Five Hidden Months
Пет скривених месеци
The message of Islam as represented by verse ten was presented in connection with the time set forth in verse fifteen by Josiah Litch in 1838. At that point there were elements of the prophecy that were hidden from Litch’s view. By August 1, 1840, Litch published a more thorough presentation, based upon what had been revealed to him after 1838 from the message of “five months.” In 1838 part of Revelation nine’s message of “five months” had been hidden from Litch. The hidden portion of the prophecy of five months was unsealed to Litch before 1840, and the unsealing produced the manifestation of the power of God from 1840 to 1844.
Поруку ислама, представљену у десетом стиху, Џосаја Лич је 1838. године изложио у вези с временом наведеним у петнаестом стиху. У то време поједини елементи пророчанства били су скривени од Лича. До 1. августа 1840. године Лич је објавио подробније излагање, засновано на ономе што му је после 1838. године било откривено из поруке о „пет месеци“. Године 1838. део поруке деветог поглавља Откривења о „пет месеци“ био је скривен од Лича. Пре 1840. године Личу је био отпечаћен скривени део пророчанства о пет месеци, а то отпечаћење довело је до испољавања Божје силе од 1840. до 1844. године.
The five months of verse five was hidden until 2026. When Elisabeth came out of five months of hiding, she was joined by Mary. Mary aligns the five months of hiding with the parable of the ten virgins, for, unlike Elisabeth, Mary was a pregnant virgin and Elisabeth was a pregnant woman beyond the age to bear children. Both were miracle births in their own way, but Mary was a virgin. All the prophets speak of the end of the world, and the virgins represented by Mary in the latter days are the five wise virgins who make up the Philadelphian movement of the third angel who are numbered as one hundred and forty-four thousand. Elisabeth and Mary meet in the sixth month after Elisabeth’s five months of hiding. The five months of verse five was hidden until 2026.
Пет месеци из петог стиха било је скривено све до 2026. године. Када је Јелисавета после пет месеци престала да се скрива, придружила јој се Марија. Марија повезује пет месеци скривања с параболом о десет девица, јер је, за разлику од Јелисавете, Марија била трудна девица, док је Јелисавета била трудна жена чије је доба рађања већ било прошло. И једно и друго рођење било је чудесно на свој начин, али је Марија била девица. Сви пророци говоре о крају света, а девице које Марија представља у последњим данима јесу пет мудрих девица које чине филаделфијски покрет трећег анђела и којих има сто четрдесет и четири хиљаде. Јелисавета и Марија сусрећу се у шестом месецу, након Јелисаветиних пет месеци скривања. Пет месеци из петог стиха било је скривено све до 2026. године.
When John was born, Mary returned to Nazareth, and Zacharias was no longer dumb. Mary was with Elisabeth until the door closed at the Sunday law, when prophecy speaks. Zacharias is the alpha waymark that is made dumb and also the omega waymark who speaks at the birth of his son. Zacharias is at the beginning and the ending, representing both the first and third angels. Elisabeth is the second angel’s message, and Mary is the midnight cry message that joins Elisabeth at the end of the five months of hiding.
Када се Јован родио, Марија се вратила у Назарет, а Захарија више није био нем. Марија је била с Јелисаветом све док се врата нису затворила у време недељног закона, када пророштво проговара. Захарија је алфа путоказ коме је одузета моћ говора, а уједно и омега путоказ који проговара при рођењу свога сина. Захарија је на почетку и на крају, представљајући и првог и трећег анђела. Јелисавета је порука другог анђела, а Марија је порука поноћног поклича која се придружује Јелисавети на крају петомесечног скривања.
Noah’s family of eight was hidden in the ark for five months, and then the ark rested on Mount Ararat. The midnight cry joined the second angel at Exeter and continued until the door closed on October 22, 1844, in fulfillment of the parable of the ten virgins. Mary joined Elisabeth at Exeter and continued until the birth of John.
Нојева осмочлана породица била је скривена у ковчегу пет месеци, а затим се ковчег зауставио на планини Арарат. Поноћни поклич се придружио другом анђелу у Ексетеру и наставио се све док се врата нису затворила 22. октобра 1844. године, чиме се испунила прича о десет девојака. Марија се придружила Јелисавети у Ексетеру и остала с њом до Јовановог рођења.
