Петар се налази у Панијуму (Кесарији Филиповој), свега шест или осам дана пре друге од трију прилика у којима су Петар, Јован и Јаков ишли сами с Исусом. Прва од тих прилика била је пројава Његове силе при васкрсењу Јаирове дванаестогодишње кћери; друга је била пројава Његове славе на Гори преображења; а трећа је била Гетсиманија, пројава Његовог страдања. У једанаестом поглављу Петар је у Панијуму постављен непосредно пре крста из шеснаестог стиха. Гора је била средишња тачка трију путовања на која су ишла искључиво та тројица ученика. На гори је и небески Отац проговорио други од три пута; Отац је говорио приликом крштења, на гори, а затим непосредно пре крста. Петар се двапут налази на средишњој тачки у низу од три одређена догађаја. Он је такође средишња тачка поглавља од једанаестог до двадесет другог у Јеванђељу по Матеју.
Асирци су представљали Сотону у овом пророчанству. Они су били идолопоклоници, и обожавали су многа лажна божанства. Као такви, они су били средство помоћу којег је Сотона настојао да измами израиљске душе. Стога је Господ изјавио да ће сломити Асирца. Исаија 14:25. Древни Асирци су одавно ишчезли, али Сотонин утицај над душама траје и дан-данас. Он је тај који је навео оне идолопоклоничке цареве да походе израиљску земљу. И он је тај који наводи модерне пророке и еванђелисте да одврате душе Божјег народа. Многи од њих су средство помоћу којег Сотона у новозаветно доба настоји да души одузме њена права у Богу. На тај начин, та симболика је такође укључена у пророчанство.
Догађај на гори претходио је тријумфалном уласку, који је започео одвезивањем магарца да би понео жртву у Јерусалим, као што је Авраамов магарац носио дрва за жртву на Морији, древном месту храма у Јерусалиму. Празник труба у низу догађаја из двадесет трећег поглавља Треће књиге Мојсијеве означава одвезивање магарца, па је искуство са Горе преображења претходило тријумфалном уласку, чиме је Петар смештен у историју тридесет дана из двадесет трећег поглавља Треће књиге Мојсијеве, усклађених с раздобљем Педесетнице. Током тих тридесет дана храм (средњи испит) поставља се пред кандидате за место међу осамдесет храбрих свештеника. У сведочанству о побуни цара Озије у светињи, осамдесет свештеника означени су као храбри, што указује на то да је било и свештеника који нису учествовали.
И за њим уђе Азарија свештеник, и с њим осамдесет свештеника Господњих, храбрих људи; и они се успротивише цару Озији и рекоше му: Није твоје, Озија, да кадиш Господу, него свештеницима, синовима Ароновим, који су посвећени да каде; изиђи из светиње, јер си преступио; нити ће ти то бити на част од Господа Бога. 2. Дневника 26:17, 18.
Hrabra sveštenici jesu oni koji slede Jagnje kuda god Ono ide.
Ово су они који се не оскврнише са женама; јер су девственици. Ово су они који иду за Јагњетом куда год Оно пође. Ови су откупљени од људи, као првине Богу и Јагњету. Откривење 14:4.
Лав из племена Јудиног води Свој народ у Светињу над светињама и наводи га да се загледа у ковчег завета и размишља о Првосвештенику који тамо служи, обављајући Своје завршно дело брисања греха. Петар је васкрснут 31. децембра 2023. године, а затим се суочио с испитом темеља који се односио на улогу Рима у успостављању спољашњег виђења пророчанства. Потом је за Петра наступио други испит храма, и управо је ту виђење унутрашње линије представљено у виђењу огледала из десетог поглавља Књиге пророка Данила.
Петар се одрекао свога Господа 18. јула 2020. године, и то је учинио три пута.
