Пророчка линија која илуструје испит представљен образовањем иконе звери у Сједињеним Државама тече упоредо са три прекретнице које представљају линију Устава. Оне теку упоредо једна с другом и свака доприноси посебним информацијама које се односе на другу линију. Како то да ће они који прођу испит иконе звери потом бити припремљени да ходе у светлости која исходи из престоне дворане Божје, за време прогона који започиње недељним законом у Сједињеним Државама? Шта је то у испиту образовања иконе звери што запечаћује мудре девице у искуство које им омогућава да се пробију кроз раздобље прогона које почиње недељним законом, када после националног отпадништва следи национална пропаст, а Сатана отпочиње своја чудесна дела?
„Немогуће је пружити било какву представу о искуству Божјег народа који ће бити жив на земљи када се небеска слава и понављање прогонстава из прошлости буду сјединили. Они ће ходити у светлости која исходи са престола Божјег. Посредством анђела постојаће стална веза између неба и земље. А Сатана, окружен злим анђелима и тврдећи да је Бог, чиниће чуда сваке врсте, да превари, ако је могуће, и саме изабране.“ Testimonies, volume 9, 16.
Sestra Vajt iznosi svoje komentare o poruci koju je Hristos izneo u sinagogi u Kapernaumu, zabeleženoj u šestom poglavlju Jevanđelja po Jovanu. Njeni komentari nalaze se u Čežnji vekova, u poglavlju pod naslovom Kriza u Galileji. Tu ona naglašava da Hristos nije učinio nikakav napor da spreči pobunu koja se dogodila u šestom poglavlju Jevanđelja po Jovanu, premda je sasvim dobro znao da će tada izgubiti više učenika nego u bilo koje drugo vreme tokom svoje službe među ljudima.
„Када је Исус изнео истину која ставља на пробу, и због које су се многи од Његових ученика повукли, Он је знао какав ће бити исход Његових речи; али је имао да испуни намеру милосрђа. Он је унапред видео да ће у часу искушења сваки од Његових љубљених ученика бити подвргнут тешкој проби. Његова агонија у Гетсиманији, Његово издајство и распеће, за њих би били најтежи могући испит. Да није било дате раније пробе, многи које су покретали само себични побуди били би повезани с њима. Када је њихов Господ био осуђен у судници; када је мноштво које Га је поздрављало као свога цара сиктало на Њега и вређало Га; када је руља која Му се ругала викала: „Распни Га!“ — када су њихове световне амбиције биле осујећене, ти себичњаци би, одричући се своје оданости Исусу, навукли на ученике горку, срцу тешку жалост, поврх њиховог бола и разочарања због рушења њихових најмилијих нада. У том часу таме, пример оних који су се одвратили од Њега могао је повући и друге за собом. Али Исус је допустио да до ове кризе дође док је Својим личним присуством још могао да укрепи веру Својих истинских следбеника.“
„Саосећајни Искупитељу, који си, у потпуном знању о пропасти која Га је очекивала, нежно поравнао пут ученицима, припремио их за њихово највеће искушење и ојачао их за последњу пробу!“ Чежња векова, 394.
Закон о недељи јесте последњи тест на коме се испољава карактер. Пре коначног теста, Христос, који се никада не мења, допушта пробу по којој ће бити одлучена вечна судбина Његовог народа. То је проба коју они морају положити пре него што буду запечаћени, и пре него што се њихово време милости оконча на закону о недељи. То је пророчки тест који припрема мудре девојке „за њихову врхунску пробу, и јача их за коначни тест!“ Њихова „врхунска проба“ јесте њихов врхунски тест, јер су мудре девојке оне које су „очишћене, убељене и окушане“. Коначни тест је њихова врхунска проба, а у том времену кушања мудре девојке „ходиће у светлости која исходи од престола Божјег“. Шта је то унутар процеса кушања, представљеног као „образовање лика звери“, што припрема мудре девојке за врхунску пробу и омогућава им да ходе у светлости која исходи од престола Божјег? Шта је светлост која исходи од престола Божјег?