The message that was hidden from Litch in 1838 was the message of “five months.” The hiding of five months is represented by eight people in the ark; it is Elisabeth hiding during her first five months of pregnancy. It was the Lord holding His hand over the five months in 1838, until He removed His hand from the five months, allowing Litch to publish the date ten days before its fulfillment. When the message of five months is unsealed in the latter days, as it is now being set forth, you are at the six days of the Exeter camp meeting, from the 12th to 17th of August, 1844, that were followed by sixty-six days to the closed door of October 22, 1844. There were seventy-two days, but when they are placed in a prophetic line and the waymarks are then isolated, it can be seen that the sign of the siege represented by the Exeter camp meeting was six days that were followed by sixty-six days until the closed door. Prophetically the period is represented as 6 6 6.
Порука која је 1838. године била скривена од Лича била је порука о „пет месеци“. Осморо људи у ковчегу представља скривање пет месеци; то је Јелисаветино скривање током првих пет месеци трудноће. Био је то Господ који је 1838. године држао Своју руку над тих пет месеци, све док није склонио Своју руку са тих пет месеци, омогућивши Личу да објави датум десет дана пре његовог испуњења. Када се порука о пет месеци отпечати у последњим данима, као што се сада излаже, налазите се у шест дана састанка под шаторима у Ексетеру, од 12. до 17. августа 1844. године, након којих је уследило шездесет шест дана до затворених врата 22. октобра 1844. године. Била су то седамдесет два дана, али када се они поставе на пророчку линију и потом се издвоје путокази, може се видети да је знак опсаде, представљен састанком под шаторима у Ексетеру, обухватао шест дана, након којих је уследило шездесет шест дана до затворених врата. У пророчком смислу, тај период је представљен као 6 6 6.
The history of the siege as represented by Exeter unto October 22 is represented by Cain’s sixth generation Lamech. The door is closed just after the prophecy of five months is unsealed. It closes progressively, but the progression for Adventism began at 9/11, and it ends at the siege. When the siege arrives, you will manifest the character of either Lamech of Cain or Lamech of Seth. The number of that history for Lamech of Cain is 6 6 6, and the number for Lamech of Seth and the church triumphant is 7 7 7.
Историју опсаде, приказану раздобљем од Ексетера до 22. октобра, представља Ламех из шестог нараштаја Каинове лозе. Врата се затварају непосредно након што се отпечати пророчанство о пет месеци. Затварају се постепено, али је тај процес за адвентизам започео 11. септембра и завршава се опсадом. Када наступи опсада, испољићете карактер или Ламеха из Каинове лозе или Ламеха из Ситове лозе. Број те историје за Ламеха из Каинове лозе јесте 6 6 6, а број за Ламеха из Ситове лозе и победничку цркву јесте 7 7 7.
The manifestation of the two characters represented by the two Lamechs and by 666 or 777 begins with the events that propel Adventism into the public’s attention as the question is raised about why Adventists were silent about the warning of the fireballs of Nashville. The escalating controversy becomes a visual demonstration in advance of the closed door of the soon-coming Sunday law that was typified by the animals ascending the ramp into the ark. The escalating visual warning was also typified by the experience of Elijah on Mount Carmel and by the Millerite movement of 1844.
Испољавање два карактера, представљена двојицом Ламеха и бројевима 666 или 777, почиње догађајима који адвентизам доводе у средиште пажње јавности, када се поставља питање зашто су адвентисти ћутали о упозорењу на ватрене кугле у Нешвилу. Све оштрија полемика постаје визуелни приказ који претходи затварању врата предстојећег недељног закона, што је било типолошки предочено животињама које су се уз рампу пеле у ковчег. Ово све снажније визуелно упозорење било је такође типолошки предочено Илијиним искуством на гори Кармилу и милеритским покретом из 1844. године.
The Prophetic Structure of the Siege
Пророчка структура опсаде
The prophetic structure of a siege that ends at the destruction of the city represents a period of time that begins with a sign and ends with a sign. It represents a period of time and a point in time. The period of the formation of the image is represented in a variety of ways. Every prophetic structure of this nature in the inspired testimony is typifying the image of the beast testing time that culminates with the mark of the beast.
Пророчка структура опсаде која се завршава уништењем града представља временско раздобље које почиње знаком и завршава се знаком. Она представља временско раздобље и одређени тренутак у времену. Раздобље обликовања лика приказано је на различите начине. Свака пророчка структура ове природе у надахнутом сведочанству представља праслику времена кушања ликом звери, које кулминира жигом звери.
“The ‘image to the beast’ represents that form of apostate Protestantism which will be developed when the Protestant churches shall seek the aid of the civil power for the enforcement of their dogmas. The ‘mark of the beast’ still remains to be defined.” The Great Controversy, 445.