„Три пута Петар се јавно одрекао свога Господа, и три пута Исус је од њега извукао уверење о његовој љубави и верности, утискујући му у срце то оштро питање, као стрелу са бодљом у његово рањено срце. Пред окупљеним ученицима Исус је открио дубину Петровог покајања и показао колико је темељно био понижен некада хвалисави ученик.“ Чежња векова, 812.
Петар је представљао две класе богослужитеља.
„За сваки од слојева које представљају фарисеј и цариник постоји поука у историји апостола Петра. У раном раздобљу свог учеништва Петар је мислио да је снажан. Попут фарисеја, по сопственој процени, био је ‘не као остали људи’. Када је Христос, уочи Свога издања, унапред опоменуо Своје ученике: ‘Сви ћете се ви саблазнити о мене ову ноћ’, Петар је самоуверено изјавио: ‘Ако се и сви саблазне, али ја нећу.’ Марко 14:27, 29. Петар није познавао сопствену опасност. Самопоуздање га је довело у заблуду. Мислио је да је у стању да одоли искушењу; али већ после неколико кратких часова дошло је искушење, и он се, уз клетве и заклињање, одрекао свога Господа.“ Христове очигледне поуке, 152.
Цариник је отишао својој кући оправдан.
„Фарисеј и цариник представљају две велике класе на које се деле они који долазе да се поклоне Богу. Њихова прва два представника налазе се у прво двоје деце која су се родила на свету.“ Христове очигледне поуке, 152.
Авељ и цариник су симбол оправдања вером.
А цариник, стојећи издалека, не хтеде ни очи своје подигнути ка небу, него се удараше у прса говорећи: Боже, милостив буди мени грешнику. Кажем вам, овај отиде својој кући оправдан, а не онај; јер сваки који сам себе узвисује биће понижен, а који сам себе понизује биће узвишен. Лука 18:13, 14.
Поруку из 1888. године пратио је силазак анђела из осамнаестог поглавља Откривења.
„Господ је у Својој великој милости послао Своме народу најдрагоценију поруку преко старешина Вагонера и Џонса. Та порука је требало да истакнутије изнесе пред свет уздигнутог Спаситеља, жртву за грехе целога света. Она је представила оправдање кроз веру у Јемца; позвала је народ да прими Христову праведност, која се показује у послушности свим Божјим заповестима. Многи су изгубили Исуса из вида. Било је потребно да њихове очи буду управљене на Његову божанску личност, Његове заслуге и Његову непроменљиву љубав према људском роду. Сва власт дата је у Његове руке, да би Он могао да дели људима богате дарове, дарујући беспомоћном људском оруђу непроцењиви дар Своје сопствене праведности. То је порука коју је Бог заповедио да се објави свету. То је порука трећег анђела, која треба да се објављује силним гласом, праћена изливањем Његовог Духа у великој мери.“ Testimonies to Ministers, 91.
Порука Лаодикеји
„Порука која нам је дата преко A. T. Jones-а и E. J. Waggoner-а јесте Божја порука Лаодикијској цркви, и тешко свакоме ко тврди да верује истини, а ипак другима не одражава зраке дате од Бога.“ The 1888 Materials, 1053.
Poruka poznog dažda
„Pozni dažd treba da se izlije na Božji narod. Silan anđeo treba da siđe s neba, i sva zemlja treba da bude obasjana njegovom slavom.“ Review and Herald, 21. april 1891.
Њујорк и 11. септембар
„Да ли сада долази вест да сам изјавила како Њујорк треба да буде збрисан плимним таласом? То никада нисам рекла. Рекла сам, док сам посматрала како се тамо подижу велике зграде, спрат за спратом: ‘Какви ће се страшни призори одиграти када Господ устане да страшно потресе земљу! Тада ће се испунити речи из Откривења 18:1–3.’ Цело осамнаесто поглавље Откривења јесте опомена о ономе што долази на земљу. Али немам никакву посебну светлост у погледу онога што долази на Њујорк, осим што знам да ће једнога дана велике зграде тамо бити оборене окретањем и превртањем Божје силе. Из светлости која ми је дата, знам да је разорење у свету. Једна реч од Господа, један додир Његове моћне силе, и ове масивне грађевине пашће. Одиграће се призори чију страхоту не можемо ни замислити.” Review and Herald, July 5, 1906.