И када отвори седми печат, настаде тишина на небу око пола часа. И видех седам анђела који стајаху пред Богом; и дадоше им се седам труба. И дође други анђео и стаде код олтара, имајући златну кадионицу; и даде му се много када, да га принесе са молитвама свих светих на златни олтар који беше пред престолом. И дим од када, који долажаше са молитвама светих, узлазаше пред Бога из руке анђелове. И анђео узе кадионицу, и напуни је огњем са олтара, и баци је на земљу: и настадоше гласови, и громови, и муње, и земљотрес. Откривење 8:1–5.
У последњим данима, у раздобљу у којем се испуњава прича о десет девојака и запечаћује сто четрдесет и четири хиљаде, отвара се седми печат и он указује на то да се огањ баца на земљу као одговор на молитве светих. Огањ који се баца на земљу у коначном и савршеном испуњењу приче о десет девојака јесте порука поноћног поклича, као што је предочено изливањем Светога Духа на логорском састанку у Ексетеру и изливањем Светога Духа на Педесетницу, где је то било представљено као огањ. Запазите коментар сестре Вајт о поруци поноћног поклича.
„Они који су одбацили прву вест нису могли имати користи ни од друге; нити су имали користи од поноћног поклича, који је требало да их припреми да вером уђу са Исусом у Светињу над светињама небеске светиње. А тиме што су одбацили претходне две вести, толико су помрачили своје разумевање да не могу видети никакву светлост у вести трећег анђела, која показује пут у Светињу над светињама. Видела сам да су, као што су Јевреји разапели Исуса, тако и номиналне цркве разапеле ове вести, и стога немају никаквог знања о путу у Светињу над светињама, нити могу имати користи од Исусовог посредовања тамо. Као Јевреји, који су приносили своје бескорисне жртве, тако и они узносе своје бескорисне молитве ка одељењу које је Исус напустио; а Сотона, задовољан том обманом, узима на себе религиозни карактер и усмерава умове ових тобожњих хришћана к себи, делујући својом силом, својим знацима и лажним чудесима, да би их учврстио у својој замци.“ Early Writings, 259.
У милеритској историји, испит поруке поноћног поклича „требало је да их припреми да с Исусом вером уђу у Светињу над светињама небеског светилишта“. Порука поноћног поклича која се сада развија такође је представљена као испит у вези с образовањем иконе звери. Обе су испит који води ка завршетку времена милости, где се карактер испољава. Када су милерити вером ушли у Светињу над светињама, њихова вера је још једном била испитана. Вера сто четрдесет и четири хиљаде биће испитана при недељном закону, али им је обећано да ће бити безбедни, јер ће ходити „у светлости која исходи из“ седмог печата, који је био отворен када је порука поноћног поклича почела да се распечаћује у јулу 2023.
Poruka koja je u to vreme bila otpečaćena uspostavlja se kroz metodologiju „red na red“, koja je metodologija poznog dažda. Pozni dažď počeo je da škropi 2001. godine, i otpočelo je završno ispitivanje adventizma. U julu 2023. započeo je završni period u procesu ispitivanja koji se okončava nedeljnim zakonom, kada je objavljena poruka ponoćnog pokliča, koja je ujedno i pozni dažď, koja je takođe i umnoženje znanja koje nastaje kada se ukloni sedmi pečat, i takođe otpečaćenje sedam gromova, kao i Otkrivenje Isusa Hrista. Sve linije koje predstavljaju otpečaćenje proročke svetlosti prepoznate su kao otpečaćene u skrivenoj istoriji četrdesetog stiha jedanaeste glave Danila.
У тој скривеној историји представљена је линија трију главних међаша Устава. То је линија у којој се црква и држава сједињују да образују лик звери. Она садржи пророчку линију која се односи на председнике Сједињених Америчких Држава, који приказују динамику политичких борби што се одигравају у историји републиканског рога звери из земље. Та линија обухвата паралелне историје обеју главних политичких странака Сједињених Америчких Држава. Та линија је тесно повезана с рогом отпалог протестантизма од његовог почетка 1844. године, па све док при недељном закону не узурпира управу над грађанском влашћу.
