означава пет симболичких година пре него што се врата затворе приликом доношења недељног закона који ће ускоро уследити. Управо у тренутку Ламехове смрти у 777. години живота довршава се запечаћење победоносне цркве. Затим, седам дана пре него што су врата ковчега била натприродно затворена, животиње су почеле да улазе у ковчег.

Дан када је Матусал умро био је први од тих седам дана. Последње упозорење пре него што су се врата затворила представљала је двострука порука: призор животиња праћен испуњењем пророчанства које је одјекивало током читавог живота најстаријег човека који је икада умро. То пророчанство било је садржано у Матусаловом имену, које значи „када он умре, то ће доћи“.

Завршна порука упозорења човечанству мора, по пророчкој нужности, бити двострука порука, што је представљено седмодневном сеобом животиња која је започела Матусаловом смрћу, којом је испуњено Енохово пророчанство објављено посредством имена његовог сина. Седам дана сеобе животиња показује да је двострука порука Матусалове смрти и животиња у сеоби порука запечаћења трећег анђела. Исус увек приказује крај кроз почетак, а у Откривењу се трећем анђелу из осамнаестог поглавља придружује други глас из четвртог стиха, као што се поноћни поклич придружио поруци другог анђела. Завршна порука упозорења увек се предочава као унутрашња и спољашња порука, што је представљено пророчким односом између цркава и печата у књизи Откривења. Завршна порука упозорења у једанаестом поглављу Данилове књиге јесте порука севера и истока. Матусал и животиње у сеоби били су двострука завршна порука упозорења у Нојево време.

Ламехова смрт, обележена бројем 777, подудара се с почетком опсаде, када је умрла Језекиљева жена. Управо тада верни, представљени Ситовом лозом, бивају запечаћени, а тада и они који су представљени Каиновом лозом примају жиг. Енох је био седми од Адама и представља алфа-путоказ у раздобљу које се завршава и последњим и првим нараштајем, при чему су оба представљена бројем осам. Оба Ламеха означавају крај времена милости, а Ламехова смрт представља затворена врата милости на почетку опсаде.

Енох је био алфа пророчке историје и он, по пророчкој нужности, мора да укаже на омегу пророчке историје. Ту омегу представља осам душа које су прешле из старог света у нови свет не окусивши смрти. Енох и тих осам душа нису видели смрти пре него што су стигли на нову земљу. Старом свету је дошао крај током седам дана сеобе животиња, а нови свет је почео са седам дана без кише. Затим, почев од 17. дана, пет месеци није било ничег осим кише, све док Бог није зауставио кишу на крају тих пет месеци, седамнаестог дана.

У деветом поглављу Откривења постоје два сведочанства о пет месеци, а у том поглављу налазе се три засебна временска пророчанства. Први период од пет месеци наведен је у петом стиху; други период од пет месеци налази се у десетом стиху, а период од триста деведесет и једне године и петнаест дана налази се у петнаестом стиху. Стихови 5, 10 и 15 указују на временско пророчанство о исламу, са два сведочанства о пет месеци на почетку пророчког периода. Стихови 5 и 10 оба указују на период од пет месеци, тако да, правило по правило, пети и десети стих у збиру дају петнаест. Дакле, првих пет месеци је 15, а период од триста деведесет и једне године и петнаест дана наведен је у стиху 15. Редослед и структура стихова 5, 10 и 15 указују на две петнаестице, а у прва два стиха, која заједно у збиру дају петнаест, налазе се два временска пророчанства од по сто педесет година.

У петнаестом стиху дато је временско пророчанство о раздобљу од триста деведесет и једне године и петнаест дана. Христос је уткао број петнаест у три стиха и, користећи пророчко време изложено у тим истим стиховима, Он је издвојио број 15, представљен сабирањем петог и десетог стиха, како би га, повезивањем с петнаестим стихом, удвостручио. Затим је Христос сва три међусобно повезана пророчанства завршио са петнаест дана.

Кључ за разумевање овог поглавља јесте битка код Ниниве 627. године, за којом пет година касније, 632. године, следи Мухамедова смрт, којом почиње прво петомесечно пророчанство. Десет година након Мухамедове смрти персијске војске биле су уништене, у складу с Мухамедовим предвиђањем да ће обе силе, Персија и Рим, бити поражене. Стога историјски след у деветом поглављу Откривења почиње битком код Ниниве између Персије и Рима. Затим, пет година касније, Мухамед умире, чиме почиње раздобље од сто педесет година из петог стиха. Десет година касније Персија је поражена у бици код Нехавенда 642. године. У исламу је битка код Нехавенда названа „победом свих победа“. Првих петнаест година деветог поглавља Откривења представља раздобље од пет година, за којим следи десет година. Последње временско пророчанство завршило се 11. августа 1840. године. Десет дана пре тог догађаја Џосаја Лич објавио је своје допуњено предвиђање о престанку османске превласти. Последњих петнаест дана ислама из деветог поглавља Откривења радом Џосаје Лича подељено је на пет дана, за којима следи десет дана, јер Исус увек осликава крај почетком.

Разматрање ових тема наставићемо у следећем чланку.