The message of the Revelation of Jesus Christ that is being unsealed includes the identification of the Hebrew word translated as “truth,” which among other things, represents Christ’s character as the Alpha and Omega. The beginning of a thing representing the end of a thing pervades the entire Bible, and Christ’s character is manifested in the Bible, for He is the Word. Alpha and Omega is the element of Christ’s character that He himself identifies, as the proof that He is God.
Порука Откривења Исуса Христа која се отпечаћује обухвата поистовећивање јеврејске речи преведене као „истина“, која, између осталог, представља Христов карактер као Алфу и Омегу. Почетак нечега који представља крај нечега прожима целокупну Библију, а Христов карактер се пројављује у Библији, јер је Он Реч. Алфа и Омега је онај елемент Христовог карактера који Он сам истиче као доказ да је Бог.
Isaiah chapter forty marks the beginning of a prophetic narrative that continues until the end of the book of Isaiah in chapter sixty-six. It starts by identifying the comforter that is sent, which Christ promises to the disciples to comfort them from his departure, but the coming of the Comforter finds its perfect fulfillment, as all prophecies do, in the last days. Isaiah’s and Jesus’ identification of the arrival of the Comforter points to the disappointment of the movement of the one hundred and forty-four thousand, that occurred on July 18, 2020.
Четрдесето поглавље Исаије означава почетак пророчког казивања које се наставља до краја књиге пророка Исаије, у шездесет шестом поглављу. Оно започиње указивањем на Утешитеља који је послан, кога Христос обећава ученицима да их утеши због свога одласка; али долазак Утешитеља налази своје савршено испуњење, као што то чине сва пророчанства, у последњим данима. Исаијино и Исусово поистовећивање доласка Утешитеља указује на разочарање покрета сто четрдесет и четири хиљаде, које се догодило 18. јула 2020. године.
Nevertheless I tell you the truth; It is expedient for you that I go away: for if I go not away, the Comforter will not come unto you; but if I depart, I will send him unto you. And when he is come, he will reprove the world of sin, and of righteousness, and of judgment. John 16:7, 8.
Ипак, ја вам истину говорим: боље је за вас да ја одем; јер ако ја не одем, Утешитељ неће доћи к вама; а ако одем, послаћу га к вама. И кад Он дође, покараће свет за грех, и за правду, и за суд. Јован 16:7, 8.
The words “sin, righteousness, and judgment” are what the Comforter will use to “reprove” the world. The word translated as “reprove,” includes the meaning to convince. The three steps of “sin, righteousness and judgment” represent the Hebrew word that is translated as “truth.” That word was created from the first, thirteenth and last letters of the Hebrew alphabet, and that word represents that the Creator of all things, is the first and the last, the Alpha and Omega. When the Comforter comes to the disappointed one hundred and forty-four thousand, He will convince them, and then the world, that God is the Alpha and Omega.
Речи „грех, праведност и суд“ јесу оно чиме ће Утешитељ „укорити“ свет. Реч преведена као „укорити“ обухвата и значење уверити. Та три корака — „грех, праведност и суд“ — представљају јеврејску реч која се преводи као „истина“. Та реч је састављена од првог, тринаестог и последњег слова јеврејског алфабета, и она представља да је Творац свега први и последњи, Алфа и Омега. Када Утешитељ дође разочараних сто четрдесет и четири хиљаде, Он ће њих уверити, а затим и свет, да је Бог Алфа и Омега.
Comfort ye, comfort ye my people, saith your God. Speak ye comfortably to Jerusalem, and cry unto her, that her warfare is accomplished, that her iniquity is pardoned: for she hath received of the Lord’s hand double for all her sins. The voice of him that crieth in the wilderness, Prepare ye the way of the Lord, make straight in the desert a highway for our God. Every valley shall be exalted, and every mountain and hill shall be made low: and the crooked shall be made straight, and the rough places plain: And the glory of the Lord shall be revealed, and all flesh shall see it together: for the mouth of the Lord hath spoken it. Isaiah 40:1–5.
Тешите, тешите народ мој, вели Бог ваш. Говорите срцу Јерусалима, и вичите му да се наврши војевање његово, да му се опрости безакоње његово; јер прими из руке Господње двоструко за све грехе своје. Глас онога што виче у пустињи: Приправите пут Господњи, поравните у пустињи стазу Богу нашем. Свака долина нека се повиси, и свака гора и хум нека се снизе; и што је криво нека се исправи, и неравна места нека постану равна. И јавиће се слава Господња, и свако тело видеће је заједно; јер уста Господња рекоше. Исаија 40:1–5.
The passage is identifying the work of the final Elijah messenger that was typified by William Miller, who had been typified by John the Baptist, who had been typified by Elijah, and who had been identified by Malachi as the messenger that prepares the way for the messenger of the covenant. In the final Elijah movement, when the Lord sends the comforter to strengthen those who have been disappointed and are waiting for the Lord during a tarrying time, the “glory of the Lord shall be revealed, and all flesh shall see it together.” The “glory” of the Lord is His character, and the Revelation of Jesus Christ is an unsealing of the element of His character that is represented as Alpha and Omega. After the introduction of the first five verses, the “voice of him that crieth in the wilderness,” asks God “What shall I cry?”