Пророчка улога отпалог протестантизма укључује сведочанство Хасмонејске династије као симбола отпалог протестантизма. У позадини линије рога отпалог протестантизма налази се и линија лаодикејске Цркве адвентиста седмог дана. Из линије лаодикејског адвентизма произлази линија сто четрдесет и четири хиљаде. Та скривена историја такође има линију ислама трећег тешкоћа. Русија има своју линију, Уједињене нације имају своју линију и, наравно, папска сила има своју линију.
Ако се ученик пророштва посвети као Верејац који живи у последњим данима, храниће се линијама које су препознате у скривеној историји четрдесетог стиха. Ученик пророштва узеће књигу из руке анђела и појести је. Затим, када дође коначна проба закона о недељи, он не само да ће доћи до разумевања поруке поноћног вапаја која је била отпечаћена, него ће у потпуности разумети како је лик звери био образован у Сједињеним Државама.
Светлост седмог печата исходи од престола и, у контексту приче о десет девојака, она је порука поноћног поклича. Порука поноћног поклича јесте оно што припрема мудре девојке за раздобље у којем се прогонства из прошлости понављају.
„Осврћући се на нашу прошлост, и прелазећи сваки корак напретка до нашег садашњег положаја, могу рећи: Хвала Богу! Док посматрам шта је Бог учинио, испуњена сам дивљењем и поверењем у Христа као вођу. Ми немамо чега да се бојимо за будућност, осим ако заборавимо пут којим нас је Господ водио и Његову поуку у нашој прошлој историји.“ Testimonies to Ministers, 31.
Господ води Свој народ у процесу испитивања који је започео у јулу 2023. Његово вођство обухватило је отварање пророчке Речи у вези са скривеном историјом четрдесетог стиха. Та историја показује како се лик звери образује у Сједињеним Државама, и наравно много више од самог тог елемента догађаја последњег времена. Када се нађемо у крунидбеној проби код недељног закона, када прогони из прошлости почну да се понављају, „немамо се чега бојати за будућност, осим ако заборавимо пут којим нас је Господ водио, и Његово поучавање у нашој прошлој историји.”
У време недељног закона „прошла историја“ ће се поновити у раздобљу образовања лика звери у Сједињеним Државама. Лав из племена Јудина отворио је последњу поруку и повео свој народ ка скривеној историји четрдесетог стиха. Тамо је поучио свој народ не само да разуме Његову пророчку Реч, него и о предности и одговорности да стекне искуство које га оспособљава да буде међу онима из Његовог народа који треба да буду Његови представници у последњој кризи.
Једна од пророчких карактеристика тог народа јесте то што зна како да ходи по светлости која исходи од престола. Та светлост јесте светлост скривене историје четрдесетог стиха, која до најситнијих појединости описује верску, политичку, друштвену и економску динамику укључену у подизање лика звери у Сједињеним Државама. Светлост која се препознаје у вези с том светом историјом настаје применом правила: заповест на заповест, овде мало и онде мало, и то је светлост која описује историју када се прогони из прошлости поново покрећу.
Они који разумеју умножавање знања јесу мудри, а умножавање знања односи се на образовање иконе звери; и мудри ће унапред разумети историју образовања иконе звери у свету, пре него што та историја наступи. Исус, као Алфа и Омега, увек крај једне ствари приказује почетком једне ствари.
Vredi zapaziti da je odlomak u kojem sestra Vajt poistovećuje da će Božji narod hoditi u svetlosti koja izlazi od prestola završetak prvog poglavlja u Testimonies, deveti tom. Poglavlje počinje na jedanaestoj strani, dakle, poglavlje počinje na devet-jedanaest i završava se opisom zakona o nedelji. Ono opisuje razdoblje u kojem se obrazuje ikona zveri i objavljuje sto četrdeset i četiri hiljade, ali samo ako imate veru da to poglavlje vidite na takav način.