Петар цариник представља душу која је оправдана вером, а оправдање вером јесте вест трећег анђела; то је лаодикијска вест која је стигла 11. септембра, када су се срушиле велике зграде у Њујорку и када се испунило Откривење 18:1–3. Тада је позни дажд почео да ромиња и започело је запечаћење сто четрдесет и четири хиљаде. На крају времена запечаћења сто четрдесет и четири хиљаде, анђео из осамнаестог поглавља Откривења сишао је као арханђео Михаило и васкрсао Петра посредством три испита. Први испит почео је 31. децембра 2023. године и представљао је темељну истину да је Рим сила из четрнаестог стиха једанаестог поглавља Данилове књиге која утврђује виђење. То виђење је виђење хазон које представља спољашњу линију пророчанства, за коју Соломон каже да је живот или смрт.
Где нема [chazon] виђења, народ пропада; а ко држи закон, блажен је. Приче 29:18.
Петров други испит јесте храмовни испит, који захтева да се вером уђе у Светињу над светињама, као што је сестра Вајт приказала у својим првим виђењима. Тамо је видела како заповест о седмом дану, суботи, сија изнад осталих девет заповести. Та доктрина на почетку суда представља доктрину оваплоћења, која у последње дане, при завршетку суда, сија изнад осталих пророчких доктрина. Оваплоћење божанског Христа, који је на себе узео палу, грешну плот, иако није познавао грех, представљено је различитим илустрацијама. Најзначајнија је доктрина о седам времена. Доктрина о седам времена била је алфа Милерових пророчких открића, а 1856. године управо је она представљала омега доктрину милеритске историје, у којој се милеритски филаделфијски адвентизам бунио током седам година и 1863. године постао лаодикијска Црква адвентиста седмог дана.
Два штапа из Језекиља тридесет и седам представљају две пресуде од 2.520 година против северног и јужног царства. Северно царство представља људско тело, а јужно царство представља ум који је био замишљен да буде сједињен са Христовим умом; тако би божанство било сједињено са човечанством. То је учење о оваплоћењу у поједностављеном приказу. Седам времена било је алфа и омега милеритске историје, и пошто оно представља оваплоћење, оно је такође и омега историје Адвентиста седмог дана у односу на алфа-доктрину о суботи из 1844. године. Једно је знак седмог дана суботе, а друго је знак седме године суботе.
Петрово име бива промењено у Панијуму, што је био други корак за Аврамово представљање првог завета са изабраним народом, а Петар постаје представник последњег завета са изабраним народом на свом другом кораку. То је други корак у низу поглавља од једанаестог до двадесет другог, и то је други од три пута када су Петар, Јаков и Јован отишли са Исусом даље од осталих ученика, и други од три пута када је говорио небески Отац. Неронова линија завршава се на средини између битака код Рафије и Панијума, јер је усклађена са друга два периода од по 250 година који су започели 457. године пре Христа и 1776. године. 457. година пре Христа завршила се 207. године пре Христа, а 1776. година завршава се 2026. године. Петар је на 207. години пре Христа, 2026, 313. години и на храмском тесту који претходи трећем и лакмус-тесту одрешивања магарета, који је представљен као празник труба.
Петров испит јесте да следи Христа у Светињу над светињама, а његов рад је да исправи, а затим и објави исправљену поруку о ватреним куглама Нешвила. Петрова порука о ватреним куглама Нешвила јесте порука Педесетнице која је најпре била изнесена у горњој соби, а потом у храму. Он износи своју поруку, указујући на ватрене кугле Нешвила и на испуњење битке код Рафије, у вези са битком код Панијума, која постаје битка код Акцијума при недељном закону из шеснаестог стиха. Недељни закон из шеснаестог стиха уједно је и недељни закон из четрдесет првог и из двадесет другог стиха. Та три стиха такође се поравнавају са тридесет првим стихом, где је папство преузело власт 538. године и донело недељни закон на Трећем орлеанском сабору. Стихови који воде до тридесет првог стиха означавају међаше који су водили ка недељном закону из 538. године и представљају тип историје која претходи ускоро долазећем недељном закону.