Овај одломак указује на дело последњег Илијиног весника, које је било предочено у личности Вилијама Милера, који је и сам био предочен у Јовану Крститељу, а који је био предочен у Илији, и кога је Малахија означио као весника који припрема пут Веснику завета. У последњем Илијином покрету, када Господ шаље Утешитеља да укрепи оне који су били разочарани и који чекају Господа током времена одлагања, „откриће се слава Господња, и видеће је свако тело заједно“. „Слава“ Господња јесте Његов карактер, а Откривење Исуса Христа јесте скидање печата са оног елемента Његовог карактера који је представљен као Алфа и Омега. После увода првих пет стихова, „глас онога који виче у пустињи“ пита Бога: „Шта ћу викати?“
The voice said, Cry. And he said, What shall I cry? All flesh is grass, and all the goodliness thereof is as the flower of the field: The grass withereth, the flower fadeth: because the spirit of the Lord bloweth upon it: surely the people is grass. The grass withereth, the flower fadeth: but the word of our God shall stand for ever. Isaiah 40:6–8.
Глас рече: Вичи. И он рече: Шта ћу викати? Свако је тело трава, и сва је красота његова као цвет пољски: Трава се суши, цвет вене, јер дух Господњи дуну на њ; заиста је народ трава. Трава се суши, цвет вене, али реч Бога нашега остаје довека. Исаија 40:6–8.
The message of Christ’s character that is represented as Alpha and Omega is placed within the symbolism of Islam. In Ezekiel thirty-seven the valley of dead bones is first brought together, and then brought to life by the prophetic message of the four winds.
Poruka Hristovog karaktera, koja je predstavljena kao Alfa i Omega, smeštena je unutar simbolike islama. U Jezekilju trideset sedam dolina mrtvih kostiju najpre se sastavlja, a zatim oživljava proročkom porukom četiri vetra.
“Angels are holding the four winds, represented as an angry horse seeking to break loose and rush over the face of the whole earth, bearing destruction and death in its path.
„Анђели задржавају четири ветра, представљена као разјарени коњ који настоји да се отргне и јурне преко лица целе земље, носећи на свом путу разарање и смрт.
“Shall we sleep on the very verge of the eternal world? Shall we be dull and cold and dead? Oh, that we might have in our churches the Spirit and breath of God breathed into His people, that they might stand upon their feet and live. We need to see that the way is narrow, and the gate strait. But as we pass through the strait gate, its wideness is without limit.” Manuscript Releases, volume 20, 217.
„Хоћемо ли спавати на самом рубу вечног света? Хоћемо ли бити троми, хладни и мртви? О, кад бисмо у нашим црквама имали Духа и дах Божји удахнут у Његов народ, да би стали на своје ноге и живели. Треба да увидимо да је пут узак и врата тесна. Али кад прођемо кроз тесна врата, њихова ширина је без границе.” Manuscript Releases, volume 20, 217.
The angry horse of Bible prophecy is Islam. The angry horse is being held back from doing his work of destruction, as represented by the holding of the four winds by four angels in Revelation seven. They are restrained until the one hundred and forty-four thousand are sealed.
Гневни коњ библијског пророчанства јесте ислам. Гневни коњ се задржава да не изврши своје дело разарања, као што је представљено задржавањем четири ветра од стране четири анђела у седмој глави Откривења. Они су задржани док се не запечати сто четрдесет и четири хиљаде.
And after these things I saw four angels standing on the four corners of the earth, holding the four winds of the earth, that the wind should not blow on the earth, nor on the sea, nor on any tree. And I saw another angel ascending from the east, having the seal of the living God: and he cried with a loud voice to the four angels, to whom it was given to hurt the earth and the sea, Saying, Hurt not the earth, neither the sea, nor the trees, till we have sealed the servants of our God in their foreheads. Revelation 7:1–3.
И после овога видех четири анђела где стоје на четири угла земље, држећи четири ветра земаљска, да ветар не дува на земљу, ни на море, нити на иједно дрво. И видех другога анђела где узлази од истока сунчанога, који имаше печат Бога живога; и повика гласом великим четворици анђела којима беше дано да науде земљи и мору, говорећи: Не наудите ни земљи, ни мору, ни дрвећу, док не запечатимо слуге Бога нашега на челима њиховим. Откривење 7:1–3.
The four winds being held, represents the restraining of Islam until the sealing of God’s people is accomplished. Islam is represented in Revelation as the last three of the seven trumpets, and also as the three woes.
Задржавање четири ветра представља обуздавање ислама док се не изврши запечаћење Божјег народа. Ислам је у Откривењу представљен као последње три од седам труба, а такође и као три тешкоће.
And I beheld, and heard an angel flying through the midst of heaven, saying with a loud voice, Woe, woe, woe, to the inhabiters of the earth by reason of the other voices of the trumpet of the three angels, which are yet to sound! Revelation 8:13.
И погледах, и чух једнога анђела где лети посред неба, говорећи громким гласом: Тешко, тешко, тешко онима који живе на земљи, због преосталих гласова трубе тројице анђела који још треба да затрубе! Откривење 8:13.