„‘Икона зверина’ представља онај облик отпалог протестантизма који ће се развити када протестантске цркве буду затражиле помоћ грађанске власти ради наметања својих догми. Остаје још да се одреди шта је ‘жиг зверин’.“ Велика борба, 445.
The period of time represents the formation of the image to and of the beast; the mark of the beast is enforced when the image that has been forming reaches the point where it can speak a Sunday law into existence. The mark of Rome’s authority was typified by Nebuchadnezzar when Jerusalem was destroyed. Whether Babylon or Rome, the structure of the siege is emphasizing the king of the north in the latter days. The siege of Orhan from 1333 unto 1337 and the four years from July 27, 1449 unto the siege of Constantinople in 1453 not only typify the period from August 11, 1840 unto October 22, 1844, but the sieges also emphasize the role of Islam as the children of the east wind of Bible Prophecy. The theme of the king of the north (Babylon or Rome) and the east wind is the “tidings out of the east and out of the north” in Daniel 11:45.
Ово временско раздобље представља формирање лика у част звери и по њеном обличју; жиг звери намеће се када лик који се формирао достигне стадијум у којем својом речју може да успостави закон о светковању недеље. Навуходоносор је приликом разорења Јерусалима типолошки предочио жиг римске власти. Било да је реч о Вавилону или Риму, структура опсаде наглашава цара северног у последњим данима. Орханова опсада од 1333. до 1337. године и четири године од 27. јула 1449. до опсаде Цариграда 1453. године не само што типолошки предочавају раздобље од 11. августа 1840. до 22. октобра 1844. године већ те опсаде наглашавају и улогу ислама као деце источног ветра из библијског пророчанства. Тема цара северног (Вавилона или Рима) и источног ветра јесу „гласови с истока и са севера“ у Данилу 11:45.
But tidings out of the east and out of the north shall trouble him: therefore he shall go forth with great fury to destroy, and utterly to make away many. Daniel 11:44.
Али ће га вести са истока и са севера узнемирити: зато ће изаћи с великим гневом да уништи и потпуно истреби многе. Данило 11:44.
The four years from July 27, 1449, unto the siege of Constantinople in 1453 identify not only a four-year period, but combined with the death of John Palaiologos in 1448, the period is also represented by five years.
Четири године од 27. јула 1449. до опсаде Цариграда 1453. године не означавају само четворогодишњи период већ је, када се узме у обзир и смрт Јована Палеолога 1448. године, тај период представљен и као раздобље од пет година.
The structure is represented in both destructions of Jerusalem and in Noah’s flood. It is in the first Passover in Egypt when it was required that the destroying angel see the sign of blood on the door that led Pharaoh and his host into the sea until the east winds were released and the waters closed the door of entrance into the promised land. The structure is in the alpha history of the church of Pergamos from 313 unto the first Sunday law in 321, and it is in the omega history of Pergamos from the decree of Justinian in 533 unto the Sunday law of 538. With Pergamos, the sign is either an edict or a decree, but both begin a period that culminates at a Sunday law.
Та структура је приказана у оба разорења Јерусалима и у Нојевом потопу. Она је присутна у првој Пасхи у Египту, када је било потребно да анђео уништитељ види знак крви на вратима која су фараона и његову војску одвела у море, све док источни ветрови нису били ослобођени и воде нису затвориле врата за улазак у обећану земљу. Та структура је присутна у алфа историји цркве у Пергаму од 313. године до првог недељног закона из 321. године, као и у омега историји Пергама од Јустинијановог декрета из 533. године до недељног закона из 538. године. У случају Пергама, знак је или едикт или декрет, али и један и други започињу раздобље које кулминира недељним законом.
The structure of Ezekiel’s siege and destruction of Jerusalem was from 587 BC unto 586 BC: two years when considering the time inclusively and 1.5 years when considering the time exclusively. Another siege structure of prophecy is also represented by two years in the campaign of Panium that included the battle of Panium in 200 BC and the siege of Sidon in 198 BC. The death of Ezekiel’s wife aligns with the death of Lamech, the death of John Palaiologos and the battle of Panium.
Временска структура Језекиљеве опсаде и разорења Јерусалима обухватала је раздобље од 587. до 586. године пре Христа: две године при инклузивном рачунању времена и годину и по при ексклузивном рачунању. Још једна пророчка структура опсаде такође је представљена двогодишњим раздобљем у панионском походу, који је обухватао битку код Паниона 200. године пре Христа и опсаду Сидона 198. године пре Христа. Смрт Језекиљеве жене одговара Ламеховој смрти, смрти Јована Палеолога и бици код Паниона.