Скривена историја четрдесетог стиха — број девет

Hrabra sveštenici jesu oni koji slede Jagnje kuda god Ono ide.

Петар се одрекао свога Господа 18. јула 2020. године, и то је учинио три пута.

Петар је представљао две класе богослужитеља.

Авељ и цариник су симбол оправдања вером.

Поруку из 1888. године пратио је силазак анђела из осамнаестог поглавља Откривења.

Два штапа из Језекиља тридесет и седам представљају две пресуде од 2.520 година против северног и јужног царства. Северно царство представља људско тело, а јужно царство представља ум који је био замишљен да буде сједињен са Христовим умом; тако би божанство било сједињено са човечанством. То је учење о оваплоћењу у поједностављеном приказу. Седам времена било је алфа и омега милеритске историје, и пошто оно представља оваплоћење, оно је такође и омега историје Адвентиста седмог дана у односу на алфа-доктрину о суботи из 1844. године. Једно је знак седмог дана суботе, а друго је знак седме године суботе.

Петрово име бива промењено у Панијуму, што је био други корак за Аврамово представљање првог завета са изабраним народом, а Петар постаје представник последњег завета са изабраним народом на свом другом кораку. То је други корак у низу поглавља од једанаестог до двадесет другог, и то је други од три пута када су Петар, Јаков и Јован отишли са Исусом даље од осталих ученика, и други од три пута када је говорио небески Отац. Неронова линија завршава се на средини између битака код Рафије и Панијума, јер је усклађена са друга два периода од по 250 година који су започели 457. године пре Христа и 1776. године. 457. година пре Христа завршила се 207. године пре Христа, а 1776. година завршава се 2026. године. Петар је на 207. години пре Христа, 2026, 313. години и на храмском тесту који претходи трећем и лакмус-тесту одрешивања магарета, који је представљен као празник труба.

Петров испит јесте да следи Христа у Светињу над светињама, а његов рад је да исправи, а затим и објави исправљену поруку о ватреним куглама Нешвила. Петрова порука о ватреним куглама Нешвила јесте порука Педесетнице која је најпре била изнесена у горњој соби, а потом у храму. Он износи своју поруку, указујући на ватрене кугле Нешвила и на испуњење битке код Рафије, у вези са битком код Панијума, која постаје битка код Акцијума при недељном закону из шеснаестог стиха. Недељни закон из шеснаестог стиха уједно је и недељни закон из четрдесет првог и из двадесет другог стиха. Та три стиха такође се поравнавају са тридесет првим стихом, где је папство преузело власт 538. године и донело недељни закон на Трећем орлеанском сабору. Стихови који воде до тридесет првог стиха означавају међаше који су водили ка недељном закону из 538. године и представљају тип историје која претходи ускоро долазећем недељном закону.

„Китимски бродови“ представљали су Вандале, који су такође представљени као друга труба у осмој глави Откривења. Постепено пропадање Рима отпочело је 330. године, када је Константин поделио царство на Исток и Запад. Потом га је разделио међу своја три сина. Римско царство, које је од битке код Акција било непобедиво, тада је било подељено на два дела, затим на три дела, а потом су прве четири трубе из осме главе Откривења представљале навалу непријатеља која је довела западни Рим до његовог окончања 476. године. Источни Рим у Константинопољу наставио је да постоји до краја пете и почетка шесте трубе, које су уједно и прво и друго тешко. Временско пророчанство од сто педесет година првог тешког завршило се на датум када је отпочело временско пророчанство другог тешког.

Лађе Хитима представљале су финансијску катастрофу за Рим, јер је морнарица Вандала донела пустош поморским путевима Средоземља. У последње дане, ислам је приказан као финансијска катастрофа за цареве земаљске. Вандали и њихове лађе били су сила друге трубе, а три тешка јада јесу исламске трубне силе. Прва је била Арабија, друга Турска, а трећа је светска.

Бродови су симбол економске моћи, а у Светом писму бродови Тарсиса представљају врхунске симболе економске моћи. Те бродове потапа гневни источни ветар усред мора, а у Светом писму ислам су синови истока. Када се ислам запажа у пророчком низу догађаја, он производи економску кризу. Ислам је представљен са Валамом као магарица, што је хебрејска реч која је преведена као „дивљи човек“ при првом спомињању Исмаила у Светом писму. Исмаил је отац ислама на пророчком нивоу, не поричући Аврама као Исмаиловог оца, него дванаест Исмаилових племена у Светом писму постају позната као синови истока.

Јеремија је оплакивао прво разочарање од 18. јула 2020. године, и ако би се вратио, постао би Божја уста у време недељног закона, када би изнео пророчку поруку Авакума, која је оклевала, али је на крају требало да „проговори“. Јеремија, и стога Јован, и стога Петар, требало је да изговори поруку Авакума у тренутку када магарац ислама проговара, и када Сједињене Државе проговоре као аждаја.

У овом говору, Буш је тај појам повезао са сарадњом после Хладног рата, Заливском кризом (ирачком инвазијом на Кувајт), јачањем Уједињених нација и новим партнерством народа заснованим на владавини права. Први Буш је израз „нови светски поредак” учинио широко познатим неколико седмица раније, у обраћању од 11. септембра 1990. године на заједничкој седници Конгреса.

Запазите чињеницу да је Буш свој говор у УН сместио у контекст у коме је окончање недавног хладног рата поистоветио са „Мрачним добом“. Мрачно доба окончало се у време свршетка, 1798. године, а Буш је био у времену свршетка 1989. године. Запазите да је, приликом свог првог ковања израза „нови светски поредак“, ислам разгневљивао народе, и да је говор одржан 11. септембра. Од Рузвелта до Картера било је осам председника, а од Регана до Трампа било је осам председника. Трамп је последњи председник и био је предзасенчен првим председником, који је био осми од првих седам председника.

Први Буш и последњи Буш повезани су првим објављивањем „новог светског поретка“ у Конгресу поводом 11. септембра и потоњим Патриотским актом из 2001. године. Оба путоказа постављена су у оквир ислама који разгневљује народе.

Наставићемо ове теме у наредном чланку.