After introducing the three woe trumpets, John identifies the characteristics of Islam in chapter nine. In verse four of chapter nine a command is given to Islam, that was fulfilled in the history of Abubekr, the first leader after Mohammed.
Након увођења трију труба „тешко“, Јован у деветој глави указује на обележја ислама. У четвртом стиху девете главе исламу се даје заповест, која се испунила у историји Абу Бекра, првог вође после Мухамеда.
And it was commanded them that they should not hurt the grass of the earth, neither any green thing, neither any tree; but only those men which have not the seal of God in their foreheads. Revelation 9:4.
И би им заповеђено да не уде земаљској трави, нити икаквом зеленилу, нити иједном дрвету, него само оним људима који немају печат Божји на челима својим. Откривење 9:4.
Uriah Smith, identified the relation of Abubekr to verse four.
Урија Смит је поистоветио однос Абу Бекра са четвртим стихом.
“After the death of Mohammed, he was succeeded in the command by Abubekr, A.D. 632, who, as soon as he had fairly established his authority and government, dispatched a circular letter to the Arabian tribes, from which the following is an extract:
„Након Мухамедове смрти, у заповедништву га је наследио Абу Бекр, 632. године по Хр., који је, чим је ваљано учврстио свој ауторитет и власт, упутио кружно писмо арапским племенима, из кога следи овај одломак:
“‘When you fight the battles of the Lord, acquit yourselves like men, without turning your backs; but let not your victory be stained with the blood of women and children. Destroy no palm-trees, nor burn any fields of corn. Cut down no fruit-trees, nor do any mischief to cattle, only such as you kill to eat. When you make any covenant or article, stand to it, and be as good as your word. And as you go, you will find some religious persons who live retired in monasteries, and propose to themselves to serve God that way; let them alone, and neither kill them nor destroy their monasteries. And you will find another sort of people that belong to the synagogue of Satan, who have shaven crowns; be sure you cleave their skulls, and give them no quarter till they either turn Mohammedans or pay tribute.’” Uriah Smith, Daniel and the Revelation, 500.
„‘Када водите битке Господње, држите се као људи, не окрећући леђа; али нека ваша победа не буде укаљана крвљу жена и деце. Не уништавајте палме, нити палите житна поља. Не сеците воћке, нити чините икакву штету стоци, осим оној коју кољете за храну. Када склопите било какав савез или погодбу, држите је се и нека ваша реч буде поуздана. И док будете ишли, наићи ћете на неке религиозне људе који живе повучено у манастирима и намеравају да на тај начин служе Богу; оставите их на миру, и нити их убијајте нити разарајте њихове манастире. А наићи ћете и на другу врсту људи који припадају синагоги Сотониној, који имају обријане круне; пазите да им расцепите лобање, и не дајте им милости док или не постану мухамеданци или не плаћају данак.’“ Uriah Smith, Daniel and the Revelation, 500.
Uriah Smith goes on to identify two classes of men, who were to be distinguished by the Islamic warriors that Abubekr sent to bring war against Rome. One class he identifies as Catholic monks, who worshipped on Sunday; and the other class were those who worshipped on the seventh-day. Islam was only to attack the worshippers of the sun. More important to our considerations is that men, whether Sunday keepers or Sabbath keepers, are symbolically represented as grass, green things and trees. The four winds in chapter seven were restrained from blowing upon the grass until the Sabbath keepers were sealed.
Урија Смит затим указује на две класе људи, које је требало да разликују исламски ратници које је Абу Бекр послао да поведу рат против Рима. Једну класу он поистовећује са католичким монасима, који су богослужили у недељу; а другу класу чинили су они који су богослужили седмога дана. Ислам је требало да напада само поклонике сунца. За наша разматрања још је важније то што су људи, било они који држе недељу било они који држе суботу, симболички представљени као трава, зелено растиње и дрвеће. Четири ветра у седмом поглављу била су задржана да не дувају на траву док они који држе суботу не буду запечаћени.
The messenger of the movement of the one hundred and forty-four thousand asks God, “What shall I cry?” He was told that his message was to be that the Word of God stands fast forever, and that message was to be placed within the context of the wind that blows upon the grass. When the Comforter is sent to the one hundred and forty-four thousand who have been disappointed over a failed prediction of Islam, and who thereafter recognize they are in the tarrying time of the parable of the ten virgins, they are then informed by the Comforter that the message they are to present, is the message of Islam’s role in Bible prophecy. The arrival of the Comforter, in the history of the tarrying time, causes them to stand.
Весник покрета сто четрдесет и четири хиљаде пита Бога: „Шта ћу викати?“ Речено му је да његова порука треба да буде да Реч Божја стоји довека, и та порука требало је да буде постављена у оквир ветра који дува по трави. Када Утешитељ буде послат сто четрдесет и четири хиљаде који су били разочарани због неуспелог предвиђања о исламу, и који потом препознају да се налазе у времену одлагања из приче о десет девојака, тада их Утешитељ обавештава да је порука коју треба да изнесу порука о улози ислама у библијском пророштву. Долазак Утешитеља, у историји времена одлагања, чини да они стану.