Као први одељак деветог тома, он се отвара тим поистовећењем и користи наслов: За долазак Цара. Јасно је да се тиме упућује не само на Други Христов долазак, него и на причу о десет девојака, јер наслов одељка потом наводи Павла.
„Одељак 1 — За долазак Цара“
„Још мало, врло мало, па ће доћи Онај који треба да дође, и неће оклевати.“ Јеврејима 10:37.
Следећа два стиха су изостављена, али они доприносе светлости у овом одломку.
Јер још мало, врло мало, па ће Онај који треба да дође доћи, и неће закаснити. А праведник ће од вере живети; ако ли ко узмакне, неће бити по вољи души мојој. Но ми нисмо од оних који узмичу на погибао, него од оних који верују за спасење душе. Јеврејима 10:37–39.
Павле је упућивао на Авакума, где се верне мудре девице супротстављају онима за које Павле каже да се „повлаче на пропаст“. Авакум је то овако рекао:
Гле, душа његова која се узноси није права у њему; а праведник ће од вере своје живети. Авакум 2:4.
Авакумово време одлагања јесте време одлагања десет девојака, а поглавље о Цару који долази, у вези с Павловим речима из Посланице Јеврејима, поистовећује савршено испуњење и примену овога поглавља са раздобљем запечаћења сто четрдесет и четири хиљаде. То раздобље започело је 11. септембра 2001. године и завршава се недељним законом, који је последња криза лаодикијског адвентизма, а који је у причи о десет девојака пројава карактера при недељном закону. Последњи пасуси поглавља односе се на недељни закон, а поглавље почиње обраћањем на 11. септембар 2001. године.
„Последња криза“
„Живимо у времену краја. Знаци времена, који се брзо испуњавају, објављују да је Христов долазак близу, пред вратима. Дани у којима живимо свечани су и важни. Дух Божји се постепено, али сигурно, повлачи са земље. Зла и судови већ падају на оне који презиру благодат Божју. Несреће на копну и на мору, несређено стање друштва, узбуне због рата, злокобни су предзнаци. Они наговештавају догађаје који се приближавају и који су од највећег значаја.
„Силе зла удружују своје снаге и учвршћују се. Оне се јачају за последњу велику кризу. Ускоро ће се догодити велике промене у нашем свету, а завршни покрети биће брзи.“
„Стање ствари у свету показује да су тешка времена управо пред нама. Дневни листови су пуни назнака страшног сукоба у блиској будућности. Дрске пљачке су честа појава. Штрајкови су уобичајени. Крађе и убиства чине се на све стране. Људи обузети демонима одузимају животе мушкарцима, женама и малој деци. Људи су постали опчињени пороком, и свака врста зла преовладава.״
„Непријатељ је успео да изопачи правду и да срца људи испуни жељом за себичним добитком. „Правда стоји далеко; јер истина паде на улици, и правичност не може да уђе.“ Исаија 59:14. У великим градовима има мноштво оних који живе у сиромаштву и беди, готово лишени хране, склоништа и одеће; док у тим истим градовима има и оних који имају више него што би срце могло пожелети, који живе раскошно, трошећи свој новац на богато намештене куће, на лично украшавање, или, што је још горе, на удовољавање чулним пожудама, на алкохол, дуван и друге ствари које разарају моћи мозга, ремете ум и понижавају душу. Вапаји изгладнелог човечанства уздижу се пред Бога, док људи сваковрсним угњетавањем и изнудом гомилају огромна богатства.“
„Једном приликом, док сам била у Њујорку, у ноћном виђењу позвана сам да посматрам зграде како се уздижу спрат за спратом према небу. За те зграде се јамчило да су отпорне на пожар, и биле су подигнуте ради прослављања својих власника и градитеља. Све више и више уздизале су се те зграде, и у њима је био употребљен најскупоценији материјал. Они којима су те зграде припадале нису се питали: ‘Како можемо најбоље прославити Бога?’ Господ није био у њиховим мислима. “
„Помислих: ‘О, кад би они који тако улажу своја средства могли да виде свој пут онако како га Бог види! Они гомилају величанствене грађевине, али како је у очима Владара васионе безумно њихово планирање и смишљање. Они не истражују свим силама срца и ума како би могли да прославе Бога. Изгубили су из вида ово, прву дужност човека.’“
