In the “bustle,” which James White identifies as the scattering of the Millerites following October 22, 1844, William Miller experienced a dream in 1847, and two years later he was laid to rest.
У „метежу“, који Џејмс Вајт поистовећује са расејањем милерита након 22. октобра 1844. године, Вилијам Милер је 1847. године имао сан, а две године касније починуо је.
“If William Miller could have seen the light of the third message, many things which looked dark and mysterious to him would have been explained. But his brethren professed so deep love and interest for him, that he thought he could not tear away from them. His heart would incline toward the truth, and then he looked at his brethren; they opposed it. Could he tear away from those who had stood side by side with him in proclaiming the coming of Jesus? He thought they surely would not lead him astray.
„Да је Вилијам Милер могао да види светлост треће поруке, многе ствари које су му изгледале тамне и тајанствене биле би му објашњене. Али његова браћа испољавала су тако дубоку љубав и занимање за њега, да је мислио како не може да се отргне од њих. Његово срце приклањало би се истини, а затим би погледао на своју браћу; они су јој се противили. Зар је могао да се отргне од оних који су стајали раме уз раме с њим у објављивању Исусовог доласка? Мислио је да га они зацело неће одвести на странпутицу.“
“God suffered him to fall under the power of Satan, the dominion of death, and hid him in the grave from those who were constantly drawing him from the truth. Moses erred as he was about to enter the Promised Land. So also, I saw that William Miller erred as he was soon to enter the heavenly Canaan, in suffering his influence to go against the truth. Others led him to this; others must account for it. But angels watch the precious dust of this servant of God, and he will come forth at the sound of the last trump.
„Бог је допустио да падне под Сотонину власт, под господство смрти, и сакрио га је у гробу од оних који су га непрестано одвлачили од истине. Мојсије је погрешио управо када је требало да уђе у Обећану земљу. Такође, видела сам да је и Вилијам Милер погрешио када је ускоро требало да уђе у небески Ханан, допустивши да његов утицај иде против истине. Други су га на то навели; други ће за то одговарати. Али анђели чувају драгоцени прах овога слуге Божјег, и он ће изићи на звук последње трубе.“
“A Firm Platform
„Чврст темељ“
“I saw a company who stood well guarded and firm, giving no countenance to those who would unsettle the established faith of the body. God looked upon them with approbation. I was shown three steps—the first, second, and third angels’ messages. Said my accompanying angel, ‘Woe to him who shall move a block or stir a pin of these messages. The true understanding of these messages is of vital importance. The destiny of souls hangs upon the manner in which they are received.’ I was again brought down through these messages, and saw how dearly the people of God had purchased their experience. It had been obtained through much suffering and severe conflict. God had led them along step by step, until He had placed them upon a solid, immovable platform. I saw individuals approach the platform and examine the foundation. Some with rejoicing immediately stepped upon it. Others commenced to find fault with the foundation. They wished improvements made, and then the platform would be more perfect, and the people much happier. Some stepped off the platform to examine it and declared it to be laid wrong. But I saw that nearly all stood firm upon the platform and exhorted those who had stepped off to cease their complaints; for God was the Master Builder, and they were fighting against Him. They recounted the wonderful work of God, which had led them to the firm platform, and in union raised their eyes to heaven and with a loud voice glorified God. This affected some of those who had complained and left the platform, and they with humble look again stepped upon it.” Early Writings, 258.
„Видела сам једну скупину која је стајала добро заштићена и чврста, не дајући никакво упориште онима који би хтели да поколебају утврђену веру тела. Бог је гледао на њих с одобравањем. Била су ми показана три корака — поруке првог, другог и трећег анђела. Анђео који ме је пратио рече: ‘Тешко ономе ко би померио један камен или покренуо једну иглу у овим порукама. Право разумевање ових порука од животне је важности. Судбина душа зависи од начина на који ће оне бити примљене.’ Поново сам била проведена кроз ове поруке и видела сам како је скупо народ Божји платио своје искуство. Оно је било стечено кроз много страдања и тешке борбе. Бог их је водио корак по корак, док их није поставио на чврсту, непомичну платформу. Видела сам појединце како приступају платформи и испитују темељ. Неки су с радошћу одмах стали на њу. Други су почели да налазе замерке темељу. Желели су да се изврше побољшања, па би онда платформа била савршенија, а народ много срећнији. Неки су сишли с платформе да би је испитали и изјавили да је погрешно постављена. Али видела сам да су готово сви чврсто стајали на платформи и опомињали оне који су сишли да престану са својим притужбама; јер је Бог био Главни Градитељ, а они су се борили против Њега. Они су износили чудесно Божје дело, које их је довело до чврсте платформе, и сложно подизали своје очи к небу и громким гласом прослављали Бога. То је утицало на неке од оних који су се жалили и напустили платформу, те су они, понизна погледа, поново стали на њу.“ Early Writings, 258.
Miller’s Wonderful Works
Milerova čudesna dela
The “wonderful work” of William Miller led to “the firm foundation” that was the “solid, immovable platform.” The “foundation” of the “immovable platform,” and the subsequent attack upon both the “platform” and the “foundation” that were introduced after Miller’s death in 1849 is identified in his dream.
„Чудесно дело“ Вилијама Милера довело је до „чврстог темеља“, који је био „чврста, непомична платформа“. „Темељ“ те „непомичне платформе“, као и потоњи напад и на „платформу“ и на „темељ“ који су уследили после Милерове смрти 1849. године, препознати су у његовом сну.
William Miller is the symbol of the foundations of Adventism.
Вилијам Милер је симбол темеља адвентизма.
He is also the symbol of Millerite history from 1798 unto 1863.
Он је такође симбол милеритске историје од 1798. до 1863. године.
He is also the symbol of Millerite history from 1798 unto 1844.
Он је такође симбол милеритске историје од 1798. до 1844. године.
He is also the symbol of the history of the three angels from 1798 unto the Sunday law.
Он је такође симбол историје треће анђеоске поруке од 1798. године до закона о недељи.
He is represented by the forty-six years from 1798 unto 1844.
Он је представљен са четрдесет и шест година, од 1798. до 1844.
He is represented by the number “220,” in relation to the 2,520 and the 2,300.
Он је представљен бројем „220“, у односу на 2.520 и 2.300.
He is represented by the “seven times”—the 2,520.
On je predstavljen sa „sedam vremena“ — 2.520.
He is represented by the 2,300.
Он је представљен бројем 2.300.