And he said unto me, Son of man, stand upon thy feet, and I will speak unto thee. And the spirit entered into me when he spake unto me, and set me upon my feet, that I heard him that spake unto me. Ezekiel 2:1, 2.
И рече ми: Сине човечји, стани на ноге своје, и говорићу с тобом. И дух уђе у мене кад ми проговори, и постави ме на ноге моје, те чух онога који ми говораше. Језекиљ 2:1, 2.
They stand when they are resurrected.
Они стоје када васкрсну.
And they of the people and kindreds and tongues and nations shall see their dead bodies three days and an half, and shall not suffer their dead bodies to be put in graves. And they that dwell upon the earth shall rejoice over them, and make merry, and shall send gifts one to another; because these two prophets tormented them that dwelt on the earth. And after three days and an half the Spirit of life from God entered into them, and they stood upon their feet; and great fear fell upon them which saw them. Revelation 11:9–11.
И људи из народа и племена и језика и народа гледаће њихова мртва тела три дана и по, и неће допустити да њихова мртва тела буду положена у гробове. И они који живе на земљи радоваће се над њима, и веселиће се, и слаће дарове један другоме; јер су ова два пророка мучила оне који живе на земљи. И после три дана и по дух живота од Бога уђе у њих, и они стадоше на своје ноге; и велики страх обузе оне који их гледаху. Откривење 11:9–11.
The two steps of standing, and then being lifted up as the ensign is also represented by Ezekiel in chapter thirty-seven. Ezekiel’s first step, brings together the body parts of the dead dry bones which are in the valley of disappointment. Ezekiel’s second step, is the message of the four winds, which is the sealing message, which is the message of Islam.
Два корака — најпре стајање, а затим подизање као знамење — такође су приказана код Језекиља у тридесет седмом поглављу. Језекиљев први корак сабира делове тела мртвих сувих костију које су у долини разочарања. Језекиљев други корак јесте порука четири ветра, која је порука запечаћења, која је порука ислама.
And he said unto me, Son of man, can these bones live? And I answered, O Lord God, thou knowest. Again he said unto me, Prophesy upon these bones, and say unto them, O ye dry bones, hear the word of the Lord. Thus saith the Lord God unto these bones; Behold, I will cause breath to enter into you, and ye shall live: And I will lay sinews upon you, and will bring up flesh upon you, and cover you with skin, and put breath in you, and ye shall live; and ye shall know that I am the Lord. So I prophesied as I was commanded: and as I prophesied, there was a noise, and behold a shaking, and the bones came together, bone to his bone. And when I beheld, lo, the sinews and the flesh came up upon them, and the skin covered them above: but there was no breath in them. Then said he unto me, Prophesy unto the wind, prophesy, son of man, and say to the wind, Thus saith the Lord God; Come from the four winds, O breath, and breathe upon these slain, that they may live. So I prophesied as he commanded me, and the breath came into them, and they lived, and stood up upon their feet, an exceeding great army. Ezekiel 37:3–10.
И рече ми: Сине човечји, могу ли ове кости оживети? А ја одговорих: О Господе Боже, ти знаш. Тада ми опет рече: Пророкуј над овим костима и реци им: О сухе кости, чујте реч Господњу. Овако говори Господ Бог овим костима: Ево, учинићу да дух уђе у вас, и оживећете. И ставићу на вас жиле, и навешћу на вас месо, и покрићу вас кожом, и метнућу у вас дух, и оживећете; и познаћете да сам ја Господ. И пророковах како ми беше заповеђено; и док пророковах, настаде шум, и гле, потрес, и кости се саставише, свака кост са својом кости. И гледах, и гле, жиле и месо навукоше се на њих, и кожа их покри одозго; али духа не беше у њима. Тада ми рече: Пророкуј ветру, пророкуј, сине човечји, и реци ветру: Овако говори Господ Бог: Дођи од четири ветра, о духу, и дуну на ове побијене, да оживе. И пророковах како ми заповеди, и дух уђе у њих, и оживеше, и стадоше на ноге своје, војска веома велика. Језекиљ 37:3–10.
In the passage of Isaiah, which we are currently considering, when the Comforter arrives, they stand on their feet, then they are lifted up into a high mountain as an ensign and proclaim the “good tidings” which is the latter rain, the third angel’s message.
У одломку из Исаије, који тренутно разматрамо, када Утешитељ дође, они стају на своје ноге, затим бивају уздигнути на високу гору као стег и објављују „добре вести“, што је позни дажд, порука трећег анђела.
O Zion, that bringest good tidings, get thee up into the high mountain; O Jerusalem, that bringest good tidings, lift up thy voice with strength; lift it up, be not afraid; say unto the cities of Judah, Behold your God! Behold, the Lord God will come with strong hand, and his arm shall rule for him: behold, his reward is with him, and his work before him. He shall feed his flock like a shepherd: he shall gather the lambs with his arm, and carry them in his bosom, and shall gently lead those that are with young. Who hath measured the waters in the hollow of his hand, and meted out heaven with the span, and comprehended the dust of the earth in a measure, and weighed the mountains in scales, and the hills in a balance? Who hath directed the Spirit of the Lord, or being his counsellor hath taught him? With whom took he counsel, and who instructed him, and taught him in the path of judgment, and taught him knowledge, and showed to him the way of understanding? Behold, the nations are as a drop of a bucket, and are counted as the small dust of the balance: behold, he taketh up the isles as a very little thing. And Lebanon is not sufficient to burn, nor the beasts thereof sufficient for a burnt offering. All nations before him are as nothing; and they are counted to him less than nothing, and vanity. Isaiah 40:9–17.