„Док су се ове узвишене грађевине подизале, њихови власници су се радовали с амбициозним поносом што имају новца да га употребе за угађање себи и за изазивање зависти својих суседа. Велики део новца који су тако уложили био је стечен изнуђивањем, гњећењем сиромашних. Заборавили су да се на небу води рачун о сваком пословном поступку; свако неправедно поравнање, свако преварно дело, тамо је забележено. Долази време када ће људи у својој превари и дрскости достићи тачку преко које им Господ неће допустити да пређу, и сазнаће да постоји граница Јеховином дуготрпљењу.“
„Призор који је затим прошао преда мном био је пожарна узбуна. Људи су гледали у високе и наводно ватроотпорне зграде и говорили: ‘Оне су потпуно безбедне.’ Али те зграде биле су прогутане као да су начињене од смоле. Ватрогасне справе нису могле ништа да учине како би зауставиле разарање. Ватрогасци нису били у стању да рукују справама.“
„Наложено ми је да кажем да, када дође време Господње, ако се у срцима гордих, славољубивих људи не буде догодила никаква промена, људи ће увидети да ће рука која је била моћна да спасава бити моћна и да уништава. Ниједна земаљска сила не може задржати руку Божју. Никакав материјал не може се употребити при подизању зграда који ће их сачувати од уништења када дође време које је Бог одредио да пошаље одмазду на људе због њиховог непоштовања Његовог закона и због њихове себичне славољубивости.״
„Нема многих, чак ни међу просветним радницима и државницима, који схватају узроке који леже у основи садашњег стања друштва. Они који држе узде власти нису у стању да реше проблем моралне искварености, сиромаштва, беде и све већег криминала. Узалуд се боре да пословање поставе на сигурнију основу. Када би људи посвећивали више пажње учењу Божје речи, нашли би решење за проблеме који их збуњују.
„Pisma opisuju stanje sveta neposredno pre Hristovog drugog dolaska. O ljudima koji pljačkom i iznudom gomilaju veliko bogatstvo napisano je: ‘Zgrnuste sebi blago za poslednje dane. Gle, viče plata poslenika koji požnješe vaša polja, a koju im vi zakinuste prevarom; i vapaji žetelaca dođoše do ušiju Gospoda Savaota. Živeste raskošno na zemlji i uživaste; utoviste srca svoja kao na dan klanja. Osudiste, ubiste pravednika; on vam se ne protivi.’ Jakov 5:3–6.“
„Али ко чита упозорења која дају знаци времена што се брзо испуњавају? Какав утисак она остављају на световне људе? Каква се промена види у њиховом држању? Ништа више него што се видело у држању становника нојевског света. Обузети световним пословима и уживањима, претпотопни људи ‘нису знали док не дође потоп и однесе све’. Матеј 24:39. Имали су упозорења послата с неба, али су одбили да слушају. И данас свет, потпуно не обазирући се на Божји глас упозорења, хита у вечну пропаст.“
„Свет је узбуркан духом рата. Пророштво из једанаестог поглавља Данила готово је достигло своје потпуно испуњење. Ускоро ће се одиграти призори невоље о којима се говори у пророштвима.״
„‘Гле, Господ чини земљу пустом и опустошеном, и изврће је, и расејава становнике њене…. Јер преступише законе, изменише уредбу, раскинуше вечни завет. Зато је проклетство прождрло земљу, и становници њени су опустошени…. Престаје весеље бубњева, утихну бука оних који се радују, престаје радост гусала.’ Исаија 24:1–8.
„Авај за тај дан! Јер је близу дан Господњи, и доћи ће као погибао од Свемогућега... Семе је иструнуло под својим грудама, житнице су опустошене, складишта су разваљена, јер се жито осушило. Како стењу животиње! Стада говеда су сметена, јер немају паше; чак су и стада оваца опустошена.“ „Лоза је усахла, и смоква клоне; шипак, и палма такође, и јабука, дакле сва дрвета пољска, осушила су се: јер је радост усахла међу синовима човечјим.“ Јоил 1:15–18, 12.