Јер ће лађе из Хитима доћи на њега; зато ће се ожалостити, и вратити се, и гневити се на свети завет; тако ће учинити; вратиће се, и споразумети се с онима који остављају свети завет. И мишице ће стајати на његовој страни, и оскврниће светињу тврђаве, и укинуће свакодневну жртву, и поставиће гадост опустошења. Данило 11:30, 31.
„Китимски бродови“ представљали су Вандале, који су такође представљени као друга труба у осмој глави Откривења. Постепено пропадање Рима отпочело је 330. године, када је Константин поделио царство на Исток и Запад. Потом га је разделио међу своја три сина. Римско царство, које је од битке код Акција било непобедиво, тада је било подељено на два дела, затим на три дела, а потом су прве четири трубе из осме главе Откривења представљале навалу непријатеља која је довела западни Рим до његовог окончања 476. године. Источни Рим у Константинопољу наставио је да постоји до краја пете и почетка шесте трубе, које су уједно и прво и друго тешко. Временско пророчанство од сто педесет година првог тешког завршило се на датум када је отпочело временско пророчанство другог тешког.
Вавилон је пао за једну ноћ. Можда бисте тврдили да је Кир најпре морао да преусмери ток реке и да је за то било потребно извесно време, али Вавилон је пао за једну ноћ, док је пад Рима трајао 1.123 године. У том раздобљу постојали су одређени пророчки путокази који описују постепену пропаст царског Рима, а царски пагански Рим представља праслику Сједињених Држава у њиховом делу постављања папства на престо као петог царства библијског пророчанства 538. године. Папство се поставља на престо при доношењу недељног закона из шеснаестог стиха једанаестог поглавља Књиге пророка Данила. Путокази који представљају праслику деловања Сједињених Држава приказани су у путоказима постепене пропасти паганског Рима.
Лађе Хитима представљале су финансијску катастрофу за Рим, јер је морнарица Вандала донела пустош поморским путевима Средоземља. У последње дане, ислам је приказан као финансијска катастрофа за цареве земаљске. Вандали и њихове лађе били су сила друге трубе, а три тешка јада јесу исламске трубне силе. Прва је била Арабија, друга Турска, а трећа је светска.
Бродови су симбол економске моћи, а у Светом писму бродови Тарсиса представљају врхунске симболе економске моћи. Те бродове потапа гневни источни ветар усред мора, а у Светом писму ислам су синови истока. Када се ислам запажа у пророчком низу догађаја, он производи економску кризу. Ислам је представљен са Валамом као магарица, што је хебрејска реч која је преведена као „дивљи човек“ при првом спомињању Исмаила у Светом писму. Исмаил је отац ислама на пророчком нивоу, не поричући Аврама као Исмаиловог оца, него дванаест Исмаилових племена у Светом писму постају позната као синови истока.
У последњим данима Валаам, симбол Сједињених Држава као лажног пророка, три пута удара своју магарицу, што представља три удара ислама. 11. септембар био је први од тих удара и означио је долазак анђела запечаћења, који се уздиже с истока у време жестоких источних ветрова сукоба. Други удар ислама је двострук, јер други корак означава удвостручење. Ислам је 7. октобра 2023. године неочекивано ударио на дословни Израел, а када ислам неочекивано удари на Нешвил у Тенесију, духовни Израел биће погођен. У причи о Валааму, други путоказ налазио се између два винограда, а два винограда Господа над војскама били су древни дословни Израел и Сједињене Државе, савремени духовни Израел. Трећи Валаамов путоказ био је тренутак када је магарица проговорила; а симбол проговарања који означава крај времена запечаћења сто четрдесет четири хиљаде, започетог 11. септембра, јесте недељни закон, када Сједињене Државе проговоре као аждаја. Велики земљотрес из једанаестог поглавља Откривења јесте тај недељни закон, када треће зло долази брзо, када проговарају Сједињене Државе, магарица и Захарија.