О Сионе, који јављаш добре гласе, попни се на високу гору; о Јерусалиме, који јављаш добре гласе, подигни глас свој снажно; подигни га, не бој се; реци градовима Јудиним: Ево Бога вашега! Ево, Господ Бог ће доћи с јаком руком, и мишица ће његова владати за њега; ево, плата је његова с њим, и дело његово пред њим. Он ће пасти стадо своје као пастир; јагњад ће сабирати мишицом својом, и носиће их у наручју своме, и полако ће водити дојилице. Ко је измерио воду шаком својом, и педљем премерио небеса, и обухватио прах земаљски мером, и измерио горе на мерила, и хумове на теразије? Ко је упутио Духа Господњега, или му је, будући саветник његов, дао поуку? С ким се саветовао, и ко га је поучио, и научио стази суда, и научио га знању, и показао му пут разума? Гле, народи су као кап из ведра, и рачунају се као ситан прах на мерилима; гле, острва подиже као што би била ништа. И Ливан није довољан за огањ, нити су звери његове довољне за жртву паљеницу. Сви народи пред њим су као ништа; мање су од ништа и таштина му се рачунају. Исаија 40:9–17.
Those that have come out of their graves are lifted up as an ensign, or as Isaiah identifies, they are taken to “a high mountain.” The high mountain is the ensign, and it represents those who were waiting for the Lord, during the tarrying time that is initiated by the first disappointment of July 18, 2020.
Они који су изашли из својих гробова подигнути су као знак; или, како их Исаија означава, узети су на „високу гору“. Висока гора је тај знак, и она представља оне који су чекали Господа током времена одлагања које је започето првим разочарањем 18. јула 2020.
One thousand shall flee at the rebuke of one; at the rebuke of five shall ye flee: till ye be left as a beacon upon the top of a mountain, and as an ensign on an hill. And therefore will the Lord wait, that he may be gracious unto you, and therefore will he be exalted, that he may have mercy upon you: for the Lord is a God of judgment: blessed are all they that wait for him. Isaiah 30:17, 18.
Хиљада ће бежати од претње једнога; од претње петорице бежаћете, док не останете као стег на врху горе и као застава на хуму. Зато ће Господ чекати да вам се смилује, и зато ће се узвисити да би вам указао милост; јер је Господ Бог суда; блажени су сви који га чекају. Исаија 30:17, 18.
In Revelation eleven the ensign is taken to heaven.
У једанаестом поглављу Откривења застава је узета на небо.
And they heard a great voice from heaven saying unto them, Come up hither. And they ascended up to heaven in a cloud; and their enemies beheld them. And the same hour was there a great earthquake, and the tenth part of the city fell, and in the earthquake were slain of men seven thousand: and the remnant were affrighted, and gave glory to the God of heaven. Revelation 11:12, 13.
И чуше силан глас с неба где им говори: Попните се амо. И попеше се на небо у облаку; и непријатељи њихови гледаху их. И у тај час наста велики земљотрес, и десети део града паде, и у земљотресу погибе од људи седам хиљада; а остали се уплашише, и дадоше славу Богу небескоме. Откривење 11:12, 13.
Revelation eleven identifies that the two witnesses are lifted up to heaven, at the same hour as the earthquake. The earthquake that was fulfilled by the French Revolution in past history, typifies the overturning of the United States at the Sunday law. The ensign is therefore lifted up at the Sunday law, and the ensign then proclaims the “good tidings” to the entire world.
Откривење једанаест указује на то да су два сведока узнесена на небо у исти час када се збио земљотрес. Земљотрес који се у прошлој историји испунио Француском револуцијом представља праслику преврата у Сједињеним Државама приликом недељног закона. Стога се застава подиже при недељном закону, а потом та застава објављује „добру вест“ целом свету.
All ye inhabitants of the world, and dwellers on the earth, see ye, when he lifteth up an ensign on the mountains; and when he bloweth a trumpet, hear ye. Isaiah 18:3.
Сви ви, становници света и житељи на земљи, гледајте кад подигне заставу на горама; и кад затруби у трубу, чујте. Исаија 18:3.
The ensign will present the “good tidings” when the “trumpet” is blown. The final trumpet message of Revelation is the seventh trumpet, which is the third woe, which is Islam. Isaiah, John and Ezekiel are all speaking of the last days, and they never contradict one another.
Застава ће објавити „добре вести“ када затруби „труба“. Завршна трубна порука Откривења јесте седма труба, која је трећи „јао“, а то је ислам. Исаија, Јован и Језекиљ сви говоре о последњим данима и никада не противрече један другоме.
The seal of God is placed upon God’s people at the Sunday law.
Печат Божји ставља се на Божји народ у време недељног закона.