„Боли ме у самом срцу; … не могу да ћутим, јер си чула, душо моја, звук трубе, поклич рата. Погибао за погибију оглашава се; јер је сва земља опустошена.“ Јеремија 4:19, 20.
„Погледах на земљу, и гле, беше без обличја и пуста; и на небеса, и не беше на њима светлости. Погледах на горе, и гле, тресаху се, и сви се брегови љуљаху. Погледах, и гле, не беше човека, и све птице небеске одлетеше. Погледах, и гле, плодна земља беше пустиња, и сви градови њезини беху разрушени.“ Стихови 23–26.
„Авај! јер је велик онај дан, тако да му нема равна; то је време Јаковљеве невоље; али ће се избавити из ње.“ Јеремија 30:7.
„Нису сви на овоме свету стали на страну непријатеља против Бога. Нису сви постали неверни. Постоји верна неколицина која је одана Богу; јер Јован пише: ‘Овде су они који држе заповести Божје и веру Исусову.’ Откривење 14:12. Ускоро ће се битка жестоко водити између оних који служе Богу и оних који Му не служе. Ускоро ће се уздрмати све што се може уздрмати, да би остало оно што се не може уздрмати.“
„Сотона је марљив проучавалац Библије. Он зна да му је време кратко и настоји на сваком месту да осујети дело Господње на овој земљи. Немогуће је дати било какву представу о искуству Божјег народа који ће бити жив на земљи када се небеска слава и понављање прогонстава из прошлости сједине. Они ће ходити у светлости која исходи од престола Божјег. Посредством анђела постојаће стална веза између неба и земље. А Сотона, окружен злим анђелима и тврдећи да је Бог, чиниће чуда сваке врсте, да превари, ако је могуће, и саме изабране. Божји народ неће налазити своју сигурност у чињењу чуда, јер ће Сотона подражавати чуда која ће бити учињена. Божји народ, опробан и испитан, наћи ће своју силу у знаку о којем се говори у Изласку 31:12–18. Они треба да стану на живу Реч: ‘Писано је.’ То је једини темељ на којем могу сигурно стајати. Они који су раскинули свој завет с Богом биће у тај дан без Бога и без наде.“
„Поклоници Бога биће нарочито препознатљиви по свом поштовању према четвртој заповести, јер је она знак Божје стваралачке силе и сведочанство о Његовом праву на човеково страхопоштовање и поклоњење. Безбожници ће се распознавати по својим настојањима да сруше споменик Творцу и да уздигну установу Рима. У питању овога сукоба читаво хришћанство биће подељено у две велике класе: на оне који држе Божје заповести и веру Исусову, и на оне који се клањају звери и њеном лику и примају њен жиг. Иако ће црква и држава ујединити своју силу да принуде све, ‘мале и велике, богате и сиромашне, слободне и робове,’ да приме жиг звери, ипак га Божји народ неће примити. Откривење 13:16. Пророк са Патмоса посматра ‘оне који победише звер и лик њен, и жиг њен, и број имена њезина, где стоје на мору стакленоме, имајући гусле Божје,’ и певају песму Мојсија и Јагњета. Откривење 15:2.“
„Страшне пробе и искушења очекују Божји народ. Дух рата покреће народе с једног краја земље на други. Али усред времена невоље које долази — времена невоље каквог није било откако постоји народ — Божји изабрани народ стајаће непоколебљиво. Сатана и његова војска не могу их уништити, јер ће их анђели, силни у крепости, штитити.” Testimonies, volume 9, 11–17.
Сто четрдесет и четири хиљаде, који су „Божји опробани и искушани народ“, Његов „изабрани народ“, „стајаће непоколебљиво“ када се понове „прогони из прошлости“. Светлост у којој ће „ходити“ јесте светлост поруке седмог печата, која је поноћни поклич, која је светлост што открива образовање иконе звери.