Отац Јована Крститеља припадао је осмом од двадесет четири свештеничка реда које је Давид установио за службу у храму. Свештеник Захарија је због неверовања онемео и остао нем све до рођења свога сина Јована и симбол је броја осам (симбола свештенства). У време недељног закона последњи нараштај свештеника, представљен Јованом Крститељем, проговориће, као што је предочено у лику његовог оца Захарије. Христос је Јована означио као Илију, а Илијина порука за последње дане представљена је односом оца и детета, какав је постојао између Захарије и Јована. Јованов праобраз био је Јеремија, коме је било речено да ће, ако се врати, бити Божја уста.
Јеремија је оплакивао прво разочарање од 18. јула 2020. године, и ако би се вратио, постао би Божја уста у време недељног закона, када би изнео пророчку поруку Авакума, која је оклевала, али је на крају требало да „проговори“. Јеремија, и стога Јован, и стога Петар, требало је да изговори поруку Авакума у тренутку када магарац ислама проговара, и када Сједињене Државе проговоре као аждаја.
Петар се у Кесарији Филиповој, односно Панијуму, налази у временском раздобљу које је претходило међашу „горе“, за којим је требало да уследи тријумфални улазак који је водио ка крсту, односно недељном закону. То временско раздобље представљено је битком код Панијума, која се завршава победом папе и његове посредничке силе, Сједињених Држава. Панијум је трећи од три посредничка рата, од којих је први окончан код Берлинског зида 1989. године, а последњи, односно трећи посреднички рат, окончава се рушењем „зида“ одвојености цркве и државе. Година 1989. означила је врхунац посредничког рата названог „хладни рат“, који је започео на крају Другог светског рата, а Панијум представља хладни рат који се окончава у време Трећег светског рата, представљеног битком код Акцијума. На средини између првог и трећег међаша трију посредничких ратова налази се дословни рат у Украјини, представљен битком код Рафије у једанаестом и дванаестом стиху.
Панијум је хладни рат који води у Трећи светски рат, као што је то представљено хладним ратом који се завршио у време краја, 1989. године, а који је почео на крају Другог светског рата. На путоказима које представљају десети стих и 1989. година, једанаести и дванаести стих и рат у Украјини који је почео 2014. године, као и стихови од тринаестог до петнаестог и садашњи хладни рат између MAGA-изма и глобализма, три председника обележила су савезе између папства и Сједињених Држава.
Роналд Реган је био у тајном савезу с папом Јованом Павлом II, конзервативним папом у погледу сатанских фатимских пророчанстава, и повезан је с пророчком историјом десетог стиха. Обамино председниковање подудара се с историјом битке код Рафије у једанаестом и дванаестом стиху. Током његовог председничког мандата постојала су двојица симболичких папа, јер други међаш указује на удвостручење. На трећем међашу, у стиховима од тринаестог до петнаестог, папа је први папа из Сједињених Држава. Првобитно смо претпостављали да је папа Лав конзервативни папа чији је праобраз Јован Павле II, али када се примени пророчко тумачење у оквиру троструке примене, трећи међаш има одлике прва два испуњења, па је Лав конзервативни Јован Павле II, а уједно и некадашњи челник Службе инквизиције, Бенедикт XVI, који је током Обаминог мандата поднео оставку како би уступио место воук папи Фрањи.
Први посреднички рат представљен је једним стихом, други двама, а трећи трима стиховима. Хладни рат, који се завршио 1989. године, почео је на крају Другог светског рата, а Трећи светски рат, представљен битком код Акција, почиње на крају Хладног рата, који је представљен битком код Панија. Три светска рата, као и три посредничка рата, подлежу начелима повезаним с троструком применом пророчанства. Завршетком Другог светског рата започео је Хладни рат који се завршио за време осмог председника, рачунајући од Рузвелта 1945. године, а то је био Реган. Реган је у време краја, 1989. године, започео низ од осам председника који води до Трампа (који је од седморице). Трампов хладни рат почео је 2015. године, када је објавио своју кандидатуру за председника и узбуркао глобалисте, чиме су се испуниле речи из Књиге пророка Данила, једанаестог поглавља, другог стиха. Тај хладни рат завршава се доношењем недељног закона, што је битка код Акција, трећа препрека за Рим пре него што успостави потпуну превласт.
Рузвелтом је започео низ од осам председника до Регана, а Реганом низ од осам председника до Трампа. Рузвелт означава Други светски рат; умро је 12. априла 1945. године, а Труман је потом био председник када је рат у Европи завршен 8. маја, а рат на Пацифику 2. септембра. Рат у Европи био је углавном копнена битка, а рат на Пацифику поморска битка, као што Панијум представља копнену битку, а Акцијум поморску. Прво илуструје последње, а низ од осам председника утемељен је на сведочанству из Књиге пророка Данила, једанаестог поглавља, другог и трећег стиха, као и на загонетки о томе да је осми од седморице. Током прва два континентална конгреса, на почетку историје звери из земље, представљене у тринаестом поглављу Откривења, било је седам председничких мандата. У том историјском раздобљу Џорџ Вашингтон именован је за врховног команданта. Именовање Вашингтона, који је био први званични председник, на Другом континенталном конгресу симболички представља Вашингтона на самом почетку као осмог од седморице председника.
Први председник био је осми од првих седам председника, а последњи председник је осми који је од оних седам. Свештеник Захарија проговара приликом Јовановог рођења, када проговара магарац и када проговара звер из земље. Ту проговара и Авакумово виђење. Јованово рођење, које предсликује заставу сто четрдесет и четири хиљаде у време недељног закона, јесте последњи нараштај свештеника Захарије. Захарија је припадао осмом од двадесет четири свештеничка реда. У време недељног закона Захарија (свештеници) проговара, када проговара ислам (магарац) и када Сједињене Државе говоре као аждаја. На тој прекретници папска смртна рана бива исцељена и она постаје осма која је од оних седам. Трамп је такође осми који је од оних седам, и управо он обликује лик звери који се довршава у време недељног закона. Свештенство сто четрдесет и четири хиљаде тада постаје Божја уста и објављује поруку у гласном покличу трећег анђела. То свештенство је осма црква која је од оних седам.
Рузвелтом започиње низ од осам председника који воде до времена краја 1989. године, а он означава прелазак из Другог светског рата у Хладни рат, који се завршава 1989. године. Председник Труман наследио је Рузвелта и владао је у време када су се завршиле битке на земљи и мору које су чиниле Други светски рат. Као председник, Труман је владао када су основане Уједињене нације 24. октобра 1945. године. Везу између Рузвелта и Трумана успоставља 1945. година. Обојица су те године били председници, и те године завршио се двоструки рат који је био Други светски рат, и основане су Уједињене нације, и почео је Хладни рат.
И 1989. године, као и 1945. године, била су два председника: Роналд Реган и Џорџ Буш Први. Реган је окончао Хладни рат, а Џорџ Буш Први изјавио је да је пре свега глобалиста када се 1. октобра 1990. године обратио „четрдесет петом“ заседању Генералне скупштине УН, на којем је говорио о изградњи „новог светског поретка“. У том говору је изјавио: „У нашој је моћи да за собом оставимо ове мрачне машине, у мрачном средњем веку, где им је и место, и да одлучно наставимо напред како бисмо крунисали историјско кретање ка новом светском поретку и дугој ери мира.“
У овом говору, Буш је тај појам повезао са сарадњом после Хладног рата, Заливском кризом (ирачком инвазијом на Кувајт), јачањем Уједињених нација и новим партнерством народа заснованим на владавини права. Први Буш је израз „нови светски поредак” учинио широко познатим неколико седмица раније, у обраћању од 11. септембра 1990. године на заједничкој седници Конгреса.
Запазите чињеницу да је Буш свој говор у УН сместио у контекст у коме је окончање недавног хладног рата поистоветио са „Мрачним добом“. Мрачно доба окончало се у време свршетка, 1798. године, а Буш је био у времену свршетка 1989. године. Запазите да је, приликом свог првог ковања израза „нови светски поредак“, ислам разгневљивао народе, и да је говор одржан 11. септембра. Од Рузвелта до Картера било је осам председника, а од Регана до Трампа било је осам председника. Трамп је последњи председник и био је предзасенчен првим председником, који је био осми од првих седам председника.
Време краја 1798. године указује на смртну рану папства, а папство је било сила која је током мрачног средњег века владала над европским краљевима. У седамнаестом поглављу Откривења тај однос је приказан као блудница која јаше на звери и влада над њом. Године 1798. повучена је подршка европских краљева и звер је била мртва. Године 1799. папа је умро у изгнанству. Године 1798. и 1799. представљају време краја у његовом најпотпунијем смислу, баш као што је време краја у Христово доба обележено рођењем Јована Крститеља, а затим, шест месеци касније, рођењем Христа. Бушеве изјаве из 1990. године приказују Буша као другог од двојице председника који обележавају време краја, а уједно означавају и кретање ка глобализму, који је сила аждаје. Бушева симболика означава корак ка недељном закону, када Сједињене Државе престају да буду шесто царство библијског пророчанства тиме што говоре као аждаја. У време доношења недељног закона Сједињене Државе постају глас Уједињених нација. Управо у том контексту ислам разгневљује народе и обележен је 11. септембар. Дана 11. септембра 1990. године, када је први Буш пред Конгресом говорио о свом глобалистичком програму, он је типолошки указивао на време када ће ислам поново разгневити народе, 11. септембра 2001. године, али ће тада председник бити последњи Буш.
Рузвелт, први од осам председника, обележио је крај Другог светског рата 1945. године, а наследио га је наредни председник, који је успоставио Уједињене нације. Реган, први од осам председника, обележио је крај Хладног рата 1989. године, а наследио га је наредни председник, који је промовисао Уједињене нације. Последњи од осам председника окончаће хладни рат који је почео када је 2015. године објавио своју намеру да се кандидује и започеће Трећи светски рат. Он ће шесто царство из библијског пророчанства претворити у главу седмог царства из библијског пророчанства (УН), а затим ће пристати да то царство преда звери приликом увођења недељног закона.
Као што се Други светски рат састојао од копненог и поморског рата, тако ће и последњи председник водити хладни рат, представљен копненом битком код Панијума која води до поморске битке код Акцијума. С увођењем недељног закона, хладни рат, који је почео када је Трамп 2015. године узбуркао глобалисте, прераста у Трећи светски рат, што је представљено копненим и поморским биткама Другог светског рата. По завршетку Другог светског рата следећи корак био је глобализам Уједињених нација, баш као што је то био случај и по завршетку хладног рата, у време Регана и Буша. Најпре, с увођењем недељног закона, Сједињеним Државама долази крај; затим Бушов „нови светски поредак“ уводи седмо царство, које одмах пристаје да своју власт преда осмом царству.
Први Буш и последњи Буш повезани су првим објављивањем „новог светског поретка“ у Конгресу поводом 11. септембра и потоњим Патриотским актом из 2001. године. Оба путоказа постављена су у оквир ислама који разгневљује народе.
Наставићемо ове теме у наредном чланку.