“Not one of us will ever receive the seal of God while our characters have one spot or stain upon them. It is left with us to remedy the defects in our characters, to cleanse the soul temple of every defilement. Then the latter rain will fall upon us as the early rain fell upon the disciples on the Day of Pentecost. . ..
„Нико од нас никада неће примити Божји печат док на нашем карактеру буде и једна мрља или љага. На нама је да отклонимо недостатке у своме карактеру, да очистимо храм душе од сваке нечистоте. Тада ће позни дажд пасти на нас као што је рани дажд пао на ученике на Дан Педесетнице....“
“What are you doing, brethren, in the great work of preparation? Those who are uniting with the world are receiving the worldly mold and preparing for the mark of the beast. Those who are distrustful of self, who are humbling themselves before God and purifying their souls by obeying the truth these are receiving the heavenly mold and preparing for the seal of God in their foreheads. When the decree goes forth and the stamp is impressed, their character will remain pure and spotless for eternity.” Testimonies, volume 5, 214–216.
„Шта чините, браћо, у великом делу припреме? Они који се сједињују са светом примају световни калуп и припремају се за жиг звери. Они који немају поверења у себе, који се понижавају пред Богом и чисте своје душе покоравањем истини — они примају небески калуп и припремају се за печат Божји на својим челима. Када изађе наредба и жиг буде утиснут, њихов карактер остаће чист и без мане за сву вечност.” Testimonies, volume 5, 214–216.
Though the decree is impressed at the Sunday law, those that receive the seal will need to have a character prepared for the seal, before the Sunday law, for the Sunday law is the crisis that all the crises in God’s word point forward to. It is the “crisis”, or “cry”, at midnight in the parable of the ten virgins.
Иако се одлука доноси у време недељног закона, они који приме печат мораће, пре недељног закона, имати карактер припремљен за печат, јер је недељни закон криза ка којој упућују све кризе у Божјој речи. То је „криза“, или „повик“, у поноћ у причи о десет девојака.
“Character is revealed by a crisis. When the earnest voice proclaimed at midnight, ‘Behold, the bridegroom cometh; go ye out to meet him,’ the sleeping virgins roused from their slumbers, and it was seen who had made preparation for the event. Both parties were taken unawares, but one was prepared for the emergency, and the other was found without preparation. Character is revealed by circumstances. Emergencies bring out the true metal of character. Some sudden and unlooked-for calamity, bereavement, or crisis, some unexpected sickness or anguish, something that brings the soul face to face with death, will bring out the true inwardness of the character. It will be made manifest whether or not there is any real faith in the promises of the word of God. It will be made manifest whether or not the soul is sustained by grace, whether there is oil in the vessel with the lamp.
„Karakter se otkriva u krizi. Kada je ozbiljan glas objavio u ponoć: ‘Evo ženika gde ide; izlazite mu u susret’, usnule devojke trgoše se iz sna, i pokazalo se ko se pripremio za taj događaj. Obe strane bile su zatečene nespremne, ali jedna je bila spremna za hitnu priliku, a druga se pokazala bez pripreme. Karakter se otkriva okolnostima. Vanredne prilike iznose na videlo pravi kvalitet karaktera. Neka iznenadna i neočekivana nesreća, žalost zbog gubitka, ili kriza, neka neočekivana bolest ili duševna muka, nešto što dušu dovodi licem u lice sa smrću, izneće na videlo istinsku unutrašnjost karaktera. Pokazaće se da li postoji ili ne postoji stvarna vera u obećanja reči Božje. Pokazaće se da li dušu održava blagodat, da li u sudu s lampom ima ulja.”
“Testing times come to all. How do we conduct ourselves under the test and proving of God? Do our lamps go out? or do we still keep them burning? Are we prepared for every emergency by our connection with Him who is full of grace and truth? The five wise virgins could not impart their character to the five foolish virgins. Character must be formed by us as individuals.” Review and Herald, October 17, 1895.
„Времена кушње долазе на све. Како се владамо под Божјим испитивањем и проверавањем? Да ли се наше светиљке гасе? или их и даље држимо упаљеним? Да ли смо, својом повезаношћу с Њим који је пун благодати и истине, припремљени за сваку непредвиђену околност? Пет мудрих девојака нису могле пренети свој карактер на пет лудих девојака. Карактер морамо изградити ми сами као појединци.“ Review and Herald, 17. октобар 1895.
The wise virgins needed the oil, before the cry was made, for when the midnight crisis arrives, it is too late to obtain the oil.
Мудрим девицама било је потребно уље пре него што се зачуо повик, јер када наступи поноћна криза, прекасно је да се уље прибави.
“There is a spirit of desperation, of war and bloodshed, and that spirit will increase until the very close of time. Just as soon as the people of God are sealed in their foreheads,—it is not any seal or mark that can be seen, but a settling into the truth, both intellectually and spiritually, so they cannot be moved,—just as soon as God’s people are sealed and prepared for the shaking, it will come. Indeed, it has begun already; the judgments of God are now upon the land, to give us warning, that we may know what is coming.” Manuscript Releases, volume 1, 249.
„Постоји дух очајања, рата и крвопролића, и тај дух ће се појачавати све до самог завршетка времена. Чим Божји народ буде запечаћен на својим челима,—то није никакав печат или жиг који се може видети, већ утврђеност у истини, и умно и духовно, тако да се не могу поколебати,—чим Божји народ буде запечаћен и припремљен за потрес, он ће доћи. Уистину, он је већ отпочео; Божји судови су сада над земљом, да нам дају опомену, како бисмо знали шта долази.” Manuscript Releases, volume 1, 249.
The seal of God is a settling into the truth, both intellectually and spiritually. That seal cannot be seen, but the ensign will be seen, for it is the only way the world can be warned. Therefore, there is a time when the seal cannot be seen, that is followed by the Sunday law, where the seal must be seen.
Печат Божји је утврђивање у истини, и умно и духовно. Тај печат се не може видети, али ће се застава видети, јер је то једини начин да свет буде опоменут. Стога постоји време када се печат не може видети, а потом следи недељни закон, када печат мора бити видљив.
“The work of the Holy Spirit is to convince the world of sin, of righteousness and of judgment. The world can only be warned by seeing those who believe the truth sanctified through the truth, acting upon high and holy principles, showing in a high, elevated sense, the line of demarcation between those who keep the commandments of God, and those who trample them under their feet. The sanctification of the Spirit signalizes the difference between those who have the seal of God, and those who keep a spurious rest-day. When the test comes, it will be clearly shown what the mark of the beast is. It is the keeping of Sunday. Those who after having heard the truth, continue to regard this day as holy, bear the signature of the man of sin, who thought to change times and laws.” Bible Training School, December 1, 1903.
„Дело Светога Духа јесте да осведочи свет о греху, о правди и о суду. Свет може бити опоменут једино тако што ће видети оне који верују истини како су посвећени истином, како поступају по узвишеним и светим начелима, показујући, у узвишеном и племенитом смислу, јасну линију разграничења између оних који држе Божје заповести и оних који их газе својим ногама. Посвећење Духа обележава разлику између оних који имају Божји печат и оних који држе лажни дан одмора. Када дође проба, јасно ће се показати шта је жиг звери. То је држање недеље. Они који, пошто су чули истину, и даље сматрају овај дан светим, носе потпис човека греха, који је помишљао да промени времена и законе.“ Bible Training School, 1. децембар 1903.
The seal that must be attained before the Sunday law is the full development of the character of Christ, and it is unseen, except by angels. The seal that is seen at the Sunday law are those who keep the Seventh-day Sabbath, for it is the seal, or sign of God’s people.
Печат који се мора примити пре недељног закона јесте потпуно развијање Христовог карактера, и он је невидљив, осим анђелима. Печат који се види при недељном закону јесу они који држе суботу седмога дана, јер је она печат, или знак Божјег народа.
Speak thou also unto the children of Israel, saying, Verily my sabbaths ye shall keep: for it is a sign between me and you throughout your generations; that ye may know that I am the Lord that doth sanctify you. Exodus 31:13.
А ти кажи и синовима Израиљевим, говорећи: Заиста, суботе моје држите; јер је то знак између мене и вас кроз нараштаје ваше, да знате да сам ја Господ који вас освећује. Излазак 31:13.
The sealing of the hundred and forty-four thousand began on July 18, 2020, and must be completed before the Sunday law.
Печаћење сто четрдесет и четири хиљаде отпочело је 18. јула 2020. године и мора бити довршено пре недељног закона.
All ye inhabitants of the world, and dwellers on the earth, see ye, when he lifteth up an ensign on the mountains; and when he bloweth a trumpet, hear ye. Isaiah 18:3.
Сви ви, становници света и житељи земље, гледајте када Он подигне заставу на горама; и када затруби у трубу, чујте. Исаија 18:3.
The seven thunders that has now been unsealed, identifies that the history of the one hundred and forty-four thousand is the work of proclaiming a message that is placed within the context of the trumpet warning of the third woe. The trumpet of Islam in Bible prophecy is what is sounded by the ensign that is lifted up out of the grave.
Седам громова, који су сада откривени, показују да је историја сто четрдесет и четири хиљаде дело објављивања поруке која је постављена у оквир трубе упозорења трећег тешко. Труба ислама у библијском пророштву јесте оно што оглашава застава која је подигнута из гроба.
The four waymarks of every reform line, that align with the four waymarks of the history of 1840 to 1844, establish that each of the four steps of each reform line always possesses the same theme. The first waymark in the history of the one hundred and forty-four thousand, that was represented by 1840 through 1844 was the empowerment of the message on September 11, 2001. That waymark was Islam. The second waymark of the parallel history for the one hundred and forty-four thousand was the disappointment of July 18, 2020. That waymark was a prediction of Islam which had been corrupted by the application of time. The third waymark which marks the Midnight Cry is a correction of the failed prediction of Islam. The correction represents the rejection of the application of time. The fourth waymark is the Sunday law, where the ensign that is lifted up, blows the seventh trumpet, which is the third woe, which is Islam.