Miller’s two dreams were typified by Nebuchadnezzar’s two dreams in chapter two and chapter four of Daniel.
Милерова два сна била су предобликована Навуходоносоровим двама сновима у другој и четвртој глави Данила.
The period of 1798 begins with Nebuchadnezzar and ends in 1863 with Belshazzar.
Период од 1798. године започиње с Навуходоносором и завршава се 1863. године с Валтазаром.
The period of 1798 to the Sunday law begins with Nebuchadnezzar and ends with Belshazzar.
Раздобље од 1798. године до недељног закона почиње са Навуходоносором и завршава се са Валтазаром.
As the symbol of the history of the Millerites, he is the symbol of the foundations, which represent the truths that were discovered between the alpha discovery of the 2,520 and the omega discovery of 2,300. Commenting on William Miller’s dream, James White identified that the “key” was Miller’s method of studying the Bible. The methodology is the key of David that was laid upon Miller’s shoulder, for he presented the prophecy of 2300 years that ended when Isaiah 22:22 was fulfilled on October 22, 1844.
Као симбол историје милерита, он је симбол темеља, који представљају истине откривене између алфа-открића 2.520 и омега-открића 2.300. Коментаришући сан Вилијама Милера, Џејмс Вајт је указао да је „кључ“ био Милеров метод проучавања Библије. Та методологија је кључ Давидов који је положен на Милерово раме, јер је он изнео пророчанство о 2300 година које се окончало када је Исаија 22:22 био испуњен 22. октобра 1844. године.
The truths that began to be unsealed from 2023 onward, are the truths that were already identified in Habakkuk’s Tables 95 presentations, and those truths are now being set within a new framework of “Truth.”
Истине које су почеле да се отпечаћују од 2023. године надаље јесу истине које су већ биле препознате у излагањима „Habakkuk’s Tables 95“, и те истине се сада постављају у нови оквир „Истине“.
The call of the voice in the wilderness in July 2023 identified that weeping and mourning were necessary for those who were to repent for the proclamation of July 18, 2020. Those who would be among the wise virgins were to repent in agreement with the prayer of Daniel nine, which is the prayer of those in Leviticus 26 that recognize they have been scattered.
Позив гласа у пустињи у јулу 2023. године указао је да су плач и туговање били неопходни за оне који је требало да се покају због објаве од 18. јула 2020. године. Они који би били међу мудрим девицама требало је да се покају у сагласности са молитвом из девете главе Данила, што је молитва оних из 3. Мојсијеве 26 који препознају да су били расејани.
When Miller states, “While I was thus weeping and mourning for my great loss and accountability, I remembered God, and earnestly prayed that He would send me help. Immediately the door opened, and a man entered the room, when the people all left it; and he, having a dirt brush in his hand, opened the windows, and began to brush the dirt and rubbish from the room.”
Када Милер каже: „Док сам тако плакао и туговао због свог великог губитка и одговорности, сетио сам се Бога и усрдно се молио да ми пошаље помоћ. Одмах су се врата отворила, и један човек је ушао у собу, а сви људи су је напустили; и он, држећи у руци четку за прашину, отворио је прозоре и почео да чисти прашину и отпатке из собе.”
The door that opened was Miller’s heart when he “prayed earnestly” for “help.” Jesus as the True Witness to Laodicea is knocking on hearts seeking entrance. When the door opened a separation process began. When the door opened, the “windows” also opened, and the “windows” are the windows of heaven.
Врата која су се отворила била су Милерово срце када се „усрдно молио“ за „помоћ“. Исус, као Верни Сведок Лаодикији, куца на срца тражећи улаз. Када су се врата отворила, започео је процес раздвајања. Када су се врата отворила, отворили су се и „прозори“, а „прозори“ су прозори небески.
John saw the windows in heaven opened in chapter nineteen of Revelation as the Lord raised up His army of white horses, immediately after the bride had made herself ready. That army, is Ezekiel’s army that stand up in response to the message of the rough east wind. That army is the church triumphant that changes from the church militant unto the church triumphant when the separation of the wheat and tares is accomplished. That separation is also represented as changing from the Laodicean experience unto the Philadelphian experience. Miller opened his heart and let the True witness enter in, as He separated the wheat and tares, thus raising His white horse army to life.
Јован је у деветнаестом поглављу Откривења видео како се прозори на небу отварају док је Господ подизао Своју војску белих коња, одмах пошто се невеста беше припремила. Та војска јесте Језекиљева војска која устаје као одговор на поруку оштрог источног ветра. Та војска јесте црква победоносна, која се мења из цркве војујуће у цркву победоносну када се изврши одвајање пшенице од кукоља. То одвајање је такође представљено као прелазак из лаодикијског искуства у филаделфијско искуство. Милер је отворио своје срце и допустио Истинитом Сведоку да уђе, док је Он одвајао пшеницу од кукоља, и тако подигао Своју војску белих коња у живот.
On December 31, 2023 the Dirt Brush man entered into the room after the people left, and began the work of removing the rubbish of error, while placing the old truths of Habakkuk’s Tables in a new framework of truth.
Дана 31. децембра 2023. године, човек са четком за прашину ушао је у просторију након што су људи отишли, и започео дело уклањања отпада заблуде, док је старе истине Авакумових таблица постављао у нови оквир истине.
“The Saviour had not come to set aside what patriarchs and prophets had spoken; for He Himself had spoken through these representative men. All the truths of God’s word came from Him. But these priceless gems had been placed in false settings. Their precious light had been made to minister to error. God desired them to be removed from their settings of error and replaced in the framework of truth. This work only a divine hand could accomplish. By its connection with error, the truth had been serving the cause of the enemy of God and man. Christ had come to place it where it would glorify God, and work the salvation of humanity.” The Desire of Ages, 287.
„Spasitelj nije došao da ukine ono što su patrijarsi i proroci govorili; jer je On sam govorio kroz te predstavničke ljude. Sve istine Božje Reči potekle su od Njega. Ali ti neprocenjivi dragulji bili su stavljeni u lažne okvire. Njihova dragocena svetlost bila je navedena da služi zabludi. Bog je želeo da budu uklonjeni iz svojih okvira zablude i ponovo postavljeni u okvir istine. Ovo delo mogla je izvršiti jedino božanska ruka. Svojom povezanošću sa zabludom, istina je služila stvari neprijatelja Boga i čoveka. Hristos je došao da je postavi tamo gde će proslavljati Boga i delovati na spasenje čovečanstva.” Čežnja vekova, 287.
One of the first truths taught in 2024 was the explanation of the disappointment of July 18, 2020. Line upon line it was recognized that the first disappointments of every reform line identified July 18, 2020 as a primary waymark in the parable of the ten virgins. The subject of the disappointment became the “key” to unlock the truth of the sanctuary; whereas in the great disappointment of 1844, the sanctuary was the “key” that unlocked the disappointment.
Једна од првих истина поучаваних 2024. године било је објашњење разочарања од 18. јула 2020. Ред на ред било је препознато да су прва разочарања сваке реформске линије идентификовала 18. јул 2020. као примарни путоказ у причи о десет девојака. Предмет разочарања постао је „кључ“ за откључавање истине о светилишту; док је, у великом разочарању 1844. године, светилиште било „кључ“ који је откључао разочарање.
The dirt brush man, who is also the Lion of the tribe of Judah began unsealing the message of the Midnight Cry in 2023. We have now reached the place in Miller’s dream that He is placing the larger casket upon the table and casting in the truths that are to shine ten times brighter than the sun. One of those jewels is the revelation of who He is in the prophetic narrative.
Човек са четком за прашину, који је уједно и Лав из Јудиног племена, почео је да скида печате са поруке Поноћног вапаја 2023. године. Сада смо доспели до места у Милеровом сну где Он ставља већи ковчежић на сто и у њега убацује истине које треба да сијају десет пута јаче од сунца. Један од тих драгуља јесте откривење о томе ко је Он у пророчком наративу.
When the prophecy is unsealed, He is the Lion of the tribe of Judah, who takes old truths and places them into a new framework of the three steps of “truth.” That framework is held together by Christ as the Alpha and Omega, the first and last. As the Word of God, He orchestrated every element of His Word. As Palmoni He designed every aspect a mathematics.
Када се пророштво отпечати, Он је Лав из племена Јудина, који узима старе истине и поставља их у нови оквир три корака „истине“. Тај оквир се држи на окупу Христом као Алфом и Омегом, првим и последњим. Као Реч Божја, Он је устројио сваки елемент Своје Речи. Као Палмони, осмислио је сваки аспект као математику.
When Peter is at Caesarea Philippi, in the third hour, He introduces Himself as Palmoni, with an emphasis upon “prophetic fractals.” One of the final revelations of Christ as the Lord of prophecy, is the emphasis upon prophetic fractals as represented by Peter in Matthew 16:18, which is the symbol of 1.618, called the golden ratio in the natural world, but “prophetic fractals” by Palmoni.
Када је Петар у Кесарији Филиповој, у трећем часу, Он Себе представља као Палмонија, с нагласком на „пророчке фрактале“. Једно од коначних откривења Христа као Господа пророштва јесте нагласак на пророчким фракталима, како су представљени Петром у Матеју 16:18, што је симбол 1.618, назван у природном свету златним пресеком, а од стране Палмонија „пророчким фракталима“.
We have only begun to identify the prophetic fractals that are located within the sacred week of 27 to 34. Before we return there on our way to the book of Joel the emphasis of prophetic fractals needed to be added into our consideration of Miller’s dream.
Тек смо почели да препознајемо пророчке фрактале који се налазе унутар свете седмице од 27. до 34. године. Пре него што се туда вратимо на нашем путу ка књизи пророка Јоила, било је потребно да у наше разматрање Милеровог сна буде додат нагласак на пророчке фрактале.
The period from Miller calling people to “come and see,” and Christ, as the dirt brush man calling Miller to “come and see” is 1798 unto the Sunday law, but it contains a fractal within that overall history with the period of 1798 unto 1863. It contains another fractal from 9/11 unto the Sunday law, and another from 2023 unto the Sunday law.
Период од Милеровог позивања људи да „дођу и виде“, и Христа, као човека са четком за прашину, који позива Милера да „дође и види“, јесте од 1798. до недељног закона, али он унутар те свеукупне историје садржи фрактал у периоду од 1798. до 1863. Садржи и други фрактал од 11. септембра до недељног закона, и још један од 2023. до недељног закона.
When Miller closed his eyes in the bustle, he represented the history of 1849, when the Lord was attempting to finish the work, but to no avail. He is resurrected in 2023, for he is Elijah that was slain in the street with Moses. He died in 1849, and then he died again on July 18, 2020.
Када је Милер склопио очи усред вреве, он је представљао историју 1849. године, када је Господ покушавао да доврши дело, али без успеха. Он је васкрснут 2023. године, јер је он Илија који је био убијен на улици с Мојсијем. Он је умро 1849. године, а затим је поново умро 18. јула 2020. године.
His dream was given in 1847, then the Lord stretched forth His hand a second time and published the 1850 chart. When the Lord stretches forth His hand a second time in the history of the one hundred and forty-four thousand, Miller is resurrected.
Његов сан је дат 1847. године; затим је Господ пружио Своју руку по други пут и објавио карту из 1850. године. Када Господ пружа Своју руку по други пут у историји сто четрдесет и четири хиљаде, Милер васкрсава.
The starting point for the scattering of both Israel and Judah is set forth in Isaiah.
Полазна тачка за расејање и Израиља и Јуде изложена је у Исаији.
For the head of Syria is Damascus, and the head of Damascus is Rezin; and within threescore and five years shall Ephraim be broken, that it be not a people. And the head of Ephraim is Samaria, and the head of Samaria is Remaliah’s son. If ye will not believe, surely ye shall not be established. Isaiah 7:8, 9.
Јер је глава Сирији Дамаск, и глава Дамаску Резин; а за шездесет и пет година Јефрем ће се разбити, те више неће бити народ. И глава Јефрему јесте Самарија, и глава Самарији син Ремалијин. Ако не узверујете, заиста се нећете одржати. Исаија 7:8, 9.
The prophecy was given in 742 BC, and nineteen years later, in 723 BC Israel was scattered by the Assyrians, and then forty-six years later Judah was scattered by Babylon. The three dates represent a period of nineteen years, followed by forty-six years. When those two prophecies ended in 1798 and 1844 respectively, the nineteen-year period at the beginning from 742 BC unto 723 BC was the alpha nineteen years, that represented the omega nineteen years from 1844 unto 1863.
Пророштво је било дато 742. године пре Христа, а деветнаест година касније, 723. године пре Христа, Израиљ је био расејан од стране Асираца, а затим, четрдесет и шест година касније, Јуда је био расејан од Вавилона. Та три датума представљају раздобље од деветнаест година, праћено раздобљем од четрдесет и шест година. Када су се та два пророштва окончала 1798. и 1844. године, деветнаестогодишње раздобље на почетку, од 742. године пре Христа до 723. године пре Христа, било је алфа деветнаест година, које су представљале омега деветнаест година од 1844. до 1863. године.
Miller died five years into the omega nineteen years and seven years later Hiram Edson’s articles on the “seven times,” was published. Seven years later the “seven times” was rejected. 1856 was to be the sealing that preceded the Sunday law of 1863, but it was not to be.
Милер је умро пете године омеге, а деветнаест година и седам година касније били су објављени чланци Хајрама Едсона о „седам времена“. Седам година касније „седам времена“ је било одбачено. Година 1856. требало је да буде запечаћење које је претходило закону о недељи из 1863, али није тако било.
The third angel arrived in 1844, 1888 and at 9/11. Sister White identified that when the great buildings of New York City came down, the first three verses of Revelation eighteen would be fulfilled.
Трећи анђео је дошао 1844, 1888. и 11. септембра. Сестра Вајт је указала да ће, када велике зграде града Њујорка буду пале, прва три стиха Откривења осамнаестог поглавља бити испуњена.
Revelation 18
Откривење 18
Verse ONE—And after these things I saw another angel come down from heaven, having great power; and the earth was lightened with his glory.
Стих ПРВИ — И после овога видех другога анђела где силази с неба, имајући велику власт; и земља се осветли од славе његове.
Verse TWO—And he cried mightily with a strong voice, saying, Babylon the great is fallen, is fallen, and is become the habitation of devils, and the hold of every foul spirit, and a cage of every unclean and hateful bird.
Стих ДРУГИ — И повика силно, јаким гласом, говорећи: Паде, паде велики Вавилон, и поста пребивалиште демона, и тамница свакога нечистога духа, и кавез сваке нечисте и мрске птице.
Verse THREE—For all nations have drunk of the wine of the wrath of her fornication, and the kings of the earth have committed fornication with her, and the merchants of the earth are waxed rich through the abundance of her delicacies.
Стих ТРЕЋИ — Јер су сви народи пили вино јарости блуда њезина, и цареви земаљски блуд чинише с њом, и трговци земаљски обогатише се од обиља раскоши њезине.
The mighty first angel came down with a message in his hand and John was commanded to go and take the little book and eat it. That first angel performs the same work as the angel of Revelation eighteen who lightens the earth with its glory. This is because the first angel is the alpha and the third angel is the omega, and the beginning always illustrates the end.
Силни први анђео сишао је са поруком у својој руци, и Јовану је било заповеђено да оде, узме малу књигу и поједе је. Тај први анђео врши исто дело као анђео из Откривења осамнаест, који обасјава земљу својом славом. То је зато што је први анђео алфа, а трећи анђео омега, и почетак увек приказује крај.
“Jesus commissioned a mighty angel to descend and warn the inhabitants of the earth to prepare for His second appearing. As the angel left the presence of Jesus in heaven, an exceedingly bright and glorious light went before him. I was told that his mission was to lighten the earth with his glory and warn man of the coming wrath of God.” Early Writings, 245.
„Исус је опуномоћио једног моћног анђела да сиђе и упозори становнике земље да се припреме за Његово друго појављење. Док је анђео напуштао Исусово присуство на небу, пред њим је ишла необично блистава и славна светлост. Речено ми је да је његова мисија била да обасја земљу својом славом и да упозори човека на долазећи Божји гнев.“ Early Writings, 245.
The first angel is verse one of Revelation eighteen.
Први анђео је први стих Осамнаесте главе Откривења.
And after these things I saw another angel come down from heaven, having great power; and the earth was lightened with his glory.
И после овога видех другога анђела где силази с неба, који имаше велику власт; и земља се осветли од славе његове.
The second angel is verse two of Revelation eighteen.
Други анђео је други стих осамнаестог поглавља Откривења.
And he cried mightily with a strong voice, saying, Babylon the great is fallen, is fallen, and is become the habitation of devils, and the hold of every foul spirit, and a cage of every unclean and hateful bird.
И повика силно, јаким гласом, говорећи: Паде, паде Вавилон велики, и поста станиште демона, и пребивалиште свакога нечистога духа, и кавез сваке нечисте и мрске птице.
The third angel is verse three of Revelation eighteen.
Трећи анђео је трећи стих осамнаестог поглавља Откривења.
For all nations have drunk of the wine of the wrath of her fornication, and the kings of the earth have committed fornication with her, and the merchants of the earth are waxed rich through the abundance of her delicacies.
Јер су сви народи пили од вина гнева блуда њезина, и цареви земаљски с њом су блуд чинили, и трговци земаљски обогатили су се од изобиља раскоши њезине.
All the kings commit fornication with the whore at the Sunday law, as typified in verse three. The second angel’s message is that Babylon is fallen, and that is verse two. The first angel’s mission was to lighten the earth with his glory and that is verse one. Verse one is 9/11. Verse two is the separation process that has been going on throughout mankind since 9/11, and verse three is the Sunday law. For this reason, 9/11 is the third angel’s message, and so is the Sunday law. 9/11 is the warning of the approaching Sunday law as represented in the first three verses, and the other voice of verse four is the Sunday law. The first voice of Revelation eighteen is the warning of the approaching Sunday law, and that warning changes to a living reality at the Sunday law.
Сви цареви чине блуд са блудницом при недељном закону, као што је то предочено у трећем стиху. Вест другог анђела гласи да је Вавилон пао, а то је други стих. Мисија првог анђела била је да обасја земљу својом славом, а то је први стих. Први стих је 9/11. Други стих је процес раздвајања који се од 9/11 одвија кроз читаво човечанство, а трећи стих је недељни закон. Из тог разлога, 9/11 је вест трећег анђела, а то је и недељни закон. 9/11 је упозорење на приближавајући недељни закон, како је представљено у прва три стиха, а други глас из четвртог стиха јесте недељни закон. Први глас Осамнаестог поглавља Откривења јесте упозорење на приближавајући недељни закон, а то упозорење се код недељног закона претвара у живу стварност.
9/11 unto the Sunday law is typified by the period of the alpha “come and see” of Miller’s dream unto the omega “come and see.” Between 9/11 and the Sunday law the jewels get placed upon Miller’s table in the center of the room, scattered and buried, and then restored by the dirt brush man. The angel that descended in 1840 with the little book was the first and alpha angel that represented the angel that descended at 9/11. That angel is identified in chapter ten, when John is told that the book would be sweet, but turn bitter.
Период од 11. септембра до закона о недељи представљен је периодом од алфа „дођи и види“ у Милеровом сну до омега „дођи и види“. Између 11. септембра и закона о недељи, драгуљи бивају постављени на Милеров сто у средини собе, расути и затрпани, а потом обновљени од стране човека са четком за прашину. Анђео који је сишао 1840. године с књижицом био је први и алфа анђео који је представљао анђела који је сишао 11. септембра. Тај анђео је препознат у десетој глави, када је Јовану речено да ће књига бити слатка, али да ће постати горка.
John was representing the movement of the first angel, represented by the Millerites, and he was also illustrating the movement of the one hundred and forty-four thousand. First and foremost, he represented the latter days, as prophets always do. For this reason, he was told in advance that the book was going to be sweet and then bitter. The Millerites did not know this in advance, but the one hundred and forty-four thousand are required to know this.
Јован је представљао покрет првог анђела, оличен у милеритима, а такође је приказивао и покрет сто четрдесет и четири хиљаде. Пре свега, он је представљао последње дане, као што пророци увек чине. Из тог разлога, унапред му је било речено да ће књига бити слатка, а потом горка. Милерити то нису знали унапред, али се од сто четрдесет и четири хиљаде захтева да то знају.
Miller, as the messenger of the first angel is the premier symbol of one who ate the little book. As a miller he was to separate the wheat from the chaff, then process the grain into flour, and make the bread that was to be eaten. He shared the bread by placing it in the center of his room and calling all who would to “come and see.” But as a symbol of the one who took the book out of the angel’s hand, Miller like unto John, is addressing the latter days of the third angel, more than the early days of the first angel. In his dream he begins by informing us that he received his message by an unseen hand. The first angel in Revelation ten has a little book in his hand, but the angel of Revelation eighteen, which is the omega to the alpha of 1840, has no book represented in his hand, and that is the book that Miller received—the book from an unseen hand. Miller’s “come and see” is 9/11, and the dirt brush man’s “come and see” is the Sunday law.
Miler, kao vesnik prvog anđela, jeste prvenstveni simbol onoga koji je pojeo malu knjigu. Kao mlinar, trebalo je da odvoji pšenicu od pleve, zatim da zrno preradi u brašno i načini hleb koji je trebalo da bude pojeden. Taj hleb je delio tako što ga je postavio u središte svoje sobe i pozvao sve koji su hteli da „dođu i vide“. Ali kao simbol onoga koji je uzeo knjigu iz anđelove ruke, Miler, slično Jovanu, obraća se poslednjim danima trećeg anđela više nego ranim danima prvog anđela. U svom snu on započinje time što nas obaveštava da je svoju poruku primio od nevidljive ruke. Prvi anđeo u Otkrivenju deset ima malu knjigu u svojoj ruci, ali anđeo iz Otkrivenja osamnaest, koji je omega alfi iz 1840. godine, nema knjigu prikazanu u svojoj ruci, i to je knjiga koju je Miler primio — knjiga od nevidljive ruke. Milerovo „dođi i vidi“ jeste 9/11, a „dođi i vidi“ čoveka sa četkom za prašinu jeste nedeljni zakon.
Between the alpha and omega “come and see” you have the second angel’s message, for the alpha is 9/11, which is verse one of chapter eighteen, and verse two is the second angel that concludes at verse three, which is the Sunday law and the omega “come and see.” In Miller’s dream the second angel, and the fall of Babylon is represented by the seven times the word scatter is employed, while the overall narrative identifies truth being overcome with error.
Између алфе и омеге „дођи и види“ налази се порука другог анђела, јер је алфа 9/11, што је први стих осамнаестог поглавља, а други стих је други анђео који се завршава у трећем стиху, што је недељни закон и омега „дођи и види“. У Милеровом сну други анђео и пад Вавилона представљени су седмоструком употребом речи „расути“, док целокупни наратив показује да је истина надвладана заблудом.
The first and third angels descended with the message that must be taken and eaten on August 11, 1840 and 9/11 respectively. The two dates correspond to verse one of Revelation eighteen.
Први и трећи анђео сишли су с вешћу која се мора узети и појести 11. августа 1840. и 11. септембра, редом. Та два датума одговарају првом стиху осамнаестог поглавља Откривења.
The foundational truths were published in May of 1842, with the 1843 pioneer chart as the alpha of Habakkuk’s two tables. In 2012 Habakkuk’s Tables were published, aligning with May of 1842.
Темељне истине објављене су у мају 1842. године, при чему је пионирска карта из 1843. године алфа двеју Авакумових таблица. Године 2012. објављене су Авакумове таблице, у складу са мајем 1842. године.
The Millerite’s experienced their first disappointment on April 19, 1844, typifying July 18, 2020. At that point the second angel arrived, and his arrival aligned with verse two of Revelation eighteen. That disappointment marked the end of the first angel. There the second angel arrived, the tarrying time in the virgin’s parable began. The history of the first angel is to run parallel with the history of the second, and when applied in this fashion, the arrival of the second angel is aligned with the arrival of the first angel in 1840 and 9/11.
Милерити су доживели своје прво разочарање 19. априла 1844, што је представљало 18. јул 2020. У том тренутку стигао је други анђео, а његов долазак био је усклађен са другим стихом осамнаесте главе Откривења. То разочарање означило је крај првог анђела. Ту је стигао други анђео, отпочело је време задржавања у причи о девицама. Историја првог анђела треба да тече паралелно са историјом другог, и када се примени на тај начин, долазак другог анђела усклађује се са доласком првог анђела 1840. године и 11. септембром.
A tarrying time arrived at 9/11, which was typified by April 19, 1844. At 9/11 the four winds of Islam were released, and then held in check. Those four winds of John are the rough winds of Isaiah, and the east wind of prophecy, and the sealing angel ascends from the east. When He ascends, He cries out “hold, hold, hold, hold” four times according to Sister White. The tarrying time that begins with the arrival of the second angel is represented as the four winds being held in check until the one hundred and forty-four thousand are sealed.
Време одлагања наступило је 11. септембра, што је било предочено 19. априлом 1844. године. Дана 11. септембра била су пуштена четири ветра ислама, а затим задржана. Та четири Јованова ветра јесу силни Исаијини ветрови, и источни ветар пророчанства, а анђео који печати узлази с истока. Када Он узлази, према речима сестре Вајт, четири пута узвикује: „задржи, задржи, задржи, задржи“. Време одлагања које почиње доласком другог анђела представљено је као задржавање четири ветра док се не запечати сто четрдесет и четири хиљаде.
After the first disappointment, Samuel Snow was led to put together the message of the Midnight Cry, thus typifying the voice in the wilderness in July of 2023.
После првог разочарања, Самјуел Сноу био је наведен да састави поруку Поноћног вапаја, чиме је предсликао глас вапијућег у пустињи у јулу 2023.
At the Exeter camp meeting, the separation of the virgins based upon the testing oil, purged and also purified the Millerites in agreement with the work of the Messenger of the Covenant. The Exeter camp meeting represented the sealing, for the work then went forward like a tidal wave, or a mighty army, until the third angel arrived on October 22, 1844. The key of the history is the separation.
На логорском састанку у Ексетеру, раздвајање девојака на основу уља кушања очистило је, а такође и прочистило, милерите у сагласности са делом Весника завета. Логорски састанак у Ексетеру представљао је запечаћење, јер је дело затим напредовало као плимни талас, или као моћна војска, све док трећи анђео није стигао 22. октобра 1844. године. Кључ историје јесте раздвајање.
The second angel does a work of separating when it arrives, as it did at the first disappointment, and it ended with the separation of October 22. In the middle of the two separations the second angel’s message was proclaimed. The second angel is a progressive separation until the final test of the oil. The final test of oil leads to the litmus test of the third angel. That litmus test was the cross for Jesus, and the Garden of Gethsemane, meaning the “garden of the oil press” preceded the litmus test of the cross, and the test of the virgin’s oil preceded the close door of 1844.
Други анђео, када стигне, врши дело раздвајања, као што је чинио и при првом разочарању, и оно се завршило раздвајањем од 22. октобра. Између та два раздвајања објављивана је вест другог анђела. Други анђео представља прогресивно раздвајање све до коначног испита уља. Коначни испит уља води до пресудног испита трећег анђела. Тај пресудни испит био је крст за Исуса, а врт Гетсиманија, што значи „врт пресе за уље“, претходио је пресудном испиту крста, и испит уља код девица претходио је затвореним вратима 1844. године.
The final test, followed by judgment was the tenth test for ancient Israel. They were then assigned to die in the wilderness. Whether Kadesh, Gethsemane or Exeter; the final test before judgment, where the two classes are separated, identifies a final test post 2023, that precedes the closed-door judgment of the Sunday law. That final test is the sealing. A final or last test infers a first test.
Коначни тест, након којег следи суд, био је десети тест за древни Израел. Тада им је било одређено да умру у пустињи. Било да је реч о Кадису, Гетсиманији или Ексетеру, коначни тест пре суда, где се раздвајају две класе, указује на коначни тест после 2023. године, који претходи затвореновратном суду недељног закона. Тај коначни тест јесте печаћење. Коначан или последњи тест подразумева први тест.
In 2023, the tarrying time ended as the Lion of the tribe of Judah unsealed the vision that was to tarry, by removing His hand. Then began the work of Samuel Snow.
Godine 2023. završilo se vreme odlaganja kada je Lav iz plemena Judinog otpečatio viđenje koje je trebalo da odlaže, uklonivši svoju ruku. Tada je otpočelo delo Samuela Snowa.
If we align the period of the first and second angels in parallel to one another they identify the descent of an angel with a message that tests God’s people by their response to the command to take and eat the message. The foundational message is then placed into the public, until the foundational message fails. Then the third angel arrives. The period of the third angel is the nineteen years that were the omega nineteen years of 742 BC unto 723 BC.
Ако период првог и другог анђела поставимо упоредо један с другим, они указују на силазак анђела с вешћу која искушава Божји народ њиховим одзивом на заповест да узму и поједу ту вест. Темељна вест се затим износи пред народ, све док темељна вест не доживи неуспех. Тада долази трећи анђео. Период трећег анђела јесте деветнаест година које су биле омега-деветнаест година од 742. пре Христа до 723. пре Христа.
The period of 1844 unto 1863, and the period of 742 BC to 723 BC run parallel to one another, and also parallel to the periods of the first and second angels. Those four lines of prophetic history align with 9/11 unto the Sunday law. Those five lines are the history of Miller’s alpha “come and see” and Christ’s omega “come and see.”
Раздобље од 1844. до 1863. године и раздобље од 742. пре Хр. до 723. пре Хр. теку упоредо једно с другим, а такође су упоредна и са раздобљима првог и другог анђела. Те четири линије пророчке историје поравнавају се са раздобљем од 11. септембра до закона о недељи. Тих пет линија јесу историја Милеровог алфа „дођи и види“ и Христовог омега „дођи и види.“
Four times Seven
Četiri puta sedam
Rightly understood Leviticus twenty-six identifies the “seven times,” four times, and the “seven times” is a symbol of Miller and his message. In 1842, Miller’s understanding of the “seven times” was enshrined upon the 1843 chart that Sister White states, “was directed by the hand of the Lord,” and “should not be altered.” Seven years later Miller died in 1849, and seven years later the message of the “seven times” is put into the record by Hiram Edson, and seven years later it is rejected.
Исправно схваћена, двадесет шеста глава Левитске књиге указује на „седам времена“, четири пута, а „седам времена“ представљају симбол Милера и његове поруке. Године 1842, Милерово разумевање „седам времена“ било је овековечено на карти из 1843. године за коју сестра Вајт каже да је „била вођена Господњом руком“ и да „не треба да буде измењена“. Седам година касније Милер је умро 1849. године, а седам година потом порука о „седам времена“ улази у запис посредством Хајрама Едсона, и седам година касније бива одбачена.
In 1842 the first table of Habakkuk was published.
Године 1842. објављена је прва Авакумова таблица.
In 1849 the alpha messenger of the “seven times” upon the 1843 chart dies.
Godine 1849. umire alfa-vesnik „sedam vremena“ na karti iz 1843.
In 1856 the omega messenger of the “seven times” upon the 1850 chart is ignored.
Године 1856. занемарен је омега весник „седам времена” на карти из 1850. године.
In 1863 Habakkuk’s two tables are rejected and the 1863 chart was published.
Године 1863. две таблице Авакумове бивају одбачене и објављена је карта из 1863. године.
A Divine chart published at the beginning and a human chart published at the end. In the middle, two messengers are identified, for the second message always has a doubling.
Божанска карта објављена на почетку и људска карта објављена на крају. У средини су означена два гласника, јер друга порука увек има удвостручење.
First angel
Први анђео
In 1842 the first table of Habakkuk was published.
Године 1842. објављена је прва Авакумова таблица.
Second angel
Други анђео
In 1849 the old messenger of the 1843 chart dies.
Године 1849. умире стари весник карте из 1843.
In 1856 the new messenger of the 1850 chart is ignored.
Године 1856. нови весник карте из 1850. године бива занемарен.
Third angel
Трећи анђео
In 1863 the message is rejected and the 1863 chart was published.
Године 1863. порука бива одбачена и објављена је карта из 1863. године.
A twenty-one-year period that represents four symbols of the “seven times,” equally spaced seven years apart. The alpha message is published (1842), the alpha messenger dies (1849), the omega messenger is ignored (1856) and the omega message is rejected (1863), typifying 2012; July 18, 2020; 2023; and the soon-coming Sunday law. Miller’s death in 1849 aligns with July 18, 2020. The messenger, and the message was resurrected in 2023. The omega message is now being unsealed, and it is followed by the Sunday law of 1863.
Период од двадесет и једне године који представља четири симбола „седам времена“, подједнако распоређена у размацима од по седам година. Алфа порука се објављује (1842), алфа весник умире (1849), омега весник бива занемарен (1856) и омега порука бива одбачена (1863), што је праслика 2012; 18. јула 2020; 2023; и ускоро долазећег закона о недељи. Милерова смрт 1849. године поравнава се са 18. јулом 2020. Весник и порука били су васкрснути 2023. године. Омега порука се сада отпечаћује, а за њом следи закон о недељи из 1863.
In the Millerite movement, the message was established and then the messenger died. In the parallel movement the message was established and then the message died. The message was resurrected in 1856 and 2023. Apostasy is the label of 1863, and victory is the label of its counterpart at the Sunday law. Before the apostasy and victory of the Sunday law and 1863, the unsealing of the capstone omega light of the “seven times” of 1856 is set forth, as it has been since 2023.
У милеритском покрету порука је била утврђена, а затим је гласник умро. У паралелном покрету порука је била утврђена, а затим је порука умрла. Порука је била васкрснута 1856. и 2023. Отпадништво је ознака 1863. године, а победа је ознака њеног пандана код недељног закона. Пре отпадништва и победе недељног закона и 1863. године, износи се распечаћивање омега светлости заглавног камена „седам времена“ из 1856. године, као што је то случај од 2023. године.
We will continue in the next article.
Наставићемо у следећем чланку.
William Miller: 1782–1849
Вилијам Милер: 1782–1849.
William: “will” and “helmet”— “resolute protector”, “determined guardian”, or “strong-willed warrior.”
Viliam: „volja” i „kaciga” — „odlučan zaštitnik”, „rešen čuvar” ili „ratnik snažne volje”.
Miller: a person who operates a mill, especially. a mill that grinds grain into flour.
Млинар: лице које управља млином, нарочито млином који меље жито у брашно.
Strong-willed warrior
Ратник снажне воље
“An Upright, honest-hearted farmer, who had been led to doubt the divine authority of the Scriptures, yet who sincerely desired to know the truth, was the man specially chosen of God to lead out in the proclamation of Christ’s second coming. Like many other reformers, William Miller had in early life battled with poverty and had thus learned the great lessons of energy and self-denial. The members of the family from which he sprang were characterized by an independent, liberty-loving spirit, by capability of endurance, and ardent patriotism—traits which were also prominent in his character. His father was a captain in the army of the Revolution, and to the sacrifices which he made in the struggles and sufferings of that stormy period may be traced the straitened circumstances of Miller’s early life.
„Честит, искреносрдачни земљорадник, који је био наведен да посумња у божански ауторитет Светога писма, а ипак је искрено желео да сазна истину, био је човек кога је Бог нарочито изабрао да предводи у објављивању Христовог другог доласка. Као и многи други реформатори, Вилијам Милер се у раном животу борио са сиромаштвом и тако научио велике поуке о предузимљивости и самоодрицању. Чланове породице из које је потекао одликовали су независан дух који љуби слободу, способност подношења и ватрено родољубље — особине које су такође биле изразито присутне у његовом карактеру. Његов отац био је капетан у војсци Револуције, а тешке материјалне прилике Милеровог раног живота могу се приписати жртвама које је поднео у борбама и страдањима тог бурног раздобља.“
“He had a sound physical constitution, and even in childhood gave evidence of more than ordinary intellectual strength. As he grew older, this became more marked. His mind was active and well developed, and he had a keen thirst for knowledge. Though he did not enjoy the advantages of a collegiate education, his love of study and a habit of careful thought and close criticism rendered him a man of sound judgment and comprehensive views. He possessed an irreproachable moral character and an enviable reputation, being generally esteemed for integrity, thrift, and benevolence. By dint of energy and application he early acquired a competence, though his habits of study were still maintained. He filled various civil and military offices with credit, and the avenues to wealth and honor seemed wide open to him.” The Great Controversy, 317.
„Имао је здраво телесно устројство, и још у детињству показивао је доказе више него обичне умне снаге. Како је растао, то је постајало све изразитије. Његов ум био је делатан и добро развијен, и имао је снажну жеђ за знањем. Иако није уживао предности високошколског образовања, његова љубав према проучавању и навика пажљивог размишљања и оштре критичности учиниле су га човеком здравог суда и свеобухватних погледа. Поседовао је беспрекоран морални карактер и на завидном гласу, будући да је уопштено био цењен због поштења, штедљивости и доброчинства. Захваљујући енергији и марљивом залагању, рано је стекао пристојно имање, иако је и даље одржавао своје навике проучавања. Са успехом је обављао разне грађанске и војне службе, а путеви ка богатству и части изгледали су му широм отворени.“ Велика борба, 317.
“The knowledge of God is not to be gained without mental effort, without prayer for wisdom in order that you may separate from the pure grain of truth the chaff with which men and Satan have misrepresented the doctrines of truth. Satan and his confederacy of human agents have endeavored to mix the chaff of error with the wheat of truth. We should diligently search for the hidden treasure, and seek wisdom from heaven in order to separate human inventions from the divine commands. The Holy Spirit will aid the seeker for great and precious truths which relate to the plan of redemption. I would impress upon all the fact that a casual reading of the Scriptures is not enough. We must search, and this means the doing of all the word implies. As the miner eagerly explores the earth to discover its veins of gold, so you are to explore the word of God for the hidden treasure that Satan has so long sought to hide from man. The Lord says, ‘If any man willeth to do his will, he shall know of the teaching.’ John 7:17, Revised Version.
„Познање Бога не стиче се без умног напора, без молитве за мудрост да бисте могли да од чистог зрна истине одвојите плеву којом су људи и Сотона искривили учења истине. Сотона и његова дружина људских оруђа настојали су да помешају плеву заблуде са пшеницом истине. Треба марљиво да тражимо сакривено благо и да иштемо мудрост с неба како бисмо раздвојили људске измишљотине од божанских заповести. Свети Дух ће помоћи ономе који тражи велике и драгоцене истине које се односе на план откупљења. Желео бих да свима утиснем у свест чињеницу да површно читање Светога писма није довољно. Морамо истраживати, а то значи чинити све што та реч подразумева. Као што рудар ревносно истражује земљу да би открио њене жиле злата, тако и ви треба да истражујете Реч Божју за сакривеним благом које је Сотона тако дуго настојао да сакрије од човека. Господ каже: ‘Ако ко хоће његову вољу творити, познаће да ли је ова наука од Бога.’ Јован 7:17.“
“The word of God is truth and light, and is to be a lamp unto your feet, to guide you every step of the way to the gates of the city of God. It is for this reason that Satan has made such desperate efforts to obstruct the path that has been cast up for the ransomed of the Lord to walk in. You are not to take your ideas to the Bible, and make your opinions a center around which truth is to revolve. You are to lay aside your ideas at the door of investigation, and with humble, subdued hearts, with self hid in Christ, with earnest prayer, you are to seek wisdom from God. You should feel that you must know the revealed will of God, because it concerns your personal, eternal welfare. The Bible is a directory by which you may know the way to eternal life. You should desire above all things that you may know the will and ways of the Lord. You should not search for the purpose of finding texts of Scripture that you can construe to prove your theories; for the word of God declares that this is wresting the Scriptures to your own destruction. You must empty yourselves of every prejudice, and come in the spirit of prayer to the investigation of the word of God.” Review and Herald, September 11, 1894.
„Реч Божја је истина и светлост, и треба да буде светиљка ногама вашим, да вас води на сваком кораку пута до врата града Божјег. Из тог разлога је Сотона улагао тако очајничке напоре да запречи пут који је насут да њиме ходе откупљени Господњи. Ви не треба да уносите своје замисли у Библију, нити да своја мишљења учините средиштем око којег ће се истина окретати. Ви треба да оставите по страни своје замисли на самом прагу истраживања, и са понизним, скрушеним срцем, са собом сакривеним у Христу, са усрдном молитвом, треба да тражите мудрост од Бога. Треба да осећате да морате познати откривену вољу Божју, јер се она тиче вашег личног, вечног добра. Библија је путоказ по којем можете познати пут у вечни живот. Изнад свега треба да желите да познате вољу и путеве Господње. Не треба да истражујете с циљем да пронађете библијске текстове које можете тумачити тако да потврде ваше теорије; јер реч Божја објављује да је то извртање Писма на сопствену пропаст. Морате се испразнити од сваке предрасуде и у духу молитве приступити истраживању речи Божје.“ Review and Herald, September 11, 1894.
“William Miller was born at Pittsfield, Massachusetts. His formal schooling consisted of only 18 months, but he became self-taught through his strong habit of reading. He also early began to write, composing poetry and keeping a diary. His reading exposed him to infidel authors who influenced him in the direction of deism. He became a justice of the peace in his late twenties, and fought in the War of 1812. Several experiences during this conflict turned his mind toward a personal God. By 1816 he was converted, and began Bible study in earnest. He wrote, ‘The Scriptures . . . became my delight, and in Jesus I found a friend.’
„Вилијам Милер рођен је у Питсфилду, у Масачусетсу. Његово формално школовање трајало је свега 18 месеци, али је, захваљујући снажној навици читања, стекао знање самообразовањем. Такође је рано почео да пише, састављајући поезију и водећи дневник. Његово читање довело га је у додир с безбожничким писцима који су утицали на њега у правцу деизма. У позним двадесетим годинама постао је мировни судија и борио се у Рату из 1812. године. Неколико искустава током овог сукоба усмерило је његове мисли ка личном Богу. До 1816. године био је обраћен и започео је озбиљно проучавање Библије. Написао је: „Свето писмо... постало је моја радост, а у Исусу сам нашао пријатеља.“
“By 1818 in his study of the prophecies he concluded that Jesus would return ‘about 1843.’ In 1831 he began to share his studies in public in small settings, after strong conviction and providential guidance to do so. After meeting J. V. Himes, a prominent editor, in 1839, the way was opened to preach to large groups in major cities. While opposed by many, his preaching, and that of others who caught the Advent message, made a significant impact, with up to 100,000 accepting belief in the soon coming of Christ. Ellen Harmon heard him in Portland, Maine, in March of 1840 when she was 12 years old. She recounted, “Mr. Miller traced down the prophecies with an exactness that struck conviction to the hearts of his hearers. He dwelt upon the prophetic periods, and brought many proofs to strengthen his position. Then his solemn and powerful appeals and admonitions to those who were unprepared, held the crowds as if spellbound.” Life Sketches, 20.
„До 1818. године, у свом проучавању пророчанстава, закључио је да ће се Исус вратити „око 1843.“ Године 1831. почео је да износи своја проучавања јавно, у мањим скуповима, након снажног уверења и промислитељског вођства да то учини. Након што је 1839. године упознао J. V. Himes-а, истакнутог уредника, отворио се пут за проповедање великим групама у главним градовима. Иако су му се многи противили, његово проповедање, као и проповедање других који су прихватили адвентну вест, извршило је значајан утицај, тако да је чак до 100.000 људи прихватило веровање у скори Христов долазак. Елен Хармон га је чула у Портланду, у Мејну, у марту 1840. године, када је имала 12 година. Она је записала: „Господин Милер је излагао пророчанства с тачношћу која је доносила осведочење у срца његових слушалаца. Задржавао се на пророчким периодима и износио многе доказе да би ојачао свој став. Затим су његови свечани и снажни позиви и опомене онима који нису били спремни држали мноштво као опчињено.“ Life Sketches, 20.