Четири прекретнице сваке реформске линије, које су усклађене са четири прекретнице историје од 1840. до 1844. године, утврђују да сваки од четири корака сваке реформске линије увек поседује исту тему. Прва прекретница у историји сто четрдесет и четири хиљаде, која је била представљена периодом од 1840. до 1844. године, било је оснажење поруке 11. септембра 2001. године. Та прекретница био је ислам. Друга прекретница упоредне историје за сто четрдесет и четири хиљаде било је разочарање од 18. јула 2020. године. Та прекретница била је предвиђање ислама које је било искварено применом времена. Трећа прекретница, која означава Поноћни поклич, јесте исправка неуспелог предвиђања о исламу. Та исправка представља одбацивање примене времена. Четврта прекретница јесте недељни закон, где застава која се подиже оглашава седму трубу, која је трећи јао, а то је ислам.
Isaiah chapter forty identifies the starting point for the next twenty-six chapters. That starting point is located in the book of Revelation chapter eleven, when the two prophets that tormented the people are brought back to life. The Comforter resurrects and brings them to the standing position, and thereafter they are lifted up to heaven. Isaiah identifies the Elijah messenger as the voice crying in the wilderness. That messenger then asks what his message is to be and he is told in prophetic symbolism, that the message of Islam is a trumpet warning which the ensign proclaims. Yet the only way that Islam can be presented as the trumpet of warning in the last days is by identifying Islam of the past. The beginning of Islam as understood by the Millerites, and as graphically illustrated on the two sacred charts of Habakkuk, must be employed to identify Islam of the third woe.
Четрдесето поглавље Исаије одређује полазну тачку за наредних двадесет и шест поглавља. Та полазна тачка налази се у једанаестом поглављу књиге Откривења, када су два пророка која су мучила народ поново враћена у живот. Утешитељ их васкрсава и поставља на ноге, а потом бивају узнесени на небо. Исаија препознаје гласника Илију као глас вапијућег у пустињи. Тај гласник затим пита каква треба да буде његова порука, и бива му речено, у пророчком символизму, да је порука ислама трубно упозорење које објављује барјак. Ипак, једини начин да се ислам представи као труба упозорења у последњим данима јесте да се препозна ислам из прошлости. Почетак ислама, онако како су га разумели милерити, и како је сликовито приказан на две свете Авакумове карте, мора бити употребљен да би се препознао ислам трећег тешкоћа.
I was in the Spirit on the Lord’s Day, and heard behind me a great voice, as of a trumpet. Revelation 1:10.
Бех у Духу у дан Господњи, и чух иза себе велик глас, као трубу. Откривење 1:10.
John heard the voice of a trumpet behind him in the Revelation, and John represents the one hundred and forty-four thousand who hear a voice from the past. The voice behind John, that is representing the sound of a trumpet from the past, is the pioneer understanding that the trumpets were God’s judgments against Sunday worship. The first four trumpets were brought against pagan Rome in response to the first Sunday law passed by Constantine in the year 321. The fifth and sixth trumpet, which are the first and second woes, represent God’s judgments against papal Rome after it too passed a Sunday law at the Council of Orleans in the year 538. The third woe of Islam arrives when the Sunday law is passed in the United States. Then the ensign is lifted up and identifies the prophetic role of Islam, based upon the beginning role of Islam.
Јован је у Откривењу чуо глас трубе иза себе, а Јован представља сто четрдесет и четири хиљаде који чују глас из прошлости. Глас иза Јована, који представља звук трубе из прошлости, јесте пионирско разумевање да су трубе биле Божји судови против недељног богослужења. Прве четири трубе биле су пуштене против паганског Рима као одговор на први недељни закон који је Константин донео 321. године. Пета и шеста труба, које су прво и друго тешко, представљају Божје судове против папског Рима након што је и он донео недељни закон на Сабору у Орлеану 538. године. Треће тешко ислама долази када се у Сједињеним Државама донесе недељни закон. Тада се подиже застава и означава пророчку улогу ислама, засновану на почетној улози ислама.
The message proclaimed by the ensign can only be established when the message is placed within the context of Alpha and Omega. After this introduction in Isaiah chapter forty, the strongest and most direct biblical presentation of God as the Alpha and Omega is set forth over several consecutive chapters. Those chapters are Isaiah’s representation of the Revelation of Jesus Christ that “God gave unto” Jesus, “to show unto his servants things which must shortly come to pass; and he sent and signified it by his angel unto his servant John,” who wrote it “in a book, and” sent “it unto the seven churches.”
Порука објављена преко заставе може бити утврђена једино када се та порука постави у оквир Алфе и Омеге. После овог увода у четрдесетом поглављу Исаије, најснажније и најнепосредније библијско представљање Бога као Алфе и Омеге износи се кроз неколико узастопних поглавља. Та поглавља представљају Исаијино приказивање Откривења Исуса Христа, које „Бог даде њему“, „да покаже слугама својим шта ће се ускоро збити; и показа, пославши по анђелу своме слузи своме Јовану“, који га је написао „у књигу, и“ послао „седморим црквама“.
We will consider the following chapters of Isaiah in the next article.
У следећем чланку размотрићемо наредна поглавља Исаије.
Blessed is he that readeth, and they that hear the words of this prophecy, and keep those things which are written therein: for the time is at hand. Revelation 1:3.
Блажен је онај који чита, и они који слушају речи овога пророштва, и држе оно што је у њему написано; јер је време близу. Откривење 